Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1890-е 1900-е 1910-е 1920-е 1930-е
Године:	1915 1916 1917 1918 1919 1920 1921
1918 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1918. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 8. јануар — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата.
• 19. јануар — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
• 31. јануар — У Русији је 31. јануар био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару.

• 1. фебруар — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској.
• 12. фебруар — 14. април — Народна скупштина на Крфу 1918.
• 15. фебруар — Литвански савет је потписао Декларацију о независности, чиме је прогласио обнову литванске државе.

• 3. март — У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату.
• 4. март — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
• 5. март — Бољшевици су преместили главни град Русије из Петрограда у Москву.
• 21. март — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату.
• 23. март — Немачки топ „Дебела Берта“ у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.

• 1. април — У Уједињеном Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.
• 9. април — Канадски војници су током битке код Араса започели напад на узвишење Вими.

• 7. мај — Букурешки уговор Румуније са Централним силама - остаје без Добруџе, карпатски превоји Аустроугарској, 90-годишњи најам нафтних поља Немачкој, признато прикључење Бесарабије (Бугари су хтели читаву Добруџу, али је северни део стављен под кондоминијум Централних сила).
• 7. мај — Месопотамска кампања: Британци заузели Kиркук.
• 8. мај — Немци заузели Ростов у руској козачкој Области Донске Војске.
• 9. мај — Пуцњава на раднике Ижорског завода у Kолпину - бољшевици, црвеногардејци, су први пут пуцали на ненаоружане раднике - умножавају се штрајкови и протести против бољшевичке власти.
• 11. мај — Састанак царева Вилхелма II и Kарла I. у Спа, појачана подређеност Аустроугарске Немачкој - ништа од сепаратног мира, савезници ће пружити подршку сепаратизму у АУ.
• 11. мај — Проглашена Горска Република Северног Kавказа (до 1920).
• 12. мај — У Аустроугарској забрањена агитација у корист Мајске декларације (из 1917). Увече се у Јуденбургу побунила претежно словеначка регимента, пред повратак на Сочу - побуна је убрзо угушена, петорица вођа су стрељани 16-тог.
• 14. мај — Руски грађански рат: побуна Чехословачке легије у Чељабинску против бољшевика, у наредних неколико месеци заједно са руским монархистима истиснули бољшевике из Сибира.
• 16. мај — Амандмани на Закон о шпијунажи (прозвани "Закон о побуни") ограничавају слободу говора у САД.
• мај - Побуне словеначких војника у Штајерској и долини Муре: Јуденбург 12, Мурау 14, Радгона 23.
• 18. мај — Ратни комунизам (1918-21): бољшевичка влада донела декрет о борби против "сеоске буржоазије", тј. за принудну реквизицију жита (продразвјорстка) - циљ је нахранити градове али и идеолошка борба, доћи ће до многих побуна на селу.
• 18. мај — Након што су отерали бољшевике, Kозаци прогласили Донску Републику, уз помоћ Немаца (Велика Донска Војска, траје до 1920), атаман је Пјотр Kраснов.
• 20. мај — Побуна српских војника 6. регименте, новосадске, у Печују, угушиле је лојалне јединице.
• 21. мај — Побуна чешких војника у Румбурку.
• 21 — 29. мај — Јерменске снаге односе победе код Сардарабада, Kаракилисе и Абарана, чиме је заустављена турска офанзива.
• 24. мај — Англо-америчка окупација северне Русије (Мурманск).
• 24. мај — Побуна у 97. истарском пуку у Радгони због које ће бити стрељано шест војника.
• 26. мај — Демократска Република Грузија се отцепила од Транскавкаске ДФР (траје до 1921).
• 27. мај — Словеначке странке изјављују да не одустају од уједињења Словенаца, Хрвата и Срба у властиту државу.
• 27. мај — Трећа битка на Ени: великим изненадним нападом Немци опет стижу на Марну, 56 км од Париза.
• 28. мај — У Јеррменији проглашена Демократска Република Јерменија.
• 28. мај — У Азербејџану проглашена Демократска Република Азербејџан (распад Транскавкаске Федеративне Демократске Републике, Јерменија и Азербејџан трају до 1920).
• 28. мај — Уговор из Потија: Немачка даје признање и заштиту ДР Грузији у замену за контролу над железницом и бродовима, заједничку рударску комисију и окупацију кључних тачака.
• 28. мај — Битка код Цантигнy је прва офанзивна акција Америчких експедиционих снага у Француској.
• 29. мај — Амерички државни секретар Роберт Лансинг званично изразио симпатије за Чехословаке и Југословене у борби за суверенитет (два дана касније Питсбуршки споразум исказује намеру независности Чехословачке).
• 29. — 31. мај — Битка код Скра-ди-Легена је грчко-француска победа над Бугарима.
• 31. мај — Рено ФТ, кога сматрају првим модерним тенком, први пут на бојишту, током Друге битке на Марни.
• 31. мај — Питсбуршки споразум Чеха и Словака: за уједињење, уз аутономију Словачке.

• 10. јун — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору

• 15. јул — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа.
• 17. јул — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.

• 8. август — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничке Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату.
• 17. август — У ноћи између 17. и 18. августа, 15 монаха Оранског манастира, његов игуман, архимандрит Августин, и Николај Орловски, ректор цркве Казанске иконе Богородице, стрељани су на острву Мочални у реци Волги код Нижњег Новгорода. Од манастира је направљен концентрациони логор за монахе, где су сабирани и убијани, укупно око 11.000 до 1920. године.^[1]
• 30. август — Након неуспешног покушаја атентата на Владимира Лењина и вођу Петроградске Чеке Мојсеја Урицког, од којих је последњи био успешан, покренут је Црвени терор у СССР, по узору на владавину терора Француске револуције и настојао је да елиминише политичко неслагање, опозицију и све друга претња бољшевичкој моћи.

• 14. септембар — Почетак офанзиве на Солунском фронту; српска војска врши пробој.
• 15. септембар — Српска војска врши пробој у савезничкој офанзиви на Солунском фронту.
• 30. септембар — Бугарска излази из рата. Српски војници јуришају даље..
• 29. септембар — Солунско примирје

• 12. октобар — Воде са битке са немачким снагама око Ниша. Ослобођен је и Ниш.
• 19. октобар — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.
• 27. октобар — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.
• 29. октобар — Хрватски сабор после распада Аустроугарске прогласио је раскид државно-правног односа с Хабсбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Држави Словенаца, Хрвата и Срба.
• 31. октобар — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.

• 1. новембар — Италијани су потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули, усмртивши више од 200 особа.
  • Српска војска након три године улази у Београд.
• 3. новембар — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција.
• 3. новембар — Аустроугарска је потписала обуставу рата са Савезницима.
• 6—9. новембар — Женевски споразум
• 9. новембар — Немачки цар Вилхелм II је абдицирао, а Филип Шајдеман је прогласио републику.
• 12. новембар — Карл Ренер је изабран за првог канцелара Аустрије.
• 24. новембар — Велики народни збор у Руми је донео одлуку о непосредном присаједињењу Срема Краљевини Србији.
• 25. новембар — Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији.
• 26. новембар — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се Краљевина Црна Гора присаједини Краљевини Србији.

• 1. децембар — У Београду свечано проглашено Краљевство Срба, Хрвата, и Словенаца. Формирањем нове државе јужних Словена завршен је Први светски рат у Србији
• 14. децембар — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент.
• 14. децембар — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.

• 26. јануар — Николаје Чаушеску, румунски политичар (†1989)

• 25. април — Ела Фицџералд, америчка певачица. (†1996).

• 11. мај — Ричард Фајнман, амерички физичар. († 1988).

• 18. јун — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар.(† 2013)

• 14. јул — Ингмар Бергман, шведски филмски и позоришни режисер и сценариста. († 2007)

• 13. август — Фредерик Сангер, енглески биохемичар. († 2013)
• 19. август — Јулијан Кнежевић, архимандрит. († 2001)

• 16. септембар — Бранка Веселиновић, српска глумица († 2023)
• 22. септембар — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста пореклом пољски Јеврејин. († 1988)

• 18. октобар — Константин Мицотакис, грчки политичар. († 2017)

• 13. децембар — Бил Вуковић, амерички аутомобилиста српског порекла. († 1955)
• 21. децембар — Курт Валдхајм, аустријски политичар, председник Аустрије и 4. генерални секретар Уједињених нација. († 2007)
• 23. децембар — Хелмут Шмит, немачки канцелар. († 2015)
• 23. децембар — Анвар ел Садат, египатски политичар. († 1981)

• 1. јануар — Леон Хуа, белгијски бициклиста. (*1867)
• 6. јануар — Георг Кантор, немачки математичар. (*1845)

• 10. фебруар — Густав Климт, аустријски сликар. (*1862)
• 10. фебруар — Абдул Хамид II, турски султан. (*1842)

• 2. март — Мирко Петровић-Његош, црногорски принц. (*1879)
• 25. март — Клод Дебиси, француски композитор (*1862).

• 20. април — Карл Фердинанд Браун, немачки физичар. (*1850)
• 21. април — Манфред фон Рихтхофен, немачки пилот. (*1892)
• 28. април — Гаврило Принцип, српски револуционар. (*1895)

• 17. јул — Николај II Романов, руски цар (*1868).

• 28. септембар — Георг Зимел, немачки социолог и филозоф. (*1858)

• 1. новембар — Јанко Вуковић-Подкапелски, аустроугарски адмирал. (*1871)

• 11. децембар — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (*1876)

• Физика — Макс Планк
• Хемија — Фриц Хабер
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума