1766
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1766 на Викимедијиној остави.
| |
1766. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Чарлс Едвард Стјуарт постаје нови јакобитски претендент, након смрти Џејмса Франциса - познат као Млади претендент или Боние Принц Чарли, живи у Италији.
- 14. јануар — Кристијан VII постао краљ Данске. Након смрти Фредерика V, нови данско-норвешки краљ и шлезвиг-холштајнски војвода је његов син Кристијан VII (до 1808). Ментално је слаб, углавном влада неко други.
- јануар — Британци основали своје прво насеље на Фалкландима, Порт Егмонт поред западног отока (на источном се налази француски Порт Саинт Лоуис).
- 20. јануар — Бурманско-сијамски рат: Бурманци започињу 15-месечну опсаду главног сијамског/тајландског града Аутхаyа.
Фебруар
- 18. фебруар — Побуна робова на Мермину: Брод за превоз робова Холандске источноиндијске компаније у Индијском океану преузимају малгашки робови које је посада намеравала са Мадагаскара превести у Капстадт у данашњој Јужној Африци.
- 23. фебруар — Након смрти бившег пољског краља и последњег лотариншког војводе Станислава Лешћинскког, војводства Лораине и Бар постају део Француске.
Март
- 5. март — У Њу Орлеанс, у раније француској Лујзијани, стигао је први шпански администратор Антонио де Улоа - француски креоли га не признају, на крају су се побунили 1768.
- 10. март — Шпански краљ Карло III, на предлог свог наполитанског министра маркиза од Ескуилахеа, доноси указ којим се поданицима забрањује ношење плашта и традиционалног широког шешира и уместо тога налаже ношење тругластих шешира и одеће по узору на тадашњу француску моду.
- 18. март — Британски парламент, чије је чланове лобирао амерички политичар и публицист Бенјамин Франклин, укида непопуларни Закон о маркицама; уместо тога је изгласан Деклараторни закон којим Парламент себи потврђује право доношења закона који ће важити у северноамеричким колонијама.
- 21. март — Црногорски владика Василије Петровић умро у Санкт Петербургу. Стари митрополит Сава ће затим за сапрестолника изабрати Арсенија Пламенца (митрополит 1781-84). Млади Петар завршава школовање у Русији, помаже деди-стрицу Сави.
- 24. март — Мадрид: незадовољство краљевим указом о одевању, али и повећањем цена хлеба и других намирница, ескалира у масовне нереде због којих ће краљ бити присиљен да смени непопуларног министра и отпустити не-Шпанце из свог кабинета.
Април
- 7. април — Цар Јосип је дозволио јавности улаз у ловиште Пратер, ускоро настаје забавни парк.
- 10. април — Турнеја Моцартових: поново су у Паризу, одакле су стигли из Холандије. Остају у граду до јула, затим се преко Швајцарске враћају у Салзбург, у новембру.
- 22.април — Јак земљотрес праћен, цунамијем на истоку Мраморног мора, на трећи дан Курбан Бајрама: разарања у Цариграду (нпр. Фатихова џамија), осетио се до Солуна. Број мртвих процењен на 4.000, од чега 880 у Цариграду.
Јун
- јун — Мyсорска инвазија Малабара: владар Мyсора Хyдер Али, који се ове године прогласио султаном, осваја Каликут.
- 20. јун — Уговор о пријатељству и трговини између Велике Британије и Русије.
- јун — Шћепан Мали је дошао у Маине код Будве, бави се траварењем - група људи је убеђена да је он у ствари руски цар Петар III, о чему преносе глас, догодине га проглашавају за владара (племенска анархија и четовање су пре овога достигли врхунац у Црној Гори).
Јул
- 1. јул — У француском граду Абевилеу јавно мучен и одрубљивањем главе погубљен млади племић Жан-Франсо де ла Баре кога је локални суд био осудио због оскрвнућа локалне цркве, односно одбијања да скине шешир приликом црквене процесије; његово трупло је потом јавно спаљено заједно с примерком Волтереовог Филозофског речника.
- 25. јул — Завршен Понтјаков рат у Северној Америци - данас се сматра пат-позицијом између Индијанаца и британских власти.
Август
- 13 - 14. август — Мартиник је погођен ураганом, након пожара у мају, а у септембру следи земљотрес и цунами.
- август — У Енглеској избијају нереди због скупог жита, трају до октобра. Жетве су лоше од 1763. а нарочито ове године.
Септембар
- 11. септембар — Султан Мустафа III укида Пећку патријаршију у корист грчке Цариградске патријаршије.
- 13. септембар — Насилно је укинута Пећка патријаршија и тиме отворен је пут за разбијање националног јединства Српског народа и Српске Цркве. Османска власт је Србе епископе протерала са њихових епархија. На њихова места, уз подршку Велике порте Цариградска патријаршија поставила је за епископе Грке фанариоте.[1] Српски епископи су протерани са столица, Пећ је потчињена Призренској митрополији, на челу са Грком митрополитом Гаврилом, остају само Цетињска митрополија под Петровићима, Карловачка митрополија у хабсбуршким земљама, а православни у млетачкој Далмацији су у тешком положају (немају митрополита).
Октобар
- 2. октобар — Шпански краљ Карлос је именовао "владу" Малвинских/Фалкландских острва, у оквиру генералне капетаније у Буенос Аиресу - Французи су прошле године одлучили препустити Шпанцима Порт Лоуис, а ови га преузимају догодине као Пуерто Соледад.
- 26. октобар — У Санкт Петербург је стигао етјен Маврис Фалконет који ће радити на "Бронзаном коњанику", споменику Петру Великом, постављеном 1782.
Новембар
- 15. новембар — Лоуис Антоине де Боугаинвиле креће из Нанта на опловљавање света, са два брода и професионалним натуралистима и географима.
- 25. новембар — Папина була Кристиан републикае, поднаслов "О опасностима антикршћанских списа", упућена метрополитима и бискупима.
Децембар
- 2. децембар — Шведска донела Закон о слободи штампе, чиме је постала прва земља у свету која је у уставу заштитила слободу штампе.
- 6. децембар — у Лондону основана Аукцијска кућа Кристи.
- 14. децембар — Руска царица Катарина издаје проглас да слободни сталежи бирају посланике.
- 25. децембар — Мапухе Индијанци започињу устанак против Шпанаца на југу Чилеа - у фебруару је постигнут мир, Шпанци су за сада потиснути из Арауканије.
Кроз годину
- Османске власти су укинуле Пећку патријаршију и српске епархије дале на управљање Цариградској патријаршији.
- Европа 1748-66 - ове године је укинуто Војводство Лораине
- Изузетно родна година у Босни, нестало је и куге која је харала од 1762; добар период траје до 1782.
- Завршени велики радови на Петроварадинској тврђави (још и контрамински систем до 1776. и последњи радови до 1790).
- Основана Гимназија Карловац.
Рођења
Смрти
Фебруар
- 23. фебруар - Станислав Лешћински, краљ Пољске и велики кнез Литваније
Дани сећања
Види још
Референце
- ^ „Др Димшо Перић: Македонски раскол у Српској Православној Цркви”. ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ (на језику: српски). Приступљено 2025-09-13.
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.