Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1940 1941 1942 1943 1944 1945 1946
1943 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1943. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 14. јануар — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола.
• 18. јануар — Након седмодневних борби током операције Искра совјетске трупе су су олакшале опсаду Лењинграда отворивши узани коридор.
• 20. јануар — Отпочела је операција Вајс.
• 26. јануар — Битка у Маовицама Напад на усташке снаге од стране четника Динарске дивизије, предвођених Момчилом Ђујићем.
• 29. јануар — 30. јануар — Битка код острва Ренел
• 30. јануар — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

• 2. фебруар — Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку 6. армију на капитулацију.
• 2. фебруар — Шарл де Гол доделио Ратни крст генералу ЈВуО Дражи Михајловићу

• 15. фебруар — На путу Пожаревац-Петровац партизани из Босне, убили команданта немачког 734. пешадијског пука и још тројицу Немаца - сутрадан у логору Бањица стрељано 400 талаца.
• 16. фебруар — Председник САД Теодор Рузвелт објављује да је одбрана Сауди Арабије витална за одбрану САД и проширује Закон о зајму и најму на њу.
• 16. фебруар — Домениконски масакр: у италијанској одмазди убијено 175 грчких цивила у Тесалији.

• 16. фебруар — Норвешки командоси које је обучила британска Управа за специјалне операције су уништили фабрику коју је немачки пројекат нуклеарне бомбе користио за добијање тешке воде.
• 16. фебруар — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков.
• 18. фебруар — Јозеф Гебелс је одржао говор у Спортпаласту да би мотивисао немачки народ на тотални рат када се ситуација у Другом светском рату почела окретати против Немачке.
• 20. фебруар — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.
• 24. фебруар — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.

• 2. март — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору.
• 11. март — Мартовски преговори између немачке војске коју је представљао енерал-лајтнант Бенигнус Диполд, командант 717. дивизије, један млађи официр и један представник Хитлерјугенда, и партизана које су представљали Коча Поповић, командант Прве пролетерске дивизије, Милован Ђилас, члан Врховног штаба НОВЈ и Политбироа ЦК КПЈ, и Владимир Велебит. После преговора партизанска делегација је остала у Горњем Вакуфу да чека немачки одговор на писмени предлог. Немачке команде у Сарајеву, Загребу, Бечу и Берлину су истог дана обавештене о доласку партизанске делегације.
• 16. — 23. март — Операција Хајнрих окупаторских снага на планини Гледић. Циљ акције био је уништење штаба и пратећег батаљона генерала Мирослава Трифуновића, команданта снага ЈВуО.
• 18. март — Милован Ђилас и Владимир Велебит су у немачкој пратњи пошао за Сарајево да настави преговоре са немачком војском. Успут су су се зауставили у Коњицу, где је партизанског делегата приметила група равногораца. О томе је Војислав Лукачевић, који се налазио у немачком штабу у Коњицу, је депешом обавестио Захарија Остојића и Михаиловића (који се 18. марта придружио Остојићу у Калиновику) да су партизани ступили у преговоре са Немцима. Сутрадан су партизани ослободили прву групу немачких заробљеника.
• 23. март — Преговори су настављени у Загребу 23. и 24. марта. Велебит и Ђилас су изјавили следеће: „…ми немамо никаквог разлога за ратовање против немачке војске, нити за изазивање штете немачким интересима у целој држави, било да су војне или економске природе. За то не захтевамо никакву противуслугу. Треба само да нам омогућите прилику да се боримо против четника и ми ћемо их ликвидирати”.
• 14. март — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета.
• 15. март — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.

• 1 април — Велики муфтија јерусалимски Мухамед Амин ал-Хусеини у посети НДХ (Загреб, Бања Лука, Сарајево) ради подршке регрутације муслимана за Ханџар-дивизију.
• 4. април — Американци бомбардују Реноове фабрике у Булоњ Бијанкуру.
• 6. април — Објављен "Мали принц". Антоана де Сент Егзипериа, који се касније прикључује ваздухопловству Слободних Француза.
• 7. април — Покољ становништва у Горњим Дубравама код Огулина и одвођење око 250 Срба у усташки логор Сисак. Тог дана усташе су зверски убиле деветоро становника.
• 8. април — Операција Тојфел битка између јединица ЈВуО с једне и снага Нацистичке Немачке и снага НДХ с друге стране, током априла месеца 1943. године, у периоду непосредно пре капитулације Италије, у Босни на добојском Озрену.
• 12. април — Мартин Борман именован за фиреровог личног секретара, чиме је озваничена његова контрола над домаћим пословима у Немачкој.
• 13. април — Немци објавили проналазак масовних гробница у Катињској шуми код Смоленска.
• 14. — 17. април — Операција Тојфел битка између јединица ЈВуО с једне и снага Немачке и снага НДХ с друге стране, непосредно пре капитулације Италије, у Босни на добојском Озрену.
• 15. април — Мисија Гринвуд-Рутем
• 17. април — Састанак Хитлер–Хорти у Салзбургу о изручењу мађарских Јевреја.
• 19. април — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје.
• 23. април — Егзекуције у Шибенику Егзекуција 240 талаца у срезу Шибеник од стране италијанских снага, као одмазда за нападе на њихове снаге.
• 29. април — Црни мај 1943. године у кампањи Битка за Атлантик, када је подморничка група Кригсмарине (U-Bootwaffe) претрпела велике губитке, а мање савезничких бродова је потопљено.

• 1. — 15. мај — Операција Шварц Окупаторска акција са циљем разоружања и распуштања ЈВуО и ликвидације штаба Драгољуба Михаиловића.
• 3. мај — Хапшење 53 лица јеврејске националности у Вараждину и њихово отпремање у Загреб.
• 5. мај — Битка код Западног Хубеја била је једна од 22 већа битка између Националне револуционарне армије и Јапанских царских оружаних снага током Другог кинеско-јапанског рата.
• 12. мај — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.

• 12. мај — 25. мај — Вашингтонска конференција (Тридент): подржано искрцавање у Сицилији, а у Нормандији одложено за годину дана.
• 13. мај — Крај Северноафричке кампање: Немачки афрички корпус и италијанске снаге се предале савезницима у Тунису - преко 230.000 људи, због чега се овакав исход назива и "Тунисград".
• 14. мај — Французи сменили туниског бега Мухамада VII ал-Мунсифа и послали га на Мадагаскар, наслеђује га Мухамад VIII ал-Амин (последњи бег, до 1956).
• 15. мај — Распуштена је Коминтерна.
• 15. мај — Отпочела битка на Сутјесци.
• 16. мај — Нацисти су угушили устанак у Варшавском гету.
• 16. мај — Хапшење 10 лица у селу Михановићев Дол покрај Клањца у Загорју. Ухапшеници су претежно били житељи Клањца и Михановићевог Дола. Од 10 ухапшених лица 7 је задржано у усташком затвору.
• 17. мај — Операција Частис — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој, што изазива поплаве и погибију великог броја цивила и заробљеника.
• 20. мај — Црни мај: опозван напад немачких подморница на атлантски конвој СЦ 130, који пролази без губитака, док су Немци овог месеца изгубили 43 подморнице, 34 у Атлантику - за које је битка практично изгубљена.
• 22. мај — Масакр у Врпољу и Перковићу — Масакр српских цивила, из села Врпоље и Перковић, као одмазда за напад на железничку пругу Шибеник-Сплит.
• 22 - 24. мај — Операција Фариер ("Поткивач") или Препад на Мљет: британски командоси се искрцали на острво Мљет, али нису могли наћи Нијемце.
• 23. мај — РАФ бацио 2.000 тона бомби на Дортмунд.
• 24. мај — Јозеф Менгеле постао главни лекар у логору Аушвиц.

• 2. јун — Масакр у Бијељини (1943) — Масакр српских цивила од стране немачких снага као одмазда.
• 3. јун — Масакр у Варешкој Реци — Масакр Срба од стране албанских паравојних формација.
• 4. јун — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
• 7. јун — Злочин у Долима или Масакр у Долима масовно убиство становника српске националности у месту Доли код Плужина. Припадници СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку усташа-муслимана из Гатачког среза и околине Пиве, убили 522 цивила, од којих 109 дјеце.^[1]
  • Егзекуције у руднику Трепча Масовно стрељање 37 Срба од стране Албанаца, албанске жандармерије и затворских чувара у затвору рудника Трепча.
  • Масакр у Пивским Долима Масакр 522 српска цивила од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген, заједно са усташама и СС Ханџар дивизијом.
• 8. јун — Операција Круг напад јединица Вермахта на јединице ЈВуО
• 9. јун — Врховни командант партизанских јединица, Јосип Броз Тито, рањен приликом жестоких борби које су партизанске јединице водиле против бројчано надмоћних окупационих и квислиншких снага.
• 16. јун — Председник Пољске владе у егзилу (у Лондону), генерал Владислав Сикорски, одликовао је генерала ЈВуО Дражу Михаиловића највећим пољским војним одличјем – орденом Виртути Милитари. Својеручно писмо генерала Сикорског за Дражу, као и орден, донео је пољски официр Михаил Јакубовски Левандовски, који је падобраном искочио на Хомоље. Писмо и орден запленили су Немци, после борбе од 11. децембра 1943, код села Танде на Хомољу, у којој су погинули капетан Левандовски и три војника ЈВуО.^[2]
  • Масакр у Ваташи Масакр 12 Срба од стране бугарских снага.
• 18. јун — Постигнут споразум између владе Трећег Рајха и владе Царевине Бугарске да бугарска војска преузме окупацију Србије све до Дунава, сем Београда са ближом околином и Бора који су задржани под немачком управом. У том циљу, бугарски 1. окупациони корпус у Србији појачан је још једном дивизијом.
• 25. јун — Егзекуције у Колашину 180 српских талаца стрељани од стране италијанских снага.
• 28. јун — У Лондону образована нова избегличка влада Kраљевине Југославије, са Мишом Трифуновићем на челу, у којој су били заступљени представници свих политичких група у емиграцији.
• 29. јун — У акту одмазде, после сукоба с борцима партизанског одреда, Немачка војска је у подножју брда Багдала у Крушевцу стрељала најмање 500 Срба. То место је названо Слободиште и на њему се сваке године одржавају манифестације "Свечаности слободе".

• 1. јул — Румунски министар иностраних послова Михаи Антонеску у посети Мусолинију, предлаже повлачење Италије, Румуније, Мађарске и Финске из Сила осовине.
• 2. јул — Масакр у Фемића Кршу 52 српска цивила убијени од стране италијанских снага дивизије „Венеција”.
• 5. јул — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
• 9. јул — Савезници у Другом светском рату извели су инвазију на Сицилију.
• 10. јул — Масакр у Ловрећу 112 Срба убијени од стране италијанских снага.
• 12. јул —
  • У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.
  • Операција Моргенлуфт немачко-бугарско-љотићевска операција против четника. Завршила се немачко-бугарским неуспехом и победом четника. Четницима је командовао лично Дража Михаиловић, а Немцима генерал Паул Бадер.
• 14. јул — Операција Ариље немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.

• 17. — 23. јул — Операција Рудник операција Немаца, Бугара и Љотићеваца против јединица ЈВуО.
• 19. јул — Савезници први пут бомбардују Рим.
• 21. јул — Трећи рајх издао потернице на 100.000 рајхсмарака за Дражом Михаиловићем и Јосипом Брозом.
• 22. јул — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
• 22. јул — Савезници потопили јапански носач хидроавиона Нишин, страдало преко 1.000 чланова посаде и превожених војника.
• 23. јул — Операција Рудник офанзива Немаца, Бугара и Љотићеваца против четника од 23. јула до почетка августа 1943. године у околини планине Рудник и Шумадији. Четницима је командовао капетан Никола Калабић, а непријатељима је командовао генерал Паул Бадер, командант немачких трупа у Србији.
• 24. јул — Почиње Операција Гомора (до новембра) - разорно бомбардовање Хамбурга. Британци први пут користе систем Виндоу, алуминијумске траке за ометање радара.
• 25. јул — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Италијански краљ Виторио Емануеле III поверио маршалу Пјетру Бадољу мандат засастав нове владе и команду над италијанским оружаним снагама.
• 27/28. јул — Преко 30.000 људи страдало од ватрене олује у Хамбургу.
• 28. јул — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазвавши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила.

• 3. август — Отпочела офанзива јединица Црвене армије ка Харкову.
• 5. август — Јединице Црвене армије ослободиле Орел и Бјелгород.
• 7. август — Битка за Смоленск (1943) је северни крак летње и јесење офанзиве Црвене армије 1943. на Источном фронту, од 7. августа до 2. октобра 1943. Завршена је одлучујућом победом Црвене армије.
• 7. август — Опрација Штифекнехт Два пука 297. пешадијске дивизије Вермахта и један СС батаљон и четири бугарска батаљона нападају Расински корпус ЈВуО под командом мајора Драгутина Кесеровића.
• 8. август — Министар спољних послова владе Велике Британије Антони Идн примио у Лондону представнике свих група у избегличкој влади Kраљевине Југославије и обавестио их о скорој капитулацији Италије, саветујући да се уједине. Предложио је да се избегличка влада премести у Kаиро због ратног попришта у Италији, које ће се померити и на Балкан.
• 10. август — У Лондону образована нова избегличка влада Kраљевине Југославије са Божидаром Пурићем на челу. У тој влади Дража Михаиловић је постављен за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
• 14. август — Операција Ариље Немачке јединице, бугарски батаљони и српски добровољци (љотићевци) нападају јединице Првог равногорског и Пожешког корпуса ЈВуО.
• 15. август — Операција Котиџ је био заједнички америчко-канадски план за завршетак поновног освајања Алеутских острва од Јапанаца.
• 23. август — Јединице Црвене армије ослободиле Харков.
• 26. август — Битка на Дњепру је била одлучујућа совјетска победа на Источном фронту

• 3. септембар — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату.
• 8. септембар — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
• 9. септембар — Иранска влада објавил а рат Немачкој.
• 9.-10. септембар — Масакр у Зрину Масакр 270 дрпдких цивила у Зрину од стране партизана
• 10. септембар — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
• 11. септембар — Масакр у Тићану 84 Срба убијено од стране немачке 71. пешадијске дивизије.
• 11. — 12. септембар — Масакр у Урошевцу — Масакр 60 Срба од стране Албанаца, под командом Амдије Јашаревића.
• 12. септембар — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија.
• 13. септембар — Јединице Црвене армије ослободиле Брјанск.
• 17. септембар — Масакр у Имотском 230 Срба убијени од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген.
• 27. септембар — Масакр у Мравинцима и Мајдану 69 српских цивила убијени од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген.
• 30. септембар — Избегличка влада Kраљевине Југославије званично затражила од влада Перуа, Боливије, Парагваја и Чилеа да забране рaд југословенских леви;арских исељеничких организација у тим земљама.

• 1. октобар — Америчка 5. армија заузела Напуљ.
• 2. октобар — Усташе убиле 4 жене из Карлобага. Две жртве су живе запаљене, а једна је заклана.
  • Масакри у Мужинима, Цереу и Фештинима
• 3. октобар — Операција Мајсколбен немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.
• 5. октобар — Масакр у Вишеграду (1943)
• 6./7. октобар — Масакр у Горњем Храстовцу
• 7. октобар — Масакр у Кресинима
• 10. октобар — Операција Крум (Криви) немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.
• 13. октобар — Италијанска влада на челу са маршалом Пјетром Бадољом, је прешла на страну Савезника и објавила рат Силама осовине.
• 19. октобар — У Москви отпочела конференција министара иностраних послова САД. В. Британије и СССР. На њој је закључено да се успостави независна Аустрија, демократлзује Италија, укину све фашистичке организације у свету и казне ратни злочинци, као и да се спорна питања појединих државних граница реше после рата.
• 20. октобар — Операција Ерих немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.
• 21. октобар — Операција Долстос немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.
• 24. октобар — Операција Хербстнебел (Јесења магла) немачкa операција против четника.
• 25. октобар — Јединице Црвене армије ослободиле Днепропетровск.
• 30. октобар — Операција Хамелброт (Овсињи хлеб) немачка операција против четника.

• 2. новембар — Битка код Чангдеа велика битка у Другом кинеско-јапанском рату у и око кинеског града Чангдеа (Чангтеа) у провинцији Хунан.
  • Масакр у Баћини
• 3. новембар — Друга битка за Кијев, битка у области Кијев-Житомир, била је део много шире совјетске офанзиве у Украјини познате као Битка за Дњепар, која је обухватала три стратешке операције Совјетске Црвене армије и њених чехословачких јединица.
• 5. новембар — У Јајцу је у Другом светском рату основан Танјуг.
• 6. новембар — Јединице Црвене армије ослободиле Kијев.
• 9. новембар — У Атлантик Ситију (у САД) основана УНРА, у којој су били представници 44 државе.
• 17. новембар — Туниска кампања или битка за Тунис је низ борби у Тунису током рата у северној Африци у Другом светском рату, између снага Осовине и савезничких снага. Савезници су се састојали од снага Британске Империје, укључујући пољске и грчке контингенте, са америчким и француским корпусом.
• 17. новембар — Групација састављена од 34, 9. и 31. усташке бојне, једног батаљона њемачке 114. ловачке дивизије, 2 чете тенкова и 2 батерије топова извршила је обухватни напад из Госпића у правцу Дивосела на 2. бригаду 13. дивизије и Дивоселачку територијалну чету. Приликом овог испада усташе су убиле око 20 становника Дивосела, попалиле око половину бајти (куће су у Дивоселу већ раније биле попаљене) и опљачкале знатан број стоке.
• 18. новембар — Битка за Гилбертова и Маршалска острва, вођена од 18. новембра 1943. до 23. фебруара 1944, била је америчка победа током рата на Пацифику.
• 25. новембар — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.
• 22. - 26. новембар — Конференција у Каиру састали су се кинески војсковођа Шек, амерички председник Рузвелта и премијер Велике Британије Черчил Другог у Каиру, Египат. Трајала је од 22. до 26. новембра. Разматрали су питања рата против Јапана и објавили да се јапанска освајања на Далеком истоку не признају.
• 28. новембар — Техеранска конференција састанак Јосифа Стаљина, Френклина Рузвелта и Винстона Черчила од 28. новембра и 1. децембра 1943. који се одржао у Техерану, Иран. Прва конференција између три светске силе (СССР, САД и Уједињено Краљевство) којој је присуствовао Стаљин. Главна тема је била отварање другог фронта у западној Европи. Договорено је признање независност Ирана, и подршка југословенским партизанима у оружју и опреми и војним операцијама.
• 29. новембар — У Јајцу почело са радом Друго заседање АВНОЈ-а, на којем је (између осталог) Титу додељен чин маршала.
• 30. новембар — Масакр у Иванцима био је потпуно уништење српског села Иванци стране снага Трећег рајха. За само пола сата убијено 73 Срба.

• децембар — Британска влада званично ускраћује помоћ ЈВуО.
• 1. децембар — Усташе Поглавниковог тјелесног сдруга у циљу одмазде спалиле село Церје Јесењанско у Загорју, усмртивши притом 36 становника. Сви убијени били су цивили, а међу њима је било седморо дјеце од 2 до 16 година.
• 2. децембар — Близу Пљеваља основана италијанска партизанска дивизија Гарибалди.
• 2. децембар — Немци бомбардовили луку у Барију, потопљено 28 теретних бродова, укључујући и један амерички са иперитним бомбама.
• 4. децембар — Операција Цитен покренула је нацистичка Друга оклопна армија са циљем санирања кризе и систематског побољшања својих позиција на западном Балкану. Циљ ове операције је овладавање залеђем средње Далмације, а посебно Ливањским Пољем као кључним положајем.
• 4 - 16. децембар — Операција Кугелблиц у источној Босни и Рашкој области.
• 4. децембар — Разбијена 2. пролетерска дивизија у Пријепољу код партизанске болнице, страдале стотине бораца.
• 4 — 26. децембар — Кампања на реци Моро, савезничка офанзива на јадранској страни Италије - пат позиција.
• 5. децембар — Савезници бомбардирали Сплит и Каштел-Сућурац. У Каштел-Сућурцу у цркви је тим бомбардирањем убијено више од сто људи.
• 5. децембар — Краљ Петар назива нову Брозову владу терористичком и нерепрезентативном.
• 8 — 17. децембар — Битка код Сан Пиетра је савезничка победа у Италији, италијанска војска се први пут борила уз савезнике.
• 9. децембар — Битка за Кочевје: партизани ушли у град, али Немци и домобрани се склонили у замак где им три дана касније стиже помоћ.
• 9. децембар — Државни секретар САД Цордел Хул изјављује да ће помоћ у Југославији добити сви који се боре против Немаца, дакле и партизани.
• 10. децембар — Британски премијер Винстон Черчил примио у Каиру краља Петра II и председника избегличке владе - саопштио им да треба да одустану од подршке покрету Дражу Михаиловића.
• 11. децембар — Авиони П-51 Мустанг-Б на првој ескортној мисији над Немачком - проширење пратње ће знатно смањити губитке бомбардера.
• 12. децембар — Чехословачки председник у егзилу Едвард Бенеш у Москви потписао уговор о пријатељству са СССР.
• 13. децембар — Масакр у Калаврити: у немачким репресалијама у грчкој Ахаји стрељано око 700 цивила.
• 16. децембар — Масакр у Лугу и Куку Масакр 81 Срба од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген у знак одмазде.
• 20. децембар — Децембарске жртве
• 20 — 28. децембар — Битка за Ортону: савезници заузимају град на Јадрану, прозван "Италијански Стаљинград" због бруталности окршаја..
• 24. децембар — Црвена армија започиње Дњепарско-карпатску офанзиву (до априла), познату и као Ослобођење Деснообалне Украјине.
• 24. децембар — Амерички генерал Двајт Ајзенхауер је врховни савезнички командант у Европи.
• 25. децембар — Масакр у Копљарима
• 26. децембар — Битка код Северног рта: потопљен је немачки бојни брод Сцхарнхорст са 1.932 људи.
• 28. децембар — Присилно расељавање у Совјетском Савезу: укинута је Калмичка АССР, почиње депортација Калмика због грехова Калмичког коњичког корпуса.
• 31. децембар — Председник САД Теодор Рузвелт уручио "Либераторе" југословенским авијатичарима из 15. армијског ваздухопловног корпуса САД.
• 31. децембар — Бујанска конференција НОО Косова за прикључење Албанији.
• 31. децембар — НОВЈ почиње неуспешну Прву бањалучку операцију.
• 31. децембар — Црвена армија повратила Житомир.

• 18. јануар — Пол Фриман, енглески глумац
• 19. јануар — Џенис Џоплин, америчка музичарка (прем. 1970)
• 22. јануар — Марилија Пера, бразилска глумица (прем. 2015)
• 24. јануар — Шерон Тејт, америчка глумица (прем. 1969)
• 25. јануар — Тоб Хупер, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2017)
• 28. јануар — Миодраг Андрић, српски глумац (прем. 1989)
• 30. јануар — Јанош Месарош, српски сликар
• 31. јануар — Шпела Розин, словеначка глумица

• 3. фебруар — Блајт Данер, америчка глумица
• 5. фебруар — Мајкл Мен, амерички редитељ, сценариста и продуцент
• 9. фебруар — Џо Пеши, амерички глумац и музичар
• 18. фебруар — Борислав Паравац, српски политичар (прем. 2026)
• 20. фебруар — Мајк Ли, енглески редитељ и сценариста
• 22. фебруар — Едуард Лимонов, руски књижевник, публициста и политичар (прем. 2020)
• 25. фебруар — Џорџ Харисон, енглески музичар (прем. 2001)
• 26. фебруар — Бил Дјук, амерички глумац и редитељ
• 27. фебруар — Карлос Алберто Пареира, бразилски фудбалски тренер

• 1. март — Хосе Анхел Ирибар, Шпански фудбалски голман и тренер
• 2. март — Џексон Кери Френк, амерички музичар (прем. 1999)
• 4. март — Лучо Дала, италијански музичар и глумац (прем. 2012)
• 8. март — Лин Редгрејв, енглеско-америчка глумица (прем. 2010)
• 9. март — Боби Фишер, амерички шахиста (прем. 2008)
• 14. март — Коле Ангеловски, македонски глумац, редитељ и сценариста
• 15. март — Дејвид Кроненберг, амерички редитељ, сценариста, продуцент, писац и глумац
• 22. март — Џорџ Бенсон, амерички музичар
• 29. март — Ерик Ајдл, енглески глумац, комичар, писац, сценариста, редитељ и музичар
• 29. март — Вангелис, грчки музичар и композитор (прем. 2022)
• 29. март — Џон Мејџор, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства (1990—1997)
• 31. март — Кристофер Вокен, амерички глумац, певач, комичар, редитељ, продуцент, сценариста и плесач

• 3. април — Ранко Мунитић, српско-хрватски теоретичар, критичар и историчар уметности, а такође и сценариста, редитељ, новинар и ТВ водитељ. (прем. 2009)
• 15. април — Роберт Лефковиц, амерички научник, добитник Нобелове награде за хемију (2012)
• 22. април — Луиз Глик, америчка песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност (2020) (прем. 2023)
• 28. април — Беба Лончар, српска глумица

• 2. мај — Мустафа Надаревић, хрватско-босанскохерцеговачки глумац и редитељ (прем. 2020)
• 5. мај — Мајкл Пејлин, енглески глумац, комичар, сценариста, редитељ,и писац
• 14. мај — Џек Брус, шкотски музичар, најпознатији као члан супергрупе Cream (прем. 2014)
• 14. мај — Оулавир Рагнар Гримсон, исландски политичар, председник Исланда (1996—2016)

• 1. јун — Барбара Мартин, америчка певачица, најпознатија као једна од првобитних чланица групе The Supremes
• 11. јун — Кутињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2019)
• 13. јун — Душко Локин, хрватски певач
• 13. јун — Малком Макдауел, енглески глумац
• 23. јун — Љерка Драженовић, југословенска глумица, новинарка и ТВ водитељка (прем. 2013)

• 3. јул — Куртвуд Смит, амерички глумац
• 7. јул — Тото Кутуњо, италијански музичар (прем. 2023)
• 12. јул — Кристин Макви, енглеска музичарка, најпознатија као певачица и клавијатуристкиња групе Fleetwood Mac (прем. 2022)
• 10. јул — Артур Еш, амерички тенисер (прем. 1993)
• 26. јул — Мик Џегер, енглески музичар, глумац и филмски продуцент
• 28. јул — Ричард Рајт, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, клавијатуриста и певач групе Pink Floyd (прем. 2008)

• 4. август — Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторска (прем. 2017)
• 8. август — Есма Реџепова, македонска певачица и хуманитарка (прем. 2016)
• 17. август — Роберт де Ниро, америчко-италијански глумац, редитељ и продуцент
• 18. август — Ђани Ривера, италијански фудбалер и политичар
• 20. август — Силвестер Макој, шкотски глумац
• 20. август — Драган Николић, српски глумац (прем. 2016)
• 27. август — Тјуздеј Велд, америчка глумица

• 4. септембар — Љубомир Михајловић, српски фудбалер
• 6. септембар — Роџер Вотерс, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста, басиста и певач групе Pink Floyd
• 23. септембар — Хулио Иглесијас, шпански музичар и фудбалер
• 29. септембар — Лех Валенса, пољски политичар, председник Пољске (1990—1995)
• 29. септембар — Волфганг Оверат, немачки фудбалер

• 8. октобар — Чеви Чејс, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент
• 12. октобар — Лин Шеј, америчка глумица
• 15. октобар — Пени Маршал, америчка глумица, редитељка и продуценткиња (прем. 2018)
• 17. октобар — Кирил Дојчиновски, југословенски и македонски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
• 22. октобар — Катрин Денев, француска глумица, певачица, модел и продуценткиња
• 29. октобар — Душан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2021)

• 1. новембар — Љиљана Седлар, српска глумица (прем. 2023)
• 7. новембар — Мајкл Берн, енглески глумац (прем. 2026)
• 1942 — Џин Шримптон, енглески модел и глумица.
• 7. новембар — Џони Мичел, канадска музичарка
• 8. новембар — Мартин Питерс, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2019)
• 12. новембар — Волас Шон, амерички глумац, комичар, драматург, сценариста и есејиста
• 13. новембар — Роберто Бонинсења, италијански фудбалер
• 17. новембар — Лорин Хатон, америчка глумица и модел
• 18. новембар — Дина Рутић, југословенска глумица (прем. 2019)
• 22. новембар — Били Џин Кинг, америчка тенисерка
• 23. новембар — Петар Сканси, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2022)
• 27. новембар — Никол Бросар, француско-канадска песникиња и списатељица
• 30. новембар — Теренс Малик, амерички редитељ, сценариста и продуцент
• 30. новембар — Снежана Никшић, српска глумица (прем. 2022)

• 8. децембар — Џим Морисон, амерички музичар и песник, најпознатији као вођа и певач групе The Doors (прем. 1971)
• 18. децембар — Кит Ричардс, енглески музичар
• 23. децембар — Елизабет Хартман, америчка глумица (прем. 1987)
• 25. децембар — Зафир Хаџиманов, српско-македонски глумац, певач, композитор и песник (прем. 2021)
• 31. децембар — Џон Денвер, амерички музичар, музички продуцент, глумац, активиста и хуманитарац (прем. 1997)
• 31. децембар — Бен Кингсли, енглески глумац

• 7. јануар — Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике.

• 9. април — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (*1920).

• 14. мај — Јелена Ћетковић, народни херој Југославије

• 8. јун — Михаило Петровић Алас (*1868), математичар, професор Београдског универзитета и академик Српске краљевске академије.
• 13. јун — Коста Рацин, македонски песник и револуционар (*1908).

• 18. јул — Жан Алавоан, француски бициклиста. (*1888)

• Физика — Ото Штерн
• Хемија — Ђерђ де Хевеш
• Медицина — Хенрик Карл Петер Дам и Едвард Адалберт Дојзи
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Хронологија Народноослободилачке борбе 1943.
• Хронологија усташких злочина 1943.