Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1780-е 1790-е 1800-е 1810-е 1820-е
Године:	1805 1806 1807 1808 1809 1810 1811
1808 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1808. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе.
• 31. јануар — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.

• 16. фебруар — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.

• 21. фебруар — Почиње Фински рат: руске снаге улазе у шведску Финску

• 1. март — Наполеоновим декретом установљено царско племство: ранијим кнежевима и војводама додати грофови, барони и витезови.
• март — Папине провинције Анкона, Мачерата, Пезаро, Урбино, Фермо су прикључене Наполеоновом Италијанском краљевству.
• 2. март — Руси заузели Хелсингфорс/Хелсинки, опседају морску тврђаву Свеаборг/Суоменлина (до маја).
• 3. март — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид.
• 8. март — Регент Жоао се са краљевском породицом искрцао у Рио де Жанеиру.
• 13. март — Умро номинални дански краљ Кристијан VII, његов син регент постаје Фредерик VI (краљ Данске-Норвешке до 1814. и само Данске до 1839).
• 14. март — Данско-шведски рат (1808-1809): Данска објављује рат Шведској.
• 17. март — Наполеон доноси три декрета с намером интеграције/асимилације Јевреја у Француском царству - један од њих је запамћен као Срамни јер је ограничио њихове пословне активности и становање.
• 17 - 19. март — Арањуезка побуна против шпанског краља Карлоса IV и премијера Годоyа, у корист престолонаследника Фердинанда - краљ абдицира у синовљеву корист.
• 22. март — Битка код Зеаланда: британска поморска победа над Данцима.
• 23. март — Француска војска на челу са Муратом окупирала Мадрид.
• 28. март — Русија прогласила анексију Финске.

• 4. април — Састанак Карађорђа и ген. Симбшена под Београдом.
• 6. април — Немачки досељеник у САД Џон Џејкоб Астор основао Америцан Фур Цомпанy.
• 30. април — Бајонске абдикације: бивши и садашњи шпански краљ, Карлос и Фердинанд, долазе на посреднички разговор са Наполеоном, али овај проглашава збацивање Бурбона у Шпанији и постављање свог брата Јосефа, сада краља Напуља, на престо Шпаније.

• 1. мај — Баварска добила устав: прва немачка земља са народним представништвом независним од сталешког система.
• 2. мај — Мадридски устанак (Дос де Маyо): народ покушава спречити депортацију остатка краљевске породице у Француску, долази до пуцњаве на народ и побуне. Почетак Шпанског рата за независност (или Пенинсуларни рат).
• 3. мај — У Мадриду су стрељане стотине ухваћених са оружјем, што Гоја бележи на познатој слици.
• 4. мај — Ген. Симбшен шаље Карађорђу позив на разговоре у Петроварадин - руски изасланик Родофиникин шаље ово писмо својој влади, која траже објашњење од Аустријанаца.
• 6. мај — Шведска тврђава Свеаборг се предала Русима, са великом количином материјала.
• 16. мај — Битка код Алвена: данско-норвешка поморска победа над Британцима.
• 25. мај — Краљевина Етрурија (раније Велико Војводство Тоскана) прикључено Француској у виду департмана Арно, Медитеране и Омброне. Формално је прикључено и Војводство Парма, у облику департмана Таро.
• 30. мај — Карађорђе одбија сусрет са надвојводом Карлом у Земуну, као и преговоре о предаји Београда и примању аустријског протектората - следе војне демонстрације с обе стране, Срби кажу да решење очекују само од Русије и Француске.
• мај—јун — Борбе код Сокола, разбијена једна босанска војска која је покушала деблокирати град.

• 6. јун — Жозеф Бонапарта проглашен за краља Шпаније (до 1813).
• 6. и 14. јун — Битка код Ел Бруца близу Барселоне је победа устаника.
• 13. јун — Крушчичка буна: оглашена буна против спахија у селу Крушчица код Беле Цркве, с позивањем на помоћ из Србије - распала се истог дана.
• 15. јун — 13. август — Прва Опсада Сарагосе - француски неуспех.
• 28. јун — (или 1. 3.) - Огист Мармон произведен у војводу од Рагузе.

• 12 - 14. јул — Велика врућина у Енглеској, забележени су смртни случајеви људи и животиња.
• 22. јул — Битка код Баилејна у Андалузији: француска војска ген. Дупонта је поражена, предаје се 17.600 војника, уз 2.200 мртвих и 400 рањених - сломљен је мит о непобедивости Наполеонове армије. Французи се након овога повлаче преко Ебра.
• 22. јул — Османски преврати 1807-08: пошто се Алемдар Мустафа-паша приближава Истамбулу, султан Мустафа IV наређује убиство бившег султана Селима III и свог брата Махмуда - али Махмуд II је измакао убицама, тако да га Мустафа-паша проглашава за султана (до 1839), а он сам је велики везир (до новембра).
• 29. јул — Битка код Еворе у Португалу: Французи ген. Лоисона разбили португалско-шпанске снаге, након чега су похарали и масакрирали град.
• 31. јул — Побуна два шпанска пука у француској војсци на Зеаланду, у Данској - убијен је ађутант команданта, али побуна је сутрадан угушена.
• јул — Неколико побуна Срба против француске власти у Боки - Брајићи, Кривошије, Рисан.
• јул — Сељаци одбијају одлазак на работу у Воћинском спахилуку - побуна сузбијена хапшењем вођа, који су покушавали дотурити жалбу цару, и постављањем војног одреда.

• 1. август — Наполеонов зет Жоашен Мира именован за краља Напуља (до 1815).
• 6. август — Црногорски главари одбијају оснивање француског конзулата на Цетињу, осим ако то не би дозволио руски цар - Наполеон прети да ће претворити Црну Гору у згариште.
• 7. август — Евакуација Ла Романине дивизије: део шпанских снага у Данској се побунио, касније током месеца их је превезла британска морнарица.
• 8. август — Освећење места храма Свете Петке на Доброј води у Вуковару (црква изграђена 1811).
• 16. август — Французи прекидају након три седмице Другу опсаду Ђироне.
• 17. август — Битка код Ролисе у Португалу је прва Велеслејева и британска битка у Пенинсуларном рату и успех.
• 21. август — Битка код Вимеира: Велесли одлучујуће поразио Јунотове снаге у Португалу.
• 29. август — Велики везир покушава обновити османску војску.
• 30. август — Контроверзна Конвенција из Синтре: француске снаге ће бити евакуисане британским бродовима из Португала.
• 31. август — Сењавинова руска флота напушта лисабонску луку након десет месеци блокаде - биће у Портсмоуту до августа 1809.

• 12. септембар — Отворена Велика школа Ивана Југовића у Београду, настава креће следећег дана. Доситеј Обрадовић држи свечани говор "О дужном почитанију к наукам", међу присутнима је и млади Вук Караџић.
• 14. септембар — Битка код Ораваиса је одлучујућа руска победа у Финској.
• 15. септембар — Прошпанска странка у Мексику ухапсила прокриолског вицекраља Итуригараyа - креоли већ траже народни суверенитет и независност.
• 19. септембар — Наполеонов декрет о оснивању епархије далматинске - епископ, конзисторија и богословија с годишњом дотацијом од 15.000 франака, као и 40 парохија. Овим се привремено прекида јурисдикција црногорских митрополита у Боки.
• 20. септембар — Изгорела прва зграда Краљевске опере у Лондону.
• 25. септембар — Провинцијске шпанске хунте се у Арањуезу удружиле у Централну врховну хунту на челу са старим грофом Флоридабланцом (умро већ у децембру). Предвиђено учешће и прекоморских поседа, али по једног представника, уместо два.
• 27. септембар — Ерфуртски конгрес француског и руског цара - нема продубљења сарадње, односи се заправо хладе.
• 29. септембар — Велики везир Алемдар Мустафа-паша потписао са четворицом ајана, који су се одазвали његовом позиву, Повељу о савезу (Сенед-и иттифак), с циљем окончања хаоса у царству.

• 4. октобар — Британски брод ХМС Фаетон упао у јапанску луку Нагасаки, не би ли пресрео холандске бродове.
• 6. октобар — Енглески китоловци утврдили положај отока Боувет у јужном Атлантику.
• 12. октобар — Мармон дозвољава градњу позоришта у Котору - најстарије позориште у Црној Гори.
• 13. октобар — У селу Голубињу, између Пореча и Текије, састали се београдски митрополит Леонтије и видински Дионисије, неуспели покушај нагодбе Срба и Османлија.
• 14. октобар — Отворен Салон у Паризу, изложена Давидова слика "Посвећење Наполеона", као и Гросова "Наполеон на бојишту Еyлау" (Сацре ет Массацре..., "посвећење и покољ"). Гросова слика се сматра међашем на прелазу са неокласицизма на романтизам.
• 17. октобар — Француски генерал Жан Максимилиен Ламарк заузима напуљско острво Капри, којег је држао британски генерал Худсон Лов.
• 31. октобар — Битка код Панкорба: француски маршал Лефебвре поразио Шпанце у Баскији.

• 4. новембар — Наполеон лично води интервенцију у Шпанији.
• 7. новембар — Битка на Пало Хинцадо је први окршај Шпанске реконкисте Санто Доминга - поражени Французи у данашњој Доминиканској републици. Опсада града Санто Доминго траје до следећег јула.
• 12. новембар — Маурицијуска кампања: четири велике француске фрегате под командом Хамелина крећу у операције против Британаца на Индијском океану.
• 15. новембар — Побуњени јањичари опколили кућу великог везира Мустафа-паше - он потпалио барут у подруму и повукао са собом неких 400 нападача. Бивши султан Мустафа IV је сутрадан погубљен по Махмудовом наређењу.
• 19. новембар — Примирје у Олкијокију окончава борбе у Финској - Швеђани препуштају земљу Русији (до 1917).
• 19. новембар — Пруске реформе: локалне власти добијају већу аутономију.
• 23. новембар — Битка код Туделе: француски маршал Жан Лане поразио Шпанце у Навари.
• 24. новембар — У Пруској је Генерални директоријум замењен Државним министеријумом са пет ресора. Међутим, краљ истог дана мора сменити реформатора Стеина због његових антифранцуских гледишта.
• 30. новембар — Битка у Сомосиери: Наполеон се пробио кроз планински пролаз, северно од Мадрида, истакла се пољска коњица.

• 2. децембар — Наполеон укида феудализам и инквизицију, секуларизује манастирску имовину у Шпанији.
• 4. децембар — Наполеон улази у Мадрид.
• 7. децембар — Завршени избори за председника САД, изабран је демократски републиканац и државни секретар Џејмс Медисон, победивши федералисту Ц. Ц. Пинкнеyја.
• 7. децембар — Примирје између Шведске и Данске.
• 14. децембар — 15. децембар – Главна народна скупштина у Београду
• 20. децембар — Французи започињу Другу опсаду Сарагосе - освајају је у фебруару.
• 21. децембар — Битка код Сахагуна је успех британске коњице против Француске на северозападу Шпаније, праћена успехом код Бенавентеа 29-ог - ипак, ово се догађа у контексту британског повлачења пред Наполеоном.
• 23. децембар — У Бечу је одлучено да се на пролеће крене у рат против Француске. Наполеон је истог месеца формирао нову Рајнску армију од 100.000 људи и захтевао од немачких клијената да окупе војске.
• 26 — 27. децембар — Главна народна скупштина у Београду: објављен нови уставни акт у Србији, израз Карађорђеве снаге.
• крај 1808 — почетак 1809 — Руско-турски преоговори у Јашију: Руси захтевају независност Србије под покровитељством Русије и Порте, између Дрине и Тимока, укључујући Нови Пазар, Скопље и Ниш (Срби траже од Прозоровског и Црну Гору, Босну и Херцеговину).

• Википедија:Непознат датум — Кристијан Крамп први употријебио ознаку ${\displaystyle n!}$ за факторијел броја ${\displaystyle n}$.

• 18. фебруар — Јаков Живановић, српски политичар († 1861)
• 26. фебруар — Оноре Домије, француски графичар, карикатуриста, сликар и вајар († 1879)

• 20. април — Наполеон III Бонапарта, француски политичар и цар

• 6. септембар — Абделкадир, алжирски устаник († 1883)

• 29. децембар — Ендру Џонсон, 16. председник САД

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума