Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1730-е 1740-е 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1752 1753 1754 1755 1756 1757 1758
1755 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1755 је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• јануар — Крајишко-кметска буна у Вировитичкој жупанији, на Шпишићевом буковичком властелинству. Буна се шири и на друга властелинства: вировитичко, нашичко, ораховичко, воћинско и подгорачко. Зачеци буне у Пожешкој жупанији су одмах угушени.
• 20. јануар — Побуна у Вараждинском генералату: непосредни повод је покушај војног заповедништва да силом утера новац за нове униформе.
• 23. јануар — Руска царица Јелисавета основала Московски универзитет.
• јануар — У Санкт Петербургу излази први руски научно-популарни часопис "Јежемјесачније сачињенија" (ру: Ежемесячные сочинения).

• 13. фебруар — Уговор из Гиyантија: остатак Матарамског султаната, холандског вазала на централној Јави, подељен је на султанате Јогyакарта и Суракарта.
• 20. фебруар — Депутација побуњених крајишника на челу са кап. Петром Љубојевићем поднела притужбе, "Потешчице", царици Марији у Беч: да им се не одузимају привилегије, различити економски захтеви, и православци и католици крајишници траже да се унијати уклоне из манастира Марче јер изазивају "велику конфузију и неслогу".
• 20. фебруар — Спрема се Француски и индијански рат у Северној Америци: британски генерал Едвард Брадок је стигао са две регименте у Хемптон, Вирџинија.
• 24. фебруар — Сељачка буна око Крижеваца, у Равену, (непосредно: порезни попис, јавни радови у очекивању посете Марије Терезије), пале према Градецу и Пресеки, страх и метеж у Загребу. У "потешчицама" траже прикључење Крајини. У време равенске буне, дигли су се и сељаци око Великог Отока у Подравини и у Бишкупцу код Вараждина, што је угушио вараждински генерал Јосип гроф Драшковић.

• 3. март — Подбан Иван Рауцх кренуо из Загреба да доврши смиривање сељачке буне, што се претвара у пљачкашки поход а сељаци умиру у претрпаним загребачким затворима.
• март — Сукоб ћинговске Кине и Џунгарског каната: кинеска војска креће из места Улиастаи у дан. западноцентралној Монголији. Међу командантима је и претендент Амурсана, који се прошле године сукобио са џунгарским владаром Давацхијем и затим побегао кинеском владару Ћианлонгу.
• 24. март — Царица Марија декретом забрањује даље прогоне побуњених сељака у Војна крајини.
• 31. март — У Лисабону отворена раскошна Óпера до Тејо, кратког века.

• април — Хаџи Мехмед-паша шаље претеће писмо црногорском владици Василију, због изневеравања прошлогодишњег споразума са Савом о плаћању харача - прети му набијањем на колац.
• 15. април — У Загребу почиње рад посебна комисија начелу са међимурским грофом Алтханом - Марија Терезија је наредила истрагу о недавној буни - стварни носилац власти у Крајини владарка користи прилику да смекша властодршце који се противе централизацији. Слична комисија је упућена и у Вировитицу.
• 15. април — Александријски конгрес у Вирџинији: састанак генерала Брадока и представника пет америчких колонија; разговарају о ратном фонду, договарају четворокраки напад на Нову Француску.
• 15. април — Самјуел Џонскон издао "Речник енглеског језика". За седам година је самостално уврстио 42.773 речи.
• април — Гроф Неиперг ухапсио Љубојевића у Кањижи. Комисија ће осудити 100 људи (62 католика, 38 православаца). Угушен је покушај буне у Лици. У селима су кнезови замењени официром и подофициром (крај крајишке аутономије и значајних крајишких буна).

• 15. мај — Северно од Рио Грандеа је основан Ларедо (север колоније Нуево Сантандер у Вицекраљевству Нова Шпанија).
• 29. мај — Брадокова експедиција креће из Форт Камберланд у Мариланду према Форт Дукуесне, дан. Питсбург. Ађутант му је вирџинијски потпуковник Џорџ Вашингтон, склопио је савез са неким ирокешким поглавицама.

• 7. јун — Земљотрес у Ирану, страдали Исфахан, Табриз и Кашан, можда 40.000 мртвих.
• 8. јун — У поморском окршају код Њуфаундленда, Британци вицеадмирала Едварда Бокавена заробили два француска брода, Алциде и Лyс. Већина француских бродова је у магли успела проћи.
• јун — Рат против Џунгарије: кинеске снаге заузимају без отпора град Или, дан. Јининг на западу Сињианга. Давахи се повлачи у планине Геденг, затим је поражен у последњој бици.
• 16. јун — Битка за Форт Беаусежоур: британска победа је крај шестогодишњег Рата оца Ле Лоутреа и увод у исељење франкофона из Акадије у дан. маритимној Канади.

• 9. јул — Битка на Мононгахели: Франко-индијанске снаге потукле Брадокову експедицију, која је покушала освојити Форт Дукуесне (дан. Питсбург).
• 25. јул — Француски и индијански рат: Британске власти у Сјеверној Америци доносе одлуку о протјеривању француских колониста из Акадије (данашња Нова Шкотска).
• 26. јул — Гиацомо Цасанова ухапшен у Венецији под оптужбом за увреду религије и пристојности - у септембру је осуђен на пет година затвора без суђења или саопштене оптужнице, али ће следеће године спектакуларно побећи.
• 26. јул — Папина енциклика Аллатае сунт, "о следбеништву источног обреда".

• 10. аугуст — Почиње Кампања у заливу Фундy, протеривање франкофоних Акадијаца, почевши од регије Чигнето, на полуострву Нова Шкотска.
• аугуст — Британци почињу заплене француских бродова.

• 3. септембар — Први тајни састанак аустријског амбасадора у Француској вон Стархемберга и Лујевог повереника кардинала Берниса - Версајски споразум ће бити закључен почетком следећег маја (Дипломатска револуција).
• 4. септембар — Краљичиним мандатом су одређене казне за насиља у Крајишкој буни, међу којима и осам смртних за сељаке, али је и подбан оглобљен за опљачкану имовину сељака.
• 4. септембар — Битка код Петитодиака у Канади, франко-индијанска победа, отпор протеривању.
• 8. септембар — Битка на језеру Џорџ на северу провинције Њујорк: британско-ирокешка победа над франко-индијанским инвазорима; погинуо је мохочки поглавица Хендрицк Тхеyаногуин.
• 11. септембар — Краљица Марија потврдила привремену регулацију урбаријалних односа у Вировитичкој жупанији. Привремени урбар за Славонију и Срем повећава терете кметовима, изазива отпор Срба у Срему.
• 24. септембар — Побуна Амурсане: бежи од кинеске пратње на путу за Цхенгде, окупља већину преосталих Ојрата. Али ово је само почетак Џунгарског геноцида.
• 30. септембар — Британци обећавају финансијску помоћ Русији како би се поставило 50.000 војника на ливонско-литванској граници - али Британци контактирају и са Прусима, што је увод у Дипломатску револуцију следеће године.

• октобар — Франкофони из Чигнета су транспортовани у Јужну Каролину и Џорџију.
• 16. октобар — Масакр на Пен'с Крику у Пенсилванији: Ленапе Индијанци убили 14 насељеника (Ленапеи су љути због преварантске Валкингове куповине земље из 1737. и јер су Ирокези прошле године продали њихову земљу без питања).
• 17. октобар — Исландски вулкан Катла почиње четворомесечну ерупцију експлозивности 5 ("катаклизмична").
• 25. октобар — Пошто је претходник Бијикли Али-паша погубљен, Јирмисекизаде Мехмед Саид-паша постаје пети велики везир ове године (остаје пола године).
• октобар — Босански везир добија ферман с Порте да сукоб с Црном Гором реши мирним путем.

• 1. новембар — Потрес у Лисабону: португалски главни град је разорен у катастрофалном потресу, цунамијима и ватреној олуји, у којима је погинуло 60.000 - 90.000 становника. Страдала је и Анфа у Мароку, коју Европљани напуштају а обновиће је марокански султан Мохамед бен Абдалах.
• 8. новембар — Краљичиним мандатом уведено, уместо појединачних урбара, "привремено уређење урбарских подавања" у Крајини, којим су забрањени најгори облици властелинске самовоље (коначно уређење 1773-80, реформама Јозефа II). Сељаци у Мославини, који су раније имали другачији статус, не признају ово уређење, непослушност траје до 1757.
• новембар — Изашао је пети том Француске енциклопедије.
• новембар — Јохан Винкелман је стигао у Рим. Ове године је објавио утицајне "Мисли о имитацији грчких дела у у сликарству и скулптури", у Риму му је први задатак да опише статуе у Белведерском дворишту Ватиканске палате: Белведерски Аполон, Лаокоонт и др.
• 18. новембар — Земљотрес код рта Анн је потресао Бостон и Масачусетс - има материјалне штете, нема жртава.
• 20.новембар — Обер официри Новосрпског корпуса се састају поводом проблема гајдамака, парамилитараца/разбојника - одлучују да организују одред који би био у сталној потрази за њима.
• 25. новембар — Пенсилванијска скупштина напушта квекерску пацифистичку политику и одлучује да оснује оружане формације, истог дана када су јој немачки насељеници оставили лешеве својих убијених суседа на вратима.
• 27. новембар — Мекнески земљотрес (раније датиран у 18. 11.) погађа север Марока, страдали су Фес и Мекнес, најмање 15.000 људи.

• 2. децембар — Изгорела је друга Едyстонска кула светиља (обновљена 1759).
• 17. децембар — Грузијски патријарх Антон је смењен због блиских односа са западом (одлази у Русију а поново ће бити грузијски патријарх 1764-88).

• У хабсбуршким земљама се уводи јако протекционистичка царинска политика - превладава све више мануфактурни извоз у Османско царство.
• Помиње се српска школа у Скрадину, учитељ је Хиландарац Јефрем Корески.
• Млечани блокирају Црну Гору због Василијеве агитације, од краја 1755. до краја идуће године инквизитори три пута понављали наређење да буде отрован.
• Раја у Београдском пашалуку се жали да је спахије из освете (због ранијих Портиних мера) "злостављају и ... упропашћују тешким глобама". Ипак, већ од краја 1750-тих спахије и раја су суочени с јаничарским насиљем. Ове године у Београду се одиграла битка, са топовима, између две групе јаничара.
• Неколико стотина јаничара напало беговски оџак на Гласинцу, тако да на њих мора поћи паша Кукавица.
• Нове цркве: Ловрећ (св. Духа), Макарска (св. Марка), Трпиња (Вазнесења Господњег), Свети Петар у Шуми (св. Петра, обновљена), Врбовско (св. Ивана Непомука 1755-56), Темишвар (св. Ђорђа). У Великом Буковцу је изграђен Драшковићев дворац.
• Славеносрбија: у место Камени Брод, данас део Луганска, досељавају се Срби.
• Британци подигли Форт Онтарио на истоименом језеру (дан. Освего, Њујорк).
• У провинцији Хебеи изграђен будистички храм Пунинг са највишом дрвеном скулптуром Авалокитесваре од преко 22 метра.
• Краљ Алаунгпаyа је освојио ходочаснички град Дагон, проширио га и назвао Рангун.
• Станислав Поњатовски стиже у Санкт Петербург, као секретар британског амбасадора - упознаје будућу царицу Катарину чији ће постати љубавник.

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума