Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1700-е 1710-е 1720-е 1730-е 1740-е
Године:	1720 1721 1722 1723 1724 1725 1726
1723 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1723. је била проста година.

• 25. јануар — Енглески пират Едвард Лоу заробио у Карибима португалски брод: пошто је капетан бацио врећу златника у море, масакрирана је цела посада.

• 4. фебруар — Крунисање новог ћинговског кинеског цара, Јонгзхенга ("Хармонична правда", до 1735). Многа браћа сматрају његово наследство нелегитимним.
• 15. фебруар — Луј XV од Француске пуни 13 година, што се сматра пунолетством. Ранији регент Филип II Орлеански и даље има важну улогу у влади.

• 9. март — Још један устанак Мапучеа у Чилеу (до 1726).
• 28. март — Руско-персијски рат: Руси су заузели Рашт.
• 31. март — Мајор Абрахам Давел покушао одвојити кантон Вауд од бернске власти - сутрадан ухапшен, погубљен 24. априла.

• 20. април — Ген. провидур Марко Антонио Диедо позива да се пријаве свештеници који мисле да би могли бити изабрани за православног епископа у млетачкој Далмацији - али то је само краткотрајно попуштање.
• 23. април — Почиње градња тврђаве Темишвар (до 1765, садашњи гувернер је гроф Мерцy).
• април — Избила побуна српских сељака у Пожешком пољу, упутили су делегате у Беч са меморијалом за двор, али ген. Петраш је брзо дошао с коњицом у Пожегу и похватао вође побуњеника.

• 15. мај — Оснивање Перма на Уралу - Василиј Татишчев отвара топионицу бакра.
• 27. мај — У Великој Британији уведен Црни закон, одговор на групе "Црних" који се баве криволовом на господским имањима: смртне казне су уведене за још 50 дела (до 1823).

• 4. јун — Умро Леополд-Клемент де Лораине, наследник Лорене и заручник Марије Терезије - наслеђује га млађи брат Франсоа Етиене (брак са М. Т. 1736, свети римски цар 1745-65).
• јун — Извештај подбана Ивана Драшковића из Банске крајине: харамије, милиција хрватског порекла, су плаћене а Срби војну службу врше бесплатно, официри их користе за приватне послове и одузимају им земљу. Тужбе су највише усмерене против команданта Костајничке крајине Емерика Ердедија, који ће бити смењен.

• 7. јул — Први руско-персијски рат: Руске трупе заузимају Баку у данашњем Азербејџану, убрзо затим и Ширван.

• 10. август — Умро кардинал Жилауме Дубоис, француски главни министар, наслеђује га Филип II Орлеански.
• 11. август — Остендска компанија издаје акције у Аустријској Холандији - тргује са Индијом док није распуштена 1731. под британским притиском.
• 15. август — Отворен руски дворски комплекс Петерхоф. Завршена је палата Монплезир.
• 20. август — Јурај Брањуг постаје загребачким бискупом (до 1748), пошто Емерик Естерхáзy де Галантха одлази у Веспрем.

• 5. септембар — Цар Карло VI се крунише у Прагу за Карла II, краља Чешке.
• 14. септембар — Велики мајстор Малтешких витезова Антонио Маноел де Вилхена поставља први камен утврђења названог Форт Маноел (завршено 1733, у употреби до 1964).
• 20. септембар — Мошти Александра Невског пренете из Владимира у Шлиселбург, а догодине у Санкт Петербург.
• 23. септембар — Изасланици персијског шаха Тахмаспа II у Санкт Петербургу склапају мировни споразум са руским царем Петром Великим темељем кога је окончан Први руско-перзијски рат, а Русија припојила Баку и Дербент на Кавказу те северне персијске провинције Ширван, Гилан, Мазандаран и Астрабад (враћено уговорима 1732. и '35).

• 17. октобар —- Шведски краљ Фредерик I неуспешно покушао ојачати краљевску власт - више се неће мешати у политику.
• 23. октобар —- "Позивна грамата" руског цара Петра Великог: позив Србима да се преселе у Украјину где би били граничари - мајор Јован Албанез делује од следеће године у том смислу и окупља јединицу, Српски хусарски пук - прва сеоба Срба у Русију.
• 31. октобар —- Умро велики војвода Тоскане Косимо де' Медићи, наслеђује га Гиан Гастоне (до 1737), последњи владар Медићи. Тоскана је једна од најсиромашнијих земаља Европе.

• новембар — Епидемија у Лисабону, изгледа прва појава жуте грознице у Европи.
• 18. новембар — На Уралу основан Јекатеринбург, почетком рада железаре, иницијативом Василија Татишчева.

• 2. децембар — Умире и Филип II Орлеански, следећи француски главни министар је Луј IV Хенри де Боурбон-Конде (до 1726).

• 5. јун — Адам Смит, шкотски економиста и морални филозоф. (†1790)

• 25. фебруар — Кристофер Рен, енглески научник и архитекта

• 30. август — Антони ван Левенхук, холандски научник. (*1632).

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума