Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1954 1955 1956 1957 1958 1959 1960
1957 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1957. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — У Њујорку је објављена књига Нова класа - Једна анализа комунистичког система Милована Ђиласа, у којој критички описано формирање нове повлашћене класе током једнопартијске власти Комунистичке партије Југославије на челу са Јосипом Брозом.^[1]
• 1. јануар — Сарланд враћен Немачкој, након француског протектората од 1947 - последња територијална промена у Европи до 1990.
• 5. јануар — Амерички председник Двајт Ајзенхауер излаже своју доктрину: блискоисточне земље могу затражити америчку економску и војну помоћ у случају инвазије (нарочито ако је инвазију започела комунистичка земља). Конгрес одобрио у марту.
• 7. јануар — Битка за Алжир: пошто се полиција у граду Алжиру не може изборити са герилом ФЛН, ствар преузима војска - енергичне мере обухватају и тортуру, ФЛН је до јесени поражен у граду.
• 10. јануар — Епилог Суецке кризе: Харолд Макмилан је нови британски премијер (до 1963), дан након оставке Антхони Едн-а.
• 10. јануар — Харолд Макмилан постаје премијер Уједињеног Краљевства.
• 15. јануар — Репресија у Мађарској: позивање на штрајк може бити кажњиво смрћу.
• 21. јануар — Ухапшен Георге Метескy, "Луди бомбаш", који је од 1940 поставио бар 33 бомбе у Њујорк.
• 22. јануар — Епилог Суецке кризе: израелске снаге се повлаче са Синаја, осим Акапског залива и Појаса Газе, где траже гаранције УН (и одатле се повлаче у марту).
• 25. јануар — У ФНРЈ тренутно има 11.018 избеглица из Мађарске, и још пристижу.
• 26. јануар — Врховни суд Србије потврдио 3-годишњу казну за Милована Ђиласа.
• 26. јануар — Петиција у конгресу САД против Брозове посете заказане за април, противи јој се и њујоршки градоначелник Вагнер - Броз отказује 1. фебруара.

• 4. фебруар — Француска забрањује мешање УН у Алжиру.
• 11. фебруар — У СССР обновљена Чечено-Ингушка АССР у оквиру Руске СФСР, дозвољен повратак Чечена и Ингуша.
• 13. фебруар — Оштар говор Енвера Хоџе против југословенског ревизионизма - сматра се у име СССР.
• фебруар - На југу НР Kине се шири Азијска грип - до априла стиже до Хонг Kонга и Сингапура, у јуну до САД и УK.
• 15. фебруар — Андреј Громико постао министар иностраних послова СССР (до 1985).
• 18. фебруар — У британској Kенији погубљен лидер Мау Мау Дедан Kиматхи.
• 19. фебруар — У Јаворјовом долу код Никшића камион са радницима пао у провалију - седам мртвих.
• 22. фебруар — Kомуниста пуцао на јужновијетнамског председника Диема. Ове године почиње организованија герила.
• 25. фебруар — Алберто Улластрес постаје шпански министар економије (до 1965), приписују му економско Шпанско чудо 1959-74.
• 25. фебруар — Привремено принудно одузимање необрађене земље у ФНРЈ.
• 26. фебруар — Објављено да је СССР ускратио кредит од 175 милиона долара ФНРЈ.

• 2. март — Југословенски ваздухопловни пилот прелетео у Аустрију.
• 6. март — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
• 8. март — Египат поново отворио Суецки канал (у потпуности до 28. 4.). Израелци напуштају преостале делове Синаја и Газу и уништавају инфраструктуру.
• 10. март — Затварањем Даллеске бране на Колумбији, потопљено је рибарско подручје Келило Фолс, које су Амерички староседеоци настањивали 15.000 година.
• 13. март — Студентски револуционарни директориј извео напад на председничку палату у Хавани - већином су изгинули и ухваћени, полиција спроводи репресалије против свих опозиционара.
• 14. март — Сукарно прогласио ратно стање у Индонезији, јер регионални војни покрети држе три провинције Суматре и северни Сулавеси (Перместа).
• 14. март — Завршени други генерални избори у Индији, Нехруов Национални конгрес задржава доминацију, комунисти су други (али формирају владу у Керали).
• 17. март — Филипински председник Рамон Магсаyсаy погинуо у авионској несрећи са још 24 људи.
• 19. март — Папа Пије XII. одобрио вечерње мисе.
• 20. март — Састанак представника Балканског пакта у Београду, разговара се о "активацији" након затегнутих грчко-турских односа због Кипра.
• 24 - 25. март — Албански Зери и Популлит оптужује ФНРЈ да жели истребити Албанце на Косову и Метохији, а "Борба" Албанију да скрнави српске гробове из Првог светског рата.
• 25. март — Потписани Римски уговори, којима су успостављени Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.
• 25. март — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија су потписале Римски уговор којим су основане Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.
• 27. март — 29. додела Оскара: најбољи филм је Пут око света за 80 дана (филм из 2004), пет награда из осам номинација; први пут додељена награда за страни филм: Ла Страда. Први пут су сви кандидати за најбољи филм у колору, емисија је први пут снимљена на траци.
• 30. март — У складу са Деферреовим оквирним законом, којим се неке овласти пребацују на колоније, спроведени избори у Француској Западној и Екваторијалној Африци - генерално најјача партија Расемблемент Дéмоцратиqуе Африцаин Хоупхоуëт-Боигнyја.

• 4. април — Kолоније у Француској Западној и Екваторијалној Африци добијају аутономију.
• 5. април — Вон Kохорн Интернатл је завршио фабрику вискозе у Лозници, вредну 25 милиона долара.
• 10. април — Анте Павелић убијен у Аргентини - умире 1959.
• 10. април — Насилне демонстрације у Сиди Ифнију, шпанској ексклави на југу Марока - следе нереди и убиства прошпанских појединаца, увертира за рат.
• 13. април — Насерове присталице и део војске покушали побуну у Јордану након смене премијера Набулсија.
• 16. април — Француски Kамерун добија аутономију, следећег месеца за премијера изабран Андре-Марие Мбида.
• 17. април — Совјетско-албанска партијска изјава позива на боље односе са ФНРЈ, али и да ова промени став - Броз 19-ог реафирмише независност, одбацује оптужбе да има кривице у Мађарској револуцији.
• 25. април — Разорни потрес у граду Фетхије у југозападној Турској.
• 27. април — Василиј Смислов победио Ботвиника у мечу за светског шаховског првака - али Ботвиник враћа титулу већ следеће године.

• 10. мај — Kолумбијски војни диктатор Густаво Ројас Пинилла је смењен под притиском масовних протеста - војну хунту наредне године смењује споразумни Национални фронт, ротација либерала и конзервативаца на власти (1958-74).
• 10. мај — Економска реформа 1957. у СССР: оснивају се совнархози, Савети народне економије, у почетку их је 105..
• 15. мај — Операција Грапл: Велика Британија детонирала своју прву хидрогенску бомбу на тихоокеанском острву Kиритимати - принос слабији од очекиваног.
• 15. мај — Завршена забрана војне помоћи САД за ФНРЈ - омогућено слање опреме вредности 100 милиона долара, зависно од односа са СССР; прва пошиљка су три млазњака.
• 16. мај — Албански генерал Панајот Плаку успео побећи у ФНРЈ.
• 16. мај — Паул-Хенри Спаак је други генерални секретар НАТО (до 1961).
• 17. мај — Антивахабитски нереди у Бамаку.
• 24. мај — Гомила у Тајпеју запалила америчку амбасаду, након што је ослобођен амерички војник који је убио тајванског.
• 25. мај — Основан Kултурни центар Београда.
• 27. мај — Пуштена у рад ХЕ Вруток код Гостивара.
• 28. мај — Масакр у Мелоузи: алжирски ФЛН убио преко 300 сељана у обрачуну са ривалским покретом МНА.

• 3. јун — Несрећа на Илеру: 15 падобранских регрута Бундесвехра се утопило у реци.
• 3. јун — Основан Универзитет у Тирани.
• 10. јун — Универзитет уметности у Београду: донет Закон о уметничкој академији, којим су удружени музичка, драмска, ликовна и примењених уметности академија.
• 11. јун — Хапшење и нестанак математичара и комунисте Маурица Аудина у Алжиру изазива аферу у Франуцској.
• 18. јун — Југословенски припадник УНЕФ на Синају погинуо, и четворица повређена, када је возило налетело на противтенковску мину.
• 21. јун — Совјетски шпијун Рудолф Абел ухапшен у САД - у новембру осуђен на 30 година, размењен за Гарyја Поверса 1962.
• 25. јун — Потписана Kонвенција о укидању принудног рада (на снази од 1959).
• 27. јун — Ураган Аудреy погодио Камерун, Лоуисиана, преко 400 жртава.
• 29. јун — "Антипартијска група": Хрушчов савладао покушај смене, који су водили Маљенков, Молотов и Kаганович.

• 1. јул — Почиње Међународна геофизичка година: 18 месеци заједничких научних напора Истока и Запада.
• 2. јул — Мазандарански земљотрес у Ирану, 1,100 мртвих.
• 6. јул — 29. јул — Интербау: Међународна изложба архитектуре је одржана у Берлину.
• јул - У НР Kини заустављена Kампања стотину цветова и покренута Антидесничарска кампања, највише против интелектуалаца.
• 16. јул — Чистка и у Бугарској комунистичкој партији, смењен заменик премијера Георги Чанков и још двојица.
• 18. јул — У Москви састанак Никите Хрушчова са Kардељом и Ранковићем, потпредседницима владе ФНРЈ.
• 25. јул — У Тунису збачена Хусеинидска династија, премијер Хабиб Боургуиба постаје председник републике (до 1987).
• 27. јул — 4. август — 4. Филмски фестивал у Пули, најбољи филм "Поп Ћира и поп Спира".
• 28. јул — Уставотворни избори у Аргентини, како би се поништила Перонова измена из 194септембар — перонистима је забрањено учешће, било је 24% белих листића.
• 28. јул — У Исахаји код Нагасакија страдало преко 500 људи од поплаве и клизишта.
• 29. јул — Основана Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА).
• 29. јул — У Москви обновљен југословенско-совјетско-источнонемачки споразум о градњи алуминијумског комбината у Никшићу и хидроцентрале (као и одговарајућем зајму Југославији).

• 1 - 2. август — Састанак Броза и Хрушчова у Румунији - идеолошко примирје; Тито умирује негативне реакције на Западу.
• 4. август — Хуан Мануел Фанхио осваја рекордну пету титулу, четврту заредом (надмашио тек Михаел Шумахер 2003. одн '04.).
• 8. август — Источни и Западни регион британске Нигерије добијају унутрашњу самоуправу (две године касније и Северни, независност 1960).
• 14. август — Марокански султан Мухамед V узео титулу краља.
• 17. август — Из Аустрије се извештава да су бекства из ФНРЈ постала масовна, 1.500 у јуну, 2.600 у јулу , одн. 8.000 током лета 1957.
• 20. август — Отворен хотел "Метропол" у Београду.
• 21. август — Совјетски Савез је извршио први успешан лет ракете Р-7 Семјорка, прве интерконтиненталне балистичке ракете.
• 21. август — Први успешан тест интерконтиненталне балистичке ракете - совјетска Р-7 Семјорка летела 6.000 км.
• 23. август — Отворен Београдски сајам. У америчком павиљону највише пажње привлачи супермаркет.
• 28. август — Сенатор Стром Термонд опструира током 24 сата и 18 минута доношење Закона о грађанским правима.
• 31. август — Малезија Малајска Федерација независна од УК (Малезија настаје 1963. уједињењем са Сингапуром, Северним Борнеом и Сараваком). Тунку Абдул Рахман је премијер до 1970.

• 1. септембар — У железничкој несрећи на Јамајци страдало 175 људи.
• 4. септембар — Волфенденов извештај у Великој Британији препоручује да хомосексуалност више не буде кривично дело (декриминализована 1967. у Енглеској и Велсу).
• 4. септембар — Форд уводи марку Едсел - "аутомобили будућности" се продају до 1960, Форд губи 250 милиона долара а "Едсел" постаје синоним комерцијалног неуспеха.
• 4. септембар — Криза у Литтл Року: гувернер Аркансаса Орвал Фаубус позвао Националну гарду те државе да спречи улазак деветоро црних ђака у тамошњу средњу школу.
• 6. септембар — У Лондону је без резултата завршио рад УН-ове комисије за разоружање.
• 9. септембар — У САД ступио на снагу Закон о грађанским правима, први од периода Реконструкције након Грађанског рата: савезна заштита гласачких права црнаца, али тешко се спроводи. Основана савезна Комисија о грађанским правима.
• 10-16. септембар — Посета пољске делегације Југославији, на челу са Гомулком.
• 15. септембар — Избори за западнонемачки Бундестаг: једини пут да неко добије апсолутну већину, ЦДУ/ЦСУ канцелара Аденауера.
• 15. септембар — Румунија предлаже да се Балканском пакту (ФНРЈ, Грчка, Турска) придруже и они, Албанија и Бугарска - Грчка и Турска су против.
• 16. септембар — Војни удар у Тајланду, оборена влада маршала Плаека Фибунсонкрама, након сумњивих избора у фебруару и егзодуса са сушног североистока. Маршал Сарит Танарат је водећа личност до смрти 1963.
• 21. септембар — Основан Завод за уџбенике и наставна средства Србије.
• 21. септембар — Улав V постаје норвешки краљ, након смрти оца Хокона VII (до 1991).
• 21. септембар — Немачки брод Памир, барк са четири јарбола, потонуо по урагану Кари на Атлантику - страдало 80 од 86 чланова посаде.
• 24. септембар — Отворен Камп Ноу, "Ново поље", стадион ФК Барцелона.
• 25. септембар — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију.
• 29. септембар — Киштимска катастрофа, нуклеарни инцидент у западном Сибиру.
• 30. септембар — Министарство ино. послова ФНРЈ наговештава да би могло дозволити емиграцију вишка радне снаге на запад, која је већ честа, под условом да не буду означени као политичке избеглице.

• 4. октобар — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.

• 3. новембар — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајком на њему. ===

• 6. децембар — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.

• 2. јануар — Владимир Матијевић, босанскохерцеговачки фудбалер (прем. 2015)^[2]
• 3. јануар — Бојан Крижај, словеначки скијаш^[3]
• 4. јануар — Весна Змијанац, српска певачица^[4]
• 5. јануар — Никица Клинчарски, македонски фудбалер и фудбалски тренер^[5]
• 11. јануар — Брајан Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 13. јануар — Младен Нелевић, српско-црногорски глумац^[7]
• 15. јануар — Марио Ван Пиблс, амерички глумац^[8]
• 16. јануар — Митар Мирић, српски певач^[9]
• 18. јануар — Рајко Јањанин, српски фудбалер^[10]
• 20. јануар — Марина Урбанц, словеначка глумица^[11]
• 24. јануар — Марк Итон, амерички кошаркаш (прем. 2021)^[12]
• 27. јануар — Јаник Герс, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Iron Maiden^[13]
• 28. јануар — Мирјана Карановић, српска глумица, редитељка и сценаристкиња^[14]

• 9. фебруар — Гордон Стракан, шкотски фудбалер и фудбалски тренер^[15]
• 17. фебруар — Миодраг Марић, југословенски и српски кошаркаш
• 18. фебруар — Марита Кох, источнонемачка атлетичарка^[16]
• 19. фебруар — Реј Винстон, енглески глумац^[17]
• 19. фебруар — Фалко, аустријски музичар (прем. 1998)^[18]
• 27. фебруар — Адријан Смит, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Iron Maiden^[19]
• 27. фебруар — Тимоти Спол, енглески глумац^[20]
• 28. фебруар — Марко Баћовић, српски глумац^[21]
• 28. фебруар — Јан Кулеманс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер^[22]
• 28. фебруар — Џон Туртуро, амерички глумац, сценариста и редитељ^[23]

• 5. март — Марк Е. Смит, енглески музичар, најпознатији као оснивач и једини стални члан групе The Fall (прем. 2018)^[24]
• 8. март — Клајв Бер, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Iron Maiden (прем. 2013)^[25]
• 8. март — Синтија Ротрок, америчка глумица и мајстор борилачких вештина^[26]
• 10. март — Осама бин Ладен, саудијски милионер и терориста (прем. 2011)^[27]
• 10. март — Шенон Твид, канадска глумица и модел^[28]
• 15. март — Жоаким де Алмеида, португалско-амерички глумац^[29]
• 20. март — Спајк Ли, амерички редитељ, глумац, сценариста и продуцент
• 20. март — Тереза Расел, америчка глумица^[30]
• 27. март — Керолајн Вилијамс, америчка глумица и продуценткиња^[31]
• 29. март — Борис Комненић, српски глумац (прем. 2021)^[32]
• 29. март — Кристофер Ламбер, америчко-француски глумац^[33]

• 2. април — Барбара Џордан, америчка тенисерка^[34]
• 4. април — Аки Каурисмеки, фински редитељ, сценариста и продуцент^[35]
• 7. април — Драгана Варагић, српска глумица^[36]
• 17. април — Ник Хорнби, енглески писац, есејиста и сценариста^[37]
• 22. април — Доналд Туск, пољски политичар, 70. премијер Пољске и 2. председник Европског савета^[38]
• 23. април — Душан Батаковић, српски историчар и дипломата (прем. 2017)^[39]
• 29. април — Данијел Деј Луис, енглески глумац^[40]

• 5. мај — Ричард Е. Грант, енглески глумац^[41]
• 10. мај — Сид Вишос, енглески музичар, најпознатији као басиста групе Sex Pistols (прем. 1979)^[42]
• 11. мај — Питер Норт, канадско-амерички порнографски глумац, редитељ и продуцент^[43]
• 18. мај — Михај Крецу, румунско-немачки музичар и музички продуцент, оснивач групе Enigma^[44]
• 27. мај — Челси Филд, америчка глумица^[45]
• 29. мај — Тед Левин, амерички глумац^[46]

• 23. јун — Франсес Макдорманд, америчка глумица^[47]
• 28. јун — Георги Прванов, бугарски историчар и политичар, председник Бугарске (2002—2012)^[48]
• 29. јун — Петер Вилфан, словеначки кошаркаш^[49]

• 9. јул — Кели Макгилис, америчка глумица^[50]
• 11. јул — Рођа Раичевић, српскo-црногорски музичар и композитор (прем. 2001)^[51]
• 19. јул — Бобан Петровић, српски кошаркаш (прем. 2021)^[52]
• 21. јул — Тихомир Арсић, српски глумац (прем. 2020)^[53]
• 21. јул — Хасан Дудић, српски певач^[54]
• 23. јул — Тео ван Гог, холандски редитељ, продуцент, сценариста, глумац, колумниста и писац (прем. 2004)^[55]
• 23. јул — Никос Галис, грчки кошаркаш^[56]
• 27. јул — Ханси Милер, немачки фудбалер^[57]
• 28. јул — Милан Ст. Протић, српски историчар, политичар и дипломата^[58]
• 30. јул — Нери Пумпидо, аргентински фудбалски голман и фудбалски тренер^[59]

• 7. август — Сабит Хаџић, босанскохерцеговачки кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2018)^[60]
• 9. август — Мелани Грифит, америчка глумица и продуценткиња^[61]
• 15. август — Жељко Иванек, словеначко-амерички глумац^[62]
• 17. август — Ален Исламовић, босанскохерцеговачки музичар^[63]
• 18. август — Џевад Прекази, југословенски фудбалер и фудбалски тренер^[64]
• 19. август — Чезаре Прандели, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[65]
• 28. август — Иво Јосиповић, хрватски композитор, правник и универзитетски професор, трећи председник Хрватске^[66]

• 1. септембар — Глорија Естефан, америчка музичарка и глумица^[67]
• 1. септембар — Душко Ивановић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер^[68]
• 12. септембар — Ханс Цимер, немачки композитор филмске музике и музички продуцент^[69]
• 15. септембар — Слободан Качар, српски боксер^[70]
• 21. септембар — Итан Коен, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[71]
• 21. септембар — Сидни Монкриф, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[72]
• 22. септембар — Ник Кејв, аустралијски музичар, композитор, књижевник, сценариста и глумац^[73]
• 25. септембар — Мајкл Медсен, амерички глумац, продуцент, редитељ, писац, песник и фотограф (прем. 2025)^[74]
• 26. септембар — Клаус Аугенталер, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[75]
• 30. септембар — Френ Дрешер, америчка глумица^[76]

• 7. октобар — Фарук Хаџибегић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[77]
• 18. октобар — Михаило Петровић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[78]
• 21. октобар — Волфганг Кетерле, немачки физичар^[79]
• 21. октобар — Стив Лукатер, амерички гитариста, певач, текстописац, аранжер и продуцент, најпознатији као једини стални члан групе Тото
• 25. октобар — Ненси Картрајт, америчка глумица и комичарка^[80]
• 29. октобар — Ден Кастеланета, амерички глумац^[81]
• 30. октобар — Кевин Полак, амерички глумац и комичар^[82]

• 3. новембар — Долф Лундгрен, шведски глумац, редитељ, сценариста, продуцент и мајстор борилачких вештина^[83]
• 13. новембар — Стивен Бакстер, енглески писац научне фантастике^[84]
• 17. новембар — Драгица Радосављевић Цакана, српска певачица^[85]
• 19. новембар — Офра Хаза, израелска музичарка (прем. 2000)^[86]
• 24. новембар — Дениз Крозби, америчка глумица^[87]
• 27. новембар — Керолајн Кенеди, америчка списатељица, правница и дипломаткиња^[88]
• 29. новембар — Мирко Кодић, српски хармоникаш^[89]

• 10. децембар — Мајкл Кларк Данкан, амерички глумац (прем. 2012)^[90]
• 13. децембар — Стив Бусеми, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[91]
• 19. децембар — Кевин Макхејл, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[92]
• 20. децембар — Ана Виси, грчко-кипарска музичарка и глумица^[93]
• 25. децембар — Шејн Макгауан, енглеско-ирски музичар и текстописац (прем. 2023)^[94]

• 14. јануар — Хамфри Богарт, амерички глумац^[95]

• 1. фебруар — Фридрих Паулус, немачки фелдмаршал^[96]
• 19. фебруар — Морис Гарин, француски бициклиста и победник првог Тур де Франса (*1871)^[97]

• 16. април — Бернард Кнубел, немачки бициклиста. (*1872)^[98]

• 2. мај — Џозеф Макарти, амерички политичар^[99]

• 2. октобар — Луиђи Гана, италијански бициклиста (*1883)^[100]
• 5. октобар — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер (* 1901)^[101]
• 25. октобар — Ричард Берд, амерички адмирал и поларни истраживач^[102]
• 26. октобар — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (* 1896)^[103]

• Физика — Чен Нинг Јанг и Цунг-Дао Ли
• Хемија — Сер Александар Тод
• Медицина — Данијел Бове
• Књижевност — Албер Ками
• Мир — Лестер Боулс Пирсон (каснији премијер Канаде)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума