410
| Миленијум: | 1. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 410 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
- Википедија:Непознат датум — последње римске легије напуштају Британију
- 24. август — Визиготски краљ Аларик I ушао је у Рим и подвргнуо град тродневној пљачки. Спаљене су две цркве, а људи који су се склонили у цркве обично су поштеђени. Многи Римљани који су преживели беже у Африку, или у Источно римско царство. То је први пут од 390. пре Христа да је Рим пао пред непријатељем.
- Пролеће – Константин III прелази Алпе у Лигурију (Северна Италија), али се повлачи у Галију након што се Геронтије побунио у Шпанији против свог сина Констанса II.
- Нападачи из Ирске, као што су Уи Лиатхаин и Лаигин, харају обалама Велса. Они пљачкају градове и хватају робове, али касније колонизују велика подручја онога што се зове Гвинед, посебно Лиан, обале Арлехведа, Арфона и острва Мона.
- Константин III, римски генерал и политичар, унапређен је у чин магистер милитум. Постаје Хоноријев царски саветник и моћ која стоји иза престола у Западном римском царству.
- Источно римско царство шаље шест легија (6.000 људи) да помогну Хонорију у Равени. Он преговара са краљем Алариком I, који свечано свргава Приска Атала као ко-цара.
- Галу Плацидију, ћерку Теодосија I, заробљавају Визиготи и постаје талац током њиховог пресељења са италијанског полуострва у Галију.
- Аларик I маршира на југ у Калабрију и прави планове за инвазију на Африку. Али олуја уништава његову готску флоту и многи његови војници су се удавили. Аларик умире у Козенци, вероватно од грознице, а његово тело је закопано заједно са благом испод корита реке Бусенто. Наслеђује га његов зет Атаулф, који постаје краљ Визигота.
- Према Зосиму, ово је година када цар Хонорије шаље свој рескрипт (дипломатско писмо) романо-британским магистратима, чиме је окончана римска власт у Британији.
- Град Алериа на острву Корзика разорен је огромним пожаром који је уништио његову луку и већину њених становника.
- Притхивисена постаје краљ Вакатаке у Декану (Индија).
- Сабор у Селеукији: Персијски хришћани стварају националну цркву и усвајају Никејски симбол вере.
- Гонорат Арелатски оснива манастир Лерин на острву Сен-Онорат (Француска) и формира монашку заједницу.
Дани сећања
Смрти
- Аларих I, краљ Визигота
- Ханзеи, цар Јапана
- Марон Сиријски, сиријски хришћански монах
- Света Олимпијада
- Евпраксија Цариградска
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.