YUSCII

YUSCII
MIME / IANAлатиница: JUS_I.B1.002
српска ћирилица: JUS_I.B1.003-serb
македонски: JUS_I.B1.003-mac[1]
Језицисрпскохрватски, македонски, словеначки
СтандардЈУС

YUSCII је неформални назив за неколико ЈУС стандарда за 7-битно кодирање знакова . То укључује:

Кодирања су заснована на стандарду ISO 646, 7- битном латиничном стандарду за кодирање знакова, и коришћена су у Југославији пре широке употребе каснијих стандарда CP 852, ISO-8859-2/8859-5, Windows-1250/1251 и Unicode. Име је добио по ASCII-у, при чему је прва реч "америчка" замењена са "југословенски": "југословенски стандардни код за размену информација". Специфични стандарди се понекад називају и локалним именом: SLOSCII, CROSCII или SRPSCII за JUS I.B1.002, SRPSCII за JUS I.B1.003, MAKSCII за JUS I.B1.004.

JUS I.B1.002 је национална варијанта ISO 646, односно једнака основном ASCII са ређе коришћеним симболима замењеним специфичним словима Гајеве абецеде. Ћирилични стандарди даље замењују слова латинице одговарајућим словима ћирилице. Љ (lj), Њ (nj), Џ (dž) и ѕ (dz) одговарају латиничним диграфима, а пресликани су преко латиничних слова која се не користе у српском или македонском језику (q, w, x, y).

YUSCII је првобитно развијен за телепринтере, али се проширио и за употребу рачунара. Ово се нашироко сматрало лошом идејом међу програмерима софтвера којима је био потребан оригинални ASCII као што су {, [, }, ], ^, ~, |, \ у свом изворном коду (проблем који се делимично решава триграфовима у C). С друге стране, предност YUSCII-а је у томе што остаје релативно читљив чак и када подршка за њега није доступна, слично руском KOI-7. Бројни покушаји да се то замени нечим бољим су пропали због ограничене подршке. На крају, Microsoft-ово увођење кодних страница, појављивање Unicode-а и доступност фонтова коначно су довели до сигурног (али ипак спорог) краја YUSCII.

Изглед кодне странице

Кодне тачке су остале углавном исте као у ASCII-у да би се одржала максимална компатибилност. Следећа табела приказује доделу кодова знакова у YUSCII. Приказани су и латинични и ћирилични глифови:

YUSCII
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
0x NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR SO SI
1x DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US
2x  SP  ! " # $ % & ' ( ) * + , - . /
3x 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ?
4x Ž/Ж A/А B/Б C/Ц D/Д E/Е F/Ф G/Г H/Х I/И J/Ј K/К L/Л M/М N/Н O/О
5x P/П Q/Љ R/Р S/С T/Т U/У V/В W/Њ X/Џ Y/Ѕ Z/З Š/Ш Đ/Ђ/Ѓ Ć/Ћ/Ќ Č/Ч _
6x ž/ж a/а b/б c/ц d/д e/е f/ф g/г h/х i/и j/ј k/к l/л m/м n/н o/о
7x p/п q/љ r/р s/с t/т u/у v/в w/њ x/џ y/ѕ z/з š/ш đ/ђ/ѓ ć/ћ/ќ č/ч DEL
  Latin characters are different from ASCII

Светски систем телетекста

YUSCII не треба мешати са G0 латиничним скупом за српски, хрватски и словеначки језик,[5] или G0 ћириличним скупом за српски,[6] који дефинише World System Teletext. Као и YUSCII, и ове су засноване на ASCII-у и где је могуће хомологне су једна са другом за српска слова. Међутим, они доносе различите одлуке и самим тим нису компатибилни са YUSCII. Македонским словима Ќ и Ѓ такође се додељују јединствени положаји, а не исти као њихови српски еквиваленти, док мала слова Џ и македонско З нису подржани.[а] WST G0 сетови су детаљно описани у наставку за референцу.

World System Teletext G0 сетови за латиницу[5] и ћирилицу[6]
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
0x NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR SO SI
1x DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US
2x  SP  ! " # Ë/$ % & ' ( ) * + , - . /
3x 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ?
4x Č/Ч A/А B/Б C/Ц D/Д E/Е F/Ф G/Г H/Х I/И J/Ј K/К L/Л M/М N/Н O/О
5x P/П Q/Ќ R/Р S/С T/Т U/У V/В W/Ѓ X/Љ Y/Њ Z/З Ć/Ћ Ž/Ж Đ/Ђ Š/Ш ë/Џ
6x č/ч a/а b/б c/ц d/д e/е f/ф g/г h/х i/и j/ј k/к l/л m/м n/н o/о
7x p/п q/ќ r/р s/с t/т u/у v/в w/ѓ x/љ y/њ z/з ć/ћ ž/ж đ/ђ š/ш ■
  Different from YUSCII

Види још

Напомене

  1. ^ The Teletext G1 set for use with Cyrillic, listed in section 15.6.7 table 41 of the standard, contains a subset of Roman letters, mostly those without Cyrillic homoglyphs in the G0 sets. These include S.

Референце

  1. ^ „Character Sets”. IANA. 2018-12-12. 
  2. ^ „Serbocroatian and Slovenian Latin Alphabet” (PDF). 
  3. ^ „Serbocroatian Cyrillic Alphabet” (PDF). 
  4. ^ „Macedonian Cyrillic Alphabet” (PDF). 
  5. ^ а б „15.6.2 Latin National Option Sub-Sets, Table 36”. ETS 300 706: Enhanced Teletext specification (PDF). European Telecommunications Standards Institute (ETSI). стр. 115. 
  6. ^ а б „15.6.4 Cyrillic G0 Set - Option 1 - Serbian/Croatian, Table 38”. ETS 300 706: Enhanced Teletext specification (PDF). European Telecommunications Standards Institute (ETSI). стр. 117. 

Спољашње везе

Content Disclaimer

Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.

  1. The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
  2. There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
  3. It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
  4. Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
  5. Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.