Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1730-е 1740-е 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1750 1751 1752 1753 1754 1755 1756
1753 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1753 је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 11. јануар — Конкордат између Шпанске Фернанда VI и католичке цркве Бенедикта XIV: монарх има практичну контролу над црквом.
• 29. јануар — Случај Елизабет Канинг: лондонска слушкиња се поново појавила након скоро месеца дана нестанка, тврди да су је две жене држале на једном тавану - судски процеси против жена, а затим и против Канингове следеће године изазивају велику пажњу јавности.

• 1. март — Шведска прихватила Грегоријански календар

• 5. април — Под притиском католичких бискупа, нарочито задарског надбискупа Карамана, млетачка влада наредила генералном провидуру да из Далмације протера епископа Симеона Кончаревића - он одлази из Бенковца у Попину, у Лици, одакле наставља управу до око 1757.
• 22. април — Црногорски владика Василије тражи у Русији од грофа Бестужева Рјумина да Црногорци, као и Приморци и Брђани, буду стављени под руски протекторат.

• 1. мај — Карл фон Лине издаје ботаничку књигу Специес плантарум на којој се темељи данашња класификација биљака.
• 2. мај — Наредба Марије Терезије о условима за градњу и оправак цркава.
• 29. мај — Указом руске царице, пук. Рајко Прерадовић и потпук. Јован Шевић биће насељени са досељеним Србима на истоку дан. Украјине - Славјаносербија траје до 1764., простире се између Бахмута и Луганска. Број српских насељеника није много већи од 3.000.

• 7. јун — Законом основан Британски музеј са библиотеком (отворени 1759).
• јун — Поглавица Мохаука Хендрицк Тхеyаногуин објављује да је прекинут Ланац завета са Британцима, јер сматра да им је отета земља у колонији Њујорк.

• јул — Исељенички талас Срба из Хабсбуршке монархије у Русију знатно је ослабио, заједничким напорима власти и српске цркве.
• 7. јул — Београдски митрополит Викентије Стефановић посетио манастир Дечане.
• 7. јул — У Великој Британији на снагу ступа Закон о јеврејској натурализацији, по којем Јевреји могу постати држављани, и без причешћа - закон је опозван следеће године због излива антисемитизма.

• август — Французи улазе у Охајску земљу, граде утврђења Прескуе Исле (на обали језера Ерие, данас Ерие, Пенсилванија и јужније Форт Ле Боеуф. Догодине граде даље на југу Форт Мацхаулт, те Форт Дукуесне на месту Питсбурга.
• 25. август — Жорж-Луј Леклер де Бифон је примљен у Француску академију: држи Говор о стилу са чувеном фразом Ле стyле ц'ест л'хомме мêме, "Стил, то је сам човјек".
• август — Вараждински генерал гроф Петаци дошао с војском у манастир Марчу и протерао православне монахе, који прелазе у манастир Лепавину - огорчење у народу.
• август — Босански везир Мехмед-паша Кукавица стигао у Тешањ - тамо се одричу коловође побуне Абдурахмана Мухаремије, који убрзо гине код Зворника.

• 16. септембар — Сремски Карловци су проглашени за слободну варош - комунитет. Ове године и Буковац, Славонски Брод и Стара Градишка.
• 20. септембар — Споразум са Аустријом о проширењу конвенционог талира на Баварску, тј. Баварски царски округ - талир се затим шири по југу Немачке.

• октобар — Након периода прве забране, од прошле године, наставља се издавање Француске енциклопедије - изашао је трећи том.
• 31. октобар — Роберт Динвидие, британски вицегувернер Вирџиније шаље војну експедицију на запад у Охајо како би захтевао одлазак Француза из подручја. На челу експедиције је 21-годишњи мајор вирџинијске милиције Џорџ Вашингтон, задатак му је и контакт са Ирокешком конфедерацијом ради информација.

• 12. новембар — Пожар у руској Летњој палати, изгорело 4.000 хаљина царице Јелисавете.

• 11. децемабар — Џорџ Вашингтон је примљен у француском Форт Ле Боеуф, уручује поруку којом се захтева одлазак из земаља на реци Охајо, "ноторно познатих као имовина британске круне" - француски капетан шаље натраг поруку да су "права Луја XV на ту земљу неоспорна". Француски и индијански рат почиње следећег маја.

• Укинута Петрињска капетанија Банске крајине, према одлуци још из 1703.
• Сербеллонијев регуламент у Славонској и Сремској крајини, с циљем побољшања материјалног стања крајишника.
• Марија Терезија даје Заштитни патент Србима.
• Земаљски батаљон у бившој Поморишкој крајини подељен на шест чета - мокринско-кикиндски, меленачко-врањевачки, елемирско-таршки и неки други крајеви.
• Београдски јаничари пресрели код Колара војску "разних прогнаника, бунтовника и арбанашке екшије" и спречили их да дођу у Београд.
• Забележена смрт једног монаха у манастиру Грачаници - први сачувани запис о монасима у том манастиру од 1724.
• Матеј Караман: одговор на Русићеву критику русифицираног Мисала из 1741; ћирилични Буквар славенскиј писменy (након глагољашког 1739).
• Седиште Војводства Браунсвеиг-Линебург се после више од три столећа враћа у град Браунсвег.
• Саграђена је прва православна Црква светог Спиридона у Трсту (замењена данашњом грађевином 1869).

• 14. јануар — Џорџ Беркли, ирски филозоф (*1685)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума