Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
2012 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2012. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 5. јануар — Одборници Скупштине општине Лепосавић на Косову донели су одлуку да 14. и 15. фебруара буде одржан референдум на коме ће се становници севера Косова  изјаснити о томе да ли прихватају косовске институције или не.
• 6. јануар — Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, пребачен је у болницу Хашког трибунала, након што му се погоршало здравствено стање.
• 9. јануар — Председник Републике Српске Милорад Додик уручио је у председнику Србије Борису Тадићу орден Републике Српске на ленти поводом Дана републике и крсне славе РС - Светог архиђакона Стефана^[1].
• 13. јануар — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.
• 20. јануар — Сретен Угричић смењен са дужности управника Народне библиотеке Србије, одлуком Владе Србије, пошто је претходно потписао проглас Форума писаца о заштити Андреја Николаидиса, црногорског писца, који је у једном тексту назвао „цивилизацијским искораком“ могућност убиства високих државних званичника Србије и РС у Бањалуци, на прослави 20 година обележавања Републике Српске.
• 22. јануар — Више од 60% грађана Хрватске, на референдуму, подржало улазак те земље у Европску унију.
• 24. јануар — Хашки трибунал одобрио тиму српских лекара да посете лидера СРС, Војислава Шешеља, коме је претходно уграђен пејсмејкер.
  • Википедија:Непознат датум — Серија напада на хрватске навијаче, у Новом Саду и Руми, након утакмица на Европском рукометном првенству које се одржава у Србији.
• 25. јануар — Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила резолуцију којом се Београд и Приштина позивају на наставак дијалога и примену до сада постигнутих споразума.
• 27. јануар — Влада Србије откупила смедеревску железару од америчког Ју Ес Стила.
• 29. јануар — Рукометна репрезентација Србије освојила је сребро, а Ватерполо репрезентација Србије злато на првенствима Европе. Новак Ђоковић победио Рафаел Надала у финалу Аустралијан опена са 3:2.

• 3. фебруар — Снежни наноси завејали целу Србију и проузроковали велике проблеме у саобраћају и снабдевању.
• 5. фебруар — Влада Србије прогласила ванредну ситуацију на територији целе земље због снежног невремена које је захватило целу Србију.
• 9. фебруар — У Шпанији ухапшени Лука Бојовић, тражен у Србији у вези са бројним убиствима, Владимир Милисављевић, повезан са Ђинђићевим убиством, и још двојица припадника Земунског клана.
• 10. фебруар — Хаити је признао Косово.
• 14. фебруар — Компанија Гугл је купила одељак за производњу мобилних уређаја америчке компаније „Моторола Мобилити” за 12,5 милијарди долара.^[2]
• 15. фебруар — У четири општине на северу Косова и Метохије одржан референдум на којем су се грађани изјашњавали о томе да ли прихватају институције Републике Косово.
• 21. фебруар — Експлозија у челичани Анганг Хеви Машинерy у граду Аншан у провинцији Лиаонинг, на североистоку Кине. Страдало је најмање 13 особа и повређено још 17.^[3]
• 24. фебруар — Београд и Приштина постигли договор о регионалном представљању власти покрајине на међународним скуповима, што је био један од најважнијих услова Србији за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

• 1. март — Србија званично постала кандидат за улазак у Европску унију.
• 4. март — Одржани председнички избори у Русији на којима је Владимир Путин освојио убедљиву победу од 63,60% гласова.
• 9. март — Израел је извео ваздушне нападе на појас Газе, започевши тронедељне окршаје са палестинским милитантним групама.
• 11. март — На подручју Скопља и Тетова дошло је до сукоба између Албанаца и Македонаца. Неколико дана касније један албански младић преминуо је од повреда које је задобио након тешких прострелних рана које му је нанијело шест непознатих особа.

• 13. март — Председник Србије Борис Тадић расписао парламентарне, председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић локалне, а председник Скупштине Војводине Шандор Егереши покрајинске изборе за 6. мај текуће године.
• 19. март — Наоружани нападач у Тулузу убио три детета и једног јеврејског рабина.
• 29. март — Краљ Шпаније Хуан Карлос посетио је Мостар.
  • Европски парламент је изгласао Резолуцију о напретку Србије ка ЕУ, те позвао ту земљу да се уздржи од расписивања локалних избора на Косову.

• 1. април — Шест особа настрадало у пожару у дискотеци "Контраст" у Новом Саду.
• 5. април — Председница Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је расписала председничке изборе за 6. мај 2012. године.
• 7. април — Лавина затрпала пакистанску војну базу код глечера Сиачен на Хималајима, затрпано 135 војника и цивила.

• 12. април — Масакр код Железарског језера: недалеко од Скопља пронађена петорица убијених.
• 12. април — У Србији пронађена украдена Сезанова слика "Дечак у црвеном прслуку" вредна 100 милиона долара.
• 13. април — Неуспешно лансирање севернокорејског сателита, противно резолуцијама УН.
• 16. април — Отворена фабрика у Крагујевцу у којој ће се производити Фиат 500Л.

• 19. април — Руди Џулијани, амерички политичар дошао је у Београд, како би дао подршку кандидату за градоначелника Београда, испред Српске напредне странке Александру Вучићу.
• 25. април — Брунеј је признао Косово.

• 6. мај — Одржани редовни избори за Скупштину Србије, Скупштину АП Војводине, и локалне самоуправе, као и превремени избори за председника Републике Србије. У други круг председничких избора ушли Борис Тадић из ДС-а и Томислав Николић из СНС-а. На парламентарним изборима првопласирана је била коалиција око СНС-а,која је освојила 73 мандата, а другопласирана је коалиција ДС-а,која је освојила 67 мандата, а трећепласирана коалиција око СПС-а је освојила 44 мандата. На локалним изборима у Београду и Новом Саду, победила је Демократска странка. У Војводини на покрајинским изборима исто је победио ДС.
• 6. мај — Франсоа Оланд постао нови председник Француске, победивши у другом кругу Николу Саркозија.
• 15. мај — У 03.01.23 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Генадиј Падалка и Сергеј Ревин из Роскосмоса и Џозеф Акаба из Насе.

• 17. мај — Грађански протест у Новом Саду поводом пресуде Зорану Петакову - 100 дана затвора због вређања владике бачког Иринеја (преиначено са 100.000 динара).
• 20. мај —- Пад спортског авиона код Бање Луке, 5 мртвих.
• 20. мај — Томислав Николић, у другом кругу, изабран за четвртог председника Србије, победивши Бориса Тадића.
• 20. мај — Јак земљотрес код Болоње (и још један на северу Италије 29. 5.).
• 22. мај — Земљотрес код Перника у Бугарској.
• 23. мај — Замрзнута међународна супервизија у Дистрикту Брчко.
• 25. мај —- Сиријски устанак: масакр у граду Хоула код Хомса - преко 100 мртвих укључујући велики број деце након напада владиних снага.
• 26. мај — Представница Шведске, Лорин, победила је на Песми Евровизије са песмом Euphoria.
• 31. мај — Конституисан девети сазив Скупштине Србије, седницом председавао најстарији посланик - Захарије Трнавчевић. На посебној седници, Томислав Николић положио заклетву и формално отпочео петогодишњи мандат на дужности председника Србије.

• 1. јун — Сукоб на Северу Косова и Метохије (у селу Рударе) кад су војници почели да уклањају барикаде.
  • Чад је признао Косово.
• 3. јун — У експлозији ручне бомбе, испред једног кафића у селу Идвор, погинуле три а рањено осам особа.
• 8. јун — Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изабран је за председника Генералне скупштине Уједињених нација.
  • 8. јун — 1. јул — Европско првенство у фудбалу у Украјини и Пољској
• 12. јун — Уставни суд Србије забранио је 12. јуна екстремистичку организацију Образ, на чијем је челу Младен Обрадовић, првостепено осуђен на две године затвора због изазивања нереда у Београду током Параде поноса, одржане 10. октобра 2010. године, када је повређено више од 140 људи, од којих 124 полицајца. Образ је забрањен на основу захтева Републичког тужилаштва у којем се наводи да је та организација својим деловањем угрожавала темељне принципе демократије.
• 13. јун — Монах манастира Црна Река Митрофан Булајић претучен у јужном делу Косовске Митровице; Епископ Теодосије посетио монаха Митрофана.^[4]
• 14. јун — Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Звонка Веселиновића и још две особе због незаконитог присвајања 32 камиона компаније "Хипо Алпе адриа лизинг".[1]
• 18. јун — У експлозији гранате на полигону Пасуљанске ливаде, приликом завршне вежбе „Дипломац 2012” кадета Војне академије, погинула два кадета Војске Србије а неколико теже и лакше повређено.
• 22. јун — Конституисана Скупштина АП Војводине, а за њеног председника изабран лидер Савеза војвођанских Мађара, Иштван Пастор.
• 28. јун — Председник Србије, Томислав Николић, поверио мандат за састав нове Владе лидеру Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу.

• 4. јул — Научници ЦЕРН-а објавили откриће честице која одговара Хиггсовом бозону.
• 4. јул — Укључена и последња турбина кинеског пројекта Брана три кањона, хидроцентрала је са 22.500 МW инсталисане снаге највећа на свету.
• 5. јул — БиХ: Нова парламентарна већина (СДП, СББ, оба ХДЗ-а) смјенила тројицу министара из СДА.
• 5. јул — У Лондону званично отворен Шард, са 310 метара највиша зграда у западној Европи.
• 6. јул — У Талиновцу код Урошевца убијен брачни пар Јевтић.
• 6. јул — Велике поплаве у Краснодарском крају Русије, 155+ погинулих.
• 6. јул — Румунски парламент изгласао опозив председника Басескуа, али на референдуму 29. 7. недовољан одзив.
• 7. јул — Први избори у Либији од 1965, победио либерални Савез националних снага.
• 10. јул — У седишту СНС-а потписан је коалициони споразум, испред СПС-а председник Ивица Дачић, СНС-а вршилац дужности председника Александар Вучић, лидер УРС-а Млађан Динкић, председник ПУПС-а Јован Кркобабић и председник ЈС Драган Марковић Палма.
• 11. јул — Уставни суд Србије оценио неуставним неке одредбе устава Војводине.
• 15. јул — Српски математичар Теодор фон Бург освојио четврту златну медаљу на математичкој олимпијади у Аргентини.

• 15. јул — Теодор фон Бург, освајањем четврте златне медаље на ММО-у, постао најбољи млади математичар на свету свих времена.
  • У 02.40.03 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Јуриј Маленченко из Роскосмоса, Сунита Вилијамс из Насе и Акихико Хошиде из агенције JAXA.
• 18. јул — Током побуњеничке офанзиве на Дамаск бомбаш-самоубица убио четворицу високих званичника Асадовог режима, међу којима министра одбране Давоуда Раију и Асадовог зета.
• 18. јул — Осам израелских туриста убијено у нападу бомбом на аутобус у бугарском Бургасу, Израел оптужује Иран.
• 23. јул — Небојша Стефановић (СНС) изабран за председника Скупштине Србије, у наставку конститутивне седнице.
• 27. јул — Изабрана нова Влада Републике Србије, коју су формирали Српска напредна странка, коалиција СПС-ПУПС-ЈС, и Уједињени региони Србије, на челу са лидером СПС-а Ивицом Дачићем. Важније ресоре заузели Иван Мркић — шеф дипломатије, Александар Вучић — први потпредседник Владе и министар одбране, Никола Селаковић — министар правде, Млађан Динкић — министар финансија и привреде.
  • 27. јул — 12. август — Олимпијске игре у Лондону.

• 1. август — Двојица подофицира Војске Србије погинула су у експлозији заостале касетне бомбе на Панчићевом врху на Kопаонику. Месец ипо дана раније од експлозије заостале гранате погинула су два кадета војске Србије на полигону "Пасуљанске ливаде".
• 2. август — Дејан Шошкић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
• 6. август — Скупштина Србије изабрала Јоргованку Табаковић за новог гувернера Народне банке Србије.
• 11. август — Милица Мандић освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Лондону у теквондоу, што је прва златна медаља за Србију на ОИ након дванаест година.
• 15. август — Бацач Сијетл маринерса Феликс Ернандез имао је савршену утакмицу против Тампа беј рејса.

• 16. август — Џулијан Асанж добио азил од Еквадора, у чију се лондонску амбасаду склонио пре два месеца (одређено му изручење Шведској).
• 16. август — Јужноафричка полиција убила 34 рудара-штрајкача код рудника платине Марикана, позива се на самоодбрану.
• 17. август — Три чланице московског колектива Пуси Рајот осуђене на две године затвора због "хулиганизма" .
• 19. август — Погибија троје гледалаца при излетању аутомобила на трци "Тара 2012" код Бајине Баште.
• 19. август — ФИБА Европа кошаркашки шампионат за млађе од 18 у Литванији и Летонији: Хрватска 1, Србија 3.
• 20. август — Умро Мелес Зенави, председник (1991-95) затим премијер Етиопије.
• 23. август — Америчка анти-допинг агенција изјавила да ће Ленсу Армстронгу одузети седам титула са Тоур де Франса.

• 26. август — Територију Србије је захватила серија пожара, од којих је седам великих избило у планинским пределима, на Сувобору, Тари, Златибору, Црном Врху, Вршкој Чуки и у подножју Kопаоника. Најкритичније било је на Тари где се запалило више од 300 хектара четинарске шуме.
• 30. август — У експлозији у кинеском руднику угља Ксиаојиаван у провинцији Сечуан погинуло 45 људи.

• 3. септембар — У експлозији у кинеском у руднику Гаокенг у провинцији Јиангки страдало је 14 рудара.
• 7. септембар — Загађење у реци Јангце.^[5]
• 9. септембар — Бивши ирачки потпредседник Тарик Ал-Хашими у одсуству осуђен због организовања сунитских одреда смрти.
• 10. септембар — Укидањем Међународне цивилне канцеларије окончана надгледана независност Косова (остају ЕУЛЕКС и КФОР).
• 11. септембар — Нападнута америчка дипломатска представништва у Каиру и Бенгазију, наводно поводом филма "Невиност муслимана" - у Бенгазију убијен амерички амбасадор у Либији и још троје чланова особља, наредних дана немири у многим земљама.
• 11. септембар — Јапанска влада национализовала острва Сенкаку на која права полажу и Кина и Тајван - долази до протеста у Кини.
• 11. септембар — Пожари у текстилној фабрици у Карачију и обућарској у Лахореу, преко 300 мртвих.

• 11. септембар — Због злочина за време рата на Косову чланови "Гњиланске групе ОВК" у Београду су проглашени кривим. На 116 година затвора осуђено је 11 Албанаца.
• 20. септембар — Источни Тимор је признао Косово.
• 26. септембар — Авион за обуку Војске Србије (ВС) "ласта" срушио се у близини Београда, у насељеном делу Нове Пазове. Пилот Војске Србије, мајор Горан Савић, родом из Зенице, подлегао је због повреда задобијених приликом пада авиона
• 29. септембар — Александар Вучић изабран за председника Српске напредне странке, наследивши Томислава Николића који је поднео оставку на све страначке функције од избора за шефа државе.

• 14. октобар — Скок Феликса Баумгартнера: Светски рекорд у скоку падобраном из стратосфере оборио Феликс Баумгартнер у склопу пројекта Ред бул стратос. Скок је био са висине од 39.068 метара у Новом Мексику, САД.
• 19. октобар — Нови председници Владе Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи почели су 19. октобра серију сусрета у Бриселу којима је циљ нормализација односа две стране која је и за Београд и за Приштину услов за даљи напредак у европским интеграцијама. У дијалогу посредује висока представница ЕУ Кетрин Ештон, а сусретима два премијера дијалог је са техничког пребачен на највиши политички ниво.
• 23. октобар — У 10.51.11 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Олег Новицки и Јевгениј Тарелкин из Роскосмоса и Кевин Форд из Насе.

• 4. новембар — ТВ Авала је престала са емитовањем програма, пошто јој је Републичка радиодифузна агенција одузела дозволу за емитовање програма - трансформисана у Пинк 2.
• 6. новембар — Председнички избори у САД 2012: Барак Обама је поново изабран за председника Сједињених Држава, победивши свог републиканског изазивача Мита Ромнија.
• 8. новембар — Нова владајућа коалиција у Србији донела је Закон о амнестији који је обухватио око 3.600 осуђеника, а на слободу је до средине децембра пуштено њих 1.100. Затвореници који су пуштени на слободу осуђени су углавном на казне затвора од три до шест месеци због лакших кривичних дела. Осуђенима за тешко убиство, убиство и тешке случајеве разбојничке крађе и разбојништва казна је умањена за 10 одсто, док је осуђеницима старијим од 70 година казна умањена за четвртину.
• 10. новембар — Богати руски бизнисмен Александар Перепилични, преминуо је преминуо на прилазу своје куће у енглеском градићу Вејбриџ, у југоисточној покрајини Сари.^[6]
• 13. новембар — Потпуно помрачење Сунца догодило се у деловима Аустралије и Јужног Пацифика. То је 45. од 72 помрачења Сунца Солар Сарос 133.
• 14.— 21. новембар — Израел покреће операцију „Стуб одбране“ против појаса Газе којим управљају Палестинци, убивши војног команданта Хамаса Ахмеда Џабарија. Следеће недеље 140 Палестинаца и пет Израелаца је убијено у насталом циклусу насиља. Примирје између Израела и Хамаса објавили су египатски министар спољних послова Мохамед Камел Амр и америчка државна секретарка Хилари Клинтон након недељне ескалације непријатељстава на југу Израела и у појасу Газе.
• 15. новембар — Након 18. националног конгреса Комунистичке партије Кине, Си Ђинпинг наслеђује Ху Ђинтаоа на месту генералног секретара Комунистичке партије Кине и постаје врховни лидер Кине.
• 19. новембар — Фиџи је признао Косово.
• 25. новембар — 9. децембар — Тајфун Бофа, познат као „Пабло“ на Филипинима, усмртио је најмање 1.067 људи, а око 838 се води као нестало. Тајфун је проузроковао значајну штету на острву Минданао.
• 28. новембар — Сент Китс и Невис је признао Косово.
• 29. новембар — Палестини додељен статус посматрача у УН.

• 8. децембар — Конференција УН о климатским променама у Катару пристаје да продужи Кјото протокол до 2020. године.
• 10. децембар — Селека збацује владу Централноафричке Републике, што доводи до избијања грађанског рата.

• 14. децембар — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.
• 16. децембар — Групно силовање и убиство у Делхију, познато и као случај Нирбхаја, догодило се у ноћи 16. децембра 2012. године. Случај је укључивао смртоносни напад на 22-годишњег приправника физиотерапије од стране групе од шест мушкараца у аутобусу у покрету.
• 18. децембар — Најмање 55 људи се удавило након што се претрпани чамац преврнуо код обале Сомалије.
• 19. децембар — У 12.12.36 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Роман Романенко из Роскосмоса, Томас Маршбурн из Насе и Крис Хадфилд из Канадске свемирске агенције.
• 24. децембар — Пакистан је признао Косово.

• 1. јануар — Киро Глигоров, некадашњи високи државни и партијски функционер у СФРЈ и први председник независне Републике Македоније. (*1917)^[7]
• 13. јануар — Миљан Миљанић, бивши српски фудбалски тренер и функционер. (*1930)^[8]
• 20. јануар — Ета Џејмс, америчка блуз, соул, госпел и џез певачица. (*1938)^[9]
• 24. јануар — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ (*1935)^[10]
• 29. јануар — Живан Сарамандић, српски оперски певач (*1939)^[11]

• 1. фебруар — Вислава Шимборска, пољска песникиња и добитница Нобелове награде за књижевност (*1923)^[12]
• 11. фебруар — Витни Хјустон, америчка певачица (*1963)^[13]

• 1. март — Благоје Аџић, генерал ЈНА и бивши начелник Генералштаба ЈНА (*1932)^[14]
• 6. март — Драгослав Јаковљевић Бабеа, боксерска легенда Југославије (*1932)
• 10. март — Вера Ивковић, српска певачица народне музике (*1949)^[15]
• 20. март — Атена Пашко, украјинска хемијска инжењерка, песникиња и активисткиња

• 11. април — Бранка Митић, српска глумица (*1926)^[16]
• 20. април — Петер Карстен, немачко-југословенски глумац (*1928)^[17]
• 27. април — Анатолиј Лебед, руски гардијски потпуковник и херој Руске Федерације (*1963)

• 17. мај — Дона Самер, америчка певачица, легенда диско музике (*1948)^[18]
• 31. мај — Радован Биговић, српски теолог (*1956)^[19]

• 4. јун — Љубиша Рајић, професор скандинавских језика (*1947)^[20]
• 6. јун — Немања Нешић, српски веслач (*1988)
• 9. јун — Тома Јовановић, српски глумац (*1929)^[21]
• 13. јун — Роже Гароди, француски писац и филозоф (*1913)
• 30. јун — Јицак Шамир, израелски политичар (*1915)^[22]

• 11. јул — Драгован Јовановић, српски редитељ (*1937)^[23]
• 15. јул — Селест Хоум, америчка глумица, добитница Оскара (*1917)^[24]
• 16. јул — Џон Лорд, британски музичар (*1941)
• 28. јул — Славко Комар, друштвено-политички радник (*1918)

• 14. август — Светозар Глигорић, српски шаховски велемајстор (*1923)^[25]
• 22. август — Милица Кљаић-Радаковић, српска глумица (*1928)^[26]
• 25. август — Нил Армстронг, амерички космонаут, први човек који је крочио на Месец (*1930)^[27]
• 31. август — Сергеј Соколов, маршал Совјетског Савеза^[28]

• 1. октобар — Ерик Хобсбаум, британски историчар
• 5. октобар — Војин Димитријевић, српски правник, професор међународног права (*1932)^[29]
• 15. октобар — Нородом Сиханук, камбоџански краљ

• 23. новембар — Лари Хегмен, амерички глумац^[30]

• 1. децембар — Ксенија Јовановић, српска глумица (*1928)^[31]
• 3. децембар — Злата Петковић, српска глумица и некадашња Мис СФРЈ (*1954)^[32]
• 27. децембар — Млађа Веселиновић, српски глумац (*1915)^[33]

• Физика — Серж Арош и Дејвид Вајнланд
• Хемија — Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка
• Медицина — Џон Гердон и Шинја Јаманака
• Књижевност — Мо Јен
• Мир — Европска унија
• Економија — Елвин Рот и Лојд Шепли

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума