EIAR

Италијанско тело за
радијску бежичну телеграфију
Типрадијска радиодифузија
(анонимно друштво)
ЗемљаИталија
Доступностнационално
СедиштеРим
Кључни људиЂанкарло Валаури
Ецио Марија Греј
Датум покретања17. новембар 1927; пре 98 година (1927-11-17)
Датум гашења26. октобар 1944; пре 81 године (1944-10-26)
НаследникRadio Audizioni Italiane
(1944—1954/данас)
Фалширмјегерски падобранци испред римског седишта EIAR (1943)

Италијанско тело за радијску бежичну телеграфију (итал. Ente Italiano per le Audizioni Radiofoniche, EIAR) било је јавни радиофузни сервис у Краљевини Италији и једино тело које је имало владину дозволу да емитује.

Из седишта у Риму (касније у Торину) овај радијски сервис био је „фашистички глас” Италије готово две деценије.

Историја

Компанија је краљевским декретом (закон бр. 2207) основана 17. новембра 1927. године, након делимичног преузимања приватног радијског емитера Италијанска радијска унија (итал. Unione Radiofonica Italiana, URI), који је од 1924. годино био једина организација ауторизована за постављане радио-предајника и емитовање радијског програма у Фашистичкој Италији (1922—1943). У раздобљу 1929—1939. године, EIAR је представљао прву телевизијску станицу која је почела да емитује тестни програм у Италији.

Већину свог постојања председник EIAR-а је био Ђанкарло Валаури, а на том положају га је заменио Ецио Марија Греј током раздобља Италијанске Социјалне Републике (1943—1945).[1]

Станице и локације

Марија Луиза Бонкомпањи чита једну од првих објава у радијском студију Вија Марија Кристина у Риму (1924)
Звучна кутија тзв. птичјег радија EIAR

На избијању Другог светског рата, станице које је су припадале EIAR-у су укључивале:

При промени почетне станице која се емитује (операција позната као „инверзија”), пуштао се такозвани птичји радио (енгл. uccellino della radio).[7].

Референце

  1. ^ Quartermaine, Luisa (2000). Mussolini's Last Republic: Propaganda and Politics in the Italian Social Republic (R.S.I.) 1943–45. Intellect Books. стр. 63. 
  2. ^ La sede di Firenze
  3. ^ „Cronistoria della radio dal 1923 al 2006”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2016. 
  4. ^ La sede di Trieste
  5. ^ „1938: A Italian Station in Tripoli”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2016. 
  6. ^ „Alcuni dati sulla radio nelle colonie italiane”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2016. 
  7. ^ L'Uccellino della radio

Спољашње везе

Медији везани за EIAR на Викимедијиној остави

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.