Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1740-е 1750-е 1760-е 1770-е 1780-е
Године:	1761 1762 1763 1764 1765 1766 1767
1764 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1764. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар − Сикулицидијум, покољ Секеља у Мадефалви7. 1. - Сицулицидиум - у Трансилванији извршен масовни покољ Секеља који су на превару извеле трупе аустријске царице Марије Терезије под изликом гушења војничке побуне.
• 13. јануар − Битка на Ченабу је пораз афганског владара Ахмед-шах Дуранија од стране Сика.
• 14. јануар − Битка код Сирхинда: погинуо је афгански гувернер Сирхинда, Сики заузимају град и уништавају већи део; Сики овладавају подручјем између Сутлеџа и Јамуне.
• јануар − Доситеј Обрадовић је у Боки которској: намеравао је отићи у Свету гору, али га је болест зауставила, на пролеће се враћа у Далмацију, сада у Голубић.[1]

• 15. фебруар — Основан је град Сент Луис на западној обали Мисисипија - источна је однедавно британска а трговци још не знају да је западна препуштена Шпанији.
• 27. фебруар — Папа осудио Хонтхеим-"Феброниусов" трактат "О стању цркве и легитимној власти римског понтифика" против папског апсолутизма у Немачкој - фебронијанизам ће ипак бити јак у немачким земљама.

• 8. март — Секуларизација црквене земље у Русији.
• 22. март — У Русији, дан. Украјини, укинуте области Нова Србија и Славеносрбија, улазе у оквир Новоросијске губерније. Пукови и даље остају, нпр. учествују ове године у интервенцији у Пољској.
• март — Владика Василије је од прошлог септембра купио 14 парцела за Цетињски манастир.
• 19. март — Експедиција британског мајора Артхура Лофтуса се креће уз Мисисипи до Илиноиса, када је нападнута од стране Туника Индијанаца.
• март — април — Глад у Црној Гори.

• 3. април — Фрањо Јосип, син Марије Терезије, крунисан је у Франкфурту за "краља Римљана", тј. краља Немачке.
• 5. април — Британски парламент доноси Закон о шећеру који уводи нове порезе северноамеричким колонистима, изазвавши велико незадовољство и захтев да се укине "опорезивање без представљања" (опозван је Законом о приходима 1766).
• 5. април — Лоуис Антоине де Боугаинвиле оснива Порт Сент Лоуис на источном Фокландском острву, каснији Пуерто Соледад. Француски назив отока је Илес Малоуинес, по Саинт-Малоу у Бретању, одакле потиче шпањолско Ислас Малвинас.
• 11. април — Дефанзивна Руско-пруска алијанса, део "северног система" руске политике који обухвата и Британију. Споразум о интервенцији у Пољској-Литванији и избору Станислава Поњатовског за владара.
• април — Турнеја породице Мозарт: одлазе из Париза у Лондон. У Паризу објављена прва дела малог Волфганга, два пара соната за харпсикорд и виолину К.6 и 7, К.8 и 9. Волфганг и Нанерл већ 27. 4. свирају пред краљем Џорџом III и краљицом.
• 15. април — Умрла је утицајна краљева пријатељица, бивша љубавница, маркиза де Помпадоур.
• 19. април — Британски Валутни закон, Куренцy Акт, регулише папирни новац који издају америчке колоније - још једна тачка незадовољства.
• 21. април — Француски краљ је обавестио гувернера Лујзијане да је уговором из 1762. предата Шпанији (први шпански гувернер стиже 1766. али конкретна власт је успостављена 1769. након угушене побуне).
• 21. април — Царица Катарина је отворила Московско сиротиште: у првим деценијама, смртност је чак 87%.

• 7. мај — У Варшави почиње конвокациони Сејм за избор новог пољског краља - руске трупе су надомак града у корист Станислава Поњатовског, опозиција је напустила заседање.
• 16. мај — Указом царице Катарине основана је школа за кћерке племића - касније познат као Смолни институт благородних девојака (зграда је подигнута 1806-08).
• 22. мај — Основан је град који се данас зове Циудад Боливар, у Венецуели.

• 2. јун — Карло Бонапарте (18), несвршени правник, оженио се Маријом Летизијом Рамолино (14 или 15).
• 6. јун — Пољски сејм је укинуо Савет четири земље, централно јеврејско тело у Пољској-Литванији, због неизручења пореза.
• 17. јун — Угарски сабор сазван ради питања дугова из Седмогодишњег рата; анонимна књижица захтева да се племство подвргне плаћању пореза и да владар издаје законе без притиска сабора, што изазива узбуђење. Угарско племство се на сабору 1764-65 противи свом опорезивању.
• 29. јун — Торнадо у Волдегку у Померанији: процењује се да је био један од најјачих у историји, са брзином ветра од преко 480 км/х.
• 29. јун — Основана је прва колонија Немаца с Волге: Монингер/Нижњаја Добринка. Од 26.676 особа које су кренуле из руске престонице, једна осмина је умрла на вишемесечном путу, основано је 105 колонија 1764-73.

• 12. јул — Чарлс Месје открио прву планетарну маглину, "Тегове", или "Срце јабуке" у сазвежђу Лисици, означену као Месје 27.
• 16. јул — Бивши руски цар Иван IV., који је скоро цео живот провео у притвору, убијен приликом покушаја ослобађања.
• 26. јул — Масакр у школи Еноха Брауна, близу дан. Гринкастле, Пенсилванија: четворица Ленапе Индијанаца убила и скалпирала учитеља Брауна и десет ђака

• 1. август — Закључен је Уговор из Форт Нијагаре између Британске империје и 24 независне индијанске нације.

• 6. септембар — Француски краљ Луј XV поставља први камен цркве свете Геновеве - данашњи Пантхеон.
• 7. септембар — Након прошлогодишње смрти Августа III, за новог пољско-литванског краља изабран пољски племић Станислав Август Поњатовски, а чему је значајно помогла његова бивша љубавница, руска царица Катарина Велика - влада до 1795. и завршне, Треће поделе Пољске.

• 15. октобар — "Капитолска визија": Едвард Гибон тврди да је овог дана добио идеју да опише историју опадања и пропасти града Рима, касније читавог царства (објављена 1776-88).
• 22 - 23. октобар — Битка код Буxара на северу Индије: британска компанија је поразила удружене снаге Бенгала, Авадха и могулског цара - мировним уговором из следеће године добија велика економска и административна права.

• 16. новембар — Понтиац, вођа побуњених Индијанаца, предаје се британским властима; успркос тога ће се сукоби са индијанским племенима, односно Понтиацов рат наставити још неколико година.
• 21. новембар — Укинут положај козачког хетмана, последњи је био Кирил Разумовски, који добија чин маршала. Козачки хетманат постаје Малоруска губернија (до 1781. и 1796-1802).
• новембар — Краљ француске Луј XV распушта језуите у свим француским поседима.

• 1. децембар — Битка у Дарбар Сахибу, тј. Златном храму у Амритсару: 30 Сика на челу са Гурбаксх Сингхом се бранило од Ахмед шах Дуранија док сви нису изгинули - Дурани уништава храм (након што га је још 1762. дигао у ваздух барутом и оскрнавио 1757).
• 1. децембар — Краљ Карло III се уселио у нову Краљевску палату у Мадриду - данас највећа у западној Европи са 135.000 м² и 3.418 соба.
• 24. децембар — Изгорела фрањевачка кућа, хоспициј, у Гучој Гори код Травника.

• Прошле године основани Шајкашки батаљон је добио Регуламент. Покрајинска милиција у Банату предана војној управи, организује се Банатска војна граница. Планира се оснивање појаса крајишких територија од Славоније до Буковине.
• Хрватски изасланици траже мере против Срба тј. православља.
• Венеција у једној повељи коначно назива Дубровник републиком уместо комуном.
• Куга на Балкану: "већи помор" у Херцеговини, готово читаво Љубиње се иселило у села, или у Требиње где нема куге.
• Скопски надбискуп Матија Мазарек током посете примећује свеже колоније Албанаца католика код Ђаковице, који су се због глади спустили с планина (чест случај ових година; ако се исламизују нападају и своје католичке сународнике).
• Холандски стручњак Фримаут канализује Брзаву у Банату, ове године је стигао до Конака - ослобођен терен за интензивну пољопривреду.
• Захарије Орфелин пише 1764-65 "Мелодију к пролећу" а Јован Рајић преводи "Слово о грјешном человјеку" и "Проповједи или слова о осужденији" Гедеона Криновског.
• Бурманска војска умирује након побуне Лан На, на северу дан. Тајланда, као припрему за инвазију Сијама. Затим најесен, након кишне сезоне, креће на Луанг Прабанг, једну од лаоских краљевина, на позив њихових ривала у Виентиану.
• Катарина Велика је набавила збирку слика берлинског трговца Јоханна Ернста Готзковског, што је почетак њене колекције и музеја Ермитаж.

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума