1700
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
[[Категорија:1700.
.| ]]
1700. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Русија почиње да користи Јулијански календар.
- 13. јануар — Шведска склапа савез са Енглеском и Холандијом.
- 17. јануар — Петар Велики прописује ношење европске одеће.
- 26. јануар — Земљотрес у Каскадији један је од најјачих познатих, протеже се од острва Ванкувер до северне Калифорније, изазивајући цунами у Јапану.
Фебруар
- фебруар — Даријенски план: под претњом шпанског напада, Шкоти дефинитивно напуштају своју колонију у Даријенском заливу - велики губици допринеће уједињењу са Енглеском 1707. године.
- 22. фебруар — Велики северни рат почиње саксонским нападом на Шведску: Русија, Пољска и Данска желе да укину шведску контролу над Балтиком. Прва акција је неуспешна опсада шведске Риге.
- 27. фебруар — Вилијам Дампијер осваја острво Нова Британија.
Март
- 1. март — Од данас до 1800. године, разлика између јулијанског и грегоријанског календара је 11 дана.
- 1. март — Данска-Норвешка и протестантске земље у Немачкој усвајају соларни део грегоријанског календара.
- 11. март — Шведска уводи посебан календар, према којем је данас 1. март (траје до 1712).
- 11. март — Данска улази у рат против Шведске инвазијом на Холштајн-Готорп.
- 25. март — Лондонски споразум (или Други споразум о подели): Француска, Енглеска и Холандија се слажу да шпанску круну наследи аустријски надвојвода Карло (праунук Филипа III), а Француска ће добити већину шпанских поседа у Италији.
Јун
- јун — Црногорског владику Данила је посветио патријарх Арсеније III на Сабору у Сечују.
Јул
- 11. јул — Основана Пруска академија наука, први председник је Готфрид Лајбниц.
- 13. јул — Цариградски споразум окончава Руско-турски рат 1686-1700: Азов и околна подручја признаје Русија, ослобођени данка кримским Татарима.
Август
- 3. август — Царски декрет о управљању римокатоличком епископијом у Печују: „шизматици“ (православни) морају да се уједине са Римокатоличком црквом или ће бити протерани.
- 4. август — Искрцавање код Хумлебека је шведска контраофанзива против Данаца: инвазија на Зеланд, Карло XII маршира на Копенхаген.
- 10. август — Вилијам, војвода од Глостера, једини наследник енглеске принцезе Ане, умире, што доводи до ступања Хановераца на престо 1714. године.
- 18. август — Травендалски мир: Данска-Норвешка склапа мир са војводом од Холштајн-Готорпа, а убрзо затим и мир са Шведском.
- 19. август — Након објаве рата, руска војска улази у шведску Естонију и Ингријанску.
Октобар
- 4. октобар — Руси опседају Нарву.
- 21. октобар — Београдског мухафиза Али-пашу Хазнадара Моралију убија гомила - да би спречио ширење куге, забранио је сахрањивање уз погребну поворку, реорганизација серхата окреће војску против њега. Паше су послате са војскама из суседних крајева, нови мухафиз је Јурук Хасан-паша.
- 27. октобар — Умире руски патријарх Адријан, последњи патријарх до 20. века. Стефан Јаворски је постављен за намесника Московске патријаршије.
- октобар — Охрабрени од стране грофа А. Ердедија и официра у Петрињи, погранични Срби („Власи“) дижу буну против аустријске власти.
Новембар
- 1. новембар — Краљ Карло II од Шпаније умире без наследника - крај Хабзбурговаца у Шпанији, почиње криза. Тестаментом је за свог наследника одређен Филип, војвода од Анжуја, унук Луја XIV и праунук краља Филипа IV од Шпаније.
- 16. новембар — Филип је проглашен за краља Шпаније у Версају. У почетку је проглашено да се Филип и његови потомци одричу својих претензија на француски престо, а само га Свето римско царство није признало за краља Шпаније (претендент је био надвојвода Карло).
- 16. новембар — Уговор: Цар Леополд тајно обећава протестантском бранденбуршко-пруском владару Фридриху да може добити краљевску титулу, али ван Шпанског царства (и као „краљ у Пруској“, а не „краљ Пруске“).
- 18. новембар — Литвански грађански рат: моћна породица Сапјеха је поражена.
- 23. новембар — Папа Климент XI је наследио папу Иноћентија XII као 243. папа.
- 30. новембар — Битка код Нарве: Шведски краљ Карло XII побеђује руску војску у данашњој Естонији.
Децембар
- 11. децембар — Скупштина Срба у Каменском, на коју су позвани под претњом каменовања и паљења кућа: одлучено је да не прихвате унијатског епископа Петронија Љубибратића (током месеца одржане су три националне скупштине у манастиру Ораховица, православни Срби су се оштропротивили унијатима).
Рођења
Фебруар
- 8. фебруар — Данијел Бернули, швајцарски математичар
Смрти
Септембар
- 27. септембар — Папа Иноћентије XII, римски папа
Новембар
- 1. новембар — Карлос II од Шпаније, шпански краљ из династије Хабзбурга
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.