Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960-е 1970-е 1980-е 1990-е 2000-е
Године:	1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991
1988 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1988. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. Јануар — СССР је започео свој програм економског реструктурирања (Перестројке) законодавством које је покренуо премијер Михаил Горбачов (иако је Горбачов започео мању реструктуризацију још 1985. године).^[1]

• 2. јануар — Потписан Споразум о слободној трговини између Канаде и САД, на снази од следеће године (Мексико се придружује 1994)
• 4. јануар — Део конструкције моста на Пољичкој улици у Сплиту се одвојио од потпорних ступова и срушио неколико центиметара испред аутобуса који је стајао на станици усмртивши троје пролазника.
• 3. јануар — Слободан Милошевић лакше повређен у саобраћајној незгоди код Шимановаца.
• 7 - 8. јануар — Авганистанско-совјетски рат - Битка за брдо 3234, совјетски падобранци се одбранили од многобројнијих муџахедина у провинцији Пактија.
• 8. јануар — Завршена и трећа јединица нуклеарке Пало Верде у Аризони - са 32.340 ГWх нето производње (2017), највећа електрана у САД.
• 9. јануар — Јак земљотрес код Тиране, осетио се у деловима Југославије.
• 10. јануар — Окончана је операција Магистрал, Опкољени Хост је деблокиран али када се војска повукла крајем месеца, муџахедини су наставили опсаду.
• 11. јануар — Прва Интифада: штрајк палестинских трговаца у градовима, барикаде у селима, значајна израелска репресија.
• 13. јануар — Умро председник Републике Кине/Тајвана Чианг Чинг-куо, наслеђује потпредседник Ли Тенг-хуи (до 2000).
• 17. јануар — Поновљени избори на Хаитију, Леслие Манигат изабран уз одзив мањи од 10%.
• 27. јануар — Аустралија увела прве пластичне новчанице поводом 200-годишњице насељавања.
• 29. јануар — СФРЈ и Италија потписале меморандум о разумевању, трогодишњи програм сарадње и развоја по коме ће Италија дати 417 милиона долара помоћи и кредита.
• 31. јануар — Недељник "Шпигел" објављује текст телеграма који би довео у везу аустријског председника Курта Валдхеима са ратним злочинима у Југославији, али комисија историчара која се бави његовим случајем не може наћи оригинал телеграма.
• 31. јануар — У Југославији забележен 21 случај АИДС, у априлу се помиње 34, у септембру 40.

• 5. фебруар — Суд на Флориди оптужио војног диктатора Панаме Мануела Нориегу за трговину дрогом, САД следећег месеца уводе санкције ( Инвазија САД на Панаму 1989/90).
• 9. фебруар — Велике поплаве и клизишта у држави Рио де Јанеиро, 300 мртвих.
• 10. фебруар — Југословенска комисија историчара и експерата изјављује да је телеграм који повезује Валдхајма са ратним злочинима фалсификат.
• 12. фебруар — Инцидент у Црном мору: совјетска фрегата Безаветни намерно ударила у америчку крстарицу УСС Јорктаун који је тврдила право невиног пролаза кроз совјетске воде.
• 12.и 19. фебруар — Бројеви 8 и 9 "Младине": уводник критикује продају оружја гладној Етиопији, а следећи број извештава о наводној употреби регрута ЈНА за градњу виле Бранка Мамуле, савезног секретара народне одбране, у Опатији.
• 13 - 28. фебруар — Зимска олимпијада у Калгарију, медаље за Југославију: Матеја Свет сребрна (алпско скијање), Мушки тим у скијашким скоковима - сребрна, Матјаж Дебелак бронзана (појединачно скијашки скокови).
• 14. фебруар — Пожар у Библиотеци Академије наука СССР у Лењинграду, уништено између 300 и 400 хиљада књига од 12 милиона; 3,5 милиона јединица је наквашено али је већином спашено.
• 17. фебруар — Експлозија ауто-бомбе испред банке у Осхакатију на северу Намибије, 27 мртвих, Јужна Африка и СWАПО се међусобно оптужују.
• 19. фебруар — Египат тражи од Југославије изручење Халида Абдела Насера, сина покојног председника, под оптужбом да је финансирао групу која је нападала америчко и израелско дипломатско особље.
• 20. фебруар — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.
• 20. фебруар — Регионални совјет Нагорно-Карабаха гласа за прикључење Јерменској ССР.
• 22. фебруар — Сукоб у Аскерану: у Нагорно-Карабаху убијена два Азера - зачетак рата у Нагорно-Карабаху између Јермена и Азербејџанаца; следи му Сумгаитски погром над Јерменима 27. 2..
• 24. фебруар — Врховни суд САД стаје на страну часописа Хустлер, Први и Четрнаести амандман спречавају накнаду за душевне боли због карикатуре, пародије или сатире коју разумна особа не би протумачила као стварне.
• 26. фебруар — У Београду завршен први скуп министара иностраних послова балканских земаља (Југославија, Албанија, Бугарска, Грчка, Румунија, Турска), први такав сусрет од почетка 2. светског рата. Иницијатива за забрану нуклеарног и хемијског оружја на Балкану.
• 27. фебруар — ЈАТ-ов авион Боеинг 727-200 изнајмљен турској авио-компанији ударио у планину на Кипру - погинуло 7 чланова југословенске посаде и 15 путника.
• 27. фебруар — Израелац Мордецхаи Вануну осуђен на 18 година затвора због откривања нуклеарног програма те земље, од чега ће 11 провести у самици.

• 2. март — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
• 16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље.
• 24. Март — Први Мекдоналдсов ресторан отворен у Београду, СФРЈ. Први пут у некој комунистичкој земљи и (југо)источној Европи.^[2]

• 10. април — Експлозија складишта оружја у кампу Ојхри код Равапиндија у Пакистану, 93 мртвих.
• 10. април — Између јапанских острва Шикоку и Хоншу отворен Велики мост Сето, низ од шест мостова и пет вијадуката дужине 13,1 км.
• 11. април — 60. додела Оскара: најбољи филм је "Посљедњи кинески цар", укупно девет награда од исто толико номинација; Мунструцк три награде од шест номинација.
• 14. април — Рат у Авганистану: Женевски споразум између авганистанске владе и Пакистана, уз САД и СССР као гаранторе - одређено повлачење совјетских трупа до фебруара 1989, забрањено слање оружја али обе стране то крше.
• 14. април — Операција Еарнест вил: америчка фрегата УСС Самуел Б. Робертс (ФФГ-58) налетела на мину у Персијском заливу.
• 16. април — У Тунису убијен Абу Џихад, командант војног крила Фатаха - Израел га оптуживао за ескалацију насиља у Првој Интифади.
• 16. април — Црвене бригаде у Италији убиле сенатора Руфилија, саветника премијера де Мите.
• 17. април — Операција Рамадан Мубарак или Друга битка за Фао: Ирачани протерали Иранце са полуострва у Шат ал-Арабу уз помоћ хемијског оружја. То је прва од пет Операција Тавакална ала Алах (Веровали смо у Бога), успешних ирачких офанзива до јула.
• 18. април — Операција Прејинг Мантис, одмазда за штету на на Самуел Б. Робертсу: америчка морнарица потопила пет иранских пловила уз 56 убијених и уништила две нафтне платформе.
• 22. април — Споразум СФРЈ и комитета банака-кредитора којим је обухваћено 6,5 милијарди долара дугова банкама (репрограм у виду 18-годишњег кредита са грејс периодом од 6 година на главницу).
• 22. април — 5. мај — Талачка криза на француској Новој Kаледонији, националисти убили четири жандарма.
• 25. април — Почињу пролећни штрајкови и демонстрације у Пољској - за десетак дана су угушени интервенцијом снага реда.
• 25. април — Иван Демјањук први пут осуђен у Израелу за холокауст - на смрт, али врховни суд ће укинути пресуду.
• 26. април — У Београду установљена књижевна награда "Меша Селимовић", први добитници Дубравка Угрешић ("Форсирање романа ријеке") и Милорад Павић ("Предео сликан чајем").
• 28. април — Алоха Аирлинес Флајт 243 успео да слети на Хавајима након што му је отпало неколико метара трупа.
• 30. април — Песма Евровизије у Даблину: побеђује Селин Дион из Швајцарске, Сребрна крила ("Мангуп") шести.
• април-мај - Либански грађански рат: сукоб између Хезболаха и покрета Амал у Бејруту, Хезболах заузима 80% шиитских подручја града.

• 8. мај — Одржан је први Београдски маратон.
• 10. мај — Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности Уједињених нација, којом би Израел био осуђен због упада у јужни Либан.^[3][4] Ову резолуцију Југославија предложила је заједнички са групом несврстаних држава (Алжир, Аргентина, Непал, Сенегал и Замбија). Југословенски амбасадор у УН Драгослав Пејић изјавио је да „Југославија најснажније осуђује последњи акт агресије против Либана”. Амбасадор САД у УН Вернон Волтерс образложио је амерички вето да се у тексту те резолуције „не помиње да се не [sic] пријатељски акти против Израела организују у Либану”.^[3]
• 15. мај — Раиф Диздаревић изабран за председника Председништва СФР Југославије.
• 18. мај — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.
• 25. мај — У Београду одржана последња приредба поводом Штафете младости.

• 3. јун — Штрајк у памучној индустрији "Ђуро Салај" у Мостару против владиног декрета о ограничењу плата.
• 4. јун — Арзамаска железничка катастрофа: експлодирала три вагона са 120 тона експлозивних материја, 91 погинули.
• 10. јун — "Певајућа револуција", масовне певачке демонстрације у Естонској ССР.
• 11. јун — На Вемблију одржан велики концерт поводом предстојећег 70. рођендана Нелсона Манделе.
• 11. јун — Операција Моунт Хоп: Американци покупили у Чаду хеликоптер совјетске израде Мил Ми-24, заостао из конфликта са Либијом.
• 12. јун — Парламентарни избори у Француској 1988 на којима победу односи леви блок на челу са социјалистима и преузима владу од деснице, окончавши тако кохабитацију предсједника Митерана и премијера Ширака.
• 12. јун — Врхунац прославе 1000-годишњице крштења Русије (Kрштење Русије).
• 14. јун — Почиње пожар у Јелоустону који ће до јесени сагорети 3.000 кв.км (36%) парка.
• јун - Самит Арапске лиге у Алжиру, одлучено да се финансијски помаже Прва интифада.
• 16. јун — Демонстрације у Будимпешти поводом 30-годишњице погубљења Имре Нађа, полиција претукла стотинак људи и ухапсила 19.
• 17. јун — Демонстрације радника "Змаја" пред зградом Скупштине СФРЈ. Тај првобитно социјални протест, као и многи масовни протести који су уследили, представљао је увод у "догађање народа".
• 18. јун — Операција Четрдесет звезда: ирачке снаге и Народни муџахедини Ирана заузели Мехран.
• 20. јун — Војни удар на Хаитију: одговор команданта војске и бившег шефа државе Хенрија Намфyја на покушај председника Манигата да га смени.
• 21. јун — У Љубљани велики митинг подршке ухапшеној тројици (Јанша, Борштнер, Тасић, као и Заврл - оптужница подигнута 30. јуна). Истог дана почиње штрајк радника мариборског ТАМ-а, траже 50% повишице, у једном тренутку су блокирали међународну пругу.
• 25. јун — Окончан УЕФА Еуро 1988 у Западној Немачкој: СССР - Холандија 0:2.
• 26. јун — Аирбус А320-111 пао на аеромитингу у Хабсхејму.
• 27. јун — Судар возова на париској Гаре де Лион, 56 мртвих.
• 28. јун — Хановерски самит Европског савета поново покреће дебату о Економској и монетарној унији, од Делоровог комитета гувернера централних банака затражено да предложе нови распоред корака.

• 3. јул — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.
• 6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.
• 9. јул — У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству. У току наредна три месеца, није било већег места у Србији у којем није одржан митинг подршке тадашњем председнику Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободану Милошевићу. Ова догађања названа су „митинзи истине“.

• 4. август — СФРЈ: струја скупља 40%, железница 70, уље 66%.
• 8. август — Устанак 8888 у Бурми против социјалистичко-војне хунте у коме ће страдати хиљаде људи.
• 8. август — Представници Анголе, Јужне Африке и Кубе договорили примирје.
• 10. август — Југословенски генерал-мајор Славко Јовић постављен за команданта војних посматрача у Ираку и Ирану (мисија УНИИМОГ).
• 11. август — Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам и ал-Заwахиријева фракција Египатског исламског џихада стварају Ал-Каиду ("Основа"), савез бин Ладеновог новца и египатске експертизе.
• 15. август — Почињу летњи штрајкови у Пољској, масовнији од пролећних
• 16 - 18. август — Талачка криза у Гладбеку: пљачка банке се претвара у талачку кризу и јурњаву по Немачкој и Холандији.
• 17. август — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион, убрзо после полетања погинуо је пакистански председник генерал Мохамед Зија ул Хак, који је на чело државе дошао 1977, пошто је војним ударом оборио премијера Зулфикара Али Бута и потом се прогласио шефом државе. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.^[5]
• 18. август — Потпредседник Џорџ Х. В. Буш прихвата номинацију Републиканске странке и обећава: "Читајте ми с усана: нема нових пореза" (што ће га прогонити у кампањи 1992.).
• 20. август — Окончан Ирачко-ирански рат - однео милион живота.
• 20 - 21. август — У Титограду и Колашину масовни митинзи солидарности са Србима и Црногорцима на Косову - први такви ван Србије, у Титограду се скандира "Хоћемо оружје".
• 21. август — Непалски земљотрес погодио ту земљу и северну Индију, најмање 700 мртвих.
• 23. август — Стампедо у реду за хлеб у Титовом Велесу, повређено 20 особа.
• 26. август — Ирански избеглица Мехран Карими Насери се "заглавио" на аеродрому Де Гауле у Паризу до 2006.
• 28. август — Несрећа на аеро-митингу у бази Рамстеин у Немачкој - три авиона из акро-групе Фреце Трицолори се сударила, један пао у масу, погинуло 75 људи.
• 31. август — Аутобус се сударио са камионом код Јабланице и пао у језеро, погинула 32 путника из Параћина.
• 31. август — Састанак Леха Валенсе и министра ун. послова ген. Чеслава Кисзцака: штрајкови ће бити окончани а "Солидарност" ће бити легализована.

• 12 - 14. септембар — Ураган Жилберт разара Јамајку и мексички Јукатан.
• 13. септембар — На Косово послато још 270 милиционера због великих тензија (прошлог октобра послато 300); српска деца из Прекала бојкотовала школу јер их Албанци малтретирају.
• 17. септембар — 2. 10. -  Одржане Олимпијске игре у Сеулу. Последње учешче СФР Југославије на летњим играма, освојено 12 медаља: 3 златне (Јасна Шекарић и Горан Максимовић у стрељаштву и ватерполисти), 4 сребрне и 5 бронзаних.
• 18. септембар — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.
• 20. септембар — Говор Маргарет Тачер у Бругу против европске економске и политичке уније, противи се тоталном укидању контроле на границама.
• 22. септембар — Велики митинг у Краљеву - против "социјалистичке буржоазије", за солидарност са Србима на Косову.
• 22. септембар — Истекао мандат председника Либанона Амина Гемаyела, насљедник не може бити изабран до новембра 1989; Селим Хос и Мицхел Аоун имају супарничке администрације.
• 23. септембар — Око 10.000 српских и црногорских средњошколаца бојкотује наставу и протестује у Приштини. "Ослобођење" јавља да су четворица војника Албанаца осуђени за планирање убиства стражара и крађу оружја из складишта.
• 23. септембар — Код Стратзинга у Аустрији пронађена Венера из Галгенберга стара 30.000 година.
• 24. септембар — Богољуб Карић, приватни предузетник из Пећи, одликован Орденом рада са сребрним венцем.
• 24. септембар — Бен Џонсон поставља светски рекорд на 100 метара са 9,79 секунди, али три дана касније је дисквалификован због допинга.
• 24 - 26. септембар — Велики протести око састанка Светске банке и ММФ-а у Западном Берлину.
• 28. септембар — На Косову ухапшено 42-оје осумњичених сепаратиста који су делили летке у којима се позивало на побуну.
• 29. септембар — НАСА наставља са летовима Спејс Шатла, прекинутим 1986. због трагедије "Челенџера".

• 4. октобар — Слободан Милошевић, у говору радницима испред савезне скупштине у Београду, обећао измене устава Србије и "заустављање контрареволуције на Косову".
• 5. октобар — На митингу у Новом Саду, неколико десетина хиљада грађана каменицама и флашама јогурта гађало зграду руководства тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводина. Покрајинско руководство, САП Војводине и СК Војводине, поднело оставку, а овај догађај назван је "јогурт револуција".
• 17. октобар — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову су почеле масовне демонстрације Албанаца.

• 2. новембар — На интернету се по први пут у историји јавио рачунарски вирус.
• 8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке и актуелни потпредседник Џорџ Буш Старији победио је Мајкла Дукакиса, противкандидата из Демократске странке.
• 15. новембар — Совјетски Савез је први и последњи пут лансирао свој шатл Буран.
• 17. новембар — На седници ЦК СКЈ, Слободан Милошевић затражио смену водећих политичких функционера тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Косово. Ови захтеви изазвали протесте Албанаца у покрајини.
• 19. новембар — На митингу у Београду, милион људи исказало подршку тадашњем српском руководству на челу са Слободаном Милошевићем.

• 1. децембар — Бахрудин Биједић, генерални конзул СФРЈ у Чикагу, Винко Мир, шеф њујоршког огранка Љубљанске банке, и још тројица оптужени у САД за прање новца (Биједић и Мир ослобођени оптужби следећег септембра); сумњиче се и за шпијунажу.
• 1. децембар — Одржан први Светски дан борбе против сиде.
• 1. децембар — Врховни совјет СССР спровео амандмане на устав и изборну реформу, избори за Конгрес народних депутата СССР следећег марта.
• 1. децембар — Почиње десетогодишњи Бугенвилски грађански рат за отцепљење отока Боугаинвилла од Папуе Нове Гвинеје.
• 2. децембар — Аустралска влада затворила југословенски конзулат у Сиднеју, јер нису желели предати полицији чувара који је ранио хрватског демонстранта пре пет дана.
• 2. децембар — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље (1988-90 и 1993-96).
• 5. децембар — Косовски ПК одбио повратак Каћуше Јашари и Азема Власија на положаје и оценио да су новембарске демонстрације у Приштини биле спонтане и нису биле антијугословенске (поделе између Албанаца и Срба у том телу).
• 5 - 6. децембар — Штрајк у руднику угља у Лабину, радници из обућарске индустрије пред Савезном скупштином у Београду.
• 7. децембар — У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.
• 7. децембар — Спитачки земљотрес на северу Јерменске ССР, погинуло више од 25.000 људи, 12.000 је повријеђено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије.
• 7. децембар — Самит Горбачов-Реаган-Буш на Говернорс Исланду код Њујорка. Горбачов у УН најављује смањење совјетске војске за 500.000 људи (10%) и повлачење 10.000 тенкова, 8.500 артиљеријских цеви и 800 борбених авиона из источне Европе и европског СССР.
• 11. децембар — Пао југословенски војни транспортни авион који је допремао помоћ у Јерменију, посада настрадала.
• 14. децембар — Прорадио ТАТ-8, први трансатлантски телефонски кабл са оптичким влакнима.
• 18. децембар — У Пољској основан Грађански комитет "Солидарност" - пут према Округлом столу у фебруару.
• 19. децембар — Фудбалер Миодраг Белодедић легално стигао из Румуније у Југославију, где затим и остаје - играће за ФК Црвена Звезда, у почетку без уговора.
• 20. децембар — "Имигранти из Југославије" украли на њујоршкој Петој авенији дијаманте вредне 700.000 долара (еквивалент 1,4 милиона из 2016) - ухапшени касније током дана, док су прегледали плен и пили шампањац.
• 20. децембар — У Бечу потписана Конвенција Уједињених нација против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци (на снази од 1990).
• 21. децембар — Боинг 747 америчке компаније Пан Ам на линији Лондон-Њујорк је експлодирао изнад шкотског места Локерби, при чему је погинуло 270 људи.
• 21. децембар — Експлодирао Пан Ам-ов авион изнад Локербија у Шкотској - 259 мртвих из авиона и 11 из насеља - за терористички акт је оптужена Либија.
• 22. децембар — Потписани Њујоршки споразуми између Кубе, Анголе и Јужне Африке којим се стране трупе повлаче из Анголе и омогућава независност Намибије 1990. Резолуцијом СБ УН основана Верификациона мисија УН за Анголу (тамошњи грађански рат се наставља).
• 28. децембар — Савезна скупштина одбила прихватити закон потребан за наставак подршке ММФ-а Југославији - повод за оставку владе.
• 29. и 30. децембар — Савезна скупштина усвојила Закон о предузећима (ступа на снагу 1. јануара) - основа Марковићеве приватизације. Сутрадан усвојен и Закон о страним улагањима.
• 30. децембар — Председник СИВ-а Бранко Микулић дао оставку, не желећи да прихвата одговорност за нагомилане економске проблеме (инфлација 250% итд.) - први пад југословенске владе од 1939.

• Википедија:Непознат датум — Први скуп министара иностраних послова балканских земаља.
• Википедија:Непознат датум — Откривен Гигантски магнетоотпорнички ефекат.
• Википедија:Непознат датум — Рођена Ајсат, француска певачица.

• 1. јануар — Кристијан Борха, колумбијски фудбалер^[6]
• 1. јануар — Немања Николић, црногорски фудбалер^[7]
• 2. јануар — Марко Кешељ, српски кошаркаш^[8]
• 2. јануар — Лук Харангоди, амерички кошаркаш^[9]
• 5. јануар — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш
• 5. јануар — Никола Калинић, хрватски фудбалер^[10]
• 7. јануар — Хардвел, холандски ди-џеј и музички продуцент
• 8. јануар — Алекс Тајус, америчко-израелски кошаркаш^[11]
• 9. јануар — Младен Јеремић, српски кошаркаш^[12]
• 10. јануар — Мирослава Најдановски, српска пливачица^[13]
• 13. јануар — Милош Биковић, српски глумац^[14]
• 17. јануар — Ерл Кларк, амерички кошаркаш^[15]
• 17. јануар — Алберт Рамос-Вињолас, шпански тенисер^[16]
• 18. јануар — Анџелик Кербер, немачка тенисерка^[17]
• 18. јануар — Ашли Мари, америчка глумица и певачица^[18]
• 19. јануар — Џавејл Макги, амерички кошаркаш^[19]
• 21. јануар — Немања Томић, српски фудбалер^[20]
• 22. јануар — Ерик Маколум, амерички кошаркаш^[21]
• 22. јануар — Грег Оден, амерички кошаркаш^[22]
• 24. јануар — Џејд Јуен, енглеска музичарка и глумица^[23]
• 24. јануар — Дахуан Самерс, амерички кошаркаш^[24]
• 25. јануар — Татјана Головин, француска тенисерка^[25]
• 27. јануар — Немања Станојевић, српски позоришни и филмски продуцент

• 3. фебруар — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер^[26]
• 3. фебруар — Абиола Дауда, нигеријски фудбалер^[27]
• 5. фебруар — Пер Гинтер, немачки кошаркаш^[28]
• 12. фебруар — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер^[29]
• 12. фебруар — Николас Отаменди, аргентински фудбалер^[30]
• 12. фебруар — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент^[31]
• 14. фебруар — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер^[32]
• 14. фебруар — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер^[33]
• 18. фебруар — Бибрас Натхо, израелски фудбалер^[34]
• 20. фебруар — Ријана, барбадоска певачица и глумица
• 23. фебруар — Сава Лешић, српски кошаркаш^[35]
• 24. фебруар — Родриг Бобуа, француски кошаркаш^[36]
• 25. фебруар — Иван Иванов, бугарски фудбалер^[37]
• 26. фебруар — Марина Висковић, српска певачица
• 29. фебруар — Алекса Вајлд, хрватска порнографска глумица
• 29. фебруар — Марко Марковић, српски музичар (трубач и певач)
• 29. фебруар — Бенедикт Хеведес, немачки фудбалер^[38]

• 1. март — Слободан Дунђерски, српски кошаркаш^[39]
• 2. март — Џејмс Артур, енглески музичар^[40]
• 5. март — Јована Бракочевић, српска одбојкашица
• 6. март — Симон Мињоле, белгијски фудбалски голман^[41]
• 10. март — Иван Ракитић, хрватски фудбалер
• 11. март — Анте Делаш, хрватски кошаркаш^[42]
• 11. март — Фабио Коентрао, португалски фудбалер^[43]
• 14. март — Саша Греј, америчка порнографска глумица^[44]
• 14. март — Стеф Кари, амерички кошаркаш^[45]
• 17. март — Грајмс, канадска музичарка
• 23. март — Срђан Вујаклија, српски фудбалер^[46]
• 25. март — Биг Шон, амерички хип хоп музичар^[47]
• 25. март — Рајан Луис, амерички музичар, музички продуцент, ди-џеј, видеограф, фотограф и графички дизајнер
• 26. март — Марко Јовановић, српски фудбалер^[48]
• 27. март — Бренда Сонг, америчка глумица^[49]
• 27. март — Џеси Џеј, енглеска музичарка^[50]
• 29. март — Бојана Живковић, српска одбојкашица
• 29. март — Стефан Митровић, српски ватерполиста^[51]

• 1. април — Сандра Африка, српска певачица
• 2. април — Кимбер Џејмс, америчка порнографска глумица^[52]
• 11. април — Маја Миљковић, српска кошаркашица^[53]
• 13. април — Андерсон, бразилски фудбалер^[54]
• 13. април — Петери Копонен, фински кошаркаш
• 14. април — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер^[55]
• 14. април — Жељко Шакић, хрватски кошаркаш^[56]
• 18. април — Џамел Маклин, амерички кошаркаш^[57]
• 20. април — Нина Јанковић, српска глумица^[58]
• 21. април — Роби Амел, канадски глумац и продуцент^[59]
• 24. април — Алексис Форд, америчка порнографска глумица^[60]
• 24. април — Горан Церовић, црногорски бициклиста
• 25. април — Џонатан Бејли, енглески глумац
• 25. април — Стефан Марковић, српски кошаркаш
• 27. април — Лизо, америчка музичарка и глумица
• 28. април — Хуан Мата, шпански фудбалер
• 30. април — Ана де Армас, кубанско-шпанска глумица^[61]

• 5. мај — Адел, енглеска музичарка^[62]
• 5. мај — Фатос Бећирај, црногорски фудбалер^[63]
• 6. мај — Алекси Аженса, француски кошаркаш^[64]
• 6. мај — Рајан Андерсон, амерички кошаркаш^[65]
• 9. мај — Немања Бјелица, српски кошаркаш^[66]
• 10. мај — Адам Лалана, енглески фудбалер^[67]
• 11. мај — Немања Врањеш, црногорски кошаркаш^[68]
• 11. мај — Предраг Лука, српски фудбалер^[69]
• 12. мај — Марсело Вијеира, бразилски фудбалер^[70]
• 13. мај — Владимир Дашић, црногорски кошаркаш^[71]
• 16. мај — Мартинас Гецевичијус, литвански кошаркаш^[72]
• 17. мај — Ники Рид, америчка глумица, сценаристкиња, музичарка и модел^[73]
• 22. мај — Милош Босанчић, српски фудбалер^[74]
• 23. мај — Петар Стругар, црногорско-српски глумац и ТВ водитељ^[75]
• 24. мај — Евертон Луиз Гимараис Биљер, бразилски фудбалер^[76]
• 26. мај — Хуан Квадрадо, колумбијски фудбалер^[77]
• 28. мај — Зоран Поповић, српски фудбалски голман^[78]
• 31. мај — Џејмс Флоренс, амерички кошаркаш^[79]

• 1. јун — Хавијер Ернандез, мексички фудбалер^[80]
• 2. јун — Серхио Агверо, аргентински фудбалер^[81]
• 5. јун — Остин Деј, амерички кошаркаш^[82]
• 7. јун — Милан Лучић, канадски хокејаш^[83]
• 7. јун — Јекатерина Макарова, руска тенисерка^[84]
• 9. јун — Рајан Томпсон, амерички кошаркаш^[85]
• 9. јун — Сократис Папастатопулос, грчки фудбалер^[86]
• 10. јун — Јагош Вуковић, српски фудбалер^[87]
• 10. јун — Џеф Тиг, амерички кошаркаш
• 11. јун — Клер Холт, аустралијска глумица^[88]
• 14. јун — Кевин Макхејл, амерички глумац, певач и плесач^[89]
• 14. јун — Лука Штајгер, немачки кошаркаш
• 16. јун — Бенкс, америчка музичарка
• 20. јун — Стефан Синовец, српски кошаркаш^[90]
• 21. јун — Тадијус Јанг, амерички кошаркаш^[91]
• 22. јун — Омри Каспи, израелски кошаркаш^[92]
• 23. јун — Ник Марфи, аустралијски музичар^[93]
• 26. јун — Џејмс Фелдин, америчко-доминикански кошаркаш
• 29. јун — Евер Банега, аргентински фудбалер^[94]
• 29. јун — Адријан Манарино, француски тенисер^[95]

• 8. јул — Жандер, бразилски фудбалер^[96]
• 12. јул — Патрик Беверли, амерички кошаркаш^[97]
• 13. јул — Тулиса, енглеска музичарка и глумица^[98]
• 15. јул — Луис Ибањез, аргентински фудбалер^[99]
• 15. јул — Ким Тили, француски кошаркаш
• 16. јул — Серхио Бускетс, шпански фудбалер^[100]
• 17. јул — Рихардс Куксикс, летонски кошаркаш
• 18. јул — Реџи Рединг, амерички кошаркаш^[101]
• 21. јул — Деандре Џордан, амерички кошаркаш^[102]
• 25. јул — Иван Обрадовић, српски фудбалер^[103]
• 25. јул — Уго Филипе Оливеира, португалски фудбалер^[104]
• 25. јул — Паулињо, бразилски фудбалер^[105]
• 26. јул — Франсија Раиса, америчка глумица^[106]
• 28. јул — Анка Гаћеша Костић, српска глумица и кореографкиња^[107]
• 31. јул — Чарли Карвер, амерички глумац^[108]

• 1. август — Немања Матић, српски фудбалер^[109]
• 3. август — Свен Улрајх, немачки фудбалер^[110]
• 7. август — Петар Грбић, црногорски фудбалер^[111]
• 7. август — Адријен Моерман, француски кошаркаш^[112]
• 7. август — Аника Олбрајт, америчка порнографска глумица^[113]
• 8. август — Данило Галинари, италијански кошаркаш^[114]
• 8. август — Бруно Мезенга, бразилски фудбалер^[115]
• 11. август — Патрик Милс, аустралијски кошаркаш^[116]
• 12. август — Тиџеј ван Гардерен, амерички бициклиста^[117]
• 14. август — Љубомир Фејса, српски фудбалер^[118]
• 15. август — Бобан Марјановић, српски кошаркаш^[119]
• 19. август — Бојан Радетић, српски кошаркаш^[120]
• 19. август — Вероника Рот, америчка списатељица
• 21. август — Роберт Левандовски, пољски фудбалер^[121]
• 21. август — Кејси Масгрејвс, америчка музичарка^[122]
• 23. август — Олга Говорцова, белоруска тенисерка^[123]
• 23. август — Џереми Лин, амерички кошаркаш
• 24. август — Руперт Гринт, енглески глумац и продуцент^[124]
• 24. август — Маја Јошида, јапански фудбалер^[125]
• 26. август — Тори Блек, америчка порнографска глумица^[126]
• 29. август — Иван Радовановић, српски фудбалер^[127]
• 30. август — Ернестс Гулбис, летонски тенисер^[128]
• 30. август — Виктор Клавер, шпански кошаркаш^[129]
• 31. август — Зека, грчки фудбалер^[130]

• 2. септембар — Елмедин Кикановић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[131]
• 2. септембар — Хави Мартинез, шпански фудбалер^[132]
• 3. септембар — Џером Боатенг, немачки фудбалер
• 3. септембар — Карла Суарез Наваро, шпанска тенисерка^[133]
• 7. септембар — Кевин Лав, амерички кошаркаш^[134]
• 8. септембар — Исмаел Беко Фофана, фудбалер из Обале Слоноваче^[135]
• 16. септембар — Дион Томпсон, амерички кошаркаш
• 22. септембар — Милан Јеремић, српски фудбалер^[136]
• 23. септембар — Хуан Мартин дел Потро, аргентински тенисер^[137]
• 25. септембар — Немања Гордић, босанскохерцеговачки кошаркаш^[138]
• 26. септембар — Џејмс Блејк, енглески музичар
• 28. септембар — Ненад Маринковић, српски фудбалер^[139]
• 28. септембар — Марин Чилић, хрватски тенисер^[140]
• 29. септембар — Ања Алач, српска глумица
• 29. септембар — Кевин Дурант, амерички кошаркаш^[141]

• 1. октобар — Кариба Хајн, аустралијска глумица и плесачица
• 3. октобар — Алисија Викандер, шведска глумица^[142]
• 3. октобар — Ејсеп Роки, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац
• 4. октобар — Мелиса Бенојст, америчка глумица и певачица^[143]
• 4. октобар — Дерик Роуз, амерички кошаркаш
• 7. октобар — Дијего Коста, бразилско-шпански фудбалер^[144]
• 13. октобар — Норис Кол, амерички кошаркаш
• 15. октобар — Месут Озил, немачки фудбалер^[145]
• 17. октобар — Сергеј Гладир, украјински кошаркаш^[146]
• 19. октобар — Саша Старовић, српски одбојкаш^[147]
• 20. октобар — Кендис Свонепул, јужноафричка манекенка и модел^[148]
• 25. октобар — Чандлер Парсонс, амерички кошаркаш^[149]
• 26. октобар — Александра Бурсаћ, српска певачица
• 29. октобар — Ана Фокс, америчка порнографска глумица^[150]
• 30. октобар — Џанел Периш, америчка глумица и певачица

• 1. новембар — Кино Колом, шпански кошаркаш^[151]
• 6. новембар — Ема Стоун, америчка глумица^[152]
• 6. новембар — Џон Холанд, америчко-порторикански кошаркаш^[153]
• 7. новембар — Александар Долгополов, украјински тенисер^[154]
• 7. новембар — Тајни Темпа, енглески хип хоп музичар
• 9. новембар — Ники Блонски, америчка глумица, певачица и плесачица^[155]
• 10. новембар — Данијел Теклехајманот, еритрејски бициклиста^[156]
• 12. новембар — Расел Вестбрук, амерички кошаркаш^[157]
• 13. новембар — Јелисавета Орашанин, српска глумица^[158]
• 15. новембар — B.o.B, амерички хип хоп музичар и музички продуцент^[159]
• 19. новембар — Харлинсон Пантано, колумбијски бициклиста^[160]
• 20. новембар — Душан Тадић, српски фудбалер^[161]
• 28. новембар — Скарлет Померс, америчка глумица и музичарка^[162]

• 1. децембар — Јелена Благојевић, српска одбојкашица
• 1. децембар — Зои Кравиц, америчка глумица, певачица и модел^[163]
• 5. децембар — Миралем Сулејмани, српски фудбалер горанског и српског порекла^[164]
• 7. децембар — Ендру Гаудлок, амерички кошаркаш^[165]
• 9. децембар — Пјетро Арадори, италијански кошаркаш
• 9. децембар — Квадво Асамоа, гански фудбалер^[166]
• 9. децембар — Неса Девил, чешка порнографска глумица^[167]
• 10. децембар — Мичел Доналд, холандски фудбалер^[168]
• 10. децембар — Невен Суботић, српски фудбалер^[169]
• 14. децембар — Никола Батум, француски кошаркаш^[170]
• 14. децембар — Ванеса Хаџенс, америчка глумица и музичарка^[171]
• 15. децембар — Стивен Нзонзи, француски фудбалер^[172]
• 16. децембар — Ана Поплвел, енглеска глумица^[173]
• 16. децембар — Матс Хумелс, немачки фудбалер^[174]
• 16. децембар — Алексеј Швед, руски кошаркаш
• 17. децембар — Јан Зомер, швајцарски фудбалски голман^[175]
• 17. децембар — Филип Касалица, српски фудбалер^[176]
• 19. децембар — Алексис Санчез, чилеански фудбалер^[177]
• 24. децембар — Никола Мектић, хрватски тенисер^[178]
• 25. децембар — Ерик Гордон, амерички кошаркаш
• 27. децембар — Хејли Вилијамс, америчка музичарка
• 27. децембар — Хорхе Гутијерез, мексички кошаркаш^[179]

• 3. јануар — Вилијам Кегни, амерички глумац
• 5. јануар — Пит Маравич, амерички кошаркаш^[180]
• 7. јануар — Венко Марковски, македонски писац (* 1915)
• 14. јануар — Георгиј Маљенков, совјетски политичар^[181]
• 16. јануар — Андрија Артуковић, хрватски усташа (* 1899)

• 15. фебруар — Ричард Фајнман, амерички физичар (* 1918)^[182]

• 25. април — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола (* 1936)

• 10. август — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме (* 1901)

• 1. октобар — Павле Вуисић, српски глумац (* 1926)^[183]

• 12. новембар — Јаника Балаж, ромски музичар из Новог Сада (* 1925)
• 30. новембар — Александар Дероко, српски архитекта (* 1894)^[184]

• Физика — Леон Макс Ледерман, Мелвин Шварц и Џек Стајнбергер
• Хемија — Јохан Дајзенхофер, Роберт Хјубер и Хартмут Мичел
• Медицина — Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Б. Елион и Џорџ Х. Хичингс
• Књижевност — Нагиб Махфуз
• Мир — Мировне снаге Уједињених нација
• Економија — Морис Але