Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1730-е 1740-е 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1755 1756 1757 1758 1759 1760 1761
1758 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1758. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 22. јануар — Седмогодишњи рат: Руске снаге на челу са Фермором заузеле Кенигсберг у источној Пруској.

• 17. фебруар — Димитрије Обрадовић је замонашен у манастиру Хопово под именом Доситеј, у априлу је рукоположен за ђакона у Сремским Карловцима (одлази из манастира у новембру 1760).
• 22. фебруар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британска флота под Едвардом Босковеном креће из Енглеске према Северној Америци.
• 27. фебруар — Руски канцелар Алексеј Бестужев-Рјумин је лишен одличја и ухапшен. Наслеђује га Михаил Иларионович Воронцов (до 1765).
• 28. фебруар — Седмогодишњи рат: Поморска битка код Картахене у Шпанији: Британци су спречили три француска брода да се прикључе француској флоти која је блокирана у луци - ова ће се на крају вратити у Тулон, пошто није могли напустити Медитеран и помоћи Лоуисбоургу у Новој Шкотској.

• 16. март — Индијанци Команчи напали и уништили мисију Санта Цруз де Сан Сабá, постављену међу њиховим непријатељима Апачима у шпанском Тексасу, близу данашњег Менарда.
• март — Црногорска делегација са владиком Василијем у Петрограду: износи крупне и нереалне захтеве, у делегацији је неслога, Руси дају неке мање новчане суме.
• 21. март — Маратско освајање северозападне Индије: удружене снаге Марати и Сика заузимају Сирхинд од дуранијских Авганаца, затим крећу ка Лахореу.

• 1. април — Папа Бенедикт XIV је, на наговор министра Помбала, именовао кардинала Салданху да истражи оптужбе против језуита - овај већ у мају изјављује да су језуити криви (Салданха је у јулу именован за патријарха Лисабона).
• 20. април — Маратско-сичке снаге заузимају Лахоре од Афганаца, касније ће заузети и Пешавар.
• 22. април — Магда Логомер из Крижеваца осуђена на смрт као вештица.
• 25. април — Резолуција Марије Терезије о испуњавању резолуција из претходних година (од 1752) у вези Срба.
• 26. април — Умро је Бороммакот, краљ Аyтхаyе (дан. Тајланд). Прво га наслеђује млађи син Утхумпхон, међутим старији Еккатхат, раније послат у манастир, у августу тражи и добија круну (до 1767), последњи је краљ Аутхаyе, пре него што је сруше конбауншки Бурманци.
• април — Сеобе у Русију: У Кијев је стигла највећа група од око 1.000 људи; ове године стиже и 150 Црногораца.

• 1. мај — Након краће опсаде, Британци су заузели француски Сент Луис, Сенегал, важан за трговину робовима и гумом (Французи се враћају 1779).
• 3. мај — Умро је папа Бенедикт XIV.
• 4. мај — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Пруси ставили Оломоуц у Моравској под опсаду.
• 12. мај — Помбалов декрет одређује апропријације како би Лисабон био обновљен према решектастом плану.

• 5 - 12. јун — Седмогодишњи рат: Напад на Ст Мало: Британци се искрцали у Бретањи, нису напали град али су запалили 30 пиратских и стотинак других пловила. Французима је у ствари било драго што експедиција није отишла у Фландрију, где би се координирала са Фердинандом од Брауншвајга.
• 9. јун — Мидлетонска жељезница: актом парламента је ратификована градња пруге код Лидса за пренос угља - око 1,5 км, коњска вуча, дрвене шине до 1799, парна вуча од 1812.
• 9 - 10. јун — Поморска битка код рта Палос: Шпанци нанели губитке алжирским корсарима.
• 23. јун — Седмогодишњи рат: Битка код Крефелда у којој пруско-хановеранска војска на челу с Фердинандом од Брауншвајга наноси пораз француској војсци која је одбачена на леву обалу Рајне.
• 30. јун — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Домстадтла (Домашова у Чешкој): Аустријанци под Лаудоном и Сисковитсем уништили конвој с намирницама за опсаду Оломоуца - Фридрих прекида опсаду 2. јула и повлачи се из Моравске.

• 5. јул — Представка католичких бискупа против православних у млетачкој Далмацији; бивши генерални провидур Франческо Гримани, упитан од Сената, узима их у заштиту од "претеране апостолске ревности".
• 6. јул — Карло дела Торе ди Резонико, бискуп Падове, изабран је за папу под именом папа Клемент XIII. (до 1769).
• 6 - 8. јул — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Битка код Карилона или Тикондероге француска је победа, Британци су изгубили 1.000 људи у фронталном нападу без артиљерије.
• 8. јул — Седмогодишњи рат: Хановерске трупе узимају од Француза Диселдорф након опсаде, али губе га већ почетком августа.
• 26. јул — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Опсада Лоуисбурга у Канади завршава предајом француског гарнизона Британцима чиме је Француска изгубила своју главну поморску базу, а преостале колоније у Новој Француској остале практички одсечене од матице.

• 1. август — У Паризу благословљена земља за цркву св. Геновеве, према завету краља Луја XV из 1744 - почело је копање темеља, црква је завршена тек 1790, углавном ће служити као Пантхеон.
• 7 - 16. август — Седмогодишњи рат: Напад на Чербоург - Британци су заузели град у Нормандији на неколико дана и уништавали луку у фортификације.
• 15 - 24. август — Седмогодишњи рат: Руси су опседали Кüстрин на Одри, срушено је преко 300 кућа.
• 19. август — Папа Клемент XIII даје титулу Апостолско величанство владарима Угарске - Марија Терезија прописује титулу "Апостолски краљ Угарске", може именовати црквене достојанственике.

• 25. август — Седмогодишњи рат: Битка код Цорндорфа у којој пруски краљ Фридрих Велики пролази нерешено са руским снагама у долини Одре. У руској војсци су биле и српске јединице.
• 27. август — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британци заузимају Форт Фронтенац (дан. Кингстон у Онтарију).
• 27. август — Умрла је шпанска краљица Барбара Португалска; Фернандо VI запада у тешку меланхолију све до своје смрти годину дана касније - "година без краља".

• 11. септембар — Седмогодишњи рат: Битка код Саинт-Цаста - Британци су се поново искрцали у Бретањи, али сада су потучени, тако да одустају од сличних подухвата.
• 14. септембар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Битка код Форт Дукуеснеа у којој француске снаге наносе пораз Британцима и привремено спречавају њихов продор у подручје Охаја.
• 15. септембар — Умро је Адина Бег, последњи могулски гувернер Пенџаба, практично независан владар - долази до хаоса у земљи.
• септембар — Јован Рајић борави у Хиландару, у коме су српски монаси мањина у ово време. Сакупља грађу за историју (објављену 1794-95).

• 10. октобар — Седмогодишњи рат: Битка код Лутерберга у дан. Доњој Саксонији је француски успех.

• 14. октобар — Седмогодишњи рат: Битка код Хохкирха у којој Аустријанци под Дауном наносе тежак пораз пруском краљу Фридрихu II, који је тада изгубио четвртину своје цјелокупне војске.
• 18. октобар — Упаљена је висока пећ железаре Св. Антонија у Остерфелду, прва железара у Руру, зачетак концерна МАН.

• 23. новембар — Марија Терезија ослобађа Магду Логомер - крај великих прогона вештица у Хрватској. Магду је прегледао царичин лекар Герард ван Свиетен.
• 25. новембар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Француске снаге напуштају Форт Дукуесне који ће потом преузети Британци и преименовати у Форт Пит (данашњи Питсбург).

• 3. децембар — Ранији амбасадор у Бечу, Етиен-Франсоис де Коисеул постаје први министар Француске (до 1770), након што је положај био упражњен 15 година. Цхоисеул је такође задужен за иностране послове (1758-61. и 1766-70)
• 13. децембар — Брод Дуке Вилиам са депортованим Акадијцима потонуо на Атлантику, страдало 360 људи.
• 25. децембар — Халејева комета: Јоханн Георг Палитзсцх је видио комету чији је повратак Едмонд Халеј предвидио 1705. (у перихелу је следећег марта).
• 30. децембар — Прстенасто помрачење Сунца, у српским крајевима прекривено 96-98% диска.
• 30. децембар — Трећи Версајски уговор: Француска обнавља савез са Аустријом, али не помињу се Шлеска за Аустрију или Аустријска Холандија за Француску.

• Превирање на челу Пећке патријаршије - задужена је код фанариота, све више је на удару Цариградске патријаршије. Након Гаврила III, брзо се смењују Викентије, Пајсије II и Гаврило IV (до 1759, или Кирило II већ 1758[9]).
• Мехмед-паша Кукавица подигао 80 здања у босанском пашалуку 1852-58: четири џамије, једну медресу, четири мектеба, пет ћуприја, три караван-сараја, један хамам и један безистан с више дућана и обезбедио приходе за њихово одржавање (по цену великог узимања од становништва).
• Нове цркве: Сегет Доњи (Госпе од Ружарија); у Сремској Каменици (Рођења Пресвете Богородице). Завршена градња и уређење Фрањевачког самостана у Бачу. Саборна црква у Сремским Карловцима гради се 1758-62, "победа барокне архитектуре код Срба".
• У Босни су остала још само три фрањевачка самостана (било их је 17 у 1623.).
• Дубровачки филозоф и научник Руђер Бошковић објављује знаменито дело Теориа пхилосопхиае натуралис редацта ад уницам легем вириум ин налура еxистентиум.

• Први забележени члан породице Исаков се помиње као станар Меленаца. Звао се Трифун Исаков.

• 28. април — Џејмс Монро, 5. председник САД. († 1831)

• 16. октобар — Ноа Вебстер амерички лексикограф. († 1843)

• Непознат датум - Анта Богићевић, српски војвода. († 1813)

Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума