1685
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1685 на Викимедијиној остави.
| |
1685. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 17. јануар — Јерменин Јоханес Теодат (Ованес Аствацатур) добио од цара монопол на продају кафе, након чега отвара прву бечку кафану.
- јануар — Скадарски паша неуспешно напао Паштровиће како би продро у млетачку Боку которску.
Фебруар
- 6. фебруар — Џејмс II Стјуарт постаје краљ Енглеске, након смрти свог брата Чарлса II.
- 18. фебруар — Француска колонизација Тексаса: припадници Де Ла Салове експедиције оснивају Форт Саинт Лоуис.
- фебруар — Из Босне и Лике прешло више од 3.000 српских породица у средњу и северну Далмацију.. Стојан Јанковић који је ове године неколико пута упадао у Лику, довео 900 душа из Лапца у Кожулово поље.
Март
- март — У Француској донет Цоде ноир који регулише ропство у њеним колонијама.
Април
- 18. април — Карл, ландгроф Хессен-Кассела, издао Концесију слободе за верске избеглице из Француске.
Мај
- 11. мај — У Шкотској погубљено петоро ковенантера јер нису желели признати Џејмса за поглавара цркве (млада Маргарет Вилсон постаје позната).
- 17. мај — Битка на Вртијељци код Цетиња, погинуо Бајо Пивљанин (послали му главу у Стамбол). Скадарски Сулејман-паша Бушатлија затим запалио Цетиње и привремено принудио Црногорце на покорност.
- 19. мај — Данска племкиња Леонора Кристина Улфелдт пуштена из затвора након 22 године
Jун
- јун — Турци неуспешно нападају Задварје (према народној песми коју је забележио Качић-Миошић, датум је 15. јул).
- 29. јун — Основана Берлинска берза.
- јун — Кретања Срба са турске територије, нпр. 180 породица са 1.459 чланова из Перушића, Бунића и другде у Лици смештене код Оточца.
Јул
- јул — Ћинговска војска заузела и спалила руско насеље Албазино на Амуру. Око 45 козака се прикључује Манџурцима и насељава у Пекингу.
- јул — Монмоутхова побуна: ванбрачни син покојног краља се искрцао у Енглеској и прогласио за владара - убрзо поражен и погубљен.
- 7. јул — Почиње аустријска Опсада Ершекујвара (Нове Замки).
Август
- 11. август — Битка код Еперјеша (Прешова): Хабсбуршке снаге поразиле Имру Текелија.
- 12. август — Морејски рат: Млечани заузели Корони након 49 дана опсаде; такође освајају Витyло и Пасаву на обе стране полуострва Мани и Каламату у врху Месенског залива (Моросинијева војска броји 8.200 војника од чега 1.000 Срба).
- 16. август — Велики турски рат: Битка код Острогона је победа царске војске над турском опсадом и крај нада за Турке у опкољеним градовима - Нове Замки падају 19. 8., затим Прешов (11. 9.) и Токај (29. 9.).
- 25. август — У Енглеској почињу "Крваве пороте", преко 1.000 Монмоутхових присталица осуђено на смрт или прогонство.
Октобар
- 5. октобар — Аргуин у Мауретанији постаје колонија Бранденбург-Пруске (до 1721).
- 18. октобар — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте верских и грађанских слобода које им је гарантовао краљ Анри IV.
- 18. октобар — Битка код Кошица: победа царских снага, град Кошице пада седмицу касније. Турци ухапсили Имру Текелија у Великом Варадину и послали га у Цариград.
- 22. октобар — Едикт из Фонтаинеблеауа или Ревокација Нантеског едикта: хугеноти у Француској губе права, стотине хиљада ће напустити земљу.
- 31. октобар — Царске снаге заузеле Сáроспатак. (Након царских успеха у Горњој Угарској, Турци напуштају неке тврђаве, нпр. дефинитивно одлазе из Ваца).
Новембар
- 8. новембар — Потсдамски едикт: владар Бранденбург-Пруске Фридрих Вилхелм позива хугеноте у своју земљу.
- новембар — Царска војска стиже до замка Мункач (дан. Паланок у Украјини), који ће до 1688. бранити Јелена Зринска.
- 18. новембар — За великог везира долази Србин из Босне Сари Сулејман-паша (до 1687).
Децембар
- децембар — Морејски рат. Славонија: генерал Леслие заузео Доњи Михољац и спалио један део осијечког моста. Уна: бан Никола Ердоди заузео Дубицу и Краљеву Велику. Лика: карловачки генерал Херберстеин провалио у Лику до Госпића и Билаја и похарао их.
- децембар — Висарион Бориловић Бајица нови црногорски митрополит.
Рођења
Фебруар
- 23. фебруар — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор
Март
- 12. март — Џорџ Беркли, ирски филозоф (†1753)
Септембар
- 26. октобар — Доменико Скарлати, италијански композитор. (†1757)
Смрти
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.