Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1740-е 1750-е 1760-е 1770-е 1780-е
Године:	1759 1760 1761 1762 1763 1764 1765
1762 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1762. је била проста година.

• 2. јануар — Седмогодишњи рат: Шпанија објављује рат Великој Британији, у складу са породичним споразумом са француским Бурбонима.
• 5. јануар — Након смрти руске царице Јелисавете, чије су трупе у Седмогодишњем рату довеле Пруску на сам руб потпуне пропасти, на престоље долази њен сестрић Петар III, отворени симпатизер пруског краља Фридриха II, који одмах започиње преговоре о примирју; тај догађај ће касније у пруској и немачкој историографији бити слављен као Друго Чудо династије Бранденбург. Током шестомесечне власти, Петар доноси 220 реформских закона које је конципирао као крунски принц.
• 7. јануар — Седмогодишњи рат, Британска инвазија Мартиника: почиње искрцавање на острво.

• 5. фебруар — Холокауст Сика 1762: Масовни покољ Сика у Пенџабу које су извеле трупе авганистанског владара Ахмада Шаха Дуранија.
• 12. фебруар — Британци на челу с Робертом Монцктоном довршили освајање француског Мартиника (враћен Француској по мировном уговору).
• 12. фебруар — Језуити на удару у Француској: парлемент (суд) града Руана проглашава да су изван закона, забрањује им јавне позиције и подучавање - низ градова, укључујући Париз, чини исто, ове и следеће године, а колебљиви краљ их протерује 1764.
• 26. фебруар — 3. март — Монцктон шаље одељења на острва Саинт Луциа, Гренада и Саинт Винцент, сва падају без отпора.

• 10. март — Јеан Цалас, протестантски трговац у француском граду Тулузу је јавно погубљен ломљењем на точку дан након што га је локални суд (парлемент) осудио због наводног убиства сина коме је замерао преобраћење укатоличанство; познати филозоф Волтер ће, сматрајући цели случај примером религијске нетрпељивости касније започети кампању са циљем да се Калас постхумно рехабилитира.
• 17. март — Прва парада за св. Патрика у Њујорку.

• 2. април — Аракански земљотрес изазива разарања у Китагонгу у дан. Бангладешу, праћен је цунамијем.
• 16. април — Царица Мариа Терезија је одобрила формирање Ердељске војне границе, са румунским и секељским региментама (укинута 1851).

• 5. мај — Споразум у Санкт Петербургу којим су Русија и Пруска прекинула непријатељства по начелу статус кво, а Русија је уз то обећала 18.000 војника за рат против Аустрије (мада је ово било непопуларно у Русији, однос ће бити проширен у алијансу 1764-1781/88).
• 5. мај — Седмогодишњи рат, "Фантастични рат": Шпанска инвазија Португала, пошто су ови одбили ултиматум за прекид са Британијом, савез са Француском и Шпанијом и окупацију лука. Три инвазије до јесени неће сломити Португал, мада је ослабљен земљотресом из 1755.
• 12. мај — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Добелна је пруски успех над Аустријанцима у Саксонији, хабсбуршки командант ген. вон Зедтwитз је заробљен.
• 19. мај — Умро је млетачки дужд Франческо Лоредан, 31. маја га наслеђује Марко Фоскарини - тешко се разболио већ крајем лета, умире следећег марта.
• 22. мај — Споразум у Хамбургу којим Шведска прекида Померански рат, непријатељства против Пруске - статус кво анте.
• 22. мај — Званично отварање фонтане ди Треви у Риму, након 30 година градње.

• 8. јун — Краљ Џорџ III је примио Чироки поглавицу Остенацоа, и двојицу његових помоћника.
• 24. јун — Седмогодишњи рат: Битка код Вилхелмстахла у којој британско-хановерско-пруска војска под војводом Фердинандом од Браунсцвеига наноси пораз француским снагама и тако зауставља последњи, очајнички покушај Француске да окупацијом Хановера преокрене рат на своју страну.

• 1. јул — Бечка градска банка издаје прве новчанице у Аустрији - Банкозетел (у оптицају до 1812). У време рата, расходи знатно надмашују приходе.
• 9. јул — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, а његова супруга Катарина проглашена новом царицом (до 1796). Петар је одведен на имању у Ропши, где умире осам дана касније, вероватно убијен. Никита Панин је Катаринин политички ментор, задужен је за иностране послове (до 1780). Григориј Орлов, лидер пуча и Катаринин љубавник, практично је сувладар до 1772.
• 21. јул — Седмогодишњи рат: Битка код Букерсдорфа у данашњој Пољској, у којој Фриедрицх ИИ односи побједу над Аустријанцима маршала Дауна.
• 23. јул — По Башескијиној хроници, куга је стигла у Сарајево - односи 15.000 жртава за три године. (у Херцеговини 1764, Крешеву 1765)). Куга захвата "простране области Балкана", Аустријанци ће затворити границу.
• 26. јул — Јовану Хорвату је наређено да се укине новосрпска епархија; почиње рад покретна ревизијска комисија, која најесен долази у Нову Србију и прима много жалби на Хорвата.

• 13. август — Седмогодишњи рат: На крају битке за Хавану британски експедициони корпус заузима Хавану, седиште Шпанске Западне Индије.
• 15. август — Битка код Реицхенбаха је још једна победа Фридриха Великог над Аустријанцима.
• август — Четворогодишњи Јампел Гyатсо је устоличен за осмог далај ламу (до 1804) - мало се занима за световне послове.
• 31. август — Умире јапански цар Момозоно, наслеђује га сестра Го-Сакурамацхи (до 1771), последња жена на царском престолу (стварну власт имају шогуни ТокугаВе, конкретно ТокугаВа Иехару).

• 15. септембар — Битка на Сигнал Хилу је последња у Француском и индијанском рату: Британци су повратили Ст. Џон'с на Њуфоундленду који су Французи узели прошлог јуна.
• 19. септембар — Холанђани у Суринаму потписали мировни споразум са марунским народом Сарамака.
• 22. септембар — Крунисање царице Катарине. За ову пригоду је креирана Велика императорска круна Русије, коришћена до краја монархије.

• 6. октобар — Седмогодишњи рат: На крају битке за Манилу трупе Британске источноиндијске компаније заузимају Манилу, седиште Филипина; вест о том догађају ће до Европе доћи тек следеће године, након што је склопљен мировни споразум којим су Филипини остали под влашћу Шпаније (Британци се повлаче 1764).
• октобар — Спор између старе и нове властеле у Дубровнику око приступа на више положаје: нема седница Великог већа од 25. 10. до 28. 2.
• 29. октобар — Седмогодишњи рат: Битка код Фрајберга у којој пруски принц принц Хенрих односи велику победу над Аустријанцима ген. вон Футака у последњем значајнијем окршају рата.

• 13. новембар — Споразум у Фонтаинеблеауу, тајни договор којим се француски краљ Луј XV обавезује свом рођаку, шпанском краљу Карлу III препустити Лујзијану, француске колоније у Северној Америци (Лујизиана) као компензацију за терирторије које је Шпанија у дотадашњем рату изгубила од Британаца.
• новембар — Англо-немачки савезници заузимају Касел након опсаде, након што је прелиминарни мир већ постигнут.
• 24. новембар — Примирје Пруске и Аустрије.
• 24. новембар — Историчар Едвард Гибон записује у дневнику да је видео човека који једе "парче хладног меса, или сандвич" - први помен термина (Пјер-жан Гросли ће рећи да је ово ново јело постало врло популарно 1765, не наводећи му име).

• 30. децембар — У ловачком замку Хубертусбург почињу мировни преговори Пруске, Аустрије и Саксоније за окончање Трећег шлеског рата (уговор у фебруару).

• Завршена Саборна црква у Сремским Карловцима.
• Захарије Орфелин објављује "Плач Сербији" у Венецији (превод са своје песме на рускословенском из 1761).[10]
• Урбаријални закон за Славонију из 1756. је ступио на снагу.
• Копарски начелник о млетачкој Истри: лењост, глад и беда становништва, недовољног броја; пасивна трговина, нема обрта ни индустрије (сличан приказ и 1769).
• Након Василија Јовановић-Бркића, нови дабробосански митрополит је Дионисије Никшић, бивши еклисијарх и игуман пећки (до 1765/66).[13] Већ у његово време продиру заступници цариградске патријаршије, који прикупљају црквене порезе у корист фанариота. Сарајевски Срби су ове године поново добили ферман да јаничари и кулук-чохадари не смеју ићи по хришћанским свадбама и узимати свадбарину.
• Београдски пашалук доведен "до потпуног расула", мухафиз Абди-паша врши погром носилаца нереда, али Порта га премешта у други ејалет због јаничарске побуне. Раније изгнани Арбанаси се поново увлаче у Београд.
• Француски филозоф и политички писац Жан-Жак Русо објављује своју знамениту књигу О друштвеном уговору у Амстердаму.
• У Версају почиње градња Малог Тријанона - намењен је мадам Помпадоур, али у њему ће прво живети Мадаме ду Барy.
• Монах Пајсије Хиландарац написао "Историју Славјанобугарску" - штампана тек 1914.
• Будући Петар I Петровић Његош је на школовању у Русији.

• Википедија:Непознат датум — Луј XV наредио изградњу Малог Тријанона, у парку Дворца Версај, за своју љубавницу, Мадам Помпадур.
• Википедија:Непознат датум — Основан град Шарлотсвил, Вирџинија
• Википедија:Непознат датум — Основан град Хамелстаун, Пенсилванија.

• 10. март — Јеремијас Бенјамин Рихтер, немачки хемичар (†1807)

• 12. август — Џорџ IV, британски краљ (†1830)

• 14. новембар — Карађорђе Петровић, српски вожд (†1817)

• 5. јануар — Јелисавета I Петровна, руска императорка

• 21. март — Никола Луј де Лакај, француски астроном

• 26. мај — Александер Баумгартен, немачки филозоф

• 17. јул — Петар III Романов, руски император

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума