Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1770-е 1780-е 1790-е 1800-е 1810-е
Године:	1790 1791 1792 1793 1794 1795 1796
1793 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1793 је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 10. јануар — Закон о туђинцима у Великој Британији прописује регистрацију имиграната и могућност притвора и протеривања - прошле јесени је дошло доста људи из Француске, влада се плаши евентуалне субверзије.
• 13. јануар — Француски дипломата Ницолас-Јеан Хугоу де Бассвилле линчован у Риму.
• јануар — Топал Ахмед-паша, који је јесенас поразио јаничаре, постављен на чело Београдског пашалука - суров, лукав и грамзив, остаје само пола године.
• 16. јануар — Бурмански краљ Бодавпаyа повратио Тенасеримску обалу (Танинтхарyи) од Сијамаца.
• 20. јануар — Члан Конвента Луј-Михел Лепелетиер де Сант-Фаргеау убијен у ресторану у Палаис-Роyалу јер је гласао за краљеву смрт - "први мученик републике".
• 21. јануар — Смрт Краља Луја XVI на гиљотини током Француске револуције.
• 23. јануар — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске, односно анексији делова Пољско-Литванске Уније.
• 28. јануар — Гроф од Провансе се проглашава за регента малолетног Луја XVII.
• 31. јануар — Грофовија Ница анектирана Француској (до 1814).

• 1. фебруар — Рат Прве коалиције: Француска објављује рат Великој Британији и Холандији.
• 14. фебруар — Ирски парламент дао право гласа католицима на парламентарним и локалним изборима.
• 15 - 26. фебруар — Неуспешна француска експедиција на Сардинији, одлучујуће поражени код Ла Маддалене
• 22-25. фебруара — Дебакл ће довести до раскида између капетана Наполеона Бонапарте и корзиканског лидера Пасквале Паолија. На Сардинији расте покрет за аутономију од Пијемонта.
• 16. фебруар — Француски генерал Шарл Франсоа Димурје прелази холандску границу, Бреда заузета 24-ог.
• 24. фебруар — Проглашена регрутација у Француској, позива се 300.000 људи под оружје.
• 24. фебруар — Монако прикључен Француској под именом Форт д'Херцуле (до 1814), након што је кнез Онорé III владао 59 година (завршиће живот у затвору 1795).
• фебруар — март — Напади на радње и нереди за храну у Паризу.

• 1. март — Битка код Алденховена је аустријска победа над Французима на тромеђи Немачке, Холандије и Белгије, Французи два дана касније напуштају опсаду Мастрихта.
• 11. март — Избија велика Побуна у Вандеји против француске републиканске власти, провоцирана новачењем и антиклерикализмом. Сељаци масакрирали око 200 људи у Мачекоулу.
• 7. март — Француска објавила рат Шпанији - Пиринејски рат траје до 1795.
• 10. март — У Француској установљен Ванредни кривични трибунал, каснији Револуционарни трибунал, тужилац је Антоине Фоукуиер-Тинвиле, звани "Снабдевач гиљотине".
• 18. март — Битка код Неервиндена: Аустријанци поразили француског генерала Думоуриеза у Белгији, француске трупе се напустиле земљу првих дана априла.
• 18. март — Локални јакобинци прогласили Републику Маинз, крајем месеца Конвент одобрио приступање Француској републици.
• 21. март — У свим комунама Француске основани револуционарни комитети надзора над осумњиченим непријатељима нације.
• 23. март — Боурбону, француском острву у Индијском океану, промењено име у Рéунион ("Састанак", по састанку марсејских и париских револуционара прошлог коловоза).
• 23. март — Базел (Рауракијска република) прикључен Француској као департман Монт-Терибле.
• 25. март — Велика Британија и Русија закључиле конвенције о трговини и дефанзивном савезу против Француске; следећег месеца, руска царица Катарина Велика издаје едикт којим прекида трговачке односе са Француском.
• 27. март — Јоханн Амадеус Франз вон Тхугут је нови аустријски државни канцелар (министар иностраних послова, до 1801), након што је Филип вон Цобензл морао дати оставку због Друге поделе Пољске.

• 5. април — Генерал Шарл Франсоа Димурје пребегао Аустријанцима, што баца сенку на његове савезнике Жирондинце. Јакобинци преузимају контролу над војском преко представника на мисији.
• 6. април — Француска револуција: У Француској основан Комитет јавног спаса као наследник Комитета опште одбране из јануара, на челу је Жорж Дантон.
• 13. април — Жан Пол Мара ухапшен по иницијативи Жирондинаца, Револуционарни трибунал га ослобађа 11 дана касније.
• 17. април — Шпанска војска улази у Француску у источним Пиринејима, напредују до јула.
• 22. април — Џорџ Вашингтон прогласио неутралност у рату између Француске и Велика Британије.
• април — Браћа Киш, одн. Привилеговано угарско краљевско бродарско друштво, започиње градњу канала између Дунава и Тисе у Бачкој - Францов канал, данас Велики бачки канал, завршен је 1802.

• 4. мај — У Француској ограничена цена жита.
• 8. мај — Чартер Акт обнавља повељу Британске источноиндијске компаније за још 20 година.
• мај — Француски гусарски брод Луја Мареја ухваћен у близини Боке Которске.
• 18. мај — Жирондинци основали Комисију Дванаесторице, биће ухапшени Хеберт и др.
• 18. мај — Умро дуранијски афгански владар Тимур Шах Дурани, наслеђује га син Заман Шах (до 1800).
• 23. мај — Битка код Фамарса: победа Коалиције на северу Француске.
• 31. мај — 2. јун - Револуција у Француској; јакобинци са власти збацили жирондинце, почетак Јакобинске диктатуре, врхунца Француске револуције

• 31. 5. и 2. јун — Дани 31. маја и 2. јуна - побуна санкилота изазива пад Жирондинаца; Јакобинци преузимају диктаторску власт, ухапшен 31 жирондински посланик. У унутрашњости Француске почињу федералистичке побуне, за федерализацију, против централизације власти у Комитетима - угушене су до децембра.
• јун — Хаџи Мустафа-паша Шиникоглу стиже у Београд као капиџи-баша да би истражио жалбе против Ахмед-паше и увео нове уредбе, између осталог Срби имају право да туже Турке који им чине насиље.
• 10. јун — Пасквале Паоли се осамостаљује на Корзици под британским окриљем. Породица Бонапарта истог дана бежи у Француску, након што им је прошлог месеца запаљена кућа.
• 10. јун — У Паризу основан Национални музеј природне историје (краљевски врт постојао од 1635).
• 17. јун — Отворен Гродненски сејм, последњи Сејм (сабор) Пољско-литванске заједнице - уз руски мито и принуду одобрена Друга подела Пољске, укинут устав из 1791, склопљен "вечни савез" са Русијом (заседања трају до новембра).
• 20. јун — У Паризу погубљено 12 чланова завереничког Бретонског удружења.
• 24. јун — Ратификован Француски устав 1793., касније потврђен референдумом, суспендован већ у октобру.
• 29. јун — Битка за Нант: поражени вандејски контрареволуционари.
• јун — На Бранденбуршка врата постављена Квадрига.

• 3. јул — Мали Луј XVII одузет од мајке.
• 9. јул — У Горњој Канади (дан. Онтарио) донесен Акт против ропства, којим је забрањен увоз робова и прописано ослобођење са навршених 25 година.
• 13. јул — Жан Пол Мара убијен од жирондинке Шарлоте Кордаy (гиљотинирана после четири дана).
• јул — Хаџи Мустафа је нови београдски паша - присталица султанових реформи, обзиран према Србима.
• 17. јул — Французи одбили Шпанце од Перпигнана по цену великих губитака.
• 20. јул — Александар Макензи стигао на обалу Тихог океана, у месту Бела Цоола, Британска Колумбија - први прелазак преко континента северно од Мексика. За 48 дана се мимоишао са Џорџ Ванкувером који с мора истражује обале Британске Колумбије, па све до Аљаске.
• 23. јул — Тромесечна Опсада Мајнца се окончава француском предајом (пад Републике Мајнц).
• 27. јул — Максимилијан Робеспјер улази у Комитет јавног спаса.
• 28. јул — Конвент проскрибовао 21 жирондинца као издајнике и непријатеље земље.
• 28. јул — Фландријска кампања Рата Прве коалиције: двомесечна Опсада Валенциенеса је окончана француском предајом.
• јул — Јаничари на челу с Кара-Хасаном заузели Пожаревац.
• 30. јул — У Лисабону отворен оперски дом Театро Национал де Сао Карлос, замена за Óпера до Тејо, разорену 1755).

• 1. август — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.

• 1 - 2. август — Окршај турско-српске војске са јаничарима код Колара - побуњеници се повукли. Хаџи Мустафа-паша обзнанио Србима два фермана: потврђени органи власти, сеоски кнезови и кнежински оборкнезови, Турци не смеју улазити у села.
• 6 - 8. август — Прва профанација француских краљевских гробова у Базилици Саинт-Денис - остаци краљева и краљица бачени у масовне гробнице и преливени кречом, узети драгоцени метали.
• 8. август — Конвент забранио француске Краљевске академије.
• 10. август — Отворен музеј Лоувре. У Паризу се одржава Празник јединства и недељивости.
• 12. август — Јањевски свештеник Матија Мазарек у писму префекту Конгрегације каже да сваку литанију завршава речима Либера нос, Домине, аб Албаненсибус! ("Ослободи нас, Господе, од Албанаца").
• 23. август — Француска уводи општу регрутацију.
• 24. август — Француски Комитет јавне сигурности забранио деоничарска друштва.
• 26. август — Хаџи Мустафа-паша и портин комесар Азис-ефендија сазвали народни збор са угледним Србима - одређене дажбине, уредбе о одржавању реда, позив Србима да се одазивају на одбрану од јаничара, изгледа и право на обнову и градњу цркава.
• 27. август — Гувернер Јохн Гравес Симцое основао у Горњој Канади град Јорк - од 1834. Торонто.
• 28. август — Тулон пао у руке Коалиције и ројалиста, што води опсади.
• 29. август — Легер-Фелицит Сонтхонаx, цивилни комесар у колонији Санто Доминго објављује ослобођење робова у северној провинцији, уз ограничења (Конвент ратификовао следећег фебруара) - на острву је Хаићанска револуција, прете Британци и Шпанци.

• 3. септембар — Комитет јавне безбедности затворио Комеди-Франсаисе и ухапсио глумце након извођења представе по роману "Памела" (поново ради од 1799).
• 5. септембар — Француска револуција: сматра се да овога дана започиње Терор у коме је за десет месеци страдало неколико десетина хиљада осумњичених непријатеља револуције.
• 8. септембар — Битка код Хондшоотеа је француска победа над Коалицијом.
• 14. септембар — Британски посланик Макартни примљен код кинеског цара Ћианлонга - успео је да избегне ковтов, падање ничице. Ћианлонг поручује да "небеска империја има свега у обиљу" и да нема потребе за трговином са барбарима.
• 14. септембар — Битка код Пирмасенса: Пруси потукли Французе у Немачкој.
• 17. септембар — Донесен Закон о осумњиченима, законски основ Терора.
• 17. септембар — Пиринејски рат: битка код Пеyрестортеса је француска победа над Шпанцима.
• 18. септембар — 18. децембар — Опсада Тулона
• 19. септембар — Британци са Јамајке се искрцавају на Хаити, у договору са ројалистима.
• 29. септембар — Законом уведен Генерални максимум за цене у Француској.
• септембар — октобар — Врхунац епидемије жуте грознице у Филаделфији, 5.000 мртвих, 20.000 избеглих.

• 5. октобар — Рација на Ђенову: Британци заузели француску фрегату Модесте у неутралној Ђенови, седам дана касније и Импéриеусе код Ла Спезие. Ђенова прекида дипломатске односе са Британијом, аустријска појачања за Тулон се не могу укрцати.
• 6. октобар — Уведен француски револуционарни календар, с почетком 22. септембра 1792 (уобличен у новембру).
• 9. октобар — Побуна Лиона против Конвента окончана заузећем града - име му промењено у Виле-Афранцхие ("Ослобођени град").
• 10. октобар — Суспендован француски устав од 24. јуна, проглашена револуционарна влада до повратка мира.
• 13. октобар — Прва битка код Висембоурга: Вурмсер потиснуо Французе према Страсбоуру.
• 13 - 25. октобар — Скрнављење краљевских гробница у базилици Ст. Денис.
• 16. октобар — Француска револуција: Револуционари погубили Марија Антоанета.
• 16. октобар — Жена Краља Луја XVI, Марија Антоанета, је убијена на гиљотини.
• 16. октобар — Француска победа код Ватигниеса над аустро-холандском коалицијом, чиме је окончана и опсада Мобежа.
• 17. октобар — Битка код Чолета: републиканци потукли вандејске побуњенике, њихов рањени командант Лоуис д'Елбéе заробљен, а смртно рањени Чарлс де Бонцхампс се истакао наредбом да се поштеде заробљени републиканци.

• 21. октобар — Стављени ван закона сви француски свештеници нелојални новом поретку, као и сви који их штите.
• 25. октобар — Британци на Западној Новој Гвинеји основали Форт Цоронатион, у области названој Њу Олбин, код места Маноквари, али одлазе већ после две године.
• 31. октобар — Револуционарни терор: гиљотинирано 29 жирондинских посланика на челу са Жак Пјер Брисом. Следећег месеца страдали и Олyмпе де Гоугес, Мадаме Роланд, Филип д'Орлеанс, жан Сyлваин Баил...

• 8. новембар — Лувр, дворац француских краљева у Паризу и један од највећих и најпознатијих музеја на свету, отворен као музеј од стране француске револуционарне владе.
• 10. новембар — Национални конвент је прогласио култ Разума као замену за католицизам током Француске револуције.
• 17. новембар — Почињу Нантска дављења (Ноyадес де Нантес) - до фебруара убијено неколико хиљада осумњичених ројалиста у Нанту.
• 29. новембар — Махмут-паша Бушатлија поразио султанову војску под Скадром.
• 28 - 30. новембар — Битка код Каисерслаутерна: пруско-саксонске снаге одолеле француским нападима.

• 4. децембар — Закон од 14. фримера - привремени уставни поредак, власт централизована у Комитету јавног спаса.
• 5. децембар — Први број Десмоулинс-овог Ле Виеуx Корделиер-а.
• 13. децембар — Битка код Ле Манса је велика победа над вандејским побуњеницима.
• 19. децембар — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.
• 26 - 29. децембар — Друга битка код Висембоурга: Ошови Французи потиснули коалиционе снаге преко Рајне.

• Самоборско властелинство одузело рударима све земље које им је дало на уживање.
• Поправљен кров православне цркве у Сарајеву, изгорио у великом пожару 1788.
• Доминик Ларе успешно примјенио "летеће амбуланте" на бојишту.
• Ели Витни направио машину за одвајање влакана памука од семења - повећана производња памука захтева робовски рад на Југу.

• 28. март — Хенри Скулкрафт, амерички географ, геолог и етнолог

• 1. децембар — Николај Лобачевски, руски математичар

• 21. јануар - Краљ Луј XVI, последњи француски краљ пре Француске револуције.

• 5. јул — Александер Рослин, шведски сликар. (*1718).

• 16. октобар — Марија Антоанета, краљица Француске и жена Луја XVI (*1755).

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума