Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1840-е 1850-е 1860-е 1870-е 1880-е
Године:	1857 1858 1859 1860 1861 1862 1863
1860 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1860 је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. јануар — Математичар Ирбен Леверије објавио откриће планете Вулкан, ближе Сунцу од Меркура, коју је прошлог марта наводно опазио аматерски астроном Едмонд Модесте Лескарбаулт (узалудна потрага ће трајати деценијама).
• 10. јануар — У рушењу и пожару текстилне фабрике Пембертон Милл у Лавренце, Масачусетс погинуло око 145 људи.
• 13. јануар — Шпанско-марокански рат (1859-60): Битка код Тетоуана је одлучујућа шпанска победа.
• јануар — Француз Хенри Моухот стиже у регион Ангкор и осматра Ангкор Ват.
• 21. јануар — Камило Бенсо ди Кавоур је поново премијер Пијемонт-Сардиније.
• 23. јануар — Потписан Кобден–Кевалиеров уговор о слободној трговини између Велике Британије и Француске (остао на снази до 1892).
• 23. јануар — Етијен Леноир представио у Паризу плински мотор.
• 28. јануар — Уговором из Манагве Велика Британија признаје интегритет Никарагве, предвиђена аутономија за народ Мискито.
• јануар — Поново се буди устанак Срба у Херцеговини, Турци ће тамо концентрисати 14.000 војника.

• 19. фебруар — Код Нове Шкотске потонуо пароброд СС Хунгариан, 205 мртвих.
• 20. фебруар — У Новом Саду штампан први број часописа "Даница".
• 26. фебруар — Масакр у Вајоту низ злочина у Тулувату (познатом и као Индијанско острво), близу Јуреке у округу Хамболт, Калифорнија. У координисаним нападима бели досељеници су убили 80 до 250 људи из народа Вијот, углавном жена и деце, секирама, ножевима и пушкама.Напад је био део ширег калифорнијског геноцида^[1].
• 28. фебруар — У Србији нови Законик о судском поступку - враћа се усменост поступка на првој судској инстанци.
• фебруар — Кнез Милош шаље у Цариград дипломатску делегацију, тражи признање наследности кнежевског достојанства за Обреновиће, исељење Турака и дозволу за нови устав (без успеха).

• 3. март — Основана прва жандармеријска чета у Београду (данас Дан Жандармерије Србије).
• 5. март — Царским патентом објављено да ће се аустријско Царско веће увећати за 38 чланова.
• 8. март — У Србији укинута Касација, чиме Апелација остаје једини виши суд, са функцијом и суђења и прегледања пресуда (Касација враћена 1866).
• 9. март — У Сан Франциско стигло прво јапанско посланство у САД.
• март — Аустрија расписала зајам од 200 милиона форинти, али прикупила свега 76 милиона (годишњи дефицит је 280 милиона).
• март — Опсада Сајгона: вијетнамске снаге опселе малобројни франко-шпански гарнизон у Сајгону (до фебруара '61).
• 17. март — На Новом Зеланду избија Први таранакијски рат са Маорима око власништва над земљом.
• 22. март — Уједињење Италије: Уједињене Провинције Централне Италије (Велико Војводство Тоскана, војводства Парма и Модена и ранија папинска Ромагна) се након плебисцита прикључиле Пијемонт-Сардинији.
• 24. март — Инцидент код капије Сакурада
• 24. март — Торински уговор: Сардинија-Пијемонт даје Савоју и Ницу Француској (потврђено плебисцитима у априлу); Француској припадају и "слободни градови" Ментон и Рокуебруне-Кап-Мартин, биће основани департмани Савоје, Хауте-Савоје и Алпес-Маритимес.
• март — септембар - Тајпиншки устанак: влада шаље Армију зелене заставе на устаничку престоницу Нанкинг, али ови је убедљиво поразили.

• 3. aприл — Кренуо Понi Експрес, повезује Ст. Јосеф, Мисури и Сакраменто, Калифорнија.
• 4. aприл — У Палерму на бурбонској Сицилији избија побуна (Риволта дела Ганциа).
• 15. aприл — У бугарској цркви у Цариграду током ускршње литургије поменуто султаново име уместо цариградског патријарха - ово је практично отцепљење од грчке цркве.
• aприл — Завршен рад комисије великих за разграничење Османског царства и Црне Горе, потписан протокол.
• aприл — Прва изложба слика у Београду: Стева Тодоровић, Павле Симић и Радован Марковић у Турском хану.
• 17. април — Црна Гора и Османско царство, после турског пораза на Граховцу, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила.
• 19. aприл — Цар Фрањо Јосип укида поделу Угарске на пет намесништава, обећава успоставу старих жупанија и сазивање угарског сабора.
• 26. aприл — Уговором из Вад-Раса окончан Шпанско-марокански рат: Мароко плаћа одштету, проширене територије шпанске Цеуте и Мелилле.
• 28. aприл — Нови прописи о зајмовима из општинских каса у Србији (жели се олакшање зајмова мање имућним сељацима).
• aприл — Влада кнеза Милоша прогања либерале у Србији.

• 5 - 11. мај — Експедиција Хиљаде, Ђузепе Гарибалди са 1.089 црвенокошуљаша плови из Ђенове до Марсале на Сицилији, при искрцавању има британску подршку.
• 8. мај — Јужни регион Кауца се отцепио од Гранадинске Конфедерације (Колумбије), долази до грађанског рата.
• 14. мај — Гарибалди проглашава диктатуру на Сицилији, Франческо Криспи постављен три дана касније за првог државног секретара.
• 15. мај — Битка код Калатафимија је први окршај и успех Гарибалдијевих црвенокошуљаша.
• 18. мај — Абрахам Линколн изабран на конвенцији за председничког кандидата републиканаца.
• 27 - 30. мај — Гарибалдијеви добровољци и мештани овладали Палермом.
• 29 - 31. мај — Друско-маронитски конфликт: у три дана уништено 60 села око Бејрута, убијено по више десетина Маронита и Друза; следећег лета убијено неколико хиљада хришћана, укључујући америчког и холандског конзула, Абделкадер спасао многе хришћане у Дамаску.
• 31. мај — Прва седница Царског већа Аустроугарске.

• 1. јун — Почиње попис становништва у САД - око 31,4 милиона становника (35% више него 1850.), близу 4 милиона робова.
• 12. јун — Основана Државна банка Руске империје.
• јун — Тајпиншки устанак: прва акција јединице Фредерик Товнсенд Варда код Шангаја (зачетак Увек победничке армије).
• јун — Сен-Кантен нови гувернер Војводине уместо Шокчевића, покушава да сузбије национално врење (забрана српских тробојки, хапшења).
• 25. јун — У Србији донесени прописи о зајмовима из црквених и манастирских новаца.
• 25. јун — Фрањо II., краљ Две Сицилије, закаснело даје устав.
• 30. јун — Дебата о еволуцији у Оксфорду коју су обележили Томас Хенри Хаксли и бискуп Самуел Вилберфорце.
• јун — Полицијски послови Управе вароши Београда и формално долазе под кнежеву надлежност.

• 2. јул — Руси основали Владивосток на Далеком истоку.
• 9. јул — Одлуком бечког Министарства правосуђа, све националности у Војводини добиле право употребе свог језика на свим судским инстанцама.
• 24. јул — Битка код Милаcа на истоку Сицилије се окончава гарибалдинском победом.
• 27. јул — Конфронтација Срба и Турака на београдској Великој пијаци.

• 4. август — Гарибалдијев пријатељ Нино Биxио гуши сељачку побуну у месту Бронте, касније стрељано пет мештана (Фатти ди Бронте).
• 5. август — Након што је протеран Никанор Ивановић, за митрополита црнгорско-брдског постављен Иларион II Рогановић (до 1882).
• 9. август — Сукоб Срба и Турака на Сави иза београдске Мале пијаце, с обе стране има мртвих и рањених, уредују жандармерија и војска.
• 13. август — Црногорски књаз Данило I Петровић Његош умире од последица атентата у Котору, наслеђује га синовац Никола I Петровић Његош, иницијативи кнегиње Даринке (до 1918, од 1910 са краљевском титулом).
• 16. август — Француски експедициони корпус Беауфорт д'Хаутпоула се искрцао у Бејруту, уз османски пристанак, како би штитио хришћане.
• 21. август — Други опијумски рат: савезници заузели кинеске Тврђаве Таку близу Тиањина.
• 22. август — Гарибалди са трупама прелази Месински мореуз на италијанско копно, уз помоћ британске флоте.
• 26. август — На састанку истакнутијих аустријских и угарских чланова Појачаног царског већа донета одлука о укидању Војводине - држано у тајности до децембра.

• 3 - 5. септембар — Конгрес у Карлсруеу је први међународни састанак хемичара.
• 7. септембар — Гарибалди стигао у Напуљ без отпора.
• 8. септембар — Пароброд ПС Лади Елгин потонуо на језеру Мичиган након судара, око 300 мртвих.
• 10. септембар — Трупе Пијемонт-Сардиније улазе у Папинску Државу након што је тамо дошло до устанка.
• 12. септембар — Авантуриста Виллиам Вокер стрељан у Хондурасу.
• 18. септембар — Битка код Кастелфидарда, јужно од Анконе, је сардинска победа над папском војском која Пијемонт-Сардинији доноси посед региона Марше и Умбрија (папи остаје Лацио).
• 21. септембар — Битка код Паликаоа ("Битка на Мосту од осам миља") је одлучујућа англо-француска победа која им отвара пут у Пекинг.
• 21. септембар — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг..
• 22. септембар — Словени и Мађари на Царском већу изнели предлог о федеративном уређењу Хабсбуршке монархије (прихваћено 27. 9. са 34 према 17 гласова).
• 24. септембар — Грађански рат у Еквадору завршен Битком код Гуаyакуила и победом конзервативне привремене владе из Куитоа (Габриел Гарцíа Морено).
• 26. септембар — Умро српски кнез Милош Обреновић. Наслеђује га син Михаило Обреновић, чији је главни циљ ослобођење балканских народа од Турака.

• 1. октобар — Битка на Волтурну је повољнија за Гарибалдинце, али обе стране имају велике губитке.
• 7. октобар — Висока порта признаје бератом Михаила за кнеза Србије.
• 8. октобар — Успостављена телеграфска линија између Лос Анђелеса и Сан Франциска.
• 9. октобар — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца.
• 18 — 21. октобар — Стара летња палата опљачкана и спаљена од англо-француских снага из одмазде за мучење и убиство западне делегације; истовремено спаљена и Летња палата у Пекингу.
• октобар — Пекиншка конвенција окончава Други опијумски рат: нови уступци Великој Британији и Француској али и Русији и САД; легализован увоз опијума, Британији припада Ковлоон (дио Хонг Конга).
• 19. октобар — Нородом I постаје краљ Камбоџе (до 1904), на почетку је под превлашћу Сијама.
• 20. октобар — Октобарска диплома је нови устав Хабсбуршке монархије - крај апсолутизма Фрање Јосипа. и покушај аристократског федерализма.
• 21 — 22. октобар — Сицилија и Напуљ се плебисцитом изјашњавају за прикључење Пијемонт-Сардинији.
• 26. октобар — Састанак у Теану краља Виктора Емануела II и Гарибалдија.

• 4 - 5. новембар — Марке и Умбрија гласају за прикључење Пијемонт-Сардинији.
• 5. новембар — Почиње Опсада Гаете, последњег упоришта напуљског краља (до фебруара).
• 6. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Абрахам Линколн, победио је кандидата Демократске странке и актуелног потпредседника Џона К. Брекинриџа, као и Стивена Дагласа и Џона Бела, и тиме је постао први републикански председник САД.
• 8. новембар — Филип Христић, ванстраначка личност, на челу српске владе, у којој је у почетку и либерал Јеврем Грујић; унутрашње послове добија Никола Христић и задржава их до краја Михаилове владавине.
• 8. новембар — Књаз Никола се оженио Миленом Вукотић.
• 14. новембар — Потписана Руско-кинеска конвенција, којом је ратификовано прикључење Поамурја и Приморја Русији.
• 17. новембар — Француски авантуриста Орелие-Антоине де Тоуненс прогласио независност Краљевине Арауканије и Патагоније (траје до 1862.).

• 1. децембар — Чарлс Дикенс започиње фељтонско објављивање романа Греат Еxпецтатионс (до августа).
• 10. децембар — Бискуп Јосип Јурај Штросмајер предлаже оснивање југославенске академије у којој ће се моћи "сјединити сви бољи умови хрватски, српски, словенски и бугарски", за шта одмах дарује 50.000 форинти.
• 13. децембар — Антон вон Шмерлинг је нови министар унутарњих послова Аустријског царства (до 1865), постављен под притиском немачких либерала, ради у правцу централизма.
• децембар — Реформски рат у Мексику: конзервативна војска се предала.
• 18. децембар — Критенденов компромис је неуспешни покушај решења сецесионе кризе у САД.
• 20. децембар —  Јужна Каролина је прва јужна држава САД која проглашава сецесију.
• 27. децембар — Укинуто Војводство Србија и Тамишки Банат - прикључено је Угарској а румски и илочки срез Хрватској што квари српско-хрватске односе.
• 27. децембар — Иван Мажуранић именован председником Дворског дикастерија за Хрватску и Славонију.
• 29. децембар — Поринут ХМС Вориор, прва британска оклопњача.
• децембар — Избија устанак у Херцеговини, догодине узима маха.

• Настанак спора између анексиониста и аутономаша у Далмацији; Мађарска тражи повратак Међумурја.
• Кнез Михајло и књаз Данило се састају посредовањем Вука Караџића.
• У нишком санџаку донесен "Лесковачки закон": сељачка обавеза је деветина а не трећина као у Босни.
• У "Посланици Србима" руски славјанофили замерају због сарадње са католичким Хрватима; такође се не слажу са угледањем Србије на западни парламентаризам, критикују Вукове реформе.
• Први роман Јакова Игњатовића, "Милан Наранџић" - ово се може сматрати као почетак полувековног реализма у српској књижевности.

• 29. јануар — Антон Чехов, руски књижевник.

• 2. април — Џорџ Никсон, амерички политичар

• 20. мај — Едуард Бухнер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде

• 15. август — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (†1924)

• 6. септембар — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1931.
• 12. септембар — Екатерина Велимировић, српска монахиња.

• 13. август — Данило Петровић, црногорски кнез

• 21. септембар — Артур Шопенхауер, немачки филозоф
• 26. септембар — Милош Обреновић, српски кнез

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума