1687
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1687 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1687 је била проста година.
Догађаји
Јануар
- јануар — Аустријски двор упутио свог представника у Дубровник, као знак протектората. То је Доминико Корадини који ће ступати у контакте са Херцеговцима. Након губитка Будима, Османлије су основале Београдски пашалук, под командом мухафиза у рангу везира и са самосталном дефтерханом.
Фебруар
- фебруар — Патријарх Арсеније III борави у Комарну.
Март
- март — септембар — У Еперјешу (Прешову) погубљена 24 протестанта (Антонио Карафа на челу ванредног суда).
Април
- 4. април — Краљ Џејмс II Стјуарт издао Декларацију индулгенције која предвиђа слободу религије и поништење казнених закона против католика и неких протестаната.
Мај
- 6. мај — Хигасхиyама је нови јапански цар (до 1709).
- мај — Руско-турски рат 1686.-1700. - Кримске битке: неуспели први руско-козачки поход према Перекопу, до којег нису ни стигли.
Јун
Јул
- 5. јул — Објављени Њутнови Философиа Натуралис Принципиа Математица, темељ модерне физике.
- 23. јул — Морејски рат: искрцавање млетачких снага код Патраса и заузеће града након што су поражени Турци. Затим падају тврђаве Мореја и Румелија на улазу у Коринтски залив, Лепанто, Коринт, Кастел Торнезе, Мистра.
Август
- 4. август — Иван Мазепа постаје хетман Левообалне Украјине (до 1708) након што је потиснуо Ивана Самојловича.
- 12. август — Мохачка битка (1687) тежак османлијски пораз: Карло Лоренски је поразио војску великог везира Сари Сулејман-паше - долази до побуне у османској војсци.
- 18. август — Млетачки Сенат дао 1.400 лира за рестаурацију православне Цркве светога Николе у Пули.
- 21. август — Млечани, Францесцо Моросини и Ото Вилхелм вон Конигсмарк, сломили Турке на Мореји (Пелопонезу), којима је остала само Монемвасија.
- 23. август — Млетачко-ускочки напад на Дувно, погинуо војвода Стојан Јанковић. Пре овога, Јанковић је нападао и Мостар, "попалио данашњи Претхум, махале Џабовину и Рајевињу, али преко старе ћуприје није могао прећи".
Септембар
- септембар — Могулски владар Аурангзеб потчинио Султанат Голконда, последњи од Деканских султаната.
- септембар — У Славонији и Лици ослобођени Костајница, Нови на Уни, Зрин.
- 12. септембар — Аустријанци заузели Сомбор.
- септембар, половином — Генерал гроф Јохан Хеинрих вон Диневалд, командант аустријске војске између Саве и Драве освојио Воћин (Шаренград) код Илока.
- 18. септембар — Абаза Сијавуш-паша нови велики везир, није у стању смирити војску (убијен у фебруару) - ранији везир Сари Сулејман-паша је погубљен.
- 21. септембар — Млечани се искрцали у Пиреју (Порто Лион).
- 26. септембар — У битки између Турака и Млечана делом је оштећен Партенон.
- 28. септембар — Турски гарнизон у Атини се предао након што је поражен покушај деблокаде из Тебе.
- септембар, крајем — Диневалд и гроф Иван Драшковић освојили Валпово и Осијек. Срби из Срема и калуђери беже преко Саве у Шабац и на Цер (враћају се годину дана касније).
- 30. септембар — Млечани (Гироламо Цорнаро) и локални Срби освојили Херцег Нови након једномесечне опсаде. Касније ће заузети Царину између Дубровника и Требиња, и ући у Цавтат, због чега Дубровчани помажу Турцима.
Октобар
- октобар — У Каталонији почиње Побуна Баретина, револт претежно сеоске сиротиње због квартирања војника након лоше жетве.
- октобар, половином — Генерал Диневалд осваја Ораховицу и Пожегу, улази у напуштени Вуковар, затим у Ердут, Паланку и Ђаково.
- 27. октобар — Уговор из Балазсфалвија између Карла Лоренског и Михаља I Апафија: признаје се независност Ердеља у замену за помоћ војсци.
- октобар, крајем — Диневалд заузима Церник, Пакрац, Каменград, Белу Стену и Краљеву Велику.
Новембар
- 2. новембар — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мехмед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II.
- 8. новембар — Султан Мехмед IV збачен (раније се у Београду побунили јаничари и дошли у Цариград). Постављен брат Сулејман II (до 1691). Мустафа Ћуприлић накратко постао други везир.
- 10. новембар — Угарски сабор у Пожуну прихвата Хабсбурге за наследне владаре. На овом сабору је укинут чланак Златне буле Андрије II. (1222.) који је дозвољавао побуну против неуставне краљеве владе - хабсбуршки апсолутизам. Цар обећава угарском и словенском племству да ће крајишници постати кметови.
- новембар/децембар — Кучи разбили једну казнену експедицију скадарског Сулејман-паше Бушатлије, превирање међу источнохерцеговачким племенима.
Децембар
- 4. децембар — Млетачка Република уводи новац лирета за Далмацију и Албанију.
- 17. децембар —- Освојен Егер.
- децембар — Освојен Петроварадин (Максимилијан II Емануел).
- децембар — Православни Срби из Срема и Босне се пресељавају у околину Дарде у Барањи и око Ђакова.
Непознати датуми
Рођења
Смрти
Дани сећања
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.