Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1750-е 1760-е 1770-е 1780-е 1790-е
Године:	1768 1769 1770 1771 1772 1773 1774
1771 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1771 је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 5. јануар — Калмички кан Убаши води торгутске Калмике са леве, источне, обале Волге, неких пет шестина народа, назад у Џунгарију, где их прима ћинговска управа. Бар половина је страдала на путу од напада, глади и жеђи.
• 9. јануар — Јапанска царица Го-Сакурамацхи је абдицирала у корист нећака Хидехита - цар Го-Момозоно (до 1779).

• 10. фебруар— Маратске снаге на челу са Махадаји Схиндеом су заузеле Делхи од муслиманског краљевства Рохилкханд. Могулски цар Шах Алам II ће се вратити тамо догодине.
• 12. фебруар— Након смрти краља Адолфа Фредерика, на шведски престо долази Густав III (до 1792), који се у то вријеме налази на дипломатској турнеји у Паризу (4. феб. - 25. 3., где је "освојио" и двор и град).
• 15. фебруар— Руско-турски рат: Румјанцевљева 1. армија ратује на Дунаву, заузета је тврђава Гиургиу (али губе је у јуну).

• 29. март — Бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић израдио је у Ливорну за Орлова опис турских области и кршћанских народа. Каже да се од муслиманских Албанаца прибојавају чак и сами Турци, о чему је јављао и скопски надбискуп Матија Мазарек 1765. Преспански Мемет-беј са одредом од 500 Албанаца пљачка и пали у воденском крају, након што се оглушио о позив Порте да оде на руски фронт.

• април — Босански валија је од сада стално на руском ратишту, плаћеничка војска се не одазива на султанове позиве.
• април — У Москви почиње велика епидемија куге, власти уводе карантин - само у овом граду ће умрети 52.000 људи.
• 24. април — Острва Сакишима, тада део Краљевине Рјукју погођена су земљотресом и цунамијем - страдало је преко 13.000 људи, заслањивање земљишта изазива дугогодишњу глад.

• 1. мај — Експедиција де Кергуелен де Тремареца креће ка Индијском океану.
• мај — Етиопија, период Земене Месафинт: у три битке код Сарбакусе, тројица најмоћнијих аристократа су поразиле царске снаге на челу са рас Микаелом Сехулом.
• 16. мај — Регулаторски покрет у Северној Каролини: Битка на Аламанцеу је једини оружани окршај, гувернерове трупе су разбиле Регулаторе.
• 23. мај — Битка код Ланцкороне: 4.000 руских војника под Александром Суворовим поразило пољски одред јачине 1.300 људи.

• 6. јун — Снаге мамелучког лидера Али Беy ал-Кабира и шеиха Акре Захир ал-Умара, који су се побунили против султана, поразили су дамаштанског гувернера Утхман Пасха ал-Курјија и заузели Дамаск - али мамелучки командант Абу ал-Дхахаб ће променити страну и преузети Египат.
• 17. јун — Вођа критског устанка Даскалојанис је брутално погубљен након што се предао.
• 21. јун — Руско-турски рат, Битка код манастира Вокарешт: Руси су одбили Турке који су ишли на Букурешт.
• 26. јун — Руска 2. армија Василија Долгорукова заузима Перекоп - отворен је пут на Крим, кан је побегао у Цариград.

• 6. јул — Нови трговински уговор Аустрије и Турске. Аустрија је добила неке територијалне уступке. Одн. тајна конвенција две земље, према којој би Османско царство дало новац и Олтенију у замену за аустријску помоћ у повратку земаља које је узела Русија.
• 10. јул — Долгоруков заузима Кафу/Феодосију након бомбардовања. Следе преговори Кримских Татара и Долгорукова, за кана је изабран проруски Сахиб Герај.
• 13. јул — Руско-турски рат (1768—1774): Руске снаге окупирале Крим.^[1]
• јул — Експедиција Самуела Хеарнеа, следећи реку Копермин, стиже до обале Арктичког океана.

• 17. август — Први успон на Бен Невис, највишу планину Британских острва (1345 м).
• 18. август — Неуспели руски напад на Ђурђу.

• 8. септембар — Шпански фрањевци оснивају мисију Сан Габриел Архангел у Горњој Калифорнији - почетак града Сент Габријел.
• 15. — 17. септембар — Побуна због куге у Москви услед избијања бубонске куге од које је страдало 57.000 људи.
• 23. септембар — Ранији гувернер Кубе Антонио Мариа де Буцарели нови је вицекраљ Нове Шпаније (до 1779), где се показује као способан администратор.
• 24. септембар — Битка код Столовича, у дан. Белорусији, још једна је Суворовљева победа над Барском конфедерацијом.
• 26 - 28. септембар — Кужни бунт у Москви приликом кога се грађани, морени глађу и другим недаћама, насилно одупиру мерама карантена уведеним током епидемије бубонске куге. Опустошени су Чудски и Донски манастир, убијен је архиепископ Амвросиј.

• октобар — Пошто је већина Калмика отишла, руска царица укида Калмички канат.
• 17. октобар — У Милану је изведена опера 15-годишњег Моцарта, Асцанио ин Алба, поводом венчања, два дана раније, аустријског надвојводе Фердинанда Карла и Марије Беатриче, наследнице дома Есте - тако настаје кућа Аустриа-Есте.
• 18. октобар — Експедиција ду Фреснеа креће ка Индијском океану.
• 21. октобар — Маркгроф Баден-Бадена Аугуст Георг је умро без наследника, наслеђује га рођак, маркгроф Баден-Дурлацха Карл Фриедрицх - овим је након 236 година опет уједињена Маркгрофовија Баден (електорат 1803-06, велико војводство 1806-1918, република 1918-33/45).
• 23. октобар — На западном Борнеу је основан град Понтианак, главни град истоименог султаната који траје до 1950.
• 30. октобар — 7. новембар — Док су Турци пред Букурештом, Руси Вајсмана и Милорадовића харају на десној обали Дунава: Тулча, Исакча, Бабадаг, Мечин, Гирсово.
• 31. октобар — Руси одбили још један турски напад на Букурешт.
• октобар — Доситеј Обрадовић одлази из Далмације у Беч, преко Трста.

• 3. новембар — Присташе Барске конфедерације у изненадном препаду накратко отимају краља Станислава Августа Пониатовског; краљ ће из заробљеништва успети да побегне неколико дана касније, а тај чин ће против побуњеника окренути друге европске владаре и јавност - догодине долази Прва подела Пољске.
• 11 - 16. новембар — Руси неуспешно опседају Митилену на Лезбосу.
• 14. новембар — Војводство Парма: први министар Гуиллауме Ду Тиллот је смењен на тражење војвоткиње Марије Амалије.

• 17. децембар — Руско-турски рат: Руска царица Катарина Велика, настојећи одвратити евентуално аустријску интервенцију у корист Турака, објављује да је спремна напустити окупирана подручја турских вазалних кнежевина Влашке и Молдавије уколико Османско Царство пристане исплатити ратну одштету.

• Дубровчани први пут послали поклисара у Русију, пошто руска ескадра дубровачке бродове, а Орлов пријети да ће бомбардирати град.
• У бечкој штампарији Јосифа Курцбека је одштампано 150 српских књига 1771-92.
• Шћепан Мали саставио суд од дванаест најугледнијих главара Црне Горе.
• Марија Терезија оснива Бечку берзу, ради трговања државним обвезницама.
• Карл Вилхелм Шеле је у Шведској открио кисеоник, али је објавио то тек 1777.
• Лимошки порцелан: у Лимогесу, који је одавно познат по емајлу и фајансу, основана је фабрика порцелана, пошто је у близини пронађен каолин.
• Велика глад у Чешкој 1770-71. и глад у Саксонији и јужној Немачкој 1771-72. Као излаз се промовише гајење кромпира.

• 15. август — Волтер Скот, шкотски писац

• 12. фебруар — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске

• 30. јул — Томас Греј, енглески песник (*1716)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума