Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век 19. век 20. век
Деценије:	1860-е 1870-е 1880-е 1890-е 1900-е
Године:	1880 1881 1882 1883 1884 1885 1886
1883 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1883. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 6. јануар — Склопљен трговински уговор између Србије и Немачке (објављен у Српским новинама од 1. јуна).
• 10. јануар — Основано прво пчеларско друштво у Србији и први број часописа "Пчелар".
• 12. јануар — У Србији донесен Закон о основним школама (обавезно шестогодишње основно школовање за сву децу), као и Закон о црквеним властима, којим влада преузима контролу над Архијерејским сабором и избором новог митрополита.
• 15. јануар — У Србији нови закон о војсци - стајаћа војска уместо народне, двогодишњи рок (пет месеци за неке категорије), резервисти по старости подељени у три позива.
• 16. јануар — У САД ступио на снагу Пендлетонов закон о реформи државне службе којим се владини послови додељују меритократски а не на основу партијског плена.
• 18. јануар — Србија: Закон о Народној банци, предвиђено издавање новчаница са златним покрићем, у већим апоенима.
• 19. јануар — Махдијев рат: након четворомесечне опсаде побуњеници заузели Ал-Убаyyид у Кордофану.
• 19. јануар — Томас Едисон инсталирао електрично осветљење у Роселе, Њу Џерзи, прво са жицама на бандерама.
• 19. јануар — Немачки брод Кимбриа се сударио код Боркума са енглеским Султан, 437 мртвих, углавном емиграната за Америку.
• јануар — Петар Карађорђевић гост на Цетињу - добија Данилов орден, почасни је црногорски сенатор, верен је кнегињицом Зорком.

• 1. фебруар — Француски Судан: Густаве Боргнис-Десбордес заузео Бамако, убрзо гради утврђење (угрожавају га Ахмаду Талл и Самори Туре).
• 9. фебруар — Никола Тесла скицирао свој први патент - асинхрони мотор са наизменичном струјом (патентирано 1887).

• 5. март — Први путнички воз ушао у железничку станицу Нови Сад (нова пруга Суботица-Нови Сад), до краја године повезан пругом са Земуном и Митровицом.
• 8. март — Збачен владар Царства Ашанти Менса Бонсу, следи пет година грађанског рата.
• 12. март — Лена Книћанка, имплицирана у атентат Илке Марковић на краља Милана прошлог октобра, пронађена обешена у ћелији.
• 14. март — Прорадио први телефон у Београду (између кафане "Три листа дувана" и инжињеријске касарне на Палилули).
• 20. март — Потписана Париска конвенција за заштиту индустријске својине.
• 23. март — Краљевина Лоанго (запад данашње Републике Конго) под француским протекторатом.
• 27. март — Француски официр Хенри Ривиèре освојио Нам Ђịнх, други највећи град у Тонкину (север Вијетнама); Вијетнамци за то време покушавају повратити Ханој уз помоћ Армије црне заставе али сутрадан су поражени у бици код Гиа Цуца.

• 1. април — Теодосије Мраовић изабран за београдског митрополита без присуства епископа, уместо збаченог Михаила - патријарх Герман Анђелић га је недељу дана касније рукоположио у Сремским Карловцима.
• 4. април — Британска колонија Квинсленд анектирала југоисточни део Нове Гвинеје, Британија догодине преузима ствар.
• 24. април — Илка Марковић осуђена на смрт због покушаја убиства Краља Милана - помилована, извршила самоубиство недуго затим.

• 1. мај — Прва Међународна колонијална и извозна изложба у Амстердаму - око милион посетитеља, представило се 28 земаља.
• 8. мај — Моритз Хонигманн патентирао "сода локомотиву", топлота потиче од реакције воде и каустичне соде, нема пламена.
• 9. мај — Четворна конвенција Аустроугарске, Србије, Турске и Бугарске - српске железнице ће имати везу са стамболском железницом код Пирота и са солунском код Врања.
• 9. мај — Члан Тријумвирата Паул Кругер постаје председник Јужноафричке Републике (Трансваал) (до 1900).
• 12. мај — Немачки трговци купили подручје Ангра Пекуена, данашњи Лидеритз у Намибији.
• 19. мај — Битка на Папирном мосту: Армија црне заставе поразила Французе код Ханоја, погинуо и Хенри Ривиере.
• 24. мај — Бруклински мост отворен за саобраћај после 14 година градње (до 1903. најдужи висећи мост на свету).
• 27. мај — Крунисање руског цара Александра III.

• 6. јун — Почетак градње железничке станице у Београду.
• 7. јун — Освећен Храм Христа Спаситеља у Москви (срушен 1931, обновљен 2000).
• 15. јун — Ото фон Бизмарк прогурао закон о здравственом осигурању.
• 16. јун — Трагедија у Викториа Хали у енглеском Сундерланду - 183 деце погинуло у стампеду.
• 28. јун — У Милану отворена прва електро-централа у Европи (касније део инспирације футуриста, нпр за Сант'Елиа-у).

• 1. јул — Основано Српско археолошко друштво.
• 3. јул — Пароброд СС Дапне потонуо током поринућа у Глатгову, погинула 124 радника (биће извучен и пловиће као Росе).
• 7. јул — Српски министар војни наредио одузимање оружја од народне војске (почетак спровођења Закона о устројству војске, донесеног у јануару).
• 10. јул — Пацифички рат — Битка код Хуамацхуца: Чилеанци одлучујуће поразили перуанску војску, што води мировном уговору у октобру.
• 13. јул — Умрла мадагаскарска краљица Ранавалона II, наслеђује је Ранавалона III. (до 1897) последњи монарх; супруг јој је премијер Раинилаиаривонy (до 1895).
• 14. јул — На париском Тргу Републике откривен Споменик Републици.
• 21. јул — основана Војловица. (село) код Панчева.
• 22. јул — На Стражилову сахрањени пренети посмртни остаци Бранка Радичевића (умро 1853, сахрањен у Бечу).
• 22. јул — Краљ Зулуа Цетсваyо каМпанде, кога су Британци вратили у земљу, нападнут и поражен од ривала Зибхебху каМапхитха-а.

• 3. август — Тисзаесзлáрска афера: суд ослобађа Јевреје, што изазива антисемитске нереде у Мађарској.
• 6/7. август — Мађаризација: по наређењу мађарског министра финанција Гyле Сзапáрyја на загребачким финанцијским и царинским уредима постављени двојезични грбови.
• 11. август — Након што је у Србији наређено купљење пушака од народне војске, у "Самоуправи" објављен чланак Николе Пашића који је протумачен као позив народу да се томе одупре.
• 11. август — У Цетињском манастиру се венчали Петар Карађорђевић и црногорска принцеза Зорка Петровић, кум је био руски цар; Петар остаје на Цетињу до 1894.
• 12. август — Последња позната квага, подврста обичне зебре је угинула у амстердамском зоолошком парку..
• 20. август — Тонкинска кампања — Битка код Тхуан Ана је француска победа након искрцавања надомак престонице Хуе. Пет дана касније закључен Уговор из Хуếа којим је признат француски протекторат у Тонкину и Анаму, али у Француској није ратификован, као преоштар. Француске акције у Вијетнаму ће догодине довести до рата са Кином.
• 21. август — Место Рочестер, Минесота погођено јаким торнадом који односи 37 живота - подстицај за стварање клинике Мајо шест година касније.
• 27. август — Ерупција Кракатоа између Суматре и Јаве (Холандска Источна Индија) - гине преко 36.000 људи, следећих година трају поремећаји глобалне климе (хлађење, спектакуларни заласци Сунца, плави или зелени Месец).
• 29. август — Отворена прва од 2.509 Карнегијевих библиотека, у његовом родном месту Дунфермлине-у у Шкотској.

• 1. септембар — Битка код Палана, Французи поразили Црне заставе близу Ханоја.
• 2. септембар — Железничка несрећа на станици у Стеглитзу код Берлина, најмање 39 мртвих.
• 11. септембар — Британска превласт у Египту: Евелyн Баринг постаје први генерални конзул земље (до 1907).
• 12. септембар — Двјестогодишњица победе над Турцима код Беча, завршена градња Нове градске већнице (градске власти се уселиле 1885).
• 14. септембар — Ријечка рафинерија свечано пуштена у рад, први еуропски погон за прераду нафте на индустријски начин. Први директор је Милутин Барач, рафинерија има 300 радника.[7]
• 19. септембар — Избори у Краљевинеи Србији, први са организованим странкама; оштро ривалство између владајућих напредњака и радикала који односе победу.
• 19. септембар — Бугарски кнез Александар I Батенберг вратио устав, чиме после две године окончава Режим пуномоћја, премијер је Драган Цанков (до 1884); руски генерали Собољев и Каулбарс (досадашњи председник владе одн. министар војни) напуштају земљу после неколико дана, долази до разлаза са Русијом.
• 20. септембар — Краљ Милан у Немачкој, примио га је и одликовао цар Вилхелм.
• 25. септембар — У Женеви основана група Ослобођење рада, прва руска марксистичка организација .

• 3. октобар — Дан након оставке Милана Пироћанца, за председника владе у Србији постављен Никола Христић (до фебруара) - одлучан да изврши разоружање народне војске.
• 4. октобар — Оријент експрес, који је од јуна ишао до Беча, први пут креће до Цариграда, преко Румуније и Бугарске уз коришћење ферибота на Дунаву и Црном мору.
• 7. октобар — Народни војници из неких села код Бољевца одбијају да предају оружје (два дана касније исто и у Бањи [данас Сокобања]).
• 14. октобар — Никола Тесла прелази из Париза у Стразбур где треба да оспособи електроцентралу, крајем године направио први индукциони мотор.
• 15. октобар — Врховни суд САД нашао неуставним Закон о грађанским правима из 1875. којим је била забрањена расна дискриминација у јавним просторијама и транспорту - црнци ће до 1960-тих бити грађани другог реда.
• 15. октобар — Отворена бриселска Палата правде, највећа зграда направљена у 19. веку.
• 20. октобар — Почела Тимочка буна.
• 20. октобар — Анконски уговор између Чилеа и Перуа окончава Пацифички рат - Чиле дефинитивно добија провинцију Тарапацá а Тацну и Арицу на десет година (разграничено тек Уговором из Лиме 1929.); уговор између Чилеа и Боливије догодине.
• 22. октобар — Отворена Метрополитан Опера у Њујорку (прва зграда, на Бродвеју).
• 30. октобар — Ирски Клан на Гаел подметнуо две бомбе у лондонској подземној железници, неколико повређених.
• 30. октобар — Румунија се прикључује Тројном савезу.

• 2. новембар — Тимочка буна: Проглашено ванредно стање у црноречком округу (Бољевац).
• 3. новембар — Српска војска је угушила Тимочку буну.
• 3. новембар — Поп Маринко Ивковић заузео Бољевац.
• 3. новембар — Дивљи Запад: Познати бандит Чарлс Еарл Боулс, "Црни Барт", опљачкао последњу кочију.
• 5. новембар — Махдисти уништили код Ал Убаyyида египатске снаге на челу са пензионисаним британским официром Виллиамом Хицксом који је такође погинуо.
• 6. новембар — Никола Пашић прешао у аустроугарски Земун, на путу за источну Србију; следеће ноћи у Београду ухапшени радикалски прваци. Истог дана побуна у Бањи код Алексинца (Сокобања, предводник Љуба Дидић, радикалски политичар).
• 7 — 12. новембар — Операције стајаће српске војске против побуњеника у источној Србији - растерани са Честобродице, Бањске клисуре и Вратарнице.
• 7. новембар — Побуњеници заузели и Књажевац; краљевска војска растурила устанике у Бањској клисури.
• 8. новембар — Неуспели побуњенички покушај заузећа Зајечара.
• 13. новембар — Стајаћа српска војска ушла у Књажевац и Алексинац - крај Тимочке буне.
• 16. новембар — Почео рад Преког суда у Зајечару за виновнике Тимочке буне - оптужено 809 особа, 94 осуђено на смрт, од чега 20 стрељано; ослобођено само 75.
• 18. новембар — Жељезнице у САД и Канади званично уводе пет временских зона (фактички четири), што ће у САД бити озваничено 1918

• 4. децембар — Одржана прва седница доњег дома у новој згради Аустријског парламента.
• 8. децембар — Дивљи Запад: Масакр у Бисби, Аризона, током пљачке трговине убијено четворо људи, за шта ће догодине петорица бити обешена а један линчован.
• 10. децембар — Две нове пруге: Нови Сад-Инђија-Земун и Инђија-Рума-Сремска Митровица. Земун и Београд су спојени следећег септембра.

• 5. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал
• 20. мај — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ

• 28. јун — Пјер Лавал, француски политичар. (†1945).

• 3. јул — Франц Кафка, чешки књижевник
• 10. јул — Јоханес Бласковиц, немачки генерал
• 26. јул — Бенито Мусолини, италијански новинар и политичар

• 3. август — Алберт Халер, хрватски књижевник. († 1945)
• 15. август — Иван Мештровић, хрватски вајар

• 1. децембар — Луиђи Гана, италијански бициклиста. (†1957).
• 25. децембар — Морис Утрило, француски сликар. († 1955)

• 13. фебруар — Рихард Вагнер, немачки композитор. (*1813)

• 14. март — Карл Маркс, немачки филозоф. (*1818).

• 30. април — Едуар Мане, француски сликар. (*1832).

• 26. мај — Абд-ел-Кадер, алжирски устаник (*1808)

• 17. август — Ђока Влајковић, задужбинар и добротвор, пуковник српске војске. (*1831).

• 3. септембар — Иван Тургењев, руски књижевник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума