Panini

Panini
Ime po rođenjuDakṣiputra Pāṇini, sansk. पाणिनि
Datum rođenjafl. 4. vek pne;[1][2][3];
fl. 400–350 BCE[4];
6.–5. vek pne[5][6]
Mesto rođenjaSeverozapani Indijski potkontinent[note 1], Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Delovanjegramatika, lingvistika[8][9][10]
RadoviAṣṭādhyāyī (klasični sanskrit)
Rukopis na kori breze iz 17. veka rasprave Paninijeva gramatike iz Kašmira

Pāṇini (sansk. पाणिनि) ([paːɳɪnɪ], različito datiran između fl. 4. veka pne;[1][2][3][4] i „6. do 5. veka pne”[5][6][web 1]) bio je drevni sanskrtski filolog, gramatičar, i poštovani učenjak u drevnoj Indiji.[7][11][12] On je smatran „ocem lingvistike”,[13] nakon otkrića i objavljivanja Paninijevih radova od strane evropskih naučnika u devetnaestom veku.[14][15] Njegov uticaj na aspekte razvoja savremenih lingvista široko je prepoznat u struci; njegova gramatika bila je uticajna na utemeljivačke naučnike kao što su Ferdinand de Sosir i Leonard Blumfild.[16] Panini je verovatno živeo u Šalatuli u drevnoj Gandari na severozapadnom delu Indijskog potkontinenta, za vreme Mahadžanapada.[17][4]

Panini je poznat po svom tekstu Astadkiaji, traktatu o sanskrtskoj gramatici u stilu sutre,[12][7][web 1] 3.959 „stihova” ili pravila o lingvistici, sintaksi i semantici u „osam poglavlja”, što je fundamentalni tekst Vjakaranskog ogranka Vedange, pomoćne naučne discipline vedskog perioda.[18][19][20] Njegov aforistički tekst privukao je brojne bašije (komentare), od kojih je Patandžalijeva Mahabašija najpoznatiji u hinduističkim tradicijama.[21][10] Njegove ideje su uticale i privukle komentare naučnika drugih indijskih religija, poput budizma.[22]

Paninijeva analiza imenskih složenica i dalje predstavlja osnovu savremenih ligvističkih teorija o složenosti u indijskim jezicima. Paninijeva sveobuhvatna i naučna teorija gramatike konvencionalno se uzima kao početak klasičnog sanskrta.[23] Njegov sistematski traktat je inspirisao i učinio sanskrit najistaknutijim indijskim jezikom učenosti i književnosti tokom dva milenijuma.[10]

Paninijeva teorija morfološke analize bila je naprednija od bilo koje ekvivalentne zapadne teorije pre 20. veka.[24] Njegova studija je generativna i deskriptivna, koristi metajezike i meta-pravila, i bila je upoređivana sa Tjuringovom mašinom u kojoj je logička struktura bilo kojeg računarskog uređaja svedena na suštinske vrednosti pomoću idealizovanog matematičkog modela.[web 1][25]

Ime Panini je patronim, sa značenjem potomak Panina.[26] Njegovo puno ime bilo je „Daksiputra Panini”, sudeći po stihovima 1.75.13 i 3.251.12 Patandžalijeve Mahabašje, pri čemu je prvi deo sugerisao da je ime njegove majke bilo Daksi.[6]

Napomene

  1. ^ According to George Cardonna, the tradition believes that Pāṇini came from Salatura in northwest part of the Indian subcontinent.[4] This is likely to be ancient Gandhara.[7]
  1. ^ а б в The Editors of Encyclopaedia Britannica (2013). Ashtadhyayi, Work by Panini. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 10. 2017. 

Reference

  1. ^ а б Vergiani 2017, стр. 243, n.4.
  2. ^ а б Bronkhorst 2016, стр. 171.
  3. ^ а б Houben 2009, стр. 6.
  4. ^ а б в г Cardona 1997, стр. 268.
  5. ^ а б Staal 1996, стр. 39.
  6. ^ а б в Scharfe 1977, стр. 88. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFScharfe1977 (help)
  7. ^ а б в Staal 1965.
  8. ^ Weisler, Steven; Milekic, Slavoljub P. (2000). Theory of Language. MIT Press. стр. 44. ISBN 978-0-262-73125-6. . Quote: "The linguistic investigations of Panini, the notable Hindu grammarian, can be ..."
  9. ^ Halle, Morris (1971). The Sound Pattern of Russian: A Linguistic and Acoustical Investigation. Walter de Gruyter. стр. 88. ISBN 978-3-11-086945-3. . Quote: "The problem was, however, faced by the Hindu grammarian Panini, who apparently was conscious of the grammatical implications of his phonetic classificatory scheme."
  10. ^ а б в Bowman, John (2005). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. Columbia University Press. стр. 728 (Panini, Hindu grammarian, 328). ISBN 978-0-231-50004-3. 
  11. ^ Lidova 1994, стр. 108-112.
  12. ^ а б Lochtefeld 2002a, стр. 64–65, 140, 402.
  13. ^ Bod 2013, стр. 14-19.
  14. ^ Patañjali; Ballantyne, James Robert; Kaiyaṭa; Nāgeśabhaṭṭa (1855). Mahābhāṣya ... (на језику: Undetermined). Mirzapore. 
  15. ^ PĀṆINI; BOEHTLINGK, Otto von (1886). Panini's Grammatik, herausgegeben, übersetzt, erläutert ... von O. Böhtlingk. Sansk. and Germ. (на језику: енглески). 357. Leipzig. 
  16. ^ Henry), Robins, R. H. (Robert (1997). A short history of linguistics (4th изд.). London: Longman. ISBN 9780582249943. OCLC 35178602. 
  17. ^ Avari, Burjor (2007). India: The Ancient Past: A History of the Indian Sub-Continent from c. 7000 BC to AD 1200 (на језику: енглески). Routledge. стр. 156. ISBN 978-1-134-25161-2. 
  18. ^ W. J. Johnson (2009). A Dictionary of Hinduism. Oxford University Press. ISBN 978-0198610250. . article on Vyakarana
  19. ^ Harold G. Coward 1990, стр. 105.
  20. ^ Mitchell, Lisa (2009). Language, Emotion, and Politics in South India. Indiana University Press. стр. 108. ISBN 978-0-253-35301-6. 
  21. ^ Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z. The Rosen Publishing Group. стр. 497. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  22. ^ Scharfe, Hartmut (1977). Grammatical Literature. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 152—154. ISBN 978-3-447-01706-0. 
  23. ^ Kawaguchi, Yuji; Makoto Minegishi; Viereck, Wolfgang (2011). Corpus-based Analysis and Diachronic Linguistics. John Benjamins Publishing Company. стр. 223—224. ISBN 978-90-272-7215-7. 
  24. ^ Staal, Frits (1988). Universals: studies in Indian logic and linguistics. University of Chicago Press. стр. 47. ISBN 9780226769998. 
  25. ^ Kak, Subhash C. (januar 1987). „The Paninian approach to natural language processing”. International Journal of Approximate Reasoning. 1 (1): 117—130. doi:10.1016/0888-613X(87)90007-7. 
  26. ^ Pāṇini; Sumitra Mangesh Katre (1989). Aṣṭādhyāyī of Pāṇini. Motilal Banarsidass. стр. xx. ISBN 978-81-208-0521-7. 

Literatura

Pāṇini

Spoljašnje veze

Викизворник има изворни текст повезан са чланком:

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.