Миленијум:	2. миленијум
Векови:	16. век 17. век 18. век
Деценије:	1660-е 1670-е 1680-е 1690-е 1700-е
Године:	1685 1686 1687 1688 1689 1690 1691
1688 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1688. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• јануар — Куга у Грчкој угрожава млетачку војску.
• 14. јануар — Царске снаге Антонија Карафе заузеле замак Мункач који је бранила Јелена Зринска. Њен син Ференц II Ракоци ће у убрзо бити узет под царево старање. Карафа ће постати краљевски комесар за Ердељ, где ће узимати већи данак него Турци и владати брутално.
• јануар — Оболелог генерала Диневалда у Славонији замењује вараждински генерал гроф Енеа Силвио Цапрара.

• 23. фебруар — Јаничари убили великог везира Абаза Сијавуш-пашу, постављен Нишанџи Исмаил-паша (смењен у мају).
• фебруар — Лука Ибришимовић пише бискупу Борковићу (сиц!): због војничке самовоље и оскудице хране, Славонцима остаје да умру од глади или се поново подвргну Турцима (Лудвиг Баденски потврђује у извјештају четири мјесеца касније).

• 8. март — Бечки Дворски ратни савет наређује да се "Срби из околине" пошаљу за појачање посаде у Петроварадину. Генерал Капрара доводи Србе из Горње Славоније.
• март — Јеген Осман-паша опљачкао "јадно српско краљевство", 100.000 талира и многе драгоцености - Турци опљачкали пећку ризницу скривену у кубету манастира Грачанице, Јеген-паша однео драгоцености на девет коња.
• март — Вилиам Дампиер открио Божићно Острво.
• 30. март — Цар поставио Лонгина Рајића за унијатског владику у Срему.

• 3. април — Франческо Моросини је нови млетачки дужд (до 1694).
• 4 - 8. април — Млечани напустили Атину због куге и превеликих издатака, прешли на острво Порос, превезли и становништво.
• април — Млечани бомбардовали Солун, не би ли извукли новац од становника.

• 4. мај — Енглески краљ Џејмс II наређује да његова Декларација индулгенције, којом се укидају казнени закони против католика и неконформиста, буде прочитана са свих англиканских предикаоница - гнев присталица Цркве Енглеске.
• 9. мај — Фридрих III постаје кнез одн. војвода Бранденбург-Пруске (од 1701. први краљ Пруске, влада до 1713).
• мај — Црногорски збор у Градцу на челу с владиком Висарионом се изјаснио за млетачку власт уместо султанове. Црногорци су раније током прољећа одбили турски напад, а такође и Кучи.
• 19. мај — Велики турски рат: Турци предали Столни Биоград након седмомесечне блокаде.
• 25. мај — Патријарх Арсеније моли руске цареве за помоћ ради ослобођења од турске власти. Такође, са влашким кнезом Шербаном Кантакузином и бившим цариградским патријархом Дионисијем моли исте цареве да их ослободе "Римљана" тј. католика (мисија архимандрита Исаије у Русији, који је међутим ухапшен).
• 30. мај — Бекри Мустафа-паша је нови велики везир (до 1689).

• 8. јун — Седморица бискупа, међу којима и кентерберијски надбискуп Вилиам Санкрофт затворени због одбијања Декларације индулгенције.
• 10. јун — Енглески краљ добио сина са својом католичком женом - страх од католичке династије у Енглеској.

• 10. јул — "Бесмртна седморица" угледних Енглеза шаљу позив Вилиаму, принцу од Оранжа да принуди краља да постави Виллиамову супругу Марy за наследницу.
• 10. јул — Земљотрес у Смирни 1688. - најмање 10.000 мртвих у потресу и пожару.
• 11. јул — Сијамска револуција 1688.: Пхетрацха узима власт и протерује западњаке.
• 12. јул — Царска војска освојила Илок (Капрара). Биће заузети и Брод на Сави, Брчко, Шабац.
• 13. јул — Морејски рат: Млечани започињу неуспешну Опсаду Негропонта (Халкиде) - траје до 21. октобра.
• 25. јул — Јаничарски гарнизон напустио Тител без борбе - несметана пловидба Дунавом до Београда.
• 29. јул — У Аустрији основана Дворска комисија за уређење имовинских односа, на челу са кардиналом Колонићем.
• јул — Босански бискуп Никола Ограмић-Оловчић послао своје дециматоре да сакупљају десетину од Вировитице до Илока - спор са загребачким бискупом.

• август, почетком — Лудвиг Баденски са четама бана Ердедија освојио Костајницу, Јасеновац и Дубицу.
• август — Ген. Ветерани освојио Карансебеш, Шиклош, Мехадију и др. - турске посаде прелазе у источну Србију а прогоне их српски устаници, који су заузели Оршаву.
• 6. август — Аустријска војска стигла у Земун где јој се придружују бројни Срби, у наредна два дана прешли на другу страну Саве.
• 9/10. август — Јеген Осман-паша пред повлачење опљачкао и запалио београдску варош. Муслиманске породице беже у тврђаву или остатак Турске.
• август — Српски гарнизон предао Лугош царским снагама. Капетан Продан Штета са четом освојио Кладово.
• 24. август — Папа одредио хабсбуршког фаворита Јосепха Цлеменса Баварског за келнског надбискупа и електора - један од разлога за долазећи рат са Француском.

• 5. септембар — Царске снаге заузеле Дервенту, након чега Турци напуштају Брчко.
• 6. септембар — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака.
• 6. септембар — Цар Леополд I потписао проглас којим позива народе Турског царства да му се придруже, уз гарантовање права и слобода.
• 6. септембар — Ћипровски устанак.
• 11. септембар — Млечани освојили Книн, истакао се Јован Синобад, заробљен Мехмед-паша Атлагић. Ове године падају и Врлика и Кистање.
• септембар — Павле Несторовић Дејак постављен за команданта Смедерева а Буњевац Дуја Марковић за команданта милиције у Сомбору.
• 20. септембар — Ђорђе Бранковић добија царску повељу и грофовску титулу; аустријском двору предлаже оснивање "илирске државе".
• 25. септембар — Дан након што је Луј XIV издао манифест са својим захтевима, француска војска прелази Рајну и убрзо опседа Филипсбург - почетак Рата Велике алијансе (одн. Деветогодишњег рата).
• септембар — Неуспешни Чипровачки устанак у северозападној Бугарској, од избеглица ће касније настати Банатски Бугари.

• 17. октобар — Француске снаге без отпора заузеле Маинз.
• 30. октобар — Француске снаге освојиле Филипсбург након једномесечне опсаде, генерал Езехиел де Мелак ће спроводити Лујеву наредбу "Спалите Палатинат!".
• октобар — Српски устаници заузели ужичку тврђаву, као и раније Соко на Дрини и Мачву. Паша предао Зворник царском одељењу. Побунили се и Срби у Босни, поразили војску која је кренула на Моровић у Срему. Имре Текели приликом повлачења према Нишу убио 1.200 Срба. После заузећа Ужица, из околине и Поморавља пресељено 6.000 Срба у Славонију. Уз помоћ неколико хиљада српских устаника војска генерала Хајзлера од 4800 људи освојила је Пожаревац и извршила продор ка југу долином Велике Мораве.

• 5. новембар — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.
• 8. новембар — Умро кнез Влашке Сербан Кантакузино, наслеђује га Константин Бранковеану (до 1714).
• 13. новембар — Опсада Бангкока окончана споразумним повлачењем Француза.
• 15. новембар — Почиње Славна револуција: Вилиам III. Орански се искрцао у Енглеској, проглашава да ће чувати слободу Енглеске и протестантске вере. Подршка Џејмсу се брзо топи.
• 23. новембар — Око 1.500 старовераца се запалило у опседнутом Палеостровском манастиру на Оњешком језеру.

• децембар — Зане Грбичић именован за црногорског гувернадура, дошао на Цетиње са одељењем млетачке војске.
• 19. децембар — Цар Леополд I. издао заштитни патент становницима Херцеговине који су изразили спремност да приђу Аустрији.
• 28. децембар — Вилиам Орански стигао у Лондон.

• 15. август — Фридрих Вилхелм, изборник Бранденбурга

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума