Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
2001 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2001. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Грчка је ушла у Еврозону - њено прво проширење, годину дана пре увођења физичког евра.
• 6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000.
• 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.
• 11. јануар — Стални савет ОЕБС-а одлучио је да оснује мисију те организације у Савезној Републици Југославији.
  • Влада Бурундија и побуњенчка група Хути, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.
• 15. јануар — Основана је Википедија.
• 19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.
• 20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.
  • Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.
• 22. јануар — СРЈ добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти комуниста, у октобру 2000. године.
• 23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.
• 24. јануар — За директора Лондонске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
• 25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем.
• 26. јануар — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи.
• 31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.

• 4. фебруар — Група хулигана убила је Драгана Максимовића, српског позоришног, филмског и ТВ глумца.
• 5. фебруар — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
• 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.
• 11. фебруар — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.
• 12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјелица која је слетела на неки астероид.
• 13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.
• 14. фебруар — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.
• 16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).^[1]
• 18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.
• 23. фебруар — Председници СРЈ и БЈР Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље.
• 24. фебруар — Ухапшен Раде Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности у Србији.
• 27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.

• 3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ.
• 5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС.
• 6. март — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника.
• 7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ.
• 8. март — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбједности на административној граници Србије и Косова. Копнена зона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14.3.2001.
• 12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету.
• 14. март — Започео је процес повратак Војске Југославије у Kопнену зону безбедности коју је напустила након Кумановског споразума, и то почевши од сектора Ц-исток. Операција Повратак траје до краја маја.
• 15. март — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова.
• 23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.
• 23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.
• 24. март — Apple Inc. је објавио свој нови оперативни систем Mac OS X 10.0
• 28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.
• 30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се његово лично обезбеђење и неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да је добио позив да се јави у тужилаштво. Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.

• 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.
• 1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.
• 2. април — На иницијативу председника СРЈ Војислава Kоштунице, формирана Kомисија за истину и помирење.
• 9 - 10. април — Земунски клан отео Мирослава Мишковића, власника Делта холдинга - пуштен након исплате седам милиона марака.
• 17. април — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након њиховог минобацачког напада на израелско насеље Сдерот.
• 28. април — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.

• 1. маj — У Битољу спалаљено су и каменовано око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.
• 7. маj — Нереди у Бањалуци 2001.

• 8. мај — СР Југославија враћена у пуноправно чланство у Светској банци.
• 9. мај — Председнику СРЈ Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године.
• 13. мај — Силвио Берлускони побеђује на парламентарним изборима те по други пут постаје премијер Италије (до 2006).
• 15. мај — Први у низу чланака у таблоиду Национал о "Дуванској мафији" (оптужен Станко Суботић Цане).
• 15. мај — Деблокада Ораовице: здружене снаге безбедности ушле у село Ораовицу код Прешева (ван зоне безбедности), која је била под контролом УЧПМБ, погинуло 14 герилаца.
• 17. мај — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40.
• 18. мај — Друга Интифада: исламски бомбаш самоубица убио шест људи у тржном центру Хашарон у Нетањи. Израелци узвраћају ратним авионима по палестинским циљевима, први пут од 1967, убијено је 12 Палестинаца.
• 20. мај — Кончуљски споразум: Основну изјаву УЧПМБ о оружаном сукобу у Прешевској долини, потписала је Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца (УЧПМБ), а Изјаву о условној амнестији за припаднике УЧПМБ, Република Србија у оквиру СРЈ. То је први споразум који се односи на Прешево, Медвеђу и Бујановац. Кончуљски споразум је колоквијални назив за две изјаве, којима се УЧПМБ обавезала на разоружање и демобилизацију, а Југословенска војска се вратила у Сектор Б зоне безбедности (ГСЗ) до 31. маја.
• 22. мај — Влада Србије донела је Уредбу „о скидању ознаке поверљивости са свих досијеа СДБ-а који су вођени о грађанима Републике Србије у Служби државне безбедности“.^[2]
• 24. мај — Катастрофа у свадбеној дворани "Версај" у Израелу, 23 мртвих и 380 повређених гостију када је попустио под.
• 25. мај — Операција "Повратак": Војска Југославије и МУП Србије улазе у последњи део Kопнене зоне безбедности према Kосову. У размени ватре погинуо Ридван Ћазими - Kомандант Леши.
• 25. мај — У Бечу парафиран Споразум о подели имовине бивше СФРЈ.
• 28. мај — У Бујановцу, Прешеву и околним селима патролира мултиетничка полиција.
• 31. мај — Завршена је Операција Повратак: ВЈ је ушла у зону Б-центар Копнене зоне безбедности према Косову, укључујући центар гериле у Добросину.

• 1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.

• 1. јун — Хамасов самоубица убио 21 особу у телавивској дискотеци Долфинариум, углавном тинејџерки пореклом из бившег СССР..
• 5. јун — Тропска олуја Алисон бацила 1.000 мм кише на Хјустон.
• 7. јун — Британски премијер Тони Блер на челу Лабуристичке странке глатко осваја други мандат на парламентарним изборима, са 412 мандата (једини лабуристички премијер који ће одслужити два узастопна пуна мандата).
• 7. јун — Ирски референдум је са 53,9% одбацио ратификацију Уговора из Нице (на крају ипак одобрено у октобру 2002).
• 7. јун — Бивши аргентински председник Карлос Менем је ухапшен поводом оптужби за продају оружја Хрватској и Еквадору 1991. одн. 1996.
• 7. јун — САД: Закон о економском расту и пореској олакшици (ЕГТРРА) је први од Бушових резова пореза.
• 8. јун — Генерали Анте Готовина и Рахим Адеми оптужени пред Хашким трибуналом за злочине над Србима.
• 11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града.
  • Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке.
• 12. јун — Република Србија је отпочела исплату старе девизне штедње из 1993. године оштеђеним грађанима којима је иста тада била обустављена.
• 12. јун — Премијер Србије Зоран Ђинђић у посети Сарајеву.
• 12. — 25. јун — Арачиновска криза: албански побуњеници су заузели село Арачиново надомак Скопља.
• 13. јун — Основан Атлантски савет Србије.
• 15. јун — Милорад Луковић (Легија) и Бранко Вељковић ухапшени након инцидента у клубу "Бојан Ступица", на прослави Цециног рођендана.
• 15. јун — Основана Шангајска организација за сарадњу.
• 16. јун — Руски председник Владимир Путин стигао у дводневну посету СРЈ.
• 20. јун — У Србији усвојен закон о екстрапрофиту и екстра имовини.
• 22. јун — Немачка почела исплату ратне одштете лицима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду.
• 24. јун —  У Будимпешти завршен Европски шампионат у ватерполу: Југославија 1, Хрватска 4; МВП: Владимир Вујасиновић.
• 25. јун — Македонска страна прекида четвородневну офанзиву у Арачинову, јер је са НАТО договорено евакуирање гериле. Македонска војска сутрадан улази у село, али незадовољни Македонци упадају у зграду Собрања.
• 25. јун — Горан Иванишевић победио на Вимблдону, велики дочек у Сплиту.
• 26. јун — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније, Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95).
• 28. јун — Слободан Милошевић изручен по оптужници и на захтев Хашког трибунала.
• 28. јун — Апелациони суд је оборио прошлогодишњу пресуду по којој се Мицрософт треба поделити због кршења антитрустовског закона.
• 29. јун — На донаторској конференцији за СРЈ, коју је премијер Зоран Ђинђић организовао у Бриселу, прикупљено 1,28 милијарди долара помоћи СРЈ.

• 2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.
• 3. јул — Руски авион „Тупољев 154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.
• 5. јул — У Влади Србије одржан је састанак премијера Зорана Ђинђића, министра вера др Војислава Миловановића и министра просвете др Гаше Кнежевића са представницима свих традиционалних цркава и верских заједница на којем је договорено да се од 1. септембра, у првим разредима основних и средњих школа, врати предмет верске наставе. За оне који то не желе, предвиђен је други алтернативни предмет.
• 7. јул — Хрватска влада изручила је генерале Адемија и Анту Готовину по оптужници и на захтев Хашког трибунала.
  • У Србији ступио на снагу нови Закон о приватизацији.
• 10. јул — У Србији усвојен Закон о државним празницима - Дан државности је Сретење, 15. фебруар.
• 13. јул — Формиран Одбојкашки клуб „Борац” из Бање Луке.
• 14. јул — Влада Републике Србије саопштила је да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата на Косову и Метохији.

• 16. јул — Владимир Путин и Ђанг Цемин потписали у Москви Споразум о пријатељству.
• 17. јул — Принц Александар Карађорђевић са породицом се уселио у Бели двор.
• 18. јул — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којим се Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
• 20 - 22. јул — У Ђенови одржан самит Г7 на којем је у чланство организације примљена Русија, те тако добила име Група 8. Самит је засењен масовним антиглобалистичким демонстрацијама које ескалирају у нереде.
• 23. јул — Индонежански парламент је изгласао опозив председника Абдурахмана Вахида, замењује га потпредседница Мегавати Сукарнопутри (до 2004).
• 24. јул — Нова влада СРЈ, на челу је Драгиша Пешић из СНП Црне Горе (до 2003).
• 24. јул — Бивши бугарски цар Симеон Сакскобургготски постао председник владе (до 2005).
• 24. јул — Шриланкански грађански рат: Црни тигрови, елита Тамилских тигрова, напали Међународни аеродром Бандаранаике, уништено осам војних летелица и три цивилна авиона.

• 5. август — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.
• 9. август — У нападу палестинског терористе самоубице у Јерусалиму погинуло је 15 особа.^[3]
• 10. август — У терористичком нападу на путнички воз јужно од Луанде, главног града Анголе, припадници побуњеничког покрета УНИТА убили су најмање 252 особе.
• 12. август — Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата.
• 13. август — Представници Северне Македоније, Албанаца у Републици Македонији, САД и ЕУ потписали Охридски споразум.
• 15. август — Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника.
• 17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је наводно повезана са организованим криминалом.
• 19. август — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.
• 22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у САД, смењен са своје дужности.
• 24. август — Ер Трансатов лет 236 лет између Торонта у Канади и Лисабона у Португалији. У резервоарима је нестало горива, док се авион налазио изнад Атлантског океана. У авиону је било 306 људи од којих су 293 били путници. Упркос недостатку горива, авион је успео да долети до Азорских острва где је успешно слетео.
• 30. август — 438 избеглица, махом из Авганистана, спашених са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

• 1. септембар — У српским школама враћен је предмет Веронаука, који је насилно био укинут 1945. године.
• 6. септембар — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.
• 9. септембар — Завршен ЕуроБаскет 2001 у Турској: СР Југославија 1, Хрватска 7, Босна дели 13. место; у тиму првенства су Предраг Стојаковић (МВП) и Марко Јарић.
  • Бомбаш-самоубица прерушен у ТВ-репортера убија Ахмад-шах Масуда, вођу афганистанског анти-талибанског Северног савеза.
• 10. септембар — Савет безбедности УН укида ембарго на увоз оружја у СРЈ уведен марта 1998. године.
  • У Србији покренута кампања "Почетак за иметак", информисања и едуковања о процесу приватизације.
• 11. септембар — Терористички напади у САД, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.

• 16. септембар — Кина је после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
• 16. септембар — У превртању бродића код Светог Стефана се утопило 4 ученика и наставница бањалучке ОШ "Петар Петровић Његош".
• 16. септембар —  У Чешкој завршено Европско првенство у одбојци 2001.: Југославија 1; међу најбољим играчима Иван Миљковић (МВП), Васа Мијић и Никола Грбић.
• 18. септембар — У САД започињу терористички напади изведени спорама антракса у писмима посланима на адресе водећих медија, а због којих ће умрети 5 особа.
• 20. септембар — Обраћање председника Џорџа Буша Конгресу се сматра објавом Рата против тероризма.
• 20. септембар — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права.
• 21. септембар — Експлозија хемијске фабрике Азоте Фертилисант у Тулузу, 29 мртвих.
• 25. септембар — Сефер Халиловић се предао Хашком трибуналу, оптужен за масакр босанских Хрвата у септембру 1993 (ослобођен оптужбе 2005).
• 26. септембар — Белгија је изручила Међународном трибуналу за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид у Руанди.

• 1. октобар — Исламисти напали скупштину индијске државе Џаму и Кашмир - 38 мртвих.
• 2. октобар — Свисаир-ова флота приземљена због банкрота.
• 4. октобар — Руски путнички авион компаније Сибериа Аирлинес са 66 путника и 12 чланова посаде срушен над Црним морем што се касније приписало случајно испаљеном пројектилу украјинских оружаних снага.
• 4 - 18. октобар — Криза у Долини Кодори у Абхазији: грузинска и чеченска герила су напале једно село; 8-ог је оборен хеликоптер мисије УНОМИГ, погинуло је девет људи.
• 7. октобар — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.
• 8. октобар — 100 погинулих у авионској несрећи на миланском аеродрому након што се авион МД-87 шведске компаније САС сударио с приватним авионом, а затим ударио у зграду.
• 10. октобар — Народна банка Југославије увела "специјалну контролу" над Астра банком (бивша Kарић банка).
• 10. октобар — Народна банка Југославије увела "специјалну контролу" над Астра банком (бивша Карић банка) - ликвидирана 16. новембра.
• 12. октобар — Изгорео Саборни храм у Нишу.
• 12. октобар — Званично отворена Рајфеисенбанк Београд, прва банка са западним капиталом у Србији.
• 19. октобар — 353 особа гине при покушају неидентифицираног брода СИЕВ X да искрца илегалне имигранте и азиланте на аустралијски Божићно Острво.
• 21. октобар — Генерал у пензији Павле Стругар се добровољно предао Хашком трибуналу, први из СРЈ (2005. осуђен на осам година, пуштен 2009).
• 23. октобар — Привремена ИРА, у примирју од 1997, започела је разоружање (до 2005).
• 24. октобар — НАСА-ина летелица 2001 Марс Одисеј ушла у орбиту око Марса.
• 24. октобар — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.
• 26. октобар — Председник САД Џорџ Буш потписао Патриотски закон: проширене могућности надзирања; бољи контакт међу агенцијама; већи број дела оцењен као тероризам и оштрије казне.
• 29. октобар — Хрватска је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању (на снази 2005, у ЕУ 2013).
• 30. октобар — Лондонски клуб поверилаца смањио СР Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

• 2. новембар — Након више од пола века у школе у Србији враћена веронаука, а Православни богословски факултет у Београду је враћен у састав Београдског универзитета, чији је била оснивач.
• 5. новембар — Укинута смртна казна у СРЈ.
• 9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
• 9. новембар —13. новембар — Четврта Министарска конференција Светске трговинске организације у Дохи је почетак Доханске развојне рунде преговора о снижавању трговинских баријера - преговори трају до 2008, не успевају премостити разлике. Одобрен улазак НР Kине у СТО.
• 10. новембар — Северна алијанса заузима Мазар-е Шариф уз америчку помоћ. Два дана касније пада и Херат, након унутрашње побуне помогнуте иранским командосима.
  • Јаке кише и клизишта односе преко 900 живота у Алжиру.
• 12. новембар — 260 погинулих у авионској несрећи авиона компаније Америкен Аирлајнс у њујоршком предграђу Квинс.
  • Вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић се добровољно предао Хашком трибуналу.
• 13. новембар — Амерички предсједник Џорџ Буш потписује уредбу којом се оснивају војни судови који би требали судити страним држављанима осумњиченима за тероризам.
• 14. новембар — Северна алијанса улази у главни афганистански град Kабул; талибани се повлаче према Kандахару.
  • Влада Србије сменила Горана Петровића са места шефа Државне безбедности, смирују се протести ЈСО.
• 16. новембар — Париски клуб отписао 66 одсто дуга СР Југославији.
• 17. новембар — Окончана је побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
• 19. новембар — Трговањем обвезницама старе девизне штедње на Београдској берзи, на финансијском тржишту СРЈ је после вишедеценијске паузе обновљен промет вредносним папирима становништва.
• 22. новембар — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.
• 24. новембар — Патријарх Павле освештао звона за Храм Светог Саве.
• 25. новембар — Рат у Авганистану: Битка у Qала-и-Јангију, односно масовна побуна заробљених талибана која ће бити крваво угушена за неколико дана.
• 26. новембар — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.
• 27. новембар — НАСА саопштила да је свемирски телескоп "Хубл" открио атмосферу на једној планети 150 милиона светлосних година од Земље, што је прво директно откриће атмосфере ван нашег Сунчевог система.
• 27. новембар — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.

• 1. децембар — СР Југославија од примењује ТИР-конвенцију која омогучава транспорт робе преко граница без царинске контроле и отварања теретног дела камиона.

• 2. децембар — Хамасов напад у аутобусу у Хаифи, 15 мртвих.
• 2. децембар — Аргентинска економска криза: влада Аргентине ограничила исплате са банкарских рачуна што доводи до нереда, с врхунцем 19 - 20. 12.
• 6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана је за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС), поднео оставку на ту функцију.
• 7. децембар — У грађанском рату у Авганистану талибани су предали своје посљедње упориште Кандахар. Град ће често бити на мети талибана, који се коначно враћају 2021, када су поново освојили и скоро целу земљу.
• 7. децембар — Дводневна посета Жака Ширака СРЈ.
• 11. децембар — Након 15 година преговора, НР Кина улази у Светску трговинску организацију. Растући извоз Кине у САД, ЕУ и друге земље ствара ефекте назване Кинески шок.
• 12 - 17. децембар — Битка за Тору Бору, покушај хватања Осаме бин Ладена.
• 13. децембар — Исламски екстремисти у Њу Делхију изводе напад на индијски Парламент - 12 мртвих, Индија и Пакистан на ивици рата.
• 13. децембар — Председник САД Џорџ Буш обавестио Русију да се повлачи из Уговора о антибалистичким ракетама (АБМ) из 1972, уз шестомесечни отказни рок.
• 15. децембар — Температура у Београду се спустила до -15,9 °Ц[5].
• 18. децембар — Током посете Сарајеву председника Савезне Републике Југославије, Војислава Коштунице, потписани су споразум о промоцији и заштити инвестиција и споразум о царинској сарадњи и узајамној помоћи између две земље.
• 19. децембар — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строжије економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.
• 20. децембар — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
• 20. децембар — Суочен с нередима и пљачком у Буенос Ајресу и другим градовима, аргентински председник Фернандо де ла Руа даје оставку.
• 22. децембар — Хамид Карзај поднео заклетву на челу привремене управе Авганистана (према Бонском споразуму од 5. 12.).
• 24. децембар — У Србији су укинуте рестрикције струје. У "Електропривреди Србије" објавили да се ситуација у поправила јер су 2 блока у Термоелектрани "Никола Тесла А" у Обреновцу почела да раде.
• 25. децембар — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини престонице Буџумбуре.
• 26. децембар — Оба већа југословенске скупштине усвојила су буџет за наредну годину у износу од 65,9 милијарди динара и Измене Закона о Војсци Југославије, којим се служење војног рока скраћује на девет месеци, док ће дужина цивилног служења војске уместо 24 бити 13 месеци.
• 28. децембар — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне Баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку.

• 3. јануар — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш^[4]
• 3. јануар — Лазар Васић, српски кошаркаш^[5]
• 21. јануар — Џексон Брандиџ, амерички глумац^[6]
• 22. јануар — Страхиња Ераковић, српски фудбалер^[7]
• 23. јануар — Олга Даниловић, српска тенисерка^[8]

• 5. фебруар — Мирко Топић, српски фудбалер
• 15. фебруар — Хејли Тју, америчка глумица^[9]
• 19. фебруар — Александар Ланговић, српски кошаркаш^[10]

• 17. март — Иван Илић, српски фудбалер^[11]
• 25. март — Кристијан Белић, српски фудбалер^[12]
• 31. март — Џејмс Вајзман, амерички кошаркаш^[13]

• 26. април — Софија Перић, српска певачица
• 29. април — Грегор Глас, словеначки кошаркаш^[14]

• 8. мај — Марко Павићевић, српски кошаркаш^[15]
• 24. мај — Страхиња Павловић, српски фудбалер^[16]
• 27. мај — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица^[17]
• 31. мај — Ига Свјонтек, пољска тенисерка^[18]

• 14. јун — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш^[19]
• 20. јун — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш^[20]

• 8. јул — Рил Даунс, канадска глумица
• 10. јул — Изабела Мерсед, америчка глумица и певачица^[21]
• 19. јул — Теодора Драгићевић, српска глумица^[22]

• 1. август — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш^[23]
• 5. август — Ентони Едвардс, амерички кошаркаш^[24]
• 14. август — Петар Станић, српски фудбалер^[25]
• 16. август — Јаник Синер, италијански тенисер^[26]
• 22. август — Ламело Бол, амерички кошаркаш^[27]
• 31. август — Аманда Анисимова, америчка тенисерка

• 8. септембар — Никола Штулић, српски фудбалер^[28]

• 2. новембар — Лазар Павловић, српски фудбалер^[29]

• 18. децембар — Били Ајлиш, америчка музичарка^[30]
• 26. децембар — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш^[31]
• 29. децембар — Немања Поповић, српски кошаркаш^[32]

• 11. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925)^[33]
• 15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920)^[34]
• 31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)^[35]

• 4. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949)^[36]
• 18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950)^[37]
• 25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908)^[38]
• 26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)^[39]

• 9. март — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (*1933)
• 10. март — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња Грађанског савеза Србије. (*1965)
• 15. март — Ен Садерн, америчка глумица. (*1909)^[40]

• 12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919)^[41]
• 20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)^[42]

• 11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952)
• 12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)

• 3. јун — Ентони Квин, мексички глумац, сликар и писац. (*1915)^[43]
• 8. јун — Бранко Плеша, српски глумац. (*1926)
• 11. јун — Милан Пантић, српски новинар. (*1954)
• 16. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930)^[44]
• 18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси. (*1946)
• 27. јун — Џек Лемон, амерички глумац и музичар. (*1925)^[45]

• 10. јул — Анђелија Милић, српска певачица народне музике. (*1921)^[46]
• 20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978)
• 21. јул — Крста Петровић, српски певач забавне музике. (*1928)
• 21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921)
• 22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909)
• 26. јул — Јозеф Клаус, аустријски политичар, канцелар Аустрије од 1964. до 1970. год. (*1910)
• 30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)

• 1. август — Зузана Халупова, српска сликарка наиве. (*1925)^[47]
• 17. август — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (*1941)^[48]
• 20. август — Ким Стенли, америчка глумица. (*1925)^[49]
• 25. август — Алија, америчка певачица, глумица и модел. (*1979)^[50]

• 2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922)
• 9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и војсковођа (*1953)
• 13. септембар — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (*1916)^[51]
• 14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица. (*1921)^[52]
• 28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста. (*1930)

• 7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957)^[53]
• 11. октобар — Нада Мамула, српска певачица. (*1927)^[54]
• 29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном. (*1910)

• 8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица. (*1926)^[55]
• 29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)^[56]

• 8. децембар — Мирза Делибашић, југословенски кошаркаш. (*1954)^[57]
• 18. децембар — Жилбер Беко, француски певач, композитор, пијаниста и глумац. (*1927)^[58]
• 22. децембар — Јован Гојковић, српски фудбалер. (*1975)^[59]

• Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Виман
• Хемија — Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К. Бари Шарплес
• Медицина — Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс
• Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол
• Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана)
• Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума