Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1780-е 1790-е 1800-е 1810-е 1820-е
Године:	1800 1801 1802 1803 1804 1805 1806
1803 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1803. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Ступио на снагу дански закон из 1792. којим је забрањена трговина робовима - ропство у Данској Западној Индији траје до 1848.
• јануар — Састанак кнезова у ваљевском крају, вероватно у манастиру Боговађи: одлучено да се устанак дигне после осам месеци, упућена тужба султану против дахија, коју су допуниле и спахије.
• 23. јануар — Наполеон I Бонапарта обнавља старе академије у виду дивизија Института Француске.
• 30. јануар — Ле Монитеур Универсел објављује чланак Хораца Себастианија о томе како би Француска могла лако поново освојити Египат - Британци и Руси алармирани.

• 19. фебруар — Акт Медијације: Бонапарта обнавља Швајцарску Конфедерацију уместо Хелветске Републике. Поред 13 старих кантона, ту је и шест нових: раније придружени Граубинден и Сент Гален и бивши делови других кантона, Аргау, Тургау, Тичино и Вауд.
• 20. фебруар — Цапе колонија је поново под влашћу Холанђана, тј. Батавијске Републике (до 1806).
• 21. фебруар — У Лондону погубљен Eдвард Деспард са сарадницима, који је планирао убити краља и освојити кључне тачке у граду, као почетак народне побуне.
• 20. фебруар — Британци улазе у главни град Краљевине Kaнди на Цејлону али су збрисани у контранападу следећег месеца.
• 24. фебруар — Одлука Врховног суда САД успоставља праксу судске ревизије - судови имају могућност оборити неуставне законе и прописе.

• 1. март — Охајо постаје 17. држава САД - престаје постојати Северозападна териториа, чији је преостали дио припао Територији Индијана.
• 4. март — Декрет о слободним орачима омогућује ослобађање кметова у Русији под неким условима - у време Александра I ослобођено их је око 0,5%.
• 11. март — Британске трупе напустиле Египат.
• 13. март — Наполеон се извикао пред целим двором и дипломатским кором на британског посланика Витворта јер Британија никако да напусти Малту.
• 24. март — "Главни закључак депутације Рајха", је последњи значајан закон донет у Светом Римском Царству (потписан 27. априла). Секуларизација скоро 70 црквених држава, укидање 45 царских градова ради надокнаде немачким кнезовима за земљу западно од Рајне .
• 28. март — Пароброд Шарлот Дунд Вилијама Симингтона, који је први пут запловио прошлог јануара, вуче две барже на каналу у Шкотској, што га чини првим корисним паробродом.
• март, друга половина — Хасан-ага, нови везир, коначно стигао у Београд, али служи само као фигура, дахије имају сву власт.

• април — Вахабитска војска диријског емира Сауда ушла у Меку - уништавају маузолеје и џамије са куполама у овом граду опуштеног морала.
• 1. март — Охајо је признат као 17. држава чланица САД
• 18. април — У Француској донесен закон којим је деци дозвољено давање имена само светаца и ликова из древне историје (на снази до 1993, уз измене 1966. и 1981).
• 26. април — Пљусак од 3.000 метеорских фрагмената пада на нормандијско село Л'Аигле - Жан Батист Био пише извештај за академију наука и истиче небеско порекло метеорита.
• 30. април — Куповина Луизијане: потписан уговор по којем САД купују од Француске 2,1 милион кв. км. земље у срцу континента - "САД је удвостручио териториј ". Наполеон Бонапарта продао је за 60 милиона франака САД-у Луизијануе јер му је требао новац како би могао финанцирати освајачке походе у Европи. САД су Луизијану прогласиле својом територијом, као и сву колонизирану земљу западно од Мисисипија до Роки Маунта. Луизијана, је постала 18. америчка држава.
• април — Хаџи Рувим је морао бежати у манастир Студеницу па на Свету гору, након једног договора о устанку против Турске окупације.

• 6. мај — Тахир-паша, командант башибозука, постаје в.д. гувернер Египта, након што је поразио османског гувернера Коџа Хусреф Мехмед-пашу, али убрзо је убијен од јаничара који су тражили плату - његово место заузима Мухамед Али.
• 13. мај — Британци захтевају да задрже Малту на десет година, захтевају да Французи напусте Холандију.
• 18. мај — Уједињено Краљевство, користећи као повод одбијање ултиматума којим се тражило да Британија добије десетогодишњи најам над Малтом, објављује рат Француској, чиме почиње Рат Треће коалиције, односно период Наполеонских ратова.
• 22. мај — Хапшење неколико стотина британских држављана који су се нашли у Француској, користећи одредбе претходне године склопљеног Амиенског мира - одговор на сличну британску акцију од 17. маја..
• 26. мај — Французи улазе у Електорат Хановер, немачку кнежевину у персоналној унији са Британијом.

• 4. јун — Французи заузели град Хановер.
• 9. јун — Вративши се у Сиднеј, Mетју Флиндерс је довршио прву циркумнавигацију Аустралије.
• 13. јун — Прописано да се у анектираним подручјима Француске (Рајнска област, Белгија, Пијемонт) од јуна 1804. користи француски језик у званичним документима.
• 17. јун — Ричард Тревитик представља Лондонску парну кочију, која може превести осам путника.
• 21. јун — 1. јул — Британци заузимају Свету Луцију и Тобаго.
• 22. јун — Први берберски рат, Акција од 22. јуна 1803: америчка поморска победа над Триполитанцима.
• 26. јун — Шведска враћа град Визмар Војводству Мекленбург-Западна Померанија на 99 година (од 1903. и формално део Немачке).
• јун — август — Карађорђе контактира са земунским трговцима ради набавке ратног материјала, такође и са кнезовима у Шумадији ради припрема устанка и окупљања људи.

• 1. јул — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство.
• 5. јул — Артленбуршка конвенција: Електорат Хановер се предаје француским снагама на челу с Мортиером - предаја без испаљеног метка. Французи заузимају и Сaкс-Лаунербург, војводство у персоналној унији са Хановером и Британијом.
• 23. јул — Роберт Емет покреће побуну у Даблину, која је одмах угушена (погубљен је у септембру).
• јул — Прота Матија Ненадовић преговара у Сарајеву о устанку против дахија. Прича се да Карађорђе у ово време преговара са земунским трговцима ради набавке праха и олова.

• 1. август — Конзул Наполеон је у посети Лиегеу, током обиласка нових департмана на северу - грађанима је обећао портрет, који је догодине урадио Жан-Аугуст-Домионик Ингрес.
• 7. август — Иван Крузенштерн кренуо на прву руску циркумнавигацију (до 1806).
• 9. август — Роберт Фултон испробава пароброд на Сени у Паризу - потонуо је.
• 19. август — Енглеска одбија руски предлог посредовања у рату са Француском.
• 23. август — Лидер шуана Џорџ Кадоудал превезен енглеским бродом у Француску - требало би да организује заверу са бившим генералом Пикегруем, ухапшени су следећег фебруара.
• 29. август — У Црној Гори довршен Законик са Стегом (Законик Петра Цетињског).

• 14. септембар — Британске трупе ушле у Делхи након битке.
• 23. септембар — Битка код Асуеа: први војни успех генерала Велислиа, поразио је многобројније маратске снаге на западу Индије.

• 9. октобар — Велика поплава на Мадеири, најмање 600 мртвих.
• 14. октобар — Саудијски владар Абдул-Азиз бин Мухамед убијен од стране једног шиита, из освете за масакр у Карбали, наслеђује га син Сауд.
• 18. октобар — Британци заузели Агру.
• 20. октобар — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане.
• 23. октобар — Госпођа де Стал одлази у Немачку, пошто ју је Наполеон протерао - био је незадовољан њеним романом Делфине, подозревао је да би се око ње могла формирати завера.
• октобар — Доситеј Обрадовић борави у Венецији до априла, где објављује "Етику".
• октобар — Хаићани опсели Порт-ау-Принце, Французи ће га напустити.

• новембар (Аранђеловдан) — Састанак Карађорђа и угледнијих људи Шумадије у Орашцу, договорено да се следећег пролећа дигне устанак против дахија. Међу дахијама је дошло до озбиљног сукоба, између Аганлије и Кучук Алије има и мртвих глава.
• 18. новембар — Битка код Вертиèреса: одлучујућа хаићанска победа над Французима, који до 4. децембра одлазе из земље. Jean-Jacques Dessalines проглашава независност почетком следеће године.
• 21. новембар — Вођа разбојника Johann Bückler и његових 19 пратилаца гиљотинирани су у Маинзу: Bückler је уживао велику популарност код сиромашних сељака јер је његова банда пљачкала богате трговце и приређивала веселице за обични пук.
• 30. новембар — Из Шпаније креће Балмисова експедиција, тј. Краљевска филантропска експедиција вакцинације с циљем заштите од богиња у данашњој Латинској Америци и Филипинима.
• 30. новембар — Формална предаја власти у Лујзијани: из шпанског у француски посед, према уговорима из 1800. и 1801.
• новембар/децембар - Пивски архимандрит Арсеније Гаговић стигао до руске царске канцеларија, има план о стварању "Славено-сербског царства" уз помоћ Русије, на челу са руским принцем.

• децембар — Кнез Алекса Ненадовић упутио писмо капетану Митесеру у Земун у коме се говори о плановима против дахија - пресретнуто у Остружници и достављено Мехмед-аги Фочићу касније током године - писмо које "сече главу кнезу Алекси" у Сечи кнезова у јануару.
• 1. децембар — Ступиле су у Француској на снагу нове одредба о праву на рад по којима су радници морали имати радну књижицу потврђену од полиције или градских чиновника. С таквим документом, без које више нитко није могао добити посао, омогућена је државна контрола радништва. Радник без књижице се сматра скитницом и тако се поступа према њему.
• 10. децембар — Састанак тројице српских просветитеља у Падови: Павле Соларић, Доситеј Обрадовић, Атанасије Стојковић.
• 12. децембар — Сулиоти признају пораз у борби са Али-пашом Јањинским - напуштају Епир под оружјем.
• 16. децембар — Плес Залонга: група сулиотских жена са децом извршила самоубиство да не би пале у руке Албанцима.
• 17. децембар — Уговор из Деогаона: Британци узимају део Орис.
• 20. децембар — Предаја Лујзијане у из француског у посед САД.
• 23. децембар — Република Седам Острва у Јонији добија нови устав: грчки језик постаје званичан, уз италијански.
• 25. децембар — Према једном поверљивом извештају, цетињски владика Петар I "од некога времена [се стара] да узнемири и побуни своје суседе" - ово је, са Гаговићевим предлогом, наговештај планова за стварање српске државе.

• 7. април — Флора Тристан, француска феминисткиња

• 12. мај — Јустус фон Либиг, немачки хемичар.

• 24. јул — Адолф Адам, француски композитор. (†1856)

• 11. децембар — Хектор Берлиоз, француски композитор

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума