Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1700-е 1710-е 1720-е 1730-е 1740-е
Године:	1719 1720 1721 1722 1723 1724 1725
1722 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1722. је била проста година.

• 9. јануар — Размена принцеза на Острву фазана: француска Лоуис-Елисабет (12), која се 20-тог удаје за шпанског престолонаследника Лоја (влада 1724) и шпанска Мариана Вицториа (4), заручница будућег Луја XV (али враћена кући 1725).

• 4. фебруар — Реформе Петра Великог: указом успостављена Табела рангова - 14 класа војне, цивилне и дворске службе.

• 10. фебруар — Пират Бартоломеј Робертс страдао у окршају са британском морнарицом код обале дан. Габона.

• 8. март — Битка код Гулнабада у којој авганистански Паштуни под водством Махмуда Хотакија наносе одлучујући пораз снагама перзијских Сафавида - слиједи Опсада Исфахана (до октобра).
• 26. март — Камен-темељац за Краљевску пруску фабрику пушака у Потсдаму (од 1850. у Спандау, крај 1919).

• 5. април — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.
• 11. април — Дукал Млетачког сената против далматинског епископа Стефана Љубибратића - одлази у аустријску Лику. С изузетком Симеона Кончаревића (1751-53), у Далмацији неће бити православног епископа до 1810.
• април — Секретар митрополита Мојсија донео из Русије 70 граматика Мелетија Смотрицког, 10 примерака Поликарповљевог тројезичног речника и 400 примерака буквара (митрополит је молио цара Петра за књиге и учитеље, аустријске власти ће 1727. забранити уношење књига из Русије).

• 9. мај — Завршени избори у Великој Британији: Виговци појачали већину, мада им је популарност опала. Двопартијски систем је обновљен у Британији тек 1780-их. Овог прољећа је планирана побуна јакобита.
• 22. мај — Пивара Панчево почиње с радом, најстарија у овом делу Европе.
• 26. мај — Ла Ноувелле-Орлеанс постаје главни град Француске Лујзијане, уместо Билоxија (већ у септембру га погађа ураган).
• 27. мај — Основан Малоруски колегиј уместо "приказа" и уместо хетмана (Иван Скоропадски умире у јулу) - Украјина практично губи административну аутономију.
• 28. мај — Марсејска куга: пошто се болест поново јавила у априлу, већници се заклињу да ће слушати мису у једном самостану и прилагати свећу од четири фунте (поштовано до Револуције и од 1877).

• 1. јун — Бечка дијецеза постаје архидијецеза, на столици је Сигисмунд вон Колониц (до 1751). Цар Карло VI је 9-ог добио од папе инвеституру за Напуљско краљевство.
• 2. јун — Одговарајући на молбу митрополита Мојсија, Петар Велики наређује да се "српским црквама пошље одејања и књига и да се за наставнике упуте међу Србе два кијевска васпитаника" (Максим Суворов стигао 1726). Ове године је исплаћена и сума за Цетињски манастир, а следећи пут тек 1743.
• 15. јун — Версајски дворац поново постаје седиште француске владе, јер се Парижани понашају превише слободно.
• 16. јун — Умро Џон Черчил, први војвода од Молбороа, удова војвоткиња довршава палату Бленхеим.
• 20. јун — Угарски сабор прихвата Прагматичку санкцију о наслеђивању хабсбуршког престола у женској лози.

• 18. јул — Први руско-персијски рат: руски цар Петар Велики, уплашен могућношћу да Османско Царство искористи сафавидски колапс и прошири своју територију на исток, објављује рат Персији како би освојио подручја око Каспијског језера.
• 25. јул — И формално почиње Думеров рат између новоенглеских колонија и конфедерације Вабанаки, помогнуте Французима (до 1725).

• 12. август — Умро млетачки дужд Ђовани Корнер, за новог ће бити изабран Алвисе Мокениго (до 1732).

• 3. септембар — Кан Дербента, "врата Персије", понудио кључеве града Петру Великом - кампања се ипак не може наставити ове године због губитка залиха. У ово време је и грузијски владар Вахтанг VI напредовао до Ганџе на истоку Азербејџана, али се и он убрзо вратио.
• 9. септембар — Садат Али Кан је именован за могулског гувернера Оудха у северној Индији: Држава Оудх ће постојати 1732-1856.
• септембар — Устанак у централној Славонији: поданици грофа Карафе се окупили и створили "божију војску" - у Славонији су тешке социјално-економске и верске прилике, има доста пљачке.
• 19. септембар — Српски црквено-народни сабор у Петроварадину 1722.: одлучено да Срби из старих и нових хабсбуршких поседа имају једног архиепископа. Београдски Мојсије изабран за коадјутора оболелог карловачког Викентија - али аустријски двор се противи уједињењу митрополија.
• 22. септембар — Куга у Марсеју је престала, али је у Авињону наређен последњи карантин - болест и овде пролази до краја године.

• 5. октобар — Баварски наследник Карло се жени аустријском надвојвоткињом Маријом Амалијом - мада је обећао да ће поштовати Прагматичку санкцију, биће свети римски цар 1742-45.
• 23. октобар — Опсада Исфахана: сафавидски шах Султан Хусеин се предаје и абдицира у корист Махмуда Хотака, који два дана касније улази у град - шах до 1725.
• 25. октобар — Крунидба Луја XV у Ремсу, али још увек је премлад да сам влада.

• новембар — Наредбом Петра Великог, у Астрахану основана Каспијска флотила.

• 8. децембар — Умро архиепископ Стефан Јаворски, председник руског Светог правитељствујушчег синода - практички га води Теофан Прокопович.
• децембар — У Аустријској Холандији основана Остендска компанија за трговину са Истоком (укинута 1731. под британским утицајем).
• 27. децембар — Умире кинески ћинговски Цар Кангxи након 61 године на престолу. Седам дана касније насљеђује га Цар Yонзхенг ("Хармонична правда", до 1735).

• Прва велика сеоба Шваба (1722–1726) у Банат и Бачку.

• 16. јун — Џон Черчил, први војвода од Молбороа, енглески војсковођа и државник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума