Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
2011 на Викимедијиној остави.

2011. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Естонија је усвојила евро као националну валуту.
• 9. јануар — У Јужном Судану је почео да се одржава референдум о независности од Судана 6 година након завршетка грађанског рата у Судану.
• 14. јануар — Председник Туниса Зин ел Абидин ибн Али свргнут је са власти после масовних протеста.
• 19. јануар — Европски парламент је ратификовао Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом (потребно је да то учини још 16 чланица).
• 19. јануар — У Лондону је одржан нордијско-балтички састанак 9 државних лидера из два региона.
• 21. јануар — Троје мртвих на демонстрацијама опозиције у Тирани.
• 21. јануар — Влада Србије усвојила је „Стратегију за очување и јачање односа између матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону“ којом се предлаже конститутивност Срба у Црној Гори и Хрватској.
• 24. јануар — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.
• 25. јануар — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.
• 25. јануар — Скупштина Савета Европе усвојила Резолуцију о нехуманом поступању према људима и нелегалној трговини људским органима на Косову и Метохији, коју је предложио специјални известилац Дик Марти. За гласало 169 посланика.
• 30. јануар — Новак Ђоковић освојио Отворено првенство Аустралије, победом над Ендијем Маријем 3:0.

• 1. фебруар — Јордански краљ Абдулах смењује владу због протеста.
• 2. фебруар — Дан након „Марша милиона“ у Каиру и Мубаракове изјаве да ће остати на функцији до септембарских избора, на којима се неће кандидовати, промубаракова гомила напала је демонстранте на тргу Тахрир.
• 2. фебруар — Јеменска револуција: Јеменски председник Салех објавио је да се неће поново кандидовати 2013. године.
• 4. фебруар — Гранични сукоб између Тајланда и Камбоџе.
• 5. фебруар — Митинг опозиције у Београду (Српска напредна странка, Нова Србија итд.), захтевајући расписивање превремених избора у року од два месеца.
• 11. фебруар — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.
• 14. фебруар — Председник Владе Србије Мирко Цветковић предложио разрешење потпредседника Владе Млађана Динкића. Динкић сутрадан подноси оставку, странка Г17 плус остаје у влади.
• 17. фебруар — Влада Србије је усвојила Национални програм руралног развоја 2011-2013 Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, који омогућава субвениционисање пољопривреде и друге мере развоја села у Србији.^[1]
• 22. фебруар — Бехђет Пацоли изабран за председника Републике Косово.
• 27. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију којом уводи санкције либијском лидеру Моамеру Ел Гадафију, његовој породици, и блиским сарадницима његовог режима.
  • У Бенгазију, на истоку Либије, формирана прелазна Влада на челу са бившим министром правде Либије Мустафом Абделом Џалилом.

• 2. март — Косовски Албанац убио је два америчка војника на аеродрому у Франкфурту, у „освети за Авганистан“.
• 3. март — „Делта холдинг“ продао је трговачки ланац „Макси“ белгијском „Делезу“ за 950 милиона евра, што укључује нето дугове од 300 милиона евра (остварени 27. 7.).
• 3. март — Бивши генерал АРБиХ Јован Дивјак ухапшен у Бечу, на основу српске оптужбе за ратне злочине (Добровољачка) - протести у БиХ.

• 3. март — Бивши генерал Армије Босне и Херцеговине, Јован Дивјак, ухапшен на аеродрому у Бечу на основу потернице коју је за њим издала Србија због сумње да је одговоран за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.
• 4. март — Еулекс је покренуо кривични процес против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији. Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравство Речај који је противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. Један од осумњичених је и Турчин Јусуф Сонмез.^[2]
• 8. март — У Бриселу отпочели преговори Београда и Приштине, уз посредовање Европске уније, а који су предвиђени резолуцијом Генералне скупштине УН из септембра 2010.
• 11. март — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами.
• 12. март — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.
• 14. март — Скупштина Србије изабрала реконструисану Владу Србије, која уместо ранија 24 ресора, сада има 17.
• 17. март — Савет безбедности УН усвојио Резолуцију о забрани зоне летења изнад Либије.
• 19. март — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.
• 21. март — Западне војне снаге, предвођене САД и Француском, отпочеле другу фазу ваздушних удара против Либије.
• 23. март — Премијер Русије, Владимир Путин, посетио Београд.
• 25. март — Земљотрес јачине 6,8 Рихтерове скале погодио Мјанмар. Погинуло најмање 75 људи.
• 31. март — Експлозија у швајцарској нуклеарној агенцији "Свиснуклеар".^[3]

• 4. април — Ухапшен некадашњи градоначелник Требиња, Божидар Вучуревић, за којим је Хрватска расписала потерницу због гранатирања Дубровника 1991.
• 9. април — У тржном центру недалеко од Амстердама, наоружани нападач убио шест особа, а ранио 13.
• 10. април — Четири особе погинуле у паду авиона типа „Цесна 172“ у Мрчајевцима код Чачка.
• 11. април — 11 особа погинуло у терористичком нападу у Минску.
• 15. април — Хашки трибунал осудио хрватског генерала Анту Готовину на 24 године, а Младена Маркача на 18 година затвора због злочина почињених над Србима у лето и јесен 1995. Трећи оптужени, генерал Иван Чермак, ослобођен оптужбе.
• 16. април — Опозиционе странке, предвођене Српском напредном странком, одржале митинг испред Скупштине Србије у Београду са којег је затражено расписивање ванредних парламентарних избора. Лидер СНС, Томислав Николић, отпочео штрајк глађу до испуњења захтева.
• 23. април — Одигран 140. вечити дерби у фудбалу између Партизана и Црвене звезде, резултат 1:0.
• 29. април — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.

• 2. мај — Америчке снаге убиле вођу Ал Каиде, Осаму бин Ладена, у Пакистану.
• 4. мај — Хашки трибунал одбио да усвоји захтев лидера Српске радикалне странке, Војислава Шешеља, за прекид суђења и ослобађање.

• 8. мај — Новак Ђоковић побеђује Рафаела Надала у финалу Мадрид Опена, на шљаци (32. узастопна победа).
• 10. мај — Комунистичка партија Индије (марксистичка) губи власт у Западном Бенгалу после 34 године.
• 11. мај — Фудбалери Партизана освојили Куп Србије, пошто су фудбалери Војводине, десет минута пре краја утакмице, напустили терен протестујући због суђења.
• 12. мај — Нереди у Приштини током посете српског преговарачког тима.

• 14. мај — Певачки дует Ел и Ники, представници Азербејџана, освојили Песму Евровизије у Немачкој са нумером „Running scared“. Представница Србије, Нина Радојичић са песмом „Чаробан“, освојила 14. место.
• 26. мај — У месту Лазарево код Зрењанина је ухапшен ратни командант Војске Републике Српске и хашки оптуженик Ратко Младић.
• 29. мај — Више од тридесет особа повређено, а око стотинак приведено након нереда који су избили током митинга Српске радикалне странке у центру Београда, који је одржан у знак протеста због хапшења Ратка Младића.
• 31. мај — Ратко Младић испоручен Хашком трибуналу.

• 3. јул — Новак Ђоковић освојио Вимблдон, пошто је у финалу савладао Рафаела Надала резултатом 3:1.
• 4. јул — Новак Ђоковић први пут доспео на прво место АТП листе у појединачној конкуренцији у својој каријери.
• 8. јул — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла.
• 9. јул — Јужни Судан, одвојивши се од Судана, постао самостална држава.
• 10. јул — Потонуо Булгарија (брод) на реци Волги у Руској Федерацији. Булгарија је приликом потопа превозила 208 путника од којих је 105 страдало у несрећи
• 18. јул — Хрватској је испоручен Иво Санадер, бивши премијер кога хрватско правосуђе терети за корупцију, након што је седам месеци провео у притвору у Салцбургу, Аустрија.
• 20. јул — На Фрушкој гори ухапшен једини преостали хашки оптуженик, Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.
• 21. јул — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетање шатла Атлантис после мисије СТС-135.
• 22. јул — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.
• 25. јул — Косовске специјалне јединице РОСА заузеле административне прелазе Јариње и Брњак на граници са централном Србијом. Срби одговорили постављањем барикада и даноноћним блокадама магистралних и других путева на северу Косова.
• 27. јул — У немирима на северу Космета, спаљени гранични прелази на административној линији са Србијом — Јариње и Брњак.
• 31. јул — Погинуо је Љубиша Стојановић Луис на ауто-путу код Фекетића.

• 9. август — Завршена је конструкција Моста на Ади и пуштен је у пробни рад.

• 14. август — Новак Ђоковић осваја Роџерс куп у Монтреалу (први тенисер који је освојио пет Мастерс титула у сезони).
• 15. август — Гугл најављује аквизицију Моторола Мобилити за 12,5 милијарди долара.
• 15. август — Споразум о повратку српског језика у црногорски образовни систем (премијер Лукшић и представници опозиције, предуслов за изборни закон, неопходан за почетак преговора са ЕУ) - али дебата није завршена.
• 16. август — Хрватски предузетник Томислав Хорватинчић убио двојицу Италијана у глисеру код Примоштена.
• 18. август — Исламски милитанти убили осам Израелаца код Еилата, пет египатских обезбеђења гине у израелској потери на Синају - криза у односима две земље.
• 19. август - Саудијски краљ Абдулах званично је отворио Краљевски сат-кулу у Меки, високу 601 метар, са четири бројчаника од 43 метра, највећу на свету - део комплекса Абраџ ал-Баит поред Велике џамије, која се такође проширује.
• 23. август — Председник Србије Борис Тадић сусрео се са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Пошто нису успели да помире ставове о Косову и укидању српских институција, Меркел је изразила незадовољство и најавила подршку опозицији.

• 26. август — У пожару који је избио након напада мафијашке банде на један казино у Монтереју, на северу Мексика, погинуле су 53 особе. Мексички председник Фелипе Kалдерон прогласио је тродневну жалост и понудио награду од 2,4 милиона долара за проналажење одговорних за напад.

• 1. септембар — У операцији "Пројекат делиријум", изведеној у 12 савезних америчких држава и у престоници Вашингтону, ухапшено је укупно 1.985 људи и заплењено 62 милиона долара и више од 12 тона дроге.^[4]
• 7. септембар — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

• 16. септембар — Еулекс, косовска полиција и царина преузимају граничне прелазе Јариње и Брњак на северу Косова, Срби блокирају прелазе; увоз робе из Србије дозвољен на Мердару (ембарго уведен у јулу).

• 16. септембар — Велики шумски пожар локализован код Ушћа, недалеко од Краљева.
• 17. септембар — Центар хармоније, проруска странка, осваја релативну већину на изборима у Летонији (не очекује се улазак у владу).
• 17. септембар — У Њујорку почињу протести покрета „Окупирајмо Вол Стрит“.
• 18. септембар — Завршено Европско првенство у одбојци 2011. у Аустрији и Чешкој - Србија је шампион.
• 18. септембар — Евробаскет 2011. у Литванији: Шпанија 1, Македонија 4, Словенија 7, Србија 8, Хрватска дели 13, Босна дели 17, Црна Гора дели 21. место.
• 20. септембар — Гласање о неповерењу левичарском премијеру Словеније, Боруту Пахору.
• 21. септембар — Канцеларија београдског тужиоца шаље 40 оптужница за ратне злочине у Загреб (укључујући Шекса, Мерчепа, Векића, Главаша).
• 22. септембар — Рат у Либији: Снаге Прелазног савета заузимају јужни пустињски град Сабху.
• 22. септембар — Саобраћај обновљен на ускотрачној железници Мокра Гора - Вишеград.
• 23. септембар — Јеменски председник Салех враћа се са лечења у Саудијској Арабији, усред ескалације насиља.
• 23. септембар — Палестински председник Махмуд Абас захтева пуноправно чланство Палестине у УН.
• 24. септембар — Убиство бугарског младића осумњиченог да је ромски „цар“ изазива талас антиромских протеста у Бугарској.
• 26. септембар — Скупштина Србије усвојила је Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, који је био један од услова за добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији. Закон утврђује да ће предмет враћања бити сва имовина одузета после Другог светског рата, осим лицима која су била припадници окупационих снага.
• 27. септембар — КФОР се сукобио са Србима на прелазу Јариње, након покушаја уклањања барикаде - повређени на обе стране.
• 29. септембар — Четири радника погинула у клизишту на Калварији у Земуну (дан жалости у Београду 3. 10.).
• 28. септембар — Лансирана прва кинеска орбитална станица Тјангонг 1.
• 30. септембар — МУП Србије забрањује окупљања у Београду следећег викенда (Београдски прајд заказан за 2. 10., као и контраокупљања).
• 30. септембар — Анвар ел Авлаки, главни пропагандиста Ал Каиде, убијен у Јемену.
• 30. септембар — Савет за националну безбедност забранио је одржавање Параде поноса, планиране за 2. октобар. Процењено је да би њеним одржавањем, као и скуповима десничарских организација које се противе одржавању Параде, била угрожена национална безбедност.

• 2. октобар — Женска одбојкашка репрезентација Србије освојила Првенство Европе, победивши у Београду репрезентацију Немачке резултатом 3:2.
• 11. октобар — Фудбалска репрезентација Србије у Марибору поражена од Словеније 1:0 и тако изгубила могућност да избори пласман у бараж за одлазак на Европско првенство 2012. у Пољској и Украјини.
• 12. октобар — Европска комисија препоручила да Србија добије статус кандидата за улазак у Европску унију.
• 20. октобар — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.
  • Двадесетак Срба повређено, када је КФОР покушао да уклони барикаде које су постављене према административном прелазу Брњак.
• 28. октобар — Напад на амбасаду САД у Сарајеву, нападач рањен.
• 29. октобар — На скупу Српске напредне странке у Нишу, амбасадор Русије у Србији, Александар Конузин, јавно подржао ову странку, што је изазвало негодовања у једном делу јавности.
• 30. октобар — Један полицајац погинуо а други повређен, у Старим Лединцима приликом интервенције по дојави за случај насиља у породици. Тешко повређен и нападач, док је његов отац погинуо.
• 31. октобар — Лидер Српске радикалне странке, Војислав Шешељ, осуђен у Хашком трибуналу на 18 месеци затвора пошто је проглашен кривим за објављивање информација о идентитету заштићених сведока

• 2. новембар — Сиријска влада пристаје да обустави нападе на демонстранте, на иницијативу Арапске лиге (али убиства се настављају, посебно у Хомсу).
• 6. новембар — У Грчкој постигнут споразум о влади националног јединства, са другим премијером.
• 6. новембар — Протести у Бањи Ковиљачи због великог броја тражилаца азила у граду и осећаја несигурности.
• 7. новембар — Амерички боксер Џо Фрејзер је преминуо у 67. години.
• 8. новембар — Астероид -{2005 YU55} је прошао на растојању од Земље које износи 85% растојања Земље од Месеца.
• 8. новембар — Отворен је Северни ток, гасовод испод Балтичког мора.
• 11. новембар — Лукас Пападемос преузима кормило нове, коалиционе, владе Грчке (до следећег маја).
• 12. новембар — Силвио Берлускони, италијански премијер са најдужим стажом после рата, подноси оставку након усвајања реформских мера (Италији прети „грчки сценарио“), пошто је неколико дана раније изгубио већину у парламенту.
• 12. новембар — Арапска лига замрзава чланство Сирије, нападнуте су неке амбасаде у Дамаску.
• 12. новембар — Велика експлозија у ракетној бази Иранске револуционарне гарде у близини Техерана убија 17 гардиста, укључујући генерала Хасана Могадама, „архитекту иранског ракетног програма“.
• 12. новембар — Након годину и по дана фазне реконструкције, свих шест трака Газеле у Београду је пуштено у саобраћај.
• 16. новембар — Марио Монти предводи нову, технократску, италијанску владу (до 2013).
• 16. новембар — Око 70 демонстраната ухапшено је док су чистили парк који је окупирао покрет „Окупирај Волстрит“.
• 19. новембар — Ново насиље у Египту: покушаји чишћења каирског трга Тахрир од демонстраната који не верују војним властима.
• 20. новембар — Избори у Шпанији доносе промену владе: апсолутна већина за Народну странку, нови премијер биће Маријано Рахој (од 21. 12. до 2018).
• 23. новембар — Јеменска револуција: Председник Али Абдулах Салих потписује план Савета за сарадњу земаља Залива у Ријаду, одричући се власти (био је председник Северног Јемена од 1978. и уједињене земље од 1990).
• 25. новембар — 25 пакистанских војника погинуло у нападу НАТО-а (ИСАФ) близу границе земље са Авганистаном.
• 25. новембар — Први од три концерта Дина Мерлина у Београдској арени, уз претње десничарских организација.
• 25. новембар — Превремено пуштање на слободу Мирка Норца, након што је одслужио две трећине казне за ратне злочине.
• 28. новембар — Сукоби између локалних Срба и КФОР-а на барикади у Јагњеници код Зубиног Потока, десетине повређених са обе стране (председник Борис Тадић позива Србе да следећег дана уклоне барикаде).
• 28. новембар — Почетак прве од три фазе парламентарних избора у Египту (до јануара 2012), прве након свргавања Хосни Мубарака - најуспешније су Партија слободе и правде (повезане са Муслиманском браћом) и Салафијска странка ал-Нур.
• 29. новембар — Демонстранти у Техерану упали у британску амбасаду, након што је Велика Британија увела санкције Ирану.

• 3. децембар — Преговарачки тимови Београда и Приштине постигли договор о интегрисаном управљању граничним прелазима Брњак и Јариње.
• 4. децембар — На парламентарним изборима у Хрватској, владајући ХДЗ претрпео жесток пораз. Апсолутни победник коалиција Кукурику под вођством СДП-а Зорана Милановића.
• На парламентарним изборима у Словенији, листа Позитивна Словенија предвођена градоначелником Љубљане Зораном Јанковићем победила, освојивши 28,5% гласова.
• 9. децембар — Србији одложено давање статуса кандидата за улазак у Европску унију до фебруара 2012, када ће бити објављен следећи извештај о напретку Србије на путу ка ЕУ. Због ове одлуке, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић поднео оставку на своју функцију.
• 10. децембар — Посмртни остаци српског правника и председника Владе Краљевине Југославије у избеглиштву, Слободана Јовановића, сахрањени у Алеји заслужних грађана у Београду.
• 12. децембар — Генерал-потпуковник Љубиша Диковић именован за начелника Генералштаба Војске Србије.
• 23. децембар — Ступила на дужност нова Влада Хрватске, на челу са лидером СДП-а Зораном Милановићем.
• 29. децембар — Председник Србије, Борис Тадић, помиловао глумца Жарка Лаушевића, осуђеног у Црној Гори због двоструког убиства у Подгорици 1993.
• 31. децембар — У новогодишњој ноћи између 31. децембра 2011. и 1. јануара 2012. свечано је отворен Мост на Ади, уз ватромет у поноћ. После ватромета је упаљена јавна расвета и декоративно осветљење, а од пола један после поноћи до два сата је низводна страна моста била отворена за пешаке, док је друга страна отворена за друмски саобраћај.

• 2. јануар — Живко Ђак, српски сликар и графичар (*1942)^[5]
• 2. јануар — Фадил Хаџић, југословенски и хрватски драмски писац и филмски редитељ (*1922)^[6]
• 8. јануар — Јиржи Динстбир, чешки политичар и дипломата (*1937)^[7]
• 10. јануар — Боривоје Бора Костић, српски и југословенски фудбалер (*1930)^[8]
• 23. јануар — Новица Тадић, српски песник (*1949)^[9]
• 31. јануар — Јунис Санборн, најстарија жива особа (*1896)

• 3. фебруар — Јелена Милоградов-Турин, српски астроном (*1935)
• 6. фебруар — Гери Мур, ирски рок и блуз гитариста (*1952)^[10]
• 12. фебруар — Петер Александер, аустријски глумац и певач (*1926)^[11]
• 27. фебруар — Неџметин Ербакан, бивши премијер Турске (*1926)^[12]
• 28. фебруар — Џејн Расел, америчка глумица (*1921)^[13]

• 7. март — Милка Ивић, српски лингвиста (*1923)^[14]
• 18. март — Ворен Кристофер, амерички политичар (*1925)
• 23. март — Елизабет Тејлор, америчка глумица (*1932)^[15]
• 23. март — Живорад Ковачевић, бивши политичар и дипломата, председник Европског покрета у Србији (*1930)

• 14. април — Брана Црнчевић, српски књижевник и новинар (*1933)^[16]
• 18. април — Ивица Видовић, хрватски глумац (*1939)^[17]
• 23. април — Бане Вукашиновић, српски новинар и телевизијски водитељ (*1933)^[18]
• 23. април — Милорад Бата Михаиловић, српски сликар (*1923)
• 30. април — Ернесто Сабато, аргентински књижевник (*1911)^[19]

• 1. мај — Осама бин Ладен, вођа Ал-Каиде (*1957)
• 9. мај — Ваутер Вејлант, белгијски бициклиста. (*1984)
• 15. мај — Велимир Животић, српски глумац (*1924)^[20]

• 3. јун — Доброслав Ћулафић, политичар (*1926)^[21]
• 5. јун — Леон Бота, јужноафрички сликари и ди-џеј (*1985)
• 7. јун — Хорхе Семпрун, шпански књижевник (*1923)
• 12. јун — Никша Стипчевић, историчар књижевности (*1929)^[22]
• 23. јун — Питер Фолк, амерички глумац (*1927)^[23]
• 29. јун — Стеван Гардиновачки, српски глумац (*1936)^[24]

• 2. јул — Оливера Марковић, српска глумица (*1925)^[25]
• 5. јул — Душан Јанићијевић, српски глумац (*1932)^[26]
• 8. јул — Милан Шипка, професор и лингвиста (*1931)^[27]
• 23. јул — Ејми Вајнхаус, енглеска кантауторка (*1983)
• 24. јул — Милан Делчић Делча, српски музичар и драматург (*1960)
• 29. јул — Мухарем Первић, српски књижевни и позоришни критичар (*1934)^[28]
• 31. јул — Љубиша Стојановић Луис, српски певач и музичар (*1952)^[29]

• 3. август — Буба Смит, амерички глумац и спортиста. (*1945)^[30]
• 22. август — Лоријо, немачки режисер, глумац и карикатурист. (*1923)
• 25. август — Лазар Мојсов, политичар (*1920)

• 14. септембар — Рудолф Лудвиг Месбауер, немачки физичар^[31]
• 25. септембар — Василија Радојчић, певачица изворне народне музике (*1936)^[32]
• 26. септембар — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач (*1932)

• 20. октобар — Муамер ел Гадафи, либијски вођа (*1942)
• 27. октобар — Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф (*1928)

• 7. новембар — Џо Фрејзер, амерички боксер (*1944)^[33]
• 10. новембар — Петар Краљ, српски глумац (*1941)^[34]
• 24. новембар — Иво Етеровић, југословенски и српски уметник фотографије (*1935)
• 25. новембар — Михаило Ђурић, српски филозоф и социолог (*1925)^[35]
• 28. новембар — Анте Марковић, последњи председник Владе СФРЈ (*1924)^[36]

• 12. децембар — Предраг Ћерамилац, српски глумац (*1944)^[37]
• 17. децембар — Сезарија Евора, зеленортска певачица етно музике (*1941)
• 17. децембар — Ким Џонг Ил, севернокорејски државник (*1942)
• 18. децембар — Вацлав Хавел, први председник Чешке републике и драмски писац (*1936)^[38]
• 23. децембар — Марко Марковић, спортски новинар (*1935)^[39]
• 24. децембар — Јоханес Хестерс, холандски глумац и певач (*1903)^[40]
• 31. децембар — Александар Фира, правник (*1929)^[41]

• Физика — Сол Перлматер, Адам Рис и Брајан Шмит
• Хемија — Данијел Шехтман
• Медицина — Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман
• Књижевност — Томас Транстремер
• Мир — Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман
• Економија — Томас Сарџент и Кристофер Симс

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума