Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1780-е 1790-е 1800-е 1810-е 1820-е
Године:	1802 1803 1804 1805 1806 1807 1808
1805 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1805. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• јануар — Први српски устанак: изасланици влашког кнеза Ипсилантија бораве у Србији, у име султана - Срби захтевају гаранције не само Порте већ и једног хришћанског двора, што је Турцима неприхватљиво.
• јануар — Прота Матеја се враћа из депутације у Русији: обећана је новчана и дипломатска помоћ.

• 5. фебруар — Брод Источноиндијске компаније, насукао се у Ла Маншу - страдало је 263 од 402 људи на броду, укључујући капетана Џона Вордсворта, брата песника Вилијама Вордсворта.
• фебруар — Наполеонов декрет прописује нумерисање кућа - по улицама, непарни бројеви с једне стране, парни с друге.

• 4. март — Томас Џеферсон започео други мандат председника САД. Нови потпредседник је Џорџ Клинтон (до 1812, и наредном председнику).
• 17. март — Италијанска Република постаје Краљевина Италија (до 1814): краљ је Наполеон а вицекраљ Ежен де Боарне.
• 18. март — Наполеон даје својој сестри Елиси Кнежевину Пиомбино, државицу у Италији.

• 7. април — У Бечу први пут изведена Бетовенова симфонија бр. 3 (Ероика) - сматра се размеђем класицизма и романтизма.
• 11. април — Велика Британија и Русија потписале споразум против Наполеона.
• 17. април — Скупштина у Пећанима
• 27. април — Битка за Дерну, део Првог берберског рата: након марша од 800 км из Александрије, амерички маринци на челу плаћеничких снага успевају заузети Дерну у караманлијској Киренаици.
• 29. април — Устаничка скупштина у Пећанима, код Остружнице: одређене две варијанте представке која ће се предати Порти, захтева се широка аутономија (али Порта нема намеру на уступке).
• 29. април — У Батавијској Републици обновљен положај Великог пензионара, именован је Рутгер Јан Шимепеник - спроводи неколико важних реформи (до 1806).

• 8. мај — Кантон Санкт Гален одобрио укидање опатије Санкт Гален.
• 13. мај — Неуспешан напад снага из Триполија на Дерну, коју држе Американци.
• 17. мај — Подстакнуто улемом и шеисима, становништво Каира устаје против османског гувернера Хуршид-паше, у корист Мухамед Алија - борбе трају до пред крај месеца, када у Александрију стиже султанов ферман о именовању Мухамед Алија - влада до 1848, а династија до 1952.
• 18. мај — Јоханн Георг Лахнер у Бечу изнео на продају виршле.
• 26. мај — Наполеон окруњен Жељезном круном у миланској катедрали за краља Италије.
• 26. мај — Руско-персијски рат: Карабашки канат признаје руску доминацију, неколико дана касније и Шакински канат у данашњем Азербејџану.
• 30. мај — Основан Новочеркаск, као нови главни град области Донских козака.
• 31. мај — Битка за стену Дијамант: франко-шпанска флота успела заузети стену испред луке Форт-де-Франце на Мартиникуеу.

• 4. јун — Лигурска република анектирана од стране Првог француског царства
• 5. јун — Наполеон је у својој Краљевини Италији основао Ред жељезне круне (обновљен 1815. као аустријски орден).
• 6. јун — Танаро, француски департман у Италији, подељен између департмана Маренго, Монтеноте и Стура.
• 10. јун — Уговором између САД и паше Триполија окончан Први берберски рат.
• 13. јун — Експедиција Левиса и Кларка стиже до Великих водопада Мисурија у данашњој Монтани.
• 23. јун —   Наполеон прикључио Републику Луцу Кнежевини Пиомбино, коју већ поседује његова сестра - Кнежевина Луца и Пиомбино траје до 1814).
• 30. јун — Из Територије Индијана издвојена Територија Мичиген (држава од 1837).
• јун — Српски устаници узимају иницијативу: заузимају Карановац (Краљево), Трстеник и Ужице.

• 11. јул — Бој на Карановцу окончан ослобођењем града.
• 16. јул — Почела с радом основна школа "Карађорђе" у Остружници.
• 22. јул — Битка код рта Финистере, поред шпанске Галиције: Британци не успевају разбити франко-шпанску флоту која се враћала из Кариба.
• 26. јул — Земљотрес у Молисеу у Напуљском Краљевству, процењено 5.573 мртвих.

• 9. август — Рат Треће коалиције: Аустрија, која је већ у савезу са Русијом, добија субвенцију од Велике Британије за рат са Француском (цар и министри доносе одлуку 29. 8.). И Шведска Густава IV Адолфа се прикључила Трећој коалицији (објава рата 31. 10.).
• 12. август — Мериветер Луис је први белац који је прешао Континентални праг - главнина експедиције прелази 26. августа. Тиме напуштају новостечену територију САД и улазе у спорну Орегонску земљу.
• 17. август — Мамелуци улетели у заседу у Каиру и масакрирани од стране Мухамед Алијевих трупа.
• 18. август — Бој на Иванковцу, код Ћуприје: пошто су Срби одбили пропустити војску према Београду, долази до првог окршаја са регуларном султановом војском - нишки мухафиз Хафис-паша је поражен и страдао.
• 25. август — Тајни Богенхаусенски уговор: Изборна Кнежевина Баварска прелази на страну Француске - захваљујући овоме ће постати краљевина.
• 27. август — Устаничка скупштина у Борку, код Барајева: основан Правитељствујушчи совјет сербски, претеча владе - први председник је прота Матија Ненадовић а прво седиште манастир Вољавча на Руднику.
• 27. август — Распуштен војни логор у Боулоњу: 150.000 француских војника одлази према Немачкој.
• 28. август — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији.

• 8. септембар — Аустријанци ушли у Баварску, на шта ће Французи 15 дана касније одговорити ратом Аустрији.
• 9. септембар — Сенатус цонсултум о повратку грегоријанског календара у Француску почевши од 1. јануара 1806.
• 21. септембар — Напуљски краљ Фердинанд потписује уговор о неутралности у Паризу, за шта Французи евакуирају Апулију - али краљ се убрзо придружује Аустрији и пушта англо-руске снаге на своју територију.
• 25. септембар — Французи прелазе Рајну.
• 27. септембар — Хорејшио Нелсон преузео команду над блокадом Цадиза.
• 28. септембар — Почиње Улмска кампања: француске снаге, подржане баварским, крећу у обухватни покрет против Аустријанаца, путем брзих маршева према Улму. Ова војска се назива Гранде Арми.

• 13. октобар — Угарски сабор у Пожуну: мађарски језик постаје службеним језиком у угарским уредима.
• 14. октобар — Битка код Елцхингена је француска, Неyова, победа над Аустријанцима - ови су окружени у Улму.
• 17. октобар — Аустријски генерал Мак фон Лајберик принуђен да преда своју целокупну војску Наполеону након што је опкољен у бици код Улма.
• 18. октобар — Битка код Вероне је француска победа над Вукасовићевим аустријским снагама.
• 21. октобар — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
• 30. октобар — Битка код Калдиера је француска победа у Италији (учествовао је и аустријски подмаршал Павле Давидовић).
• 31. октобар — Шведска објавила рат Француској (Француско-шведски или Померански рат траје до 1810).

• 3. новембар — Потсдамски уговор: пруско-руски савез.
• 8. новембар — Карађорђеви устаници ослободили Смедерево.
• 11. новембар — Битка код Диренстеина: скупа француска победа над аустро-руским снагама узводно од Беча, мада и ови сматрају да су победили.
• 13. новембар — Наполеон у Бечу.
• 16. новембар — Битка код Шинграберна: Багратион успева успорити француско напредовање (битка се спомиње у "Рату и миру").
• 19. новембар — Друго путовање Мунго Парка: кренуо је низ Нигер из Сансандинга у Малију - страдао је од домородаца код Јаурија у данашњој Нигерији.
• 20. новембар — Британске и руске снаге се искрцале у Напуљу, по позиву краља Фердинанда.
• 20. новембар — Експедиција Луиса и Кларка стигла до Тихог океана, на ушћу Колумбије.
• 24. новембар — Битка код Кастелфранцо Венето: аустријски пораз на северу Италије.
• 26. новембар — У Велсу отворен пловни аквадукт Понтцyсyлте.

• 2. децембар — Битка код Аустерлитза или Битка три цара, једна од најзначајнијих у Наполеоновим ратовима - Наполеонове трупе одлучно туку руску и аустријску војску. Практичан крај Рата Треће коалиције.
• 2. децембар — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица
• 7 — 12. децембар — Скупштина устаничких старешина у Смедереву: одлучено да се што пре заузме Београд и продре у дубину турске територије, за финансирање војних операција расписан прирез од 500.000 гроша (50.000 дуката), упућене молбе руском и аустријском цару, али и султану.
• 14. децембар — Између 200 и 300 руских заробљеника страдало у пожару у Мелку, у Аустрији - угушили су се од дима.
• 15. децембар — Сцхöнбруннски уговор између Француске и Пруске: Пруска би добила Хановер, иначе у персоналној унији са Британијом, у замену за Ансбацх (који би отишао Баварској), војводство Цлевес и кнежевину Неуцхâтел.
• 26. децембар — Пожунски мир
• 25. новембар — 30. новембар – Скупштина у Смедереву (1805)
• 26. 12. (5 Нивôсе) - Пожунски мир: Аустрија се већ повлачи из Треће коалиције, губи територије у Италији и Немачкој у корист Француске и њених савезника. Истра и Далмација ће у почетку припасти Краљевини Италији (1806-1809).
• 27. децембар — Наполеон прогласио збацивање напуљског краља Фердинанда И и најавио инвазију - тамо ће послати брата Јосепха.
• 31. 12. (10 Нивôсе XИВ) - Престанак примјене француског републиканског календара.

• Википедија:Непознат датум — Наполеонови ратови (1799—1815) - Трећа коалиција.
• Википедија:Непознат датум — 6 - 18. новембар – Битка код Шенграберна

• 2. април — Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник

• 19. новембар — Фердинанд де Лесепс, француски инжењер

• 9. мај — Фридрих Шилер, немачки песник

• 5. октобар — Чарлс Корнволис, британски генерал и колонијални управник
• 21. октобар — Хорејшио Нелсон, британски адмирал

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума