Миленијум:	2. миленијум
Векови:	14. век 15. век 16. век
Деценије:	1420-е 1430-е 1440-е 1450-е 1460-е
Године:	1442 1443 1444 1445 1446 1447 1448
1445 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1445 на Викимедијиној остави.

1445 је била проста година.

• 7. април — У јужној Немачкој, број војводстава Баварске је смањен са три на два када се Баварска-Инголштат поново ујединила са Баварском-Ландсхутом, под влашћу Хајнриха Богатог након смрти Лудвига Грбавог од Инголштата. Војводство Баварска-Минхен, којим је владао Алберт III Побожни, остаје једино од два војводства у Баварској.
• 8. април — На Западној Јави, у данашњој Индонезији, Султанат Циребон успоставља своју престоницу у Дукух Аланг-алангу, а Ки Геденг Аланг-Аланг је именован за султана.
• 9. април — Затвара се 14. парламент краља Хенрија VI и даје се краљевска сагласност новим законима, укључујући Закон о радницима и Закон о извозу.
• 23. април — Краљ Хенри VI од Енглеске жени се Маргаретом Анжујском, ћерком Ренеа Анжујског, бившег краља Напуља, на церемонији у опатији Тичфилд у Хемпширу.

• 29. мај — Стефан Томаш Котроманић из куће Котроманић добија признање од папе Евгенија IV као краља Томаша од Босне.
• 30. мај — На церемонији у Вестминстерској опатији, крунисање Маргарете Анжујске за краљицу супругу Енглеске одржано је пред Џоном Стафордом, надбискупом Кентерберијским.

• 1. јун — У Мађарској, истиче рок за краља Владислава I да се врати из крсташког рата против Османског царства и настави владавину, а петогодишњи Ладислав Постхумни је признат за краља Угарске од стране законодаваца Оршађилеа. Да би управљали краљевством Угарске током Ладиславовог малолетства, мађарски племићи бирају седам „врховних капетана“ – Јована Хуњадија, Михаила Оршага, Ђорђа Розгоњија, Понграца Сентмиклошија, Јаноша Јискру, Миклоша Ујлакија и Емерика Бебека – да управљају краљевством.
• 24. јун — Анибала I Бентивољоа, владара полунезависне кнежевине Болоња од 1443. године, убила је ривалска породица Канески, уз подршку папе Евгенија IV.

• 7. јул — Битка код Суздаља одиграла се 190 км од Москве када је Улуг Мухамед из Казањског каната напао Нижњи Новгород, део Велике Московске кнежевине. Велики кнез Василије II од Москве заробљен је у бици као ратни заробљеник и задржан је ради откупа док се не изврши исплата од 200.000 рубаља у новембру.
• 16. јул — У Немачкој, Фридрих II, изборник Саксоније, и његов брат Вилијам III, војвода од Луксембурга, пристали су да преговарају о подели Алтенбурга, у нади да ће мирно поделити земље у Тирингији које су наследили од очевог рођака, Фридриха IV, ландгрофа Тирингије.

• 7. август — Папа Евгеније IV издао је папску булу којом проглашава да су халдејски хришћани и маронити са Кипра у пуном заједништву са Римокатоличком црквом.
• 16. август — Маргарет Стјуарт, дофина од Француске, ћерка покојног краља Џејмса I од Шкотске и супруга дофина Луја, сина краља Карла VII од Француске, умире од болести заражене недељу дана раније. На самрти оптужује дворског службеника, Жамета де Тилеја, да је оклеветао њен углед и изазвао њену смрт.

• 5. септембар — У Швајцарској, трупе из кантона Цирих покрећу нови напад на Бруг у кантону Аргау, али њихов напад је откривен пре него што су стигли до града и циришке трупе су одбијене. Трупе потом пљачкају околна села.
• 12. септембар — На краљевском венчању у цркви Богородице у Копенхагену, краљ Кристофер III од Данске (који такође влада Шведском и Норвешком) жени се Доротеом од Бранденбурга, ћерком Јована Алхемичара, маркгрофа од Бранденбурга. Након смрти краља Кристофера 1448. године, Доротеја се удаје за краља Кристијана I од Данске 1449. године.
• 14. септембар — Краљица супруга Доротеја крунисана је као „Краљица Уније Три Краљевства“ на церемонији у Копенхагену два дана након удаје за краља Кристофера, који намеће низ пореза за покривање трошкова.
• 17. септембар — Ђурађ Бранковић, деспот Србије, и његови синови Гргур, Стефан и Лазар потписују повељу којом потврђују суверенитет и привилегије Дубровничке Републике.
• 26. септембар — Преговори између саксонске браће Фридриха и Вилијама о подели Тирингије пропадају након што Фридрих тврди да полаже право на западну Тирингију и да Вилијама доможе да наследи само маркгрофовију Мајсен.
• 29. септембар — У Нормандији, Ричард од Јорка, 3. војвода од Јорка из енглеске династије Плантагенет, завршава свој петогодишњи мандат генерал-лајтнанта Француске под британском окупацијом, а Едмунд Бофорт, 2. војвода од Сомерсета, заузима његово место.

• 28. новембар — Ђурађ Скендерберг долази у Кроју, послао је молбу султану да му препусти власт над Кројом, што је овај и урадио. Да би проширио своју област и утицај, прогласио је себе наследника зетског престола. Након тога, заузео је тврђаве Петрела, Презе, Гури и Барде, Светиград, Модрич и друге, завладавши територијом већом од територије његовог оца Јована Катриота.

• 1. март — Сандро Ботичели, италијански сликар

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума