Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1898 1899 1900 1901 1902 1903 1904
1901 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1901. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Британске колоније Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Квинсленд, Викторија, Тасманија и Нови Јужни Велс формирале су Савезну Државу Аустралију, шесту највећу земљу на свету.
• 1. јануар — Нигерија је постала британски протекторат.
• 1. јануар — Настанак пентекостализма у Канзасу.
• 9. јануар — Објављена епидемија куге у Цариграду.
• 10. јануар — У Тексасу (нафтно поље Спиндлтоп) пронађене тада највеће светске залихе нафте - почиње Тексашки нафтни бум.
• 13. јануар^? — Почео с радом Пастеров завод у Нишу.
• 14. јануар — Први број "Позоришног листа" у Србији, први уредник Бранислав Нушић.
• 22. јануар — Умрла краљица Викторија након 63 године владавине, наслеђује је син Едвард VII (до 1910, у добу означеном као „едвардијанско”).
• 31. јануар — Претпремијера Чеховљеве „Три сестре”.

• 1. фебруар — Штампан први број Српског књижевног гласника.
• 6. фебруар — Први јавни телефони на железничким станицама у Паризу.
• 11. фебруар — У Бечу умро бивши српски краљ Милан Обреновић (биће сахрањен у манастиру Крушедол).
• 11. фебруар — Антијезуитски нереди у Шпанији.
• 18. фебруар — Реконструкција српске владе, улази радикал Михаило Вујић за министра иностраних дела.
• 21. фебруар — На прилазу Сан Франциску потонуо брод СС Сити ов Рио де Жанеиро, око 130 погинулих.
• 23. фебруар — Велика Британија и Немачка су договориле границу између Немачке источне Африке (данашња Танзанија) и Њасаленда (данашњи Малави).
• 25. фебруар — Џ. П. Морган се приближио монополу у америчкој индустрији челика − Ју Ес Стил, прва корпорација вреднија од милијарду долара.
• 26. фебруар — У Пекингу погубљена двојица лидера Боксерског устанка.
• 27. фебруар — Султан Абдул Хамид II је послао 50.000 војника на бугарску границу због немира у Македонији.

• 2. март — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.
• 4. март — Вилијам Макинли започиње други мандат председника САД, Теодор Рузвелт је потпредседник.
• 6. март — У Бремену покушај атентата на Вилхелма II.
• 7. март — Руска православна црква је екскомуницирала Лава Толстоја.
• 17. март — Изложба 71 ван Гогове слике у Паризу изазива сензацију.
• 17. март — Студентски нереди у Санкт Петербургу због екскомуникације Толстоја и годишњице смрти извесне једне анархисткиње.

• 2. април — Коалициона влада радикала и напредњака у Краљевини Србији, на челу Михаило Вујић.
• 2. април — Земљотрес у средњем Банату (епицентар ~ Српски Итебеј, магнитуда 5,0; интензитет 7).
• 5. април — Прекинути руско-кинески преговори, Kина је под притиском Јапана и Британије да не предаје Манџурију Русији.
• 13. април — Индијанци Гуајајара у бразилској држави Марањао дигли побуну код Алто Алегреа против капуцинских мисионара који су их малтретирали, страдале су стотине људи.
• 19. април — Краљевина Србија добија Априлски устав, "дарован" од краља. Уведен дводомни парламент (Скупштина и Сенат), омогућено наслеђивање престола женском потомству. Споразум са напредњацима доводи до стварања расцепа међу радикалима и стварања Самосталне радикалне странке (Љубомир Живковић, Љубомир Стојановић, Јован Жујовић, Љубомир Давидовић и Јаша Продановић).
• 24. април — 26 мртвих у кемијској експлозији у Гриесхеиму у Немачкој.
• 25. април — Држава Њујорк прва у САД уводи обвезне регистрацијске плоче за све аутомобиле.
• 26. април — Побуна у Алжиру, нападнути француски колонисти у месту Маргуерите.
• 29. април — Антисемитски нереди у Будимпешти.

• 3. мај — У Суботици основан Спортски атлетски клуб "Бачка", први фудбалски клуб на простору данашње Србије.
• 3. мај — Џексонвил, Флорида страдао у пожару, обновљен за пар година.
• 5. мај — Завршен је Kастински рат у Јукатану који траје од 1847: мексичка војска заузела Чан Санта Круз (Фелипе Царрилло Пуерто); ипак, чарке се настављају до 1933.
• 8. мај — Берзанска паника у Њујорку након покушаја стављања под контролу фирме Нортхерн Пацифиц Раилвеј.
• 14. мај — Јозеф Писудски побегао из руског заточеништва након што је одглумио лудило.
• 17. мај — Теодор Херзл се састао са султаном Абдул Хамидом II, предлаже да Јевреји колонизују Палестину у замену за отплату царских дугова.
• 24. мај — 78 мртвих у несрећи у руднику Каерфилy у Јужном Велсу.
• 24. мај — Социјална активисткиња Емилy Хобхоусе се враћа у Енглеску са описима концентрационих логора за Буре у Јужној Африци. Бурски рат је практично решен у британску корист али Бури настављају са герилским операцијама, што се покушава спречити затварањем популације у логоре.
• 25. мај — Жене у Норвешкој које плаћају порез добиле право гласа на локалним изборима.
• 30. мај — Срби из Босне захтевају аутономију. Предали су "трећи царски меморандум" Фрањи Јосифу.

• 2. јун — У Београду отворена Прва изложба Аматерских фотографских снимака у Kраљевини Србији, са преко 1000 фотографија.
• 8. јун — Руски физиолог Иван Павлов приказује двојици шведских колега из Нобеловог комитета своје експерименте са класичним кондиционирањем (добиће награду 1904).
• 11. јун — Kукова Острва прикључена Новом Зеланду (самоуправа у слободној асоцијацији од 1965).
• 12. јун — Kубанска уставна конвенција прихвата из трећег пута Платов амандман, без измена, чиме земља постаје амерички протекторат (амандман је опозван 1934).
• 16. јун — Kаикхусрау Јахан постаје четврта владарка заредом индијске Државе Бопал.
• 17. јун — Лоyд Георге предложио у Парламенту осуду концентрацијских логора у Јужној Африци, што је одбијено са 154 према 253.
• 17. јун — У Берлину почиње немачка Ортографска конференција: јединствена ортографија за земље немачког језика.
• 19. јун — Поводом рођења велике кнегиње Анастасије, цар помиловао ухапшене студенте.
• 24. јун — Прва Пикасова изложба у Паризу, његов Плави период траје 1901-1904.
• 29. јун — Цар Николај II потврдио закон којим ће Финци служити у руској војсци - Велико Војводство је имало своју војску од 1881.
• 30. јун — Представљен окапи, животиња сродна жирафи која је раније била позната само Пигмејима.

• 1. јул — У Француској ступио на снагу Закон о асоцијацијама, које не смеју имати страних обавеза - највише утиче на католичку цркву.
• 2. јул — 400 људи погинуло у топлотном удару у Њујорку и истоку САД, касније врућина на Средњем западу и Југу; суша је знатно погодила летину.
• 4. јул — Успостављена Инсуларна влада Филипинских острва, чиме је америчка војна влада замењена цивилном (од 1935. Kомонвелт Филипини, независан 1946).
• 5. јул — Француска подморница Густаве Зеде се на вежбама прикрала бојном броду и погодила га макетом торпеда - приказана могућност подморница у ратовању (сличну демонстрацију у септембру врши америчка подморница УСС Холланд).
• 14. јул — У Београду отворено прво радничко позориште у кафани "Радничка касина", на углу Дечанске и Скопљанске (Нушићеве) улице.
• јул - Албанци и Турци Исе Бољетинца брутално врше истрагу оружја у српским селима Ибарског Kолашина; од јануара до августа око 600 особа је побегло у Србију; сукоб српске наоружане групе и турске војске на Рогозни.
• јул - Никола Тесла тражи још новца од Џ.П. Моргана, овај одбио и тражи обрачун већ потрошеног новца.
• 22. јул — Случај Таф Вале у УK: пресуђено да су синдикати одговорни за губитак профита током штрајка - доводи до раста чланства у синдикатима и оснивања Лабуристичке странке, пресуда оборена 1906.
• 26. јул — Прво путовање брода РМС Селтиц, највећег на свету, првог од Велике четворке фирме Вајт Стар Лине.
• 28 — 29. јул — Битка код Сан Кристобала у Венецуели: победа венецуеаланске владе и колумбијских либерала над колумбијским конзервативним инвадорима и њиховим венецуеланским савезницима.
• 31. јул — Немачки метеоролози Артхур Берсон и Реинхард Сüринг се попели балоном до 10.800 метара висине.

• 1. август — Илирски Завод светог Јеронима у Риму папином одлуком постаје "хрватски" - протест из Црне Горе.
• 1. август — Парламент УK изгласао додатних 12,5 милијуна фунти за наоружање,
• 4. август — Избори у Краљевини Србији, тежак пораз напредњака. Скупштина: 84 споразумна радикала, 26 споразумних напредњака, 14 самосталних радикала и 6 либерала (струја Авакумовић-Рибарац); Сенат: од 18 изборних места, споразумни радикали узели 17 и један самостални радикал (уз именоване од стране краља, радикали имају већину у оба дома).
• 6. август — Британска Експедиција Дискавери на челу са Р. Ф. Скотом креће у истраживање Антарктика (до 1904).
• 6. август — Земља у резервату племена Kиова у Оклахоми раздељена белцима.
• 18. август — Одбијен закон о ограничавању радног времена у УK.
• 18. август — Из места Пирс Сити, Мисоури протерани сви црнци након убиства једне белкиње, наредних дана се слично дешава у околним местима.
• 21. август — На Филипине стижу амерички учитељи и учитељице, њих 509, прозвани Томасисти, по броду УСАТ Томас.
• 30. август — Хуберт Сесил Бот патентирао у УK први моторизовани усисивач, прва верзија је била крупан уређај са бензинским погоном и коњском вучом, затим са електричним погоном

• 3. септембар — Чланови Унутрашње македонске револуционарне организације киднаповали америчку мисионарку Елен Стон.
• 6. септембар — Извршен атентат на председник САД, Вилијама Макинлија, за време његове посете граду Буфало у савезној држави Њујорк. Макинли је преминуо осам дана касније.
• 7. септембар — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини.
• 14. септембар — Теодор Рузвелт је инаугурисан за 26. председника САД, након смрти Вилијама Макинлија.

• 1. октобар — Умро емир Авганистана Абдур Рахман Kхан, наслеђује га син Хабибулах Kхан (до 1919).
• 2 — 9. октобар — Избори у Мађарској, победа владајућих либерала.
• 10. октобар — Хенри Форд победио у својој јединој трци, што ће му привући инвеститоре.
• 14. октобар — Почиње редован сазив скупштине у Краљевини Србији (до маја наредне године).
• 16. октобар — Црнопути учитељ Букер Т. Вашингтон доручкује с председником САД Рузвелтом у Белој кући (која се од тада тако и званично зове, уместо Извршно здање).
• 20 — 21. октобар — На скупштини у Kнину основано Просветно-привредно друштво Српска зора.
• 25. октобар — Британски секретар за колоније Јозеф Чембрлен каже да се Британци у Јужној Африци понашају много часније него учесници Француско-пруског рата - гнев у Немачкој, нестале шансе за савез са Британијом.
• 28. октобар — Расни немири због доручка у Белој кући, 34 мртвих.
• 29. октобар — У Њу Хемпширу ухапшена медицинска сестра Јане Топпан, признаће 31 убиство.

• 5. новембар — Француска морнарица заузела три луке на Лезбосу, док османска влада не задовољи дуг (пристаје три дана касније).
• 9. новембар — У Британској Индији формирана Сјеверозападна Гранична Покрајина.
• 12 — 13. новембар — Велика олуја погађа Британска острва, преко 200 мртвих.
• 17. новембар — Плес четрдесет једног: полиција упала на трансвеститски бал у граду Мексику, многи ухапшени су регрутовани и послати на Јукатан.
• 18. новембар — Хаy–Паунцефотеов уговор: Велика Британија даје САД право да изгради и контролише канал између Атлантског и Тихог океана (у игри су Панама, тренутно део Kолумбије, и Никарагва).
• 19. новембар — У немачком Kамеруну угушен устанак Фулби.
• 20. новембар — Битка за Манастир светих апостола (Аракелоц): група јерменских герилаца на челу са Андраником Озанијаном успела да избегне турско заробљавање.
• 21. новембар — Врхунац нереда Евангелика у Атини: осам људи погинуло у протестима због објављивања Јеванђеља преведеног на модерни грчки језик.
• 25. новембар — Др. Алоис Алзхеимер први пут прегледао Аугусту Детер, што ће довести до дијагнозе Алцхајмерове болести.
• 30. новембар — У Детроиту основана Хенрy Форд Цомпанy, али Форд је напустио следеће године тако да ова мења име у Кадилак.
• новембар - децембар - Англо-Аро рат у источној Нигерији.

• 3. децембар — Говор председника Рузвелта пред Представничким домом САД, тражи да се у разумним границама сузбије моћ трустова.
• 10. децембар — Додељене прве Нобелове награде.
• 12. децембар — Гуљелмо Маркони тврди да је послао први трансатлантски радио-сигнал, из Kорнвола до Њуфаундленда на даљини од 3.500 км.
• децембар — У Швајцарској основана руска Социјалистичка револуционарна партија (есери).
• 18. децембар — Народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о штампи.
• 18. децембар — Либерални посланик Давид Ллоyд Георге замало линчован у Бирмингему на мировном скупу против Бурског рата.
• 19 — 20. децембар — Побуна против венецуеланске владе у пет држава, убрзо угушена.
• 20. децембар — У Kенији завршена Уганданска железница, између мора и Викторијиног језера, касније прозвана "Лудачка линија" - током градње страдало 2.498 радника
• 23. децембар — У Аустралији ступа на снагу Закон о ограничењу имиграције, у складу са Политиком беле Аустралије.
• 26 — 31. децембар — Пети Ционистички конгрес у Базелу: основан Јеврејски национални фонд за куповину земље у Палестини.
• 31. децембар — Томáс Естрада Палма, донедавно држављанин САД, изабран за првог председника Kубе.

• 3. јануар — Нго Дин Зјем, јужновијетнамски политичар

• 28. фебруар — Лајнус Полинг, амерички хемичар и биохемичар. Добитник је две Нобелове награде. Прва награда из хемије 1954, а друга за мир 1962. (†1994)

• 29. април — Хирохито, цар Јапана

• 7. мај — Гари Купер, амерички глумац (†1961)
• 20. мај — Макс Еве, холандски шахиста и светски шампион у шаху (†1981)

• 15. август — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме, (†1988)

• 25. септембар — Робер Бресон, француски редитељ. (†1999)
• 27. септембар — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтнант НОВЈ и народни херој. (†1944)
• 29. септембар — Енрико Ферми, италијански физичар. (†1954)

• 10. октобар — Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор, сликар и графичар. (†1966)

• 20. новембар — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер (†1957)

• 5. децембар — Вернер Хајсенберг, немачки физичар. (†1976)
• 16. децембар — Маргарет Мид, амерички антрополог (†1978)
• 27. децембар — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица. (†1992).

• 14. јануар — Шарл Ермит, француски математичар
• 16. јануар — Арнолд Беклин, швајцарски сликар
• 22. јануар — Викторија Хановерска, британска краљица
• 27. јануар — Ђузепе Верди, италијански композитор
• 29. јануар — Милан Обреновић, српски краљ

• 2. фебруар — Марко Миљанов, црногорски војвода и књижевник
• 4. фебруар — Светозар Милетић, српски политичар и правник

• 12. март — Јован Илић, српски књижевник и политичар
• 13. март — Бенџамин Харисон, председник САД

• 30. мај — Виктор Д’Онт, белгијски правник и математичар

• 22. јул — Никанор Поповић, епископ СПЦ

• 5. август — Викторија фон Сакс-Кобург и Гота, немачка царица
• 9. август — Аћим Чумић, српски политичар

• 9. септембар — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар и графичар. (*1864)
• 14. септембар — Вилијам Макинли, председник САД

• 1. октобар — Абдур Рахман Кан, авганистански емир

• Физика — Вилхелм Конрад Рендген
• Хемија — Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф
• Медицина — Емил Адолф фон Беринг
• Књижевност — Сили Придом
• Мир — Оснивач Црвеног крста и зачетник Женевске конвенције Жан Анри Динан (Швајцарска) и Фредерик Паси (Француска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума