Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е
Године:	1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987
1984 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1984. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Брунеј постаје независна држава.
• 10. јануар — САД и Ватикан успостављају потпуне дипломатске везе.
• 24. јануар — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

• 7. фебруар — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.
• 8. фебруар — У Сарајеву отворене Зимске олимпијске игре.
• 13. фебруар — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.
• 26. фебруар — Америчке трупе напуштају Бејрут.

• 4. март — У СССР одржани последњи избори за Врховни совјет, последњи под потпуном контролом КПСС.
• 5. март — Иран оптужује Ирак за коришћење хемијског оружја, што УН осуђује 30. 3..
• 5. март — Под притиском Сирије и муслиманских група, Гемаyелова либанска влада поништава споразум са Израелом од прошлог маја.
• 6. март — Започиње штрајк рудара у Уједињеном Краљевству који ће трајати годину дана како би се спречило затварање рудника; мањина рудара је остала на послу, штрајк нису подржали сви синдикати.
• 8. март — Експлозивна направа оштетила један излог у главној приштинској улици; два дана раније бачен Молотовљев коктел на седиште СК у Ђаковици.
• 13. март — Потписан уговор о изласку Гренланда, данске самоуправне територије, из Европске заједнице 1. јануара 1985 (према референдуму из 1982).
• 14. март — После тешких преговора усвојен нацрт споразума о станд-бy кредиту ММФ-а Југославији у вредности пола милијарде долара.
• 14. март — У Дармштадту откривен елемент хасијум (број 108).
• 20. март — Војни владар Нигерије Мухаммаду Бухари покреће Рат против недисциплине: драконске или понижавајуће казне за недисциплину и прекршаје. Током године забрањени штрајкови и демонстрације, прописано да издавачи и новинари одговарају пред војним судом за "лажне информације".
• 22. март — Председница СИВ-а Милка Планинц прети "новом врстом владе" ако не добије пуну подршку за програм финансијског опоравка.
• 26. март — Умро први председник Гвинеје Ахмед Сéкоу Тоурé, који је владао од 1958; од априла га наслеђује Лансана Цонтé (такође до смрти, 2008).
• 28. март — Покрајински СУП Косова објавио да је ухапшено 12 албанских екстремиста под оптужбом да су подметали бомбе у Приштини од октобра 1982. до овог месеца.
• 30. март — Рифат ал-Асад, брат сиријског председника Хафеза, покушао је узети власт са својим паравојним Обрамбеним четама, али остатак снага реда је за председника.

• 2. април — У Београду рођена прва "беба из епрувете", друга у СФРЈ.
• 4. април — Амерички председник Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја.
• 6. април — Усвојен закон који савезном СУП-у даје овлашћења да директно интервенише у републикама и покрајинама.
• 9. април — У Енглеској отворен фузиони експеримент Џоинт Еуропеан Торус.
• 13. април — Индијска операција Мегхдоот - освојен већи део глечера Сиачен у Кашмиру.
• 15. април — Окупљање младих у Ватикану, будући Светски дан младих.
• 16. април — Слободан Милошевић изабран за председника Градског комитета СК Београда, након Ивана Стамболића који је отишао на чело републичког СК (до 1986).
• 16. април — Покрет Диретас Јá у Бразилу: преко милион људи у Сао Паулу захтева директне изборе за председника. У земљи под војном влашћу влада висока инфлација.
• 20. април — У једном београдском стану ухапшено 28 особа који су присуствовали састанку "Слободног универзитета", међу којима су и Милован Ђилас, Војислав Шешељ, Лазар Стојановић, Драгомир Олујић, Стојан Перовић, Миодраг Милић и др; неколико дана касније хапшен и Срђа Поповић.
• 21. април — Експлозија метана у руднику Водна код Ресавице, погинула 34 рудара.
• 20. април — Авганистанско-совјетски рат: Совјети покрећу Седму Панџширску офензиву, до сада највећу, али Ахмад-шах Масуд је обавештен о њој па извлачи снаге, а и Совјети и афганска армија се повлаче у септембру.
• 26. април — Председник САД Роналд Реаган стигао у посету НР Кини - између осталог потписан споразум о помоћи нуклеарној енергетици у Кини.
• 27. април — Светислав Долашевић на челу СК Косова (Србин први пут од 1965).
• 30. април — Радомир Радовић, један од хапшених пре десет дана, пронађен мртав у викендици код Обреновца. Званично, извршио самоубиство; пријатељи верују да је убијен.

• 20. април — Милиција врши рацију у једном приватном стану у Београду док је говорио Милован Ђилас, у оквиру Отвореног универзитета. Милиција хапси 28 присутних особа. Сутрадан су сви пуштени на слободу, али почетком маја су приведени шесторица: Миодраг Милић, Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић, Милан Николић, Драгомир Олујић и Гордан Јовановић. Ускоро и Радомир Радовић је пронађен мртав.

• 5. мај — Шведска група „Хериз“ побеђује на Песми Евровизије.
• 8. мај — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
• 15. мај — Веселин Ђурановић изабран за председника Председништва СФРЈ.

• 6. јун — Операција Блуе Стар: индијска војска на јуриш заузима Златни храм у Амритсару гдје су се склонили сикски милитанти - процењених 2.000 мртвих, међу којима и Јарнаил Сингх Бхиндранwале.
• 12. јун — Пленум ЦК СКЈ: треба избацити оне који не следе програм партије; републички и покрајински лидери не следе федералне одлуке; потребна борба против национализма, вишепартизма и централизованог комунизма.
• 18. јун — Пол Вокер, председник америчке Федералне резерве, у посети Југославији.
• 19. јун — Десеторица косовских Албанаца у Приштини осуђена на 3 до 12 година под оптужбом антидржавне активности и сепаратистичке пропаганде.
• 23. јун — Мицхел Аоун постаје командант Либанске армије (до 1989, премијер 1988-90, председник од 2016).
• 25. јун — Почетак градње Палате парламента у Букурешту, једне од највећих зграда на свету, што је захтевало рушење 700 хектара старог градског језгра.
• 26. јун — На састанку Европског савета у Фонтаинеблеауу договорено је учешће за Уједињено Краљевство, смањење финансијског доприноса буџету ЕЗ (који се највећим делом троши за пољопривреду) - на снази од 1985.
• 26. јун — Али Шукрија нови једногодишњи председник Председништва ЦК СКЈ.
• 27. јун — Француска као домаћин освојила европски шампионат у фудбалу (Француска-Шпанија 2:0).
• 28. јун — Пожар у новоизграђеној загребачкој џамији.
• 29. јун — Осуђено још 14 косовских Албанаца, од једне до 15 година за сепаратизам.

• 30. јун — Џон Тарнер постаје седамнаести премијер Канаде.

• 2. јул — СССР и још осам социјалистичких земаља организују Игре пријатељства, Дружба-84.
• 5. јул — Марадона обукао дрес Наполија, након рекордног трансфера од 10,48 милиона долара.
• 9. јул — Афера са минама у Црвеном мору, оштећено 19 бродова.
• 14. јул — ЖеЛезничка несрећа у Дивачи: теретњак ударио у путнички воз Београд-Пула код Диваче у Словенији, 31 жртва.
• 18. јул — Масакр у МЕКДоналдсу у Сан Јидру, четврти Сан Диега - човек отворио паљбу на ресторан и убио 21 особу.
• 21 — 28. јул — 31. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Балкански шпијун".
• 23. јул — Ванеса Вилиамс даје оставку као Мис Америца након што су се појавиле њене наге фотографије (организација јој се извинила 2016).
• 26. јул — Лабуриста Давид Ланге нови је премијер Новог Зеланда (до 1989). Забрањује улазак пловила са нуклеарним погоном или наоружањем у новозеландске воде, што се практично односи на целу морнарицу САД.

• 28. јул — Отворене летње олимпијске игре у Лос Анђелесу.

• 4. август — Афричка република Горња Волта мења име у Буркина Фасо.
• 11. август — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио станици је рекао „Моји драги Американци, задовољан сам што могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ће ставити Русију ван закона. Бомбардовање ће почети за пет минута.”
• 21. август — У Манили демонстрација 500.000 особа против режима Фердинанда Маркоса.

• 17. септембар — Емитована је прва епизода анимиране серије Трансформерси.
• 26. септембар — Уједињено Краљевство и Кина су потписале споразум о повратку Хонгконга Кини 1997. године.

• 5. октобар — Патријарх московски Пимен у посети СПЦ.
• 6. октобар — Прекинути разговори о културној сарадњи СФРЈ и Албаније (југословенска страна тражила корист за сопствене мањине у Албанији).
• 7. октобар — Савезни статистички завод процењује да би инфлација у Југославији за 1984. могла достићи 80%.
• 8. октобар — Представом "Мрешћење шарана" Александра Поповића отворен београдски Звездара театар.
• 11. октобар — Четрнаест косовских Албанаца на челу са Рифатом Кафеџолијем осуђено на једну до 20 година затвора због подметања бомби.
• 12. октобар — Привремена ИРА покушава у Брајтону бомбом убити британску премијерку Маргарет Тачер и чланове њеног кабинета.
• 12. октобар — Београд проглашен за подручје заразе, након што је бесна лисица шетала центром града пре три дана - "карантин" за псе и мачке.
• 17. октобар — Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Ентони Мајлс.
• 18 - 25. октобар — Операција Зора 7, ограничена иранска офанзива према Мехрану.
• 19. октобар — Припадници пољске тајне полиције отимају католичког свећеника Јерзyја Попиеłусзка - тело пронађено 11 дана касније (беатификован 2010).
• 23. октобар — ББЦ обавештава свет о глади у Етиопији. Ове године је и велика суша у Сахелу.
• 27. октобар — Експлозија и пожар у сисачкој рафинерији, девет тешко повређених.
• 31. октобар — Индијску премијерку Индиру Ганди убијају њена два телохранитеља у знак одмазде за напад на Златни храм - наслеђује је син Рајив Ганди (до 1989). Долази до нереда у којима су убијене хиљаде Сика.

• 5. новембар — Почетак суђења Београдској шесторици (оптужени у августу, "једно од највећих (политичких) суђења у Источној Европи после Стаљинове ере". Суђење изазива покрет петиција међу интелектуалцима и студентима широм Југославије.
• 6. новембар — Роналд Реган побеђује на америчким председничким изборима.
• 6. новембар — Чилеански диктатор Аугусто Пиноче поново увео ванредно стање, услед протеста и бомбашког напада на карабињере у Вапараису пре четири дана са 4 мртвих.
• 8. новембар — Делегација Срба са Косова и Метохије на челу са Костом Булатовићем одлази код председника СР Србије Душана Чкребића и добија "зелено светло" за формирање Покрета.
• 10. новембар — У Београду потписан оснивачки документ Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања (скуп српских интелектуалаца на иницијативу Добрице Ћосића, словеначки и хрватски интелектуалци се нису одазвали).
• 12. новембар — Западна Сахара први пут учествује на конференцији Организације афричког јединства, у Адис Абеби, због чега Мароко објављује да напушта организацију - вратиће се 2017, тада у Афричку унију.
• 14. новембар — Ратни злочинац Андрија Артуковић ухапшен у Лос Ангелесу, после 30 година борбе против депортације у Југославију.
• 16. новембар — У Муртерском мору потонуо талијански танкер "Бригита Монтанари" са 1.300 тона винил-клорид-мономера.
• 19. новембар — Низ експлозија у Пемеx-овим резервоарима нафте код Мексико Ситија, гине 500 људи.
• 20. новембар — Тачеризам: продато преко 50% акција Бритисх Телецома (преостали државни удео продат до 1993).
• 25. новембар — Формиран Банд Аид који скупља новац за гладне у Етиопији, истог дана снимају песму.
• 25. новембар — У Уругвају се одржавају први избори од војног удара 1973, побеђује партија Колорадо (либерали).
• 29. новембар — У Ватикану потписан Уговор о миру и пријатељству између Чилеа и Аргентине, којим је окончан спор око морске границе у Беаглеовом пролазу.
• 30. новембар — Шриланчански грађански рат: Тамили врше масакр над Синхалезима, након протеривања Тамила од стране владе; наредног месеца војска врши одмазду над Тамилима у Манал Аруу.

• 3. децембар — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.
• 19. децембар — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

• Википедија:Непознат датум — Од глади умире милион људи у Етиопији.
• Википедија:Непознат датум — Слободан Милошевић изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда.

• 1. јануар — Саша Загорац, словеначки кошаркаш
• 1. јануар — Фернандо Сан Еметерио, шпански кошаркаш^[1]
• 3. јануар — Хајко Шафарцик, немачки кошаркаш
• 4. јануар — Жарко Ракочевић, црногорски кошаркаш^[2]
• 8. јануар — Ким Џонг Ун, политичар и председник Северне Кореје
• 11. јануар — Марко Перовић, српски фудбалер^[3]
• 16. јануар — Пјер Боја, камерунски фудбалер^[4]
• 17. јануар — Калвин Харис, шкотски музичар, музички продуцент и ди-џеј
• 18. јануар — Оливер Стевић, српски кошаркаш^[5]
• 20. јануар — Малек Џазири, туниски тенисер^[6]
• 20. јануар — Карим Хаџи, туниски фудбалер^[7]
• 21. јануар — Дејан Миловановић, српски фудбалер (прем. 2025)^[8]
• 23. јануар — Драган Мрђа, српски фудбалер^[9]
• 23. јануар — Арјен Робен, холандски фудбалер^[10]
• 24. јануар — Јотам Халперин, израелски кошаркаш
• 25. јануар — Робињо, бразилски фудбалер^[11]
• 25. јануар — Штефан Кислинг, немачки фудбалер^[12]
• 26. јануар — Антонио Рукавина, српски фудбалер^[13]
• 28. јануар — Андре Игодала, амерички кошаркаш^[14]

• 1. фебруар — Дарен Флечер, шкотски фудбалер^[15]
• 8. фебруар — Панајотис Василопулос, грчки кошаркаш^[16]
• 10. фебруар — Заза Пачулија, грузијски кошаркаш
• 12. фебруар — Бојан Остојић, српски фудбалер^[17]
• 16. фебруар — Милош Димитријевић, српски фудбалер^[18]
• 17. фебруар — Марћин Гортат, пољски кошаркаш
• 21. фебруар — Еразем Лорбек, словеначки кошаркаш
• 21. фебруар — Андреас Сепи, италијански тенисер^[19]
• 22. фебруар — Џамар Вилсон, америчко-фински кошаркаш^[20]
• 22. фебруар — Бранислав Ивановић, српски фудбалер^[21]
• 26. фебруар — Емануел Адебајор, тогоански фудбалер^[22]
• 27. фебруар — Џејмс Огастин, амерички кошаркаш^[23]
• 28. фебруар — Каролина Куркова, чешки модел и глумица

• 1. март — Бошко Јанковић, српски фудбалер^[24]
• 4. март — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста^[25]
• 5. март — Гијом Оаро, француски фудбалер^[26]
• 5. март — Бранко Цветковић, српски кошаркаш
• 7. март — Матје Фламини, француски фудбалер^[27]
• 8. март — Саша Вујачић, словеначки кошаркаш
• 8. март — Виктор Сада, шпански кошаркаш^[28]
• 10. март — Оливија Вајлд, америчка глумица^[29]
• 12. март — Џејми Александер, америчка глумица^[30]
• 13. март — Стив Дарси, белгијски тенисер^[31]
• 15. март — Костас Василијадис, грчки кошаркаш
• 15. март — Владимир Јовановић, српски кошаркашки тренер^[32]
• 16. март — Александар Рашић, српски кошаркаш^[33]
• 18. март — Раџив Рам, амерички тенисер^[34]
• 20. март — Фернандо Торес, шпански фудбалер^[35]
• 21. март — Таренс Кинси, амерички кошаркаш^[36]
• 24. март — Крис Бош, амерички кошаркаш
• 24. март — Ифеани Емегхара, нигеријски фудбалер^[37]
• 24. март — Филип Печнер, немачки тенисер^[38]
• 26. март — Силвија Недељковић, српска певачица
• 26. март — Тијана Стајшић, српски модел, Мис Југославије (2002)
• 29. март — Хуан Монако, аргентински тенисер^[39]
• 30. март — Марио Анчић, хрватски тенисер^[40]
• 30. март — Саманта Стосур, аустралијска тенисерка
• 31. март — Дамир Микец, српски стрелац^[41]

• 2. април — Енгин Атсур, турски кошаркаш^[42]
• 5. април — Дејан Келхар, словеначки фудбалер^[43]
• 6. април — Ламонт Хамилтон, амерички кошаркаш^[44]
• 11. април — Никола Карабатић, француски рукометаш
• 16. април — Клер Фој, енглеска глумица^[45]
• 18. април — Америка Ферера, америчка глумица, продуценткиња и редитељка^[46]
• 19. април — Станислава Копривица, српска редитељка, драматуршкиња и сценаристкиња^[47]
• 22. април — Бријен Бенсон, америчка порнографска глумица^[48]
• 29. април — Паулијус Јанкунас, литвански кошаркаш

• 2. мај — Табо Сефолоша, швајцарски кошаркаш^[49]
• 5. мај — Јелена Пудар, српска певачица, најпознатија као чланица групе Неверне бебе^[50]
• 6. мај — Оливер Лафајет, америчко-хрватски кошаркаш^[51]
• 11. мај — Андрес Инијеста, шпански фудбалер
• 14. мај — Оли Мерс, енглески музичар, глумац и телевизијски водитељ^[52]
• 14. мај — Марк Закерберг, амерички програмер и предузетник јеврејског порекла
• 16. мај — Ненад Хераковић, српски глумац^[53]
• 22. мај — Зоран Рендулић, српски фудбалер^[54]
• 23. мај — Уго Алмеида, португалски фудбалер^[55]
• 25. мај — Карла Кокс, чешка порнографска глумица^[56]
• 25. мај — Унур Бирна Вилхјаулмсдоутир, исландска глумица и модел, најпознатија као Мис Исланда и Мис света (2005)
• 26. мај — Тијана Кондић, српска глумица^[57]
• 27. мај — Блејк Ејхерн, амерички кошаркаш^[58]
• 29. мај — Кармело Ентони, амерички кошаркаш^[59]
• 31. мај — Нејт Робинсон, амерички кошаркаш^[60]
• 31. мај — Милорад Чавић, српски пливач^[61]

• 2. јун — Миле Илић, српски кошаркаш^[62]
• 4. јун — Милко Бјелица, српско-црногорски кошаркаш^[63]
• 5. јун — Андрија Кузмановић, српски глумац^[64]
• 8. јун — Миа Борисављевић, српска певачица^[65]
• 8. јун — Хавијер Маскерано, аргентински фудбалер^[66]
• 10. јун — Иван Раденовић, српски кошаркаш^[67]
• 11. јун — Млађан Јановић, црногорски ватерполиста^[68]
• 11. јун — Ненад Мишановић, српски кошаркаш^[69]
• 12. јун — Бруно Соријано, шпански фудбалер^[70]
• 19. јун — Пол Дејно, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар^[71]
• 22. јун — Јанко Типсаревић, српски тенисер^[72]
• 23. јун — Дафи, велшка музичарка и глумица^[73]
• 24. јун — Џеј Џеј Редик, амерички кошаркаш^[74]
• 26. јун — Хосе Хуан Бареа, порторикански кошаркаш^[75]
• 26. јун — Дерон Вилијамс, амерички кошаркаш
• 26. јун — Индила, француска музичарка^[76]
• 26. јун — Обри Плаза, америчка глумица, комичарка, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња^[77]
• 27. јун — Клои Кардашијан, амерички модел^[78]
• 30. јун — Иван Кољевић, црногорски кошаркаш^[79]

• 2. јул — Џони Вир, амерички клизач^[80]
• 6. јул — Жанг Хао, кинески клизач
• 11. јул — Танит Белбин, канадска клизачица
• 11. јул — Рејчел Тејлор, аустралијска глумица и модел^[81]
• 14. јул — Самир Ханданович, словеначки фудбалски голман^[82]
• 18. јул — Џамон Гордон, амерички кошаркаш
• 19. јул — Адам Морисон, амерички кошаркаш^[83]
• 20. јул — Наташа Којић, српска певачица^[84]
• 21. јул — Владимир Веременко, белоруски кошаркаш
• 21. јул — Пол Дејвис, амерички кошаркаш^[85]
• 22. јул — Стјуарт Даунинг, енглески фудбалер^[86]
• 23. јул — Валтер Гаргано, уругвајски фудбалер^[87]
• 25. јул — Лукас Маврокефалидис, грчки кошаркаш
• 27. јул — Тејлор Шилинг, америчка глумица^[88]
• 28. јул — Џон Дејвид Вошингтон, амерички глумац^[89]
• 31. јул — Бранислав Лалић, српски музичар

• 1. август — Младен Божовић, црногорски фудбалски голман^[90]
• 1. август — Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер^[91]
• 5. август — Никола Росић, српски одбојкаш^[92]
• 6. август — Маја Огњеновић, српска одбојкашица
• 7. август — Стратос Перпероглу, грчки кошаркаш
• 10. август — Донтеј Дрејпер, америчко-хрватски кошаркаш^[93]
• 12. август — Шерон Симпсон, јамајканска атлетичарка^[94]
• 13. август — Аљона Бондаренко, украјинска тенисерка
• 13. август — Нико Крањчар, хрватски фудбалер^[95]
• 14. август — Ева Бирнерова, чешка тенисерка
• 14. август — Иван Жигерановић, српски кошаркаш
• 14. август — Ђорђо Кјелини, италијански фудбалер^[96]
• 14. август — Робин Седерлинг, шведски тенисер^[97]
• 18. август — Душан Баста, српски фудбалер^[98]
• 19. август — Алесандро Матри, италијански фудбалер
• 23. август — Андреана Чекић, српско-црногорска певачица^[99]
• 23. август — Глен Џонсон, енглески фудбалер^[100]
• 24. август — Чарли Вилануева, доминиканско-амерички кошаркаш^[101]
• 27. август — Натали Диздар, хрватска музичарка
• 27. август — Сули Мунтари, гански фудбалер^[102]
• 28. август — Паула Фернандес, бразилска музичарка^[103]
• 31. август — Марко Банић, хрватски кошаркаш^[104]

• 4. септембар — Камила Бордонаба, аргентинска глумица, музичарка, плесачица и редитељка^[105]
• 4. септембар — Деметрис Николс, амерички кошаркаш
• 5. септембар — Анабела Волис, енглеска глумица^[106]
• 7. септембар — Вера Звонарјова, руска тенисерка^[107]
• 8. септембар — Радован Вујовић, српски глумац^[108]
• 12. септембар — Анастасија Буђић, српски модел
• 15. септембар — Никола Васић, српски кошаркаш^[109]
• 15. септембар — Принц Хари, војвода од Сасекса, други син принца Чарлса и принцезе Дајане
• 16. септембар — Душан Ђурић, шведски фудбалер
• 19. септембар — Антанас Кавалијаускас, литвански кошаркаш
• 20. септембар — Брајан Жубер, француски клизач
• 22. септембар — Тијаго Силва, бразилски фудбалер^[110]
• 22. септембар — Лора Вандерворт, канадска глумица^[111]
• 24. септембар — Боби Браун, амерички кошаркаш
• 27. септембар — Ваутер Вејлант, белгијски бициклиста (прем. 2011)
• 27. септембар — Аврил Лавињ, канадска музичарка и глумица^[112]
• 28. септембар — Матје Валбуена, француски фудбалер^[113]
• 28. септембар — Мелоди Торнтон, америчка певачица^[114]
• 29. септембар — Лиса Гормли, аустралијанска глумица^[115]
• 30. септембар — Немања Рнић, српски фудбалер^[116]

• 2. октобар — Марион Бартоли, француска тенисерка
• 3. октобар — Ешли Симпсон, америчка музичарка и глумица^[117]
• 4. октобар — Јелена Катина, руска музичарка^[118]
• 6. октобар — Владан Вукосављевић, српски кошаркаш^[119]
• 15. октобар — Асмир Колашинац, српски бацач кугле^[120]
• 15. октобар — Милош Трифуновић, српски фудбалер^[121]
• 18. октобар — Линдси Вон, америчка алпска скијашица^[122]
• 18. октобар — Фрида Пинто, индијска глумица и модел^[123]
• 18. октобар — Есперанза Сполдинг, америчка музичарка
• 22. октобар — Алекс Марић, аустралијски кошаркаш^[124]
• 23. октобар — Изабел Гулар, бразилски модел^[125]
• 23. октобар — Анђелка Прпић, српска глумица и ТВ водитељка^[126]
• 24. октобар — Антон Гавел, словачко-немачки кошаркаш^[127]
• 25. октобар — Кејти Пери, америчка музичарка и глумица^[128]
• 26. октобар — Саша Коен, америчка клизачица у уметничком клизању
• 27. октобар — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица^[129]
• 27. октобар — Данијел Субашић, хрватски фудбалски голман^[130]
• 28. октобар — Фин Витрок, амерички глумац и сценариста^[131]
• 28. октобар — Обафеми Мартинс, нигеријски фудбалер^[132]

• 1. новембар — Милош Красић, српски фудбалер^[133]
• 1. новембар — Савио Оливеира до Вале, бразилски фудбалер^[134]
• 1. новембар — Наталија Тена, енглеска глумица и музичарка^[135]
• 2. новембар — Анастасија Карпова, руска певачица
• 5. новембар — Лука Жорић, хрватски кошаркаш^[136]
• 7. новембар — Лана Јурчевић, хрватска певачица
• 9. новембар — Делта Гудрем, аустралијска музичарка и глумица^[137]
• 9. новембар — Сузана Ћебић, српска одбојкашица^[138]
• 10. новембар — Кендрик Перкинс, амерички кошаркаш^[139]
• 14. новембар — Винченцо Нибали, италијански бициклиста^[140]
• 14. новембар — Марија Шерифовић, српска певачица
• 15. новембар — Катарина Булатовић, црногорска рукометашица
• 16. новембар — Џема Аткинсон, енглеска глумица и модел
• 16. новембар — Ана Вучковић Денчић, српска списатељица, новинарка и сценаристкиња
• 19. новембар — Линдси Елингсон, амерички модел
• 19. новембар — Дамир Кахриман, српски фудбалски голман^[141]
• 21. новембар — Џена Малон, америчка глумица, музичарка и фотографкиња^[142]
• 22. новембар — Скарлет Џохансон, америчка глумица^[143]
• 25. новембар — Гаспар Улије, француски глумац (прем. 2022)^[144]
• 28. новембар — Ендру Богут, аустралијски кошаркаш
• 28. новембар — Мери Елизабет Винстед, америчка глумица и певачица^[145]
• 30. новембар — Најџел де Јонг, холандски фудбалер^[146]
• 30. новембар — Алан Хатон, шкотски фудбалер^[147]

• 1. децембар — Алексис Роудс, аустралијска бициклисткиња
• 5. децембар — Роко Лени Укић, хрватски кошаркаш
• 7. децембар — Петар Бенчина, српски глумац^[148]
• 7. децембар — Роберт Кубица, пољски аутомобилиста, возач Формуле 1^[149]
• 8. децембар — Дастин Браун, јамајканско-немачки тенисер^[150]
• 10. децембар — Ромео Травис, америчко-македонски кошаркаш^[151]
• 11. децембар — Лејтон Бејнс, енглески фудбалер^[152]
• 11. децембар — Сандра Ечеверија, мексичка глумица, певачица и модел^[153]
• 12. децембар — Данијел Агер, дански фудбалер^[154]
• 13. децембар — Санти Казорла, шпански фудбалер^[155]
• 15. децембар — Мартин Шкртел, словачки фудбалер^[156]
• 16. децембар — Тео Џејмс, енглески глумац^[157]
• 22. децембар — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј
• 25. децембар — Милош Нинковић, српски фудбалер^[158]
• 25. децембар — Џесика Ориглиасо, аустралијска музичарка, најпознатија као чланица дуа The Veronicas^[159]
• 27. децембар — Енвер Аливодић, српски фудбалер^[160]
• 27. децембар — Жил Симон, француски тенисер^[161]
• 30. децембар — Андра Деј, америчка музичарка и глумица
• 30. децембар — Миленко Себић, српски стрелац^[162]
• 30. децембар — Леброн Џејмс, амерички кошаркаш^[163]

• 20. јануар — Џони Вајсмилер, амерички глумац (* 1904)^[164]
• 20. јануар — Јован Милићевић, српски историчар (* 1927)

• 9. фебруар — Јуриј Андропов, совјетски политичар (* 1914)^[165]
• 12. фебруар — Хулио Кортасар, аргентински књижевник (* 1914)
• 21. фебруар — Михаил Шолохов, руски књижевник (* 1905)^[166]

• 26. март — Ахмед Секу Туре, гвинејски државник (* 1922)^[167]
• 26. март — Бранко Ћопић, српски књижевник (* 1915)^[168]

• 5. април — Артур Харис, британски маршал^[169]
• 17. април — Марк Кларк, амерички генерал^[170]
• 25. април — Дејвид Кенеди, син Роберта Ф. Кенедија (* 1955)

• 11. јун — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (* 1922)^[171]
• 25. јун — Мишел Фуко, француски филозоф (* 1926)^[172]

• 27. јул — Џејмс Мејсон, енглески глумац (* 1909)^[173]

• 13. август — Тигран Петросјан, јерменски шахиста и бивши шампион свет у шаху (* 17. јун — 1929)^[174]

• 5. август — Ричард Бартон, велшки глумац^[175]
• 25. август — Труман Капоте, амерички књижевник^[176]
• 28. август — Мохамед Нагиб, египатски генерал и политичар^[177]

• 16. август — Душко Радовић, српски писац и новинар (* 1922)^[178]

• 14. септембар — Џенет Гејнор, америчка глумица (* 1906)^[179]

• 20. октобар — Пол Дирак, швајцарски и енглески физичар (* 1902)
• 21. октобар — Франсоа Трифо, француски режисер (* 1932)^[180]
• 31. октобар — Индира Ганди, премијер Индије (* 1917)^[181]

• 20. децембар — Дмитриј Устинов, совјетски политичар
• 28. децембар — Сем Пекинпо, амерички филмски редитељ и сценариста (* 1925)^[182]

• Физика — Карло Рубија и Симон ван дер Мер
• Хемија — Роберт Врус Мерифилд
• Медицина — Нилс К. Јерне, Џорџ Ј. Ф. Колер и Цезар Милстајн
• Књижевност — Јарослав Сајферт
• Мир — Десмонд Туту
• Економија — Ричард Стон

• Хиљаду деветсто осамдесет четврта

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума