Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1730-е 1740-е 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1749 1750 1751 1752 1753 1754 1755
1752 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1752. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 11. јануар — Јован Хорват добија руски чин генерал-мајора и налог да приступи организовању Нове Сербије, у централном делу дан. Украјине, а према ранијем предлогу о устројству српских насеља у Русији (постоји до 1764). Главна управа је у Новомиргороду, у дан. украјинској Кировоградској области, Нова Сербија се простире 200 км, од Дњепра до Сињухе, са 40 села утврђених шанчевима.
• 20. јануар — Рођендан краља Напуља и Сицилије Карла: поставља камен темељац краљевског дворца у Касерти.
• 28. јануар — Афера око Генералне болнице у Паризу: краљ Луј XV наређује Великом већу да промени администрацију болнице без одобрења Париског парламента, који је три године одбијао да се изјасни - први непослух против краља.

• 7. фебруар — На захтев језуита, француско Државно веће забрањује продају, куповину и поседовање до сада објављена два тома "Енциклопедије", јер сматра да руше краљевски ауторитет и промовишу ирелигиозност - издавање се наставља у новембру 1753, уз помоћ наклоњеног цензора де Малесхербеса.

• 11. фебруар — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.

• 12. фебруар — У Аустрији основана Комисија за чедност. У Банат ће из Аустрије бити депортовани неморални и асоцијални елементи - 3.130 особа 1752-68, а први транспорт је био још 1744.
• 23. фебруар — Никола Луј де Лакај осматра са Рта Добре Наде: открио је тело касније означено као Месје 83, или Јужна Ветрењача, пречкасту спиралну галаксију.
• 29. фебруар — Алаунгпаyа се прогласио за краља у Горњој Бурми (до 1760), што је почетак династије Конбаунг (до 1885), која замењује Тоунго (Таунгу).

• 6. март — Ахмед-шах Дурани заузима Лахоре у могулском Пенџабу након опсаде - убија 900 Сика у тврђави, задржава гувернера и потписује уговор којим добија и Мултан, а што могулски цар потврђује.
• 7. март — Умро је млетачки дужд Пиетро Гримани, за наследника ће бити изабран Франческо Лоредан (до 1762). Дуждеви у ово време немају много моћи, Лоредан је пасиван у спору конзервативаца, који имају превласт, и реформатора.
• март — Волтер напушта Пруску, споро се креће према Франуској; у јуну је био притворен у Франкфурту од стране Фридрихових агената.

• 3. април — Авганистански владар Ахмад Шах Дурани припаја и Кашмир властитој држави.
• 10. април — Други карнатски рат: франко-индијске снаге прекидају након девет месеци опсаду Трицхинополyја.
• 12. април — Просветитељство у Шпанији: основана Реал Ацадемиа де Беллас Артес де Сан Фернандо.
• 19. април — Португалски Мозамбик постаје генерална капетанија, директно под португалском влашћу, уместо под окриљем Португалске Индије.
• април — У Кијеву се налази око 1.000 досељених Срба, који су дошли за Јованом Хорватом.
• април — Црногорски владика Василије кренуо у посету Русији (враћа се 1754).

• 4. мај — Дабробосански митрополит Гаврило Михић (Михаиловић) збачен преко турског суда. Црквена општина и народ су изабрали архимандрита Пиве Пајсија Лазаревића за новог митрополита (хиротонисан 27. 6./8. 7., до 1759), склопио је уговор са сарајевском општином о својим обавезама.
• 23. мај — 6. јун — У три велика пожара изгореле две трећине Москве.

• 13. јун — Уговор из Логстовна између индијанских племена и представника колоније Вирџиније и компаније Охајо: потврђен је уговор из 1744. којим је Вирџинија добила земљу југоисточно од реке Охајо; дозвољена је градња британске тврђаве на ушћу Мононгахеле, на месту данашњег Питсбурга.
• 15. јун — Амерички научник Бенџамин Франклин изводи знаменити експеримент са змајем током грмљавинске олује (објављено у октобру).
• 21. јун — Франко-индијанске снаге уништиле Пицкавиланy, село Миами Индијанаца и британску трговачку постају у долини Охаја.

• 1. јул — Ћоса Бахир Мустафа-паша је именован за новог великог везира (до 1755).
• 21. јул — Казнени патент забрањује врбовање у Темишварском банату (врбују се Срби, незадовољни укмећивањем, за одлазак у Русију).
• 27. јул — Марија Терезија издаје преко угарске дворске канцеларије декрет којим се забрањује ометање Срба у исповедању њихове вероисповести, наметање уније и искључивање из управе у градским магистратима.
• јул — На реци Ишим основана тврђава Светог Петра - данашњи Петропавловск на северу Казахстана. Руси граде линију фортификација од Омска на Иртишу до реке Тобол.

• 2. септембар — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским.
• 14. септембар — Велика Британија са колонијама имплицитно прихватила грегоријански календар (после 2. 9. дошао 14. 9. - изостављено 11 дана). Такође, ова година је у Британији званично почела 1. јануара уместо 25. марта.
• септембар — Потпуковник поморишке милиције Јован Шевић напустио Угарску са око 800 исељеника. Убрзо у Русију стиже и пуковник Рајко Прерадовић, командант Српског хусарског пука (након што је провео пет месеци у затвору, јер власти желе спречити сеобу). Шевић и Прерадовић не прихватају да се населе на Хорватовом терену, догодине добијају Славјаносербију, на истоку дан. Украјине.
• септембар — Црногорски владика Василије стигао у Петроград, у Русији остаје до 1754. Ове године је у Црној Гори поново на дневном реду било исељавање у Краљевину Двеју Сицилија, чему се Василије противио, иселило се ипак 25 лица.
• 21. септембар — У С. Петербургу је аустријском посланику предата промеморија којом се тражи да се не прогањају руски емисари међу Србима.
• септембар — Мехмед-паша Кукавица је постављен за босанског пашу и специјалног султановог изасланика, осамнаест баша је удављено у Травнику (1752-56 и 1757-60) - изградио је преко 80 разних објеката у ејалету.

• 2. октобар — Митрополит Павле Ненадовић објављује казнени патент из јула, позива народ на останак. Напорима власти и цркве, исељенички талас у Русију је знатно ослабио до половине следеће године.
• 6. октобар — После смрти патријарха Атанасија II, за новог пећког патријарха је постављен ранији митрополит дабробосански Гаврило, али умире већ у новембру - наследиће га нишки митрополит, Гаврило III (до 1758).
• 12. октобар — Мадам Помпадур је произведена у војвоткињу - више није краљева љубавница, али остаје пријатељица и помоћ. Могуће краљеве конкубине су смештене у здању у Парк-ауx-керфс.
• 18. октобар — На двору у Фонтаинеблеау изведена Роусеауова опера "Сеоски гатар" - постаје врло популарна, доноси му славу и новац.

• новембар — Милош Црњански у трећој књизи "Сеоба" помиње долазак Срба у Русију и да су Исаковичи стигли у Кијев крајем 1752.

• децембар — Џунгарски кан Лама Дорџи је страдао у сукобу са Давачијем, који постаје последњи кан, до 1755.

• Јадранско приморје подређено Дворској трговачкој дирекцији.
• Банатско трговачко друштво склопило уговор са Банатском и Илирском дворском депутацијом.
• Порта је прогласила ајанима, земаљским првацима, најугледније спахије у Београдском пашалуку и поверила им убирање пореза - ускоро се испоставља (1754) да је од 290 хиљада гроша народног дуга 200 хиљада "обичан зулум", због чега је доста раје побегло у Аустрију. Порта је такође одобрила спахијама да могу становати и у селима а не само Београду, како би штитили рају од насилника.
• Основан зоолошки врт у Бечу, приватна царева менажерија у Шенбруну, отворен за јавност 1778.
• Довршено уједињење Горњег и Доњег града Крижеваца.
• Бељско властелинство основало Петловац у Барањи.
• Прва философска дисертација у Срба: Јован Стефанов Балевић из Братоножића је одбранио у Халеу.
• Према историји владике Василија, Дубровчани су предали неког Црногорца Турцима у Требињу, али је ослобођен након што су Црногорци ухватили једног дубровачког племића.
• Петар Будмани именован за стонског бискупа (до 1764).
• Фридрих Велики пише политички тестамент: краљ би требао постићи равнотежу између интереса сељака и племића (тешко, јер се ослања на племиће); не би требало започињати ратове са Русијом.
• У Енглеској је, слабо активна, Краљевска афричка компанија замењена Афричком компанијом трговаца - постоји до 1821, бави се трговином робовима на западноафричкој обали.
• У Кијеву је завршен Маријински дворац, данас званична резиденција председника Украјине.

• Патријарх српски Гаврило II је изабран за архиепископа пећког и патријарха српског. Пет дана пред своју смрт, патријарх српски Гаврило II предао је патријарашки престо, који никада није ни заузео, јер су га болест и смрт спречили, митрополиту нишком Гаврилу III.

• Википедија:Непознат датум — Жозеф Мари Жакар, француски проналазач
• Википедија:Непознат датум — Адријен-Мари Лежандр, француски математичар
• Википедија:Непознат датум — Франсиско Миранда, венецуелански генерал

• Википедија:Непознат датум — Јакопо Амигони - венецијански сликар. (* 1682)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума