Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1740-е 1750-е 1760-е 1770-е 1780-е
Године:	1758 1759 1760 1761 1762 1763 1764
1761 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1761. је била проста година.

• 6. јануар — Данска арабијска експедиција креће из Копенхагена: од шест чланова вратиће се само Карстен Ниебухр 1767
• 14. јануар — Пета Дуранијева инвазија Индије: Трећа битка код Панипата у којој коалиција на челу са афганистанским владаром Ахмад Шахом Дуранијем наноси одлучујући пораз снагама Марата Царства, позната и као најкрвавија битка у модерној историји Јужне Азије, с процењених 60 - 70.000 мртвих. Велики број маратских заробљеника је масакриран дан након битке.
• 15. јануар — Седмогодишњи рат, Трећи Карнатски рат: Предајом францсуког гарнизона завршава опсада Пондичерија чиме је учвршћена британска позиција у Јужној Азији.
• јануар — Француски двор поручује руском да жели мир, али руска царица је одлучна да се оствари циљ антипруске лиге.

• 10. фебруар — Биткод Лангенсалзека : пруско-хановерске снаге изненадиле Французе у Тирингији.
• 12. фебруар — Уговор из Ел Парда је опозив Мадридског уговора између Шпанске и Португала из 1750 - тешко је успоставити јасне границе у јужноамеричким пространствима (нови покушај уговором из 1777).

• 21. март — Битка код Грунберга: Французи поразили Фердинанда од Брауншвајга, који мора напустити опсаду Касела.
• 31. март — Још један Лисабонски земљотрес, пет и по година након Великог, потресао је запад Европе, праћен је цунамијем.

• април — Доситеј Обрадовић, стигао у Далмацију, где ради као учитељ у Книнском Пољу, при цркви Светог Ђурђа (до 1763).

• мај — Пандемија грипа почиње у Северној Америци, затим се шири на Европу.

• 6. јун — Транзит Венере, посматрају га бројне експедиције из разних крајева света. Следећи транзит је 1769.
• 6. јун — Британци се искрцавају на француску Доминику и осигуравају је већ исте вечери (острво остаје британско до 1778. и 1783-1978).
• 12. јун — Сураџ Малови Џати заузели могулску Агру, однели су сребрна врата са Таџ Махала.
• јун — Хидер Али постаје владар Mасоре на југу Индије (до 1782).
• 23. јун — Умро је Балаји Баји Рао, наследни "премијер", Марата Царства. Наслеђује га син Мадхаврао (до 1772), који опоравља царство, што се назива "Ускрснућем Марати".
• 25. јун — У оквиру закључења Уговора из Халифакса, обављена церемонија Закопавања ратне секире у Новој Шкотској, између Миквака и Британаца.

• јул — Нови паша, Мехмед-паша Мухсинзаде, стигао у Босну, није насилан али хоће новац ("ја нисам касап већ кујунџија").
• 17. јул — У северозападној Енглеској отворен Бриџватеров канал, којим је значајно олакшан превоз угља из рудника према манчестерским творницама који користе парне машине.
• 20. јул — Православне црквене општине Шибеника, Задра, Скрадина и др. су молиле за отварање средњих школа које би сами издржавали - Млечани мисле да просвета нижег сталежа није у државном интересу.

• 1. август — Ноћас се на Пешчаном острву (Тромелин) у Индијском океану насукао француски брод Л'Утиле са Малгашанима намењеним продаји - неки од преживелих Малгашана ће бити спашени тек за 15 година.
• 15. август — Трећи бурбонски породични пакт: Шпанија ће, уз Напуљ и Парму, ући у Седмогодишњи рат на страни Француске - проћи ће катастрофално.
• август — Битка код Сиалкота: поражена је авганска експедиција против Сика, који опет побеђују следећег месеца код Гурјнвале.

• 21. септембар — Наставак афере Тавори у Португалу: језуита Габриел Малагрида је погубљен од стране Инквизиције (главни инквизитор је брат маркиза Помбала).
• 22. септембар — Крунисање британског краља Џорџа III и краљице Шарлот, с којом се оженио раније овог месеца.
• 23. септембар — Почела градња Тврђаве Св. Димитрија Ростовског (до 1763), зачетка Ростова на Дону.

• 1. октобар — Седмогодишњи рат: Лаудонови Аустријанци заузели Свидњицу у Шлеској - "понајвише просу се српске, славонске, сремске и банатске крви, јер ови су први били и тако град отеше".
• 5. октобар — Вилијем Пит Старији напушта Њукастелову владу (враћа се као премијер 1766-68).
• 14. октобар — У Тулузу пронађен леш Марц-Антоинеа Каласа, чији је отац, локални протестантски трговац Жан КЦалас потом ухапшен и подвргнут мучењу под оптужбом да је сина убио како би га казнио због преобраћења на католичанство; тиме започиње један од првих славних случајева у историји модерне Француске и Европе.
• 27. октобар — Сики су заузели Лахоре од Афганаца.
• 28. октобар — Брод Аугусте са изгнаницима за Француску потонуо поред Нове Шкотске - има 114 страдалих, укључујући неке племиће, брод је возио и сребра и злата.

• новембар — Сабор српских архијереја и настојатеља манастира у Нишу - желе да се Гаврило III врати на пећки патријаршијски престо, али он то не жели (црква је у великим дуговима, патријарх Кирило II, Грк, тужака српске архијереје и народ султану).
• 18. новембар — Брод ХМС Дептфорд је испловио из Портмута према Кингстону на Јамајци са Харисоновим маринским хронометром Х4. Справа се враћа другим бродом у марту, грешка лонгитуде је била света 1,25 минута, тј. једна наутичка миља.
• 19. новембар — Јакинто Цанек подигао устанак у једном мајанском селу на Јукатану - село је нападнуто и спаљено 26-тог, Цанек је погубљен у децембру.
• новембар — Англо-чироки рат се завшава уговорима са Вирџинијом и Јужном Каролином. Тимберлакеова експедиција одлази Загорским Чирокијима, западно од Апалача, да обнови мир.

• 16. децембар — Седмогодишњи рат: Опсада Колберга, трећа по реду у рату, завршава предајом пруског гарнизона руским снагама и губитком једине преостале важније луке на Балтику, чиме је материјално, финанцијски и људски исцрпљена Пруска доведена у безнадежан положај.
• 31. децембар — Млетачка влада наређује да се поштује слобода вероисповести "далматинских Грка" и да се латински бискупи не мешају у њихове верске ствари, али и решава да именује новог млетачко-далматинског епископа који би био унијат - Срби ће се поново обратити за помоћ Русији и карловачком митрополиту.

• Захарије Орфелин: "Горестни плач славнија иногда Сербија" - преведено са на српски као "Плач Сербији" објављено 1762-63.
• Нове цркве: Борово село (Светог архиђакона Стефана), Тења (Преноса мостију Светог Николе), Прелог (св. Јакова),
• Венецијански штампар Димитрије Теодосије, Грк , отворио и ћирилски одсек своје штампарије - у следећих десетак година издаје преко 40 књига намењених Србима.
• Арадски епископ Синесије Живановић штампао у Римнику "Србуљу", молебна правила српских просветитеља.
• Климентски повратници из Срема се исламизирају.
• Оснивање Абу Дабија: сматра се да су припадници племена Бани Јас открили воду на острву и настанили се
• Бењамин Франклин измислио стаклену хармонику.

• 28. август — Сава Текелија, српски доктор права и добротвор. (†1842)

• 12. децембар — Мери Тисо, француска вајарка воштаних фигура. (†1850)
• 24. децембар — Селим III, турски султан. (†1808)

• 4. јануар — Стивен Хејлс, енглески физиолог, хемичар и проналазач. (*1677)

• 17. април — Томас Бејз, енглески математичар. (*1702)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума