Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1790-е 1800-е 1810-е 1820-е 1830-е
Године:	1808 1809 1810 1811 1812 1813 1814
1811 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1811. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — 11. јануар — Скупштина у Београду (1811)

• 1. јануар — Нови француски департмани: из бивше Холандије: Боухес-де-ла-Меусе, Боухес-де-л'Јасел, Емс-Оцидентал, Емс-Ориентал, Фрисе, Јасел-Супериеур и Зуyдерзе. "Ханзеатски" департмани на северозападу Немачке: Боухес-де-л'Елбе , Боухес-ду-Весер и Емс-Супериеур. Још један департман, Липе, формиран је у априлу.
• 8 - 10. јануар — Побуна робова на Немачкој обали, у америчкој Територији Орлеанс (дан. Луисијана), запалили су неколико шећерних плантажа.
• 17. јануар — Мексички рат за независност: Битка на Калдеронском мосту је одлучујућа победа ројалиста над многобројнијим али слабије опремљеним устаницима у Новој Шпанији - независност је одложена за десет година.
• 19 — 25. јануар — Скупштина у Београду (1811) Одлучено да Правитељствујушчи совјет буде подељен на шест попечитељстава. Јаков Ненадовић први на челу ресора унутрашњих послова (20. јануар - Дан МУП-а Србије). Карађорђе жели да умањи власт војвода али и сам преузима обавезе. Петар Добрњац и Миленко Стојковић нису желели преузети места у влади, због чега су протерани.
• 22. јануар — Јуан Баутиста де лас Цасас води побуну у Тексасу, делу Нове Шпаније, али збачен је од ројалиста већ првих дана марта.
• 22. јануар — Патент о прикључењу Војводства Олденбург Француској - ово се сматра увредом Русији, јер тамо владају рођаци Романових. Русија је крајем прошле године напустила Наполеонову Континенталну блокаду (папирне рубље су изгубиле 60% вредности од 1807), Наполеоново ширење у Немачкој узнемирава, као и брак са аустријском принцезом.
• 27. јануар — Шпански рат за независност: почиње француска опсада Бадајоса у Еxтремадури, не би ли се помогло Массени који је заглављен у Португалу.

• 5. фебруар — Пошто је британски краљ Џорџ III дефинитивно потонуо у душевну болест, принц Џорџ постаје принц-регент - Регентски период траје до 1820, а Џорџ IV је краљ 1820-30. Министри имају већу слободу деловања него раније.
• 10. фебруар — У Београду свечано дочекан први руски гарнизон, Руси стижу и у Шабац и Делиград. Послата су два батаљона Нејшлотског мускетарског пука на челу са Александром Фјодоровичем Балом.
• 11. фебруар — Амерички председник Џејмс Медисон поново забрањује трговину са Великом Британијом.
• фебруар — Огист Мармон напушта Илирију, у мају преузима команду у Шпанији.
• 19. фебруар — Битка на Гебори: Французи разбили шпанску армију која је покушала помоћи Бадајозу.
• 20. фебруар — Аустријско Царство прогласило државни банкрот, папирне новчанице и бакарни новац вреди петину номиналне вредности. Државни дуг је 1789-1811. порастао са 338 на 676 милиона гулдена, на његово сервисирање одлази 29% државних прихода.
• 28. фебруар — Плач на Асенцију: побуна против шпанских власти на Источној обали (Уругвају), на челу са Хосе Хервасио Артигасом, у почетку у корист хунте у Буенос Аиресу.

• 1. март — Масакр мамелука у Каирској тврђави, који су дошли на церемонију доделе команде Тусун-паши у предстојећем рату против вехабија у Арабији - исто се дешава широм Египта. Мухамед Али је осигурао власт.
• 3. март — Пошто је презимио у Португалу, француски маршал Андре Масена наређује повлачење из земље
• 5. март — Битка на Бароси је англо-португалско-шпанска тактичка победа, али није раскинута опсада Цадиза.
• 9. март — Парагвајска кампања, Битка на Тацуарију: парагвајски ројалисти победили Мануела Белграна, који мора напустити територију за један дан - осигурана независност Парагваја од Буенос Аиреса.
• 12. март — Руско-турски рат: оболели командант руске Дунавске армије Николај Каменски одлази у Одесу, привремено га мења де Лангерон.
• 13. март — Јадранска кампања: Британци односе победу у Вишкој бици и спречавају франко-италијанско искрцавање.
• март — Николај Карамзин предао цару Александру "Запис о старој и новој Русији" - манифест конзервативизма, против либералних реформи.
• 21. март — Нориас де Бајан: мексички револуционарни лидери Игнацио Алленде, Мигуел Хидалго, Јосé Мариано Химéнез, Јуан Алдама, као и око 900 бораца, намамљени и заробљени - погубљени у јуну и јулу.
• 22. март — Поднесен Комесарски план којим је пројектован хиподамус за њујоршко острво Менхетн.
• 25. март — Наполеоновим декретом се наређује узгајање шећерне репе. Јеан-Баптисте Куруел је развио индустријски процес за добијање шећера из репе. Уобичајени извор шећера је трска, али узгајалишта су под британском контролом.
• 27. март — Англо-дански рат – Битка код Анхолта је тежак поморски пораз Данаца, који су покушали повратити острво Анхолт, у пролазу Категат.
• 28. март — У Београду умро Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете.
• 28. март — Хенри Цхристопхе, председник северне Државе Хаити се прогласио за краља.

• 3. април — Битка код Сабугала је англо-португалска победа.
• 6. април — Јамес Монрое је нови државни секретар САД (до 1817, секретар рата 1814-15, председник 1817-25).
• 9. април — Хенри-Гатиен Бертранд је нови гувернер Илирских провинција (до 1812).
• април — Михаил Кутузов је нови командант руске армије у Влашкој.
• 15. април — Наполеонов Декрет о организацији Илирије: састав владе и подела територије на интенданције: Корушка ( Крањска (Љубљана), Истра (Трст), Цивилна крајна (Карловац), Војна Крајина (Сењ, дели се на регименте ум. дистрикте), Далмација (Задар) и Рагуза (Дубровник).
• 14. април — Англо-португалци опсели Алмеиду.
• 22. април — Англо-португалске снаге опселе Бадајоз - неуспешно, у два периода до јуна.
• 27. април — Формиран департман Липе у дан. Немачкој.

• 5. мај — Француски генерал Лоуис-Габриел Суцхета опсео Тарагону у Каталонији.
• 10/11. мај — Французи успели побећи из опседнуте Алмеиде.

• 14. мај — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније.
• 16. мај — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.
• 18. мај — Битка код Лас Пиедраса је победа револуционара у Уругвају (данас празник у тој земљи) - Монтевидео је под опсадом с копна.
• 28. мај — Пожунски/Братиславски дворац страдао у пожару (обновљен у 20. ст.).

• 1. јун — Након 40 година припремних радова, у Аустријском царству је проглашен Општи грађански законик.
• 10. јун — Веллингтон напушта опсаду Бадајоза, јер се приближава Мармонтова Армија Португала.
• 10. јун — Вулканска ерупција створила оток Сабрина у Азорима - до октобра нестало због морске ерозије.
• 10. јун — Велики војвода Бадена Карл Фридрих умро после 73 године службе. Наслеђује га унук Карл Лудвиг Фридрих (до 1818), шурак владара Баварске, Шведске и Русије, Наполеонов зет по усвојењу.
• 15. јун — Клагерупски нереди у Шведској: војска разбила сељаке који су се бунили због регрутације. Ово се може сматрати јединим крвопролићем у Англо-шведском рату.
• 17. јун — У париском Нотрдаму отворен Национални сабор бискупа: Наполеон се нада неком декрету који би заменио папску институцију (нпр. потврђивање бискупа), али суспендује сабор 11. јула и поново сазива крајем тог месеца.
• 20. јун — Прва експедиција у Горњи Перу – Битка код Хуакија: ројалисти из Перуа су поразили револуционаре из Буенос Аиреса близу језера Титикака. Истог дана, Францисцо Антонио Де Зела покреће побуну у перуанском граду Тацна, која је, без аргентинске помоћи, убрзо поражена.
• 25. јун — Министарска реформа у Русији се приводи крају: Проглас о општем уређењу министарстава.
• 29. јун — Французи заузели Тарагону уз велико крвопролиће међу Шпанцима, Суцхет ће добити маршалску палицу.

• 4. јул — Битка код Рушчука: Кутузов је поразио Турке, али ипак се повлачи преко Дунава, чиме их одвлачи од базе.
• 5. јул — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
• 5. јул — Декларација независности Венезуеле: седам од 10 провинција Генералне капетаније Венезуела проглашава независност од шпанске империје (Дан независности у тој земљи, Цинцо де Јулио). Прва република траје мало више од годину дана.
• 9. јул — Британски истраживач Дејвид Томпсон, испред Северозападне компаније, који је ове године прошао целим током Колумбије, поставио је на ушћу Снакеа обавештење којим присваја подручје за УК. Неколико дана касније стиже до ушћа Колумбије и Форт Асторије.
• 9 — 11. јул — Велики пожар у Кијеву, изгорела је већина кућа.
• 11. јул — Грузијски патријарх Антон смењен руским царским декретом - Грузијска православна црква ће до 1917. бити егзархија Московске патријаршије.
• 11. јул — Побуна у Валенцији против венецуеланских индепендиста, биће поражени у августу након војног похода.
• 11. јул — Инцидент Головнина: док је истраживао пролаз између Хокаида и Кунашира, руски капетан Василиј Головњин је намамљен на копно и заробљен од Јапанаца.
• јул — Сијамска армија збацила камбоџанског краља Анг Чана и поставила његовог брата Анг Снгуона - Анг Чан се враћа 1813. с вијетнамском помоћи (Гиа Лонг).
• 23. јул — Португалска инвазија Банде Ориентал: неуспешан португалски/бразилски покушај освајања леве обале Рио де ла Плате, дан. Уругваја.
• 26. јул — Почињу шумски пожари у Тиролу у којима ће страдати 64 села.

• 4. август — Британска инвазија Јаве: искрцавају се на холандско острво, Батавиа пада 8-ог, Форт Корнелис 26-ог.
• 5. август — Заплашени сабор француских бискупа ратификује декрет: ако се папска институција не додели за шест месеци, то ће учинити метрополит или најстарији бискуп провинције. Папа ће на јесен потврдити декрет, с модификацијама, али Наполеон му отписује да конкордат сматра окончаним и да неће трпети папино мешање у постављање бискупа.
• 25. август — Пожунски угарски сабор: огорчење због банкрота и девалвације је толико да га цар мора распустити.

• 12. септембар — Велика комета из 1811. је у перихелу. Овогодишња вина се сматрају првим "кометиним бербама".
• 18. септембар — Званична капитулација холандске Јаве (до 1814). За гувернера је постављен Стамфорд Рафлес.
• септембар/октобар — Османско-саудијски рат: египатске снаге Тусун-паше заузимају у име османског султана хиџаску луку Јанбу, како би повратили света места која су вахабити заузели 1803.
• 28. септембар — Зворнички Турци кренули ка Костајнику код Крупња, запалили су неколико села.

• 11. октобар — Први парни ферибот, Јулиана Јохна Стевенса, улази у службу између Њујорка и Хобокена.
• 14. октобар — Битка код Слобозије: Руси су разбили део турске војске од 20.000 људи и опколили главнину (до децембра).
• 23. октобар — Бој на Грамади: Хуршид-паша поражен код Сокобање.
• 23. октобар — "Оријентални егзодус": Хосе Хервасио Артигас и 16.000 револуционара напуштају Уругвај.
• 26. октобар — Окршај Сулејман-паше Скопљака и проте Матеје Ненадовића у Остружњу код Осечине. Паша сутрадан креће према Ваљеву, али је 28-ог код Буковице присиљен на повлачење.
• октобар — Почињу мировни преговори између Русије и Турске, теку споро.

• 4. новембар — Можда први лудитски напад на машине у Енглеској.
• 7. новембар — Тецумсехов рат – Битка код Типецаноеа: гувернер Територије Индијана Вилиам Хенрy Харисон одолео нападу Шавнија на челу са пророком Тенскватавом. САД криве Британце за подршку Индијанцима.
• 7. новембар — Турци поражени на Дрини код Запоље.
• 15. новембар — Браћа Карера извели пуч у Чилеу, Хосе Мигуел Карера постаје председник управног већа (до 1814).
• 27. новембар —  Основана федерација Уједињене Провинције Нове Гранаде, у дан. Колумбији (Шпанци реокупирали 1816).
• 29. новембар — Британци односе још једну поморску победу код Виса, британска доминација у Јадрану је можда навела Наполеона да нападне Русију уместо Османско царство.

• 5. децембар — Капитулација остатка турске војске опкољене код Слобозије. Букурештански мир следи у мају. Кутузов је у новембру проглашен за грофа.
• децембар —Тосун-паша је кренуо према Медини, али је сачекан у заседи и потучен.
• децембар — Убиства на Ратклиф Хајвеју: у Лондону нападнуте две породице, укупно седам жртава, осумњичени се убио у затвору.
• децембар — Хонг Гyеонг-нае подигао сељачку буну на северозападу Кореје.
• 16. децембар — Земљотреси у Њу Мадриду: два јака потреса код Њу Мадрида у дан. Мисоурију, праћена још по једним у јануару и фебруару.
• 17. децембар — Томас Манинг је први Енглез у Ласи и први који је разговарао са далај ламом, шестогодишњим Лунгток Гyатсом.
• 20. децембар — У Француској позвано 120.000 регрута из класе 1812.
• 24. децембар — Ураган поред Јутланда, страдали су британски бродови ХМС Дефенце и ХМС Ст Георге са преко 1.300 морнара.
• 26. децембар — Пожар у Рицхмонд Тхеатреу: страдале 72 особе, укључујући гувернера Вирџиније.

• Први српски устанак: активност је највећа према Тимоку и Нишу: Српске војске из Крајине и Руси из Мале Влашке се сукобљавају са видинским Мула-пашом, остварене победе над Турцима код села Брегово и Грци. Нишка тврђава је практично блокирана, српско-руска војска је победила Хуршид-пашу на Грамади.
• Огорчење против Младена Миловановића и Милоја Петровића доводи до побуне у Београду. Карађорђе само кажњава побуњенике, не занимају га узроци, па га се даље само плаше.
• Али-паша Јањински узео Ђирокастру.
• Џејн Остин је анонимно објавила "Разум и осећајност".
• Завршено јужно крило Капитола САД, за Представнички дом.
• Основана Колонија Ред Ривер: Томас Даглас, 5. ерл од Селкирка је од Компаније Худсоновог залива добио 300.000 кв.км у сливу северне Црвене реке и Асинибоина (укинута 1870, основана Манитоба).
• Авогадров закон (случај закона идеалног гаса).
• Јосеф и Мери Анинг пронашли целовит скелет ихтиосаура.

• 2. јануар — Урош Кнежевић, српски сликар. (†1876)

• 26. фебруар — Вук Врчевић, српски сакупљач народних умотворина и дипломата. (†1882)

• 20. март — Наполеон II Бонапарта, француски цар. (†1832)
• 30. март — Роберт Бунзен, немачки хемичар. (†1899)

• 11. април — Емануел Серве, политичар и премијер Луксембурга. (†1890)

• 11. мај — Чанг и Енг Бункер, сијамски близанци. (†1874)
• 15. мај — Катарина Ивановић, српска сликарка. (†1882)
• 20. мај — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (†1887)

• 14. јун — Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница. (†1896)

• 18. јул — Вилијам Мејкпис Текери, енглески књижевник. (†1863)
• 21. јул — Димитрије Деметер, хрватски књижевник. (†1872)

• 23. август — Огист Браве, француски физичар. (†1863)
• 30. август — Теофил Готје, француски књижевник. (†1872)

• 1. септембар — Рикард Дибек, шведски композитор. (†1877)
• 12. септембар — Џејмс Хол, амерички геолог и палеонтолог. (†1898)

• 22. октобар — Франц Лист, мађарски композитор и пијаниста. (†1886)
• 25. октобар — Еварист Галоа, француски математичар. (†1832)
• 27. октобар — Ајзак Мерит Сингер, амерички изумитељ и глумац. (†1875)

• 7. новембар — Карел Ербен, чешки књижевник. (†1870)
• 14. новембар — Мор Перцел, мађарски генерал. (†1899)

• 4. март — Маријано Морено, аргентински правник, дипломата и писац. (*1778)
• 28. март — Доситеј Обрадовић, српски просветитељ. (*1742)

• 30. јул — Мигел Идалго, вођа борбе за независност Мексика. (*1753)

• Википедија:Непознат датум — август - Милош Стојићевић Поцерац, војвода и јунак из Првог српског устанка. (*1776)

• 28. септембар — Глигорије Трлајић, српски књижевник. (*1766)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума