1137
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1137 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
- Пролеће – Цар Јован II Комнин предводи византијске експедиционе снаге у Киликију (византијска флота чува његов бок). Побеђује Јермене под принцом Лавом I („Господар планина“) и осваја градове Мерсин, Тарс, Адану и Мамистру. Лав се повлачи у велика утврђења Аназарбус – где његов гарнизон пружа отпор 37 дана. Византијске опсадне машине руше његове зидине и град је приморан на предају. Лав бежи у планине Таурус, док византијске снаге марширају ка југу у равницу Антиохије.
- 29. август – Цар Јован II се појављује пред зидинама Антиохије и логорује се са византијском војском на северној обали реке Оронт. Неколико дана опседа град, Ремон од Поатјеа (кнез Антиохије) је приморан на предају. Признаје Јована као свог врховног суверена и постаје са Жосленом II (грофом Едесе) вазал Византијског царства.
- 25. март – Базваџ, мамелучки (робовски) командант Дамаска, покреће војну кампању против Триполија, стижући до Горе ходочасника. Побеђује крсташку војску под командом грофа Понса (заштитника Триполија). Понс је приморан да бежи у планине где га заробљавају домаћи хришћани. Касније га Базваџ предаје и одмах погуби.
- Лето – Битка код Барина: Крсташке снаге предвођене краљем Фулком од Јерусалима распршује и поражава Имад ал-Дин Зенги, селџучки гувернер (атабег) Мосула. Фулк са малом телохранитељском гардом бежи у замак Монферан, који је окружен и опседнут од стране Зенгија. Након преговора, Фулку је дата слобода у замену за замак.
- 9. април – Вилијам X (Светац), војвода од Аквитаније, умире док је био на ходочашћу у Сантијаго де Компостелу (данашња Шпанија). На самрти, изражава жељу да види краља Луја VI (Дебелог) од Француске као заштитника своје петнаестогодишње ћерке Елеоноре и да јој пронађе одговарајућег мужа.
- 25. јул – Луј VI шаље свог шеснаестогодишњег сина Луја Капета са пратњом од 500 витезова у Бордо, заједно са опатом Сугером задуженим за венчање. Луј и Елеонора се венчавају у катедрали Сент Андре. Француска уједињује Аквитанију и њене територије са Пиринејима.
- 1. август – Луј VI умире од дизентерије у Паризу након 29-годишње владавине. Наследио га је Луј Капет (познат као Луј VII) као краљ Француске. Током његовог ступања на престо, грађани Орлеана и Поатјеа се буне – желећи да организују комуне (стварајући независне градове-државе).
- 11. август – Рамон Беренгер IV, гроф од Барселоне, ожењен је принцезом Петронилом од Арагона (само једногодишњом) – чији отац, краљ Рамиро II од Арагона, тражи помоћ од Барселоне против краља Алфонса VII од Кастиље, абдицирајући са престола у корист Рамона 13. новембра.
- 30. октобар – Битка код Рињана: Сергије VII, војвода (magister militum) од Напуља, поражен је од сицилијанских снага под краљем Руђером II од Сицилије. Сергије је убијен, а Роџер успоставља директну контролу над Напуљем – номинујући свог 17-годишњег сина Алфонса од Капуе за новог војводу.
- 4. децембар – Цар Лотар III умире код Брајтенванга у Тиролу, док се повлачи из Италије након побуне међу својим трупама. Његов зет Хенри X (Поносни), војвода од Баварске, наслеђује Војводство Саксонија.
- Алморавидска флота од 37 бродова напада обале јужне Италије, под норманском влашћу.
- Пролеће – Краљ Стивен Енглески плови у Нормандију да би се суочио са Џефријем V (Лепим) и Анжувинцима, који нападају јужне области Нормандије. Иако Стивен има извесног успеха, није у стању да поврати Нормандију од Матилде, ћерке и наследнице покојног краља Хенрија I.
- Краљ Грифид ап Кинан од Гвинеда умире након 56-годишње владавине, обновивши велшку моћ коју је раније срушио Хенри I. Наслеђује га син Оваин Гвинед који заједно са својом другом браћом, Кадваладром и Кадвалоном, ради на оживљавању моћи Гвинеда у Велсу.
- 3. јун – Пожар тешко оштећује катедралу у Рочестеру, али је убрзо обновљена.
- 4. јун – Пожар уништава већи део града Јорка, укључујући 39 цркава и Јоркшку катедралу.
- У првом трговачком споразуму између Алмохадског калифата и хришћанске силе, Република Ђенова добија трговачка права у луци Северне Африке.
- Етиопско царство основао је цар Мара Такла Хајманот из династије Загве.
- У Кини, током династије Сунг, избио је пожар у новој престоници Хангџоу. Влада је обуставила захтев за плаћање закупнине, милостиња од 108.840 кг (120 тона) пиринча је подељена сиромашнима, а предмети попут бамбуса, дасака и простирки од рогоза су ослобођени државног опорезивања.
Рођења
Смрти
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.