Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1901 1902 1903 1904 1905 1906 1907
1904 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1904. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 25. јануар — У Београду је почео да излази дневни лист Политика.
• 25. јануар — 179 рудара и два помоћника погинуло је у катастрофи рудника Харвик, Чесвик, Пенсилванија.

• 4. фебруар — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.
• 8. фебруар — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат.

• 31. март — Софијски споразум потписан је између Кнежевине Бугарске и Краљевине Србије Никола Пашић покушао је споразумом да заустави аустроугарски утицај.

• 8. април — У Лондону је потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“.
• 28. април — У рударској несрећи у Вилануева дел Рио, Севиља страдало 63 особе.

• Битка на Шупљем камену

• 28. јун — Дански прекоокеански брод СС Норге насукао се и потонуо близу Рокола, усмртивши око 627 људи, од којих су многи руско-пољски и скандинавски емигранти.
  • Оригинална икона Богородице Казанске је украдена и потом уништена у Русији.
  • Основан је енглески фудбалски клуб Хал Сити.

• Јул — Павлос Мелас улази у Македонију са малом јединицом људи током борбе за Македонију.
• 1. јул — Треће модерне олимпијске игре отворене су у Сент Луису, Мисури, Сједињене Америчке Државе, као део Светске изложбе.
• 22. јул — Првих 2.000 од 62.000 уговорених кинеских кулија стиже у Дурбан у Јужној Африци из Ћинхуангдаоа како би ублажили недостатак неквалификованих радника у рудницима злата Трансвалске колоније.
• 23. јул — Дејвид Робертс из фирме Ричард Хорнсби и синови Грантама у Енглеској патентира трактор са континуираним гусеницама.

• 6. август— Кокошињски покољ Злочин комита ВМРО-а над Србима у Македонији. Израз кокошињски покољ односи се на неколико злочина комита ВМРО-а. у околини Куманова и Кратова у периоду јул-октобар 1904. године. Злочине су извршиле чете ВМРО-а- под командом војвода Атанаса Бабате и Јордана Спасова.
• 10. август — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата.

• 21. септембар — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије.

• 27. октобар — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.

• 8. новембар — Председнички избори у Сједињеним Државама 1904: Републикански председник Теодор Рузвелт побеђује демократу Алтона Б. Паркера.
• 16. новембар —
  • Норвешки капетан Карл Антон Ларсен основао је насеље у Гритвикену, на британској јужноатлантској острвској територији Јужна Џорџија, као станицу за лов на китове за своју компанију.
  • Енглески инжењер Џон Амброз Флеминг патентира прву термојонску вакуумску цев, двоелектродну диоду („осцилациони вентил“ или Флемингов вентил).
• 24. новембар — Компанија Holt Manufacturing Company у Сједињеним Државама успешно је демонстрирала трактор са континуираним гусеницама. „Гусеница“ ће револуционисати грађевинска возила и копнено ратовање.

• 2. децембар — Совјет Санкт Петербурга позива на повлачење новца из банака; покушај не успева, а извршни комитет је ухапшен.
• 3. децембар — Чарлс Дилон Перин открива највећи неправилни Јупитеров сателит, касније назван Хималија, у калифорнијској опсерваторији Лик.
• 6. децембар — Теодор Рузвелт објављује свој „Королар“ Монроове доктрине, наводећи да ће Сједињене Државе интервенисати на западној хемисфери уколико се латиноамеричке владе покажу неспособним или нестабилним.

• 8. јануар — Карл Брант, немачки лекар, осуђен за ратне злочине
• 13. јануар — Сава Јеремић, српски фрулаш и солиста Радио Београда (†1989)
• 13. јануар — Сесил Битон, енглески фотограф, костимограф, сценограф (†1980)
• 15. јануар — Антонен Мањ, француски бициклиста. (†1983).
• 18. јануар — Кери Грант, амерички глумац енглеског порекла (†1986)

• 2. фебруар — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка (прем. 1976)
• 11. фебруар — Лисил Рандон, најстарија жива особа у Европи и свету
• 27. фебруар — Андре Ледик, француски бициклиста (†1980).
• 29. фебруар — Јалу Курек, пољски песник, прозни писац и критичар (†1983)

• 4. март — Бахрија Нури-Хаџић, оперска певачица (†1993)
• 7. март — Рајнхард Хајдрих, немачки нацистички званичник
• 31. март — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар (†1964)

• 22. април — Роберт Опенхајмер, амерички физичар (†1967)
• 24. април — Вилем де Кунинг, холандско-амерички сликар (†1997)

• 11. мај — Салвадор Дали, надреалистички уметник, један од најзначајнијих уметника 20. века (†1989)
• 29. мај — Грег Толанд, амерички сниматељ и редитељ (†1948)

• 2. јун — Џони Вајсмилер, амерички спортиста и глумац (†1984)
• 2. јун — Ернст Мајр, еволуциони биолог (†2005)
• 28. јун — Петар I Карађорђевић открио је Споменик косовским јунацима у Крушевцу

• 2. јул — Рене Лакост, француски тенисер и бизнисмен, оснивач компаније Лакост (†1996
• 12. јул — Пабло Неруда, чилеански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност (†1973)
• 14. јул — Исак Башевис Сингер, амерички писац
• 14. јул — Владо Јанић Цапо, народни херој Југославије (†1991)
• 18. јул — Јелисавета Вељковић, суперстогодишњакиња, најстарија особа у Србији (†2016)
• 28. јул — Селвин Лојд, британски правник и политичар (†1978)

• 4. август — Хелен Кејн, америчка певачица, послужила за модел Бети Буп.
• 12. август — Алексеј Николајевич, био је најмлађе дете руског цара Николаја II и Александре Фјордовне (†1918)

• 13. септембар — Гледис Џорџ, америчка глумица (†1954)
• 13. септембар — Умберто II, последњи краљ Италије (†1983)

• 16. новембар — Намди Азикиве, нигеријски политичар и први председник Нигерије (†1996)

• 10. децембар — Антоњин Новотни, комуниста и председник Чехословачке (†1975)
• 19. децембар — Никола Перваз, српски правник (†1977).

• 8. јануар — Феликс Каниц, мађарски путописац, археолог и етнолог. (*1829).

• 26. април — Димитрије Нешић, српски математичар, председник Српске краљевске академије. (*1836).

• 15. јул — Антон Чехов, руски књижевник

• Физика — Џон Вилијам Страт, 3. барон Рејли
• Хемија — Сер Вилијам Ремзи
• Медицина — Иван Петрович Павлов
• Књижевност — Фредерик Мистрал и Хосе Ечегарај и Еизагире
• Мир — Институт за међународно право (Белгија)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума