Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1787 1788 1789 1790 1791 1792 1793
1790 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1790. је била проста година.

• 1. јануар — У Енглеској отворен Оксфордски канал, 126 км између Оксфорда и Ковентрија.
• 4. јануар — Аустријско-турски рат: дан након што је поразио Турке, фрајкор Михајла Михаљевића ослобађа Крушевац, у очишћеној Лазаревој цркви, раније коњушници, држи се благодарење - освајање града изазива "нове покрете... све до Софије".
• 5. јануар — Капетан Симић отерао Турке из Студенице, у његовој војсци се налази и Карађорђе - морају се повући после две недеље пред јачим новопазарским снагама и понети са собом мошти Стефана Првовенчаног (средином фебруара стижу у Београд).
• 7. јануар — Након Брзе Паланке, пук. Липтај повратио и Неготин.
• 8. јануар — Амерички председник Џорџ Вашингтон у Њујорку изговара прву Посланицу о стању нације.
• 11. јануар —   Белгијски устанак: 11 држава Аустријске Холандије склапа Споразум о Унији којим су створене Сједињене Белгијске Државе.
• 15. јануар — Побуна на Боунтyју: Флетчер Кристиан је успео пронаћи острво Питкерн на коме ће са делом побуњеника и групом Тахићана провести остатак живота (један амерички брод ће наићи на острво тек 1808).
• 20. јануар — Умро цар Јосип II, мало пре тога је вратио устав Угарској и Крајини, од важнијих реформи је задржао само патенте о толеранцији и о укидању личне зависности. Наслеђује га брат Леополд II (до 1792), бивши велики војвода Тоскане. Турски рат је изазвао велику беду и глад на аустријској страни.
• 22. јануар — Састанак свештенства и оборкнезова западне Србије у Троноши: представка митрополиту Мојсију Путнику да упозна цара с невољама ако Србија буде препуштена Турцима.
• 26. јануар — Праизведба Моцартове комичне опере "Све тако чине" у Бечу.
• јануар — Турско-пруски савез, француска револуција и јачање опозиције Јосипу II отежавају положај Аустрије.

• 1. фебруар — У Њујорку се први пут састаје Врховни суд САД.
• 11. фебруар — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.
• 13. фебруар — Укинути редовнички завети и редови у Француској.
• фебруар — Босански Турци већ заузели Лозницу и Лешницу (фрајкор је слаб а Аустријанци се повлаче).
• фебруар — март — Турска концентрација и притисак на Сталаћ, Параћин, Крушевац и Карановац.

• 1. март — Одлучено да се током године одржи први попис становништва у САД, који ће се отада редовно одржавати сваких десет година.
• март — Почиње избеглиштво из западне Србије.
• 4. март — Француска револуција: Француска подељена у 83 департмана којим је укинута дотадашња територијална организација темељена на феудалним ленима.
• 5. март — Феудални комитет подноси извештај француској скупштини - одлаже се укидање феудализма.
• 6. март — Њујоршка скупштина гласала за пријем Вермонта у унију, под неким условима.
• март — Француска Конституанта уводи колонијалне скупштине отворене за поседнике; ропство је задржано, проглашена је правна једнакост слободних људи.
• март — Угарска је на ивици побуне, антинемачког и антифискалног карактера - племство је уништило пореске документе.
• 18. март — Брабантска револуција: руља присталица конзервативних етатиста протерала либералне вонкисте из Брисела.
• 22. март — Томас Џеферсон је први државни секретар САД (до 1793, потпредседник 1797-1801, председник 1801-1809).
• 26. март — Први Закон о натурализацији у САД: држављанство могу добити слободни белци доброг карактера.
• 29. март — Одбрамбени савез Пруске и Пољске - Пољска жели заклон док пише Устав од 3. маја 1791., који ће Пруска узети као изговор за непоштовање када Русија нападне Пољску 1792.

• 6. април — Одред Михајла Михаљевића изненада напао Алексинац, поразио Али-пашу Вучитрнског.
• 11. април — Јазид је нови султан Марока (до 1792); прогања Јевреје из Тетуана који му нису желели помоћи у борби против оца Мохамеда.
• 16. април — Предали се Турци на Ада Калеу.
• април — Почиње сукоб између Али-паше Јањинског и Сулиота у Епиру: ови су разбили снаге које је Али-паша послао на њих, не може им се осветити јер је позван на Дунав, где остаје до јесени, наводно се вратио са неколико стотина српских и бугарских заробљеника.
• април — Фрајкори се повлаче из долина Западне и Велике Мораве - вуку народ са собом, а Турци пале и пустоше.

• 13. мај — Руско-шведски рат: поморска битка код Ревала, поражени шведски нападачи.
• 15. мај — Битка код Фредриксхамна у Руско-шведском рату
• 17 - 18. мај — Руско-турски рат: османско-алжирска флота поразила грчког гусара Ламброса Кацониса код Андроса.
• 22. мај — Поводом претње рата између Британије и француске савезнице Шпаније, француска Конституанта доноси декрет о Декларацији мира свету, у којој се француска нација одриче од освајачких ратова (Шпанија принуђена на преговоре).
• 26. мај — Митрополит Мојсије Путник са још двојицом епископа примљен код цара - овај обећава да ће и Срби бити позвани да пошаљу представнике на Угарски сабор, касније то повлачи.
• 26. мај — Конгрес САД организује прекопланинску територију коју је предала Северна Каролина у Југозападну Територију - од 1796. Држава Тенеси.
• 29. мај — Роуд Ајланд, као посљедња од оригиналних Тринаест колонија, ратификује Устав САД.

• 2. јун — Емануел Јанковић отворио прву књижару у Новом Саду.
• 13. јун — Ухапшен наводни Лондонски монструм који је нападао жене.
• јун — Генерал Де Винс предузима опсаду тврђаве Цетин у Бихаћкој крајини, осваја је после дуге и тешке борбе; фрајкори за то време упадају у Босну, Брдска милиција запалила предграђе Приједора, лички фрајкори четују према Вакуфу а банијски према Језерском.
• јун — У Будиму се састао Угарски сабор, први од 1764. - српски посланици се противе наметању мађарског језика, залажу се за српски. Сабор ће изабрати царевог/краљевог сина Александра Леополда за палатина (до 1795), чиме се након 25 година обнавља тај положај.
• 19. јун — Укинуте наследне племићке титуле у Француској.
• 20. јун — Компромис из 1790.: Александер Хамилтон затражио да савезна влада преузме дугове држава а Томас Џеферсон и Џејмс Медисон да престоница САД буде на југу.
• 20. јун — Битка код Патана у Индији: маратске снаге на челу са француским официром Бенот де Боигнеом поразиле џајпурске Раџпуте - уз још успеха током године, Марате доминирају северном и северозападном Индијом.

• 4. јун — Битка у Виборшком заливу: шведска флота успела да се извуче из руске блокаде по цену великих губитака.
• 7. јун — Одлучено да се на Велику Госпојину 26. августа отвори српски црквено-народни сабор у Темишвару, само десет дана након што је митрополит Мојсије Путник затражио дозволу за то (Срби нису примљени у Угарски сабор).
• 9. јун — Под сумњивим околностима умро српски митрополит Мојсије Путник. Сахрањен је у Сент Андреји у Успењској цркви
• 9 - 10. јун — Руско-шведски рат: Битка код Свенскунда у којој шведска флота уништава руску флоту, позната као највећа поморска битка у историји Балтика.
• 12. јун — Француска револуција: Донесена Грађанска конституција клера, којом је Римокатоличка црква подређена држави, те забрањен рад католичких редова.
• 14. јун — Фестивал федерације у Паризу.
• 16. јун — Законом о резиденцији успостављен престонички дистрикт САД на реци Потомак - будући Вашингтон, Д.Ц..
• 19. јун — Битка у Керчком мореузу је руска поморска победа над Османлијама.
• 22. јун — Фердинанд III нови велики војвода Тоскане (1790-1801. и 1814-24).
• 26. јун — Законом о преузимању, Конгрес САД омогућава савезној влади да преузме дугове држава. Овај успех Хамилтонових федералиста ће догодине довести до оснивања Демократско-републиканске странке.
• 27. јун — Аустро-пруска Рајхенбашка конвенција: Аустрија пристаје да склопи мир с Турском уз статус кво - постојала је могућност да Аустрија задржи Србију ако препусти Пруској Гдањск и Торуњ, али то нису желеле ни једна ни друга - убрзава се повлачење Аустријанаца из Србије.

• 2. август — Дан првог пописа у САД: регистровано 3.929.214 становника, од чега 694.280 робова; највећи град је Неw Yорк са 33.131 становником.
• 14. август — Верелски мировни споразум у коме Шведска и Русија обустављају непријатељства по начелу статус кво анте беллум.
• август — Сељачка буна у Саксонији, угушена следећег месеца.
• 24. август — Обустава непријатељстава у аустријско-турском рату (мир потписан у Свиштову следећег августа).
• 25. август — Генерални провидур Анђело Диедо предлаже да се и у Далмацији укину неки празници како би се повећао број радних дана: "не ради се у пољима, него се расипа и пије и криминал расте".
• 26. август — 22. септембар — Темишварски сабор Срба у Угарској, као противтежа Угарском сабору; учествује 100 депутата, једнак број из свештенства, Војне границе, племства и Провинцијала; већина тражи Банат као аутономну територију, мањина за укључење у Угарску краљевину; за митрополита изабран будимски епископ Стефан Стратимировић (до 1836).
• 31. август — Афера у Нанту: побуна у гарнизону угушена по цену крвопролића - морал у француској војсци је слаб, раније током године је било доста непослуха и ситнијих побуна; строге казне за побуњенике им доносе симпатије код радикала.
• август — септембар — Турци поново запоседају Србију, Влајко Стојковић пружа отпор код Параћина а Михајло Михаљевић код Хасан-пашине Паланке - фрајкори су у лошем стању и распуштени су. Један турски командант, можда Дели-Ахмед, убио на превару око 200 виђенијих Срба из пожаревачке нахије у манастиру Манасији - ово и разбојничке банде подстичу на бежанију.

• 2. септембар — Турци изненада заузели Пожаревац, "секући и палећи све пред собом". Почиње масовно исељавање из Србије, мошти Стефана Првовенчаног стигле у манастир Војловицу.
• 11. септембар — У Хабсбуршком царству обновљена цензура.
• 14. септембар — Темишварски сабор упућује цару Елаборат, наведене жалбе и молбе Срба у Угарској.
• септембар — Писмо црногорског гувернадура Радоњића кнезу Кауницу: "Народ се смео и пропао, хришћани од Албаније и Херцеговине пропадоше а све Турци посјекоше и поробише".
• 25. септембар — Поводом рођендана цара Ђианлонга, у Пекингу представљена опера из Анхуија, Хуију - почетак Пекиншке опере.

• 9. октобар — Леополд II крунисан у Франкфурту.
• 9. октобар — Разоран земљотрес погодио Оран у Алжиру.
• 18. октобар — Северозападни индијански рат, Битка код Форт Вејна: Миами Индијанци Мале Корњаче поразили Американце Јосиах Хармара у Охају.
• 22. октобар — Вилиам Блигх ослобођен оптужби за побуну на Боунтyју.
• 28. октобар — Винцент Оги диже побуну на француском Санто Домингу у корист права слободних обојених (белци су раније током године формирали скупштину без њих), убрзо поражен.
• 28. октобар — Прва Ноотканска конвенција између Британије и Шпаније: северозападна обала Северне Америке отворена за трговце обе нације.

• 1. новембар — Објављене Буркове "Рефлексије о револуцији у Француској", један од најпознатијих интелектуалних напада на њу и важан трактат модерног конзервативизма.
• 11. новембар — Леополд II крунисан за угарског краља.
• новембар — Белгијски устанак угушен након што су аустријске трупе окупирале Аустријску Холандију.
• новембар — Експлозивна ерупција хавајског вулкана Килауеа.

• 1. децембар — У Француској укинут непопуларан порез на сол, Габеле ду сел (Наполеон ће је вратити 1806).
• 3. децембар — Аустријанци се вратили у Брисел.
• 5. децембар — У говору "О организацији националне гарде", Максимилијан Робеспјер формулише девизу "Слобода, једнакост, братство".
• децембар — Састао се трансилвански сабор.
• 17. децембар — У Мексику откривен астечки Камен Сунца.
• 22. децембар — Руско-турски рат, Опсада Измаила: Руске трупе под командом Суворова заузимају турску тврђаву Измаил (24. децембар је један од Дана војне славе у данашњој Русији).

• Завршен Пантхеон у Паризу.
• Александар Радишчев објавио књигу "Путовање од Ст. Петерсбурга до Москве" због чега је осуђен на смрт (измењено у прогонство у Сибир).
• Трећи Англо-мисорски рат у јужној Индији: Британска источноиндијска компанија са индијским савезницима против Краљевине Мyсоре.
• Имануел Кант издао и трећу "критику", Критику моћи суђења.

• 29. март — Џон Тајлер, 10. председник САД

• 23. мај — Жил Димон д'Ирвил, француски морепловац и истраживач

• 21. октобар — Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар

• 17. новембар — Аугуст Фердинанд Мебијус, немачки математичар
• 16. децембар — Леополд I од Белгије, краљ Белгије
• 23. децембар — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог

• 17. јул — Адам Смит, шкотски економиста и морални филозоф. (*1723)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума