782

Миленијум: 1. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
782 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]
782 на Викимедијиној остави.

Догађаји

  • Византијско-арапски ратови: Арапске снаге (95.000 људи) под командом Харуна ал-Рашида, сина абасидског калифа Ал-Махдија, прелазе планине Таурус и заузимају византијску граничну тврђаву Магиду. Харун оставља свог поручника Ал-Рабија ибн Јунуса да опседа град Наколеју (Фригија), док је друга сила (30.000 људи), вероватно под Јахјом ибн Халидом, послата да изврши напад на западне обале Мале Азије. Сам Харун, са главном војском, напредује до Опсичке теме.
  • Лето – Харун ал-Рашид стиже чак до Хрисопоља, преко Босфорског мореуза од византијске престонице, Цариграда. После бекства јерменског генерала Тацатеса, царица Ирена прихвата трогодишње примирје, укључујући годишње плаћање харача од 70.000 или 90.000 златних динара и предају 10.000 свилених одевних предмета. Харун ослобађа све своје заробљенике (5.600 људи), укључујући главног министра Ставракиоса и друге таоце.
  • Цар Константин VI је верен за 6-годишњу Ротруду, ћерку Карла Великог; Ирена шаље ученог монаха по имену Јелисеј да је образује грчком језику и манирима.
  • Лето – Саксонски ратови: Краљ Карло Велики шаље казнену експедицију (елитну јединицу источно-франачких трупа) под командом Адалгиса коморника, Галоа и Ворада, уз подршку саксонских снага, да се обрачуна са јуришницима Саса и Лужичких Срба у Тирингији.
  • Битка код Сунтела: Франци под Карлом Великим су поражени од саксонских побуњеника, предвођених Видукиндом. Он успева да збрише више од половине окупаторских франачких снага и поново подиже побуну.
  • Јесен – Карло Велики се враћа из своје кампање у Италији и окупља франачку војску расположивих трупа у Баварској. Потом креће у Саксонију, вероватно у Ересбург. Карло Велики маршира на север, низ Везер до реке Алер, правећи логор близу Вердена.
  • Масакр у Вердену: Карло Велики погубљује 4.500 побуњених Саксонаца у Вердену због практиковања паганства. Он издаје Цапитулатио де партибус Сакониае и намеће хришћанство Саксонцима, након што је Саксонија постала франачка провинција.
  • Карло Велики позива Алкуина, англосаксонског мисионара, у Ахен и поставља га за главног саветника за верска и образовна питања. Постаје водећи научник и учитељ на каролиншком двору.

Дани сећања

Види још

Референце

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.