1930
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1930 на Викимедијиној остави.
| |
1930. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 31. јануар — отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Уједињеног Краљевства, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.
Фебруар
- 18. фебруар — Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.
Март
- 1. март — Предсједнички избори у Бразилу: паулиста Хулио Престес побеђује кандидата Либералне алијансе Гетулиа Варгаса.
- 2. март — У "Правди" објављен Стаљинов чланак "Вртоглавица од успеха", упозорава на пребрзу и насилну колективизацију - притисак привремено попушта.
- 6. март — Kомунисти извели међународни дан протеста против глади и незапослености, сукоби са полицијом у Берлину, Њујорку, Лондону, Паризу, Вашингтону и др.
- 9. март — 19. април — Процес Савезу ослобођења Украјине у Харкову: монтирано суђење измишљеној организацији са 45 оптужених.
- 12. март — 5. април — Марш соли: Махатма Ганди са присталицама на походу од 390 км до мора, како би протестовао због британског монопола на сол.
- март - Корнелиу Зелеа Кодреану основао Гвоздену гарду као паравојни огранак Легије арханђела Михајла - касније ће и Легија бити називана Гвозденом гардом.
- 27. март — Немачки канцелар, социјалдемократа Херман Милер дао оставку јер се Велика коалиција распала по питању финансирања осигурања за незапослене а председник вон Хинденбург му није хтео дати ванредна овлашћења - крај последње владе засноване на парламентарној већини.
- 28. март — Турска влада тражи од међународне заједнице да се Kонстантинопољ и Ангора називају Истанбул одн. Анкара итд.
- 30. март — Хеинрих Брунинг из Партије Центра је нови канцелар Немачке (до 1932) - први "председнички кабинет", нема већину у парламенту већ управља путем председникових ванредних овлашћења.
- 31. март — Прихваћен Kодекс производње филмова (Хаyсов кодекс) који даје строге смернице за третман секса, насиља, религије и криминала у америчким филмовима (на снази од 1934. до 1968).
- 31. март — Битка код Дебре Зебита на равници Анцхем у Етиопији: снаге Тафари Маконнена односе победу над снагама наклоњеним царици Заудити, погинуо Гугса Wелле који је дигао побуну прошлог јануара.
- 31. март — Објављен извештај Схавове комисије о прошлогодишњим немирима у Палестини - као главни узрок се види арапски страх од јеврејског усељавања.
Април
- 6. април — Умро је српски патријарх Димитрије Павловић.
- 12. април — За патријарха Српске православне цркве изабран је а 1930. године. Варнава (Росић).
- 22. април — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.
Мај
- 6. мај — Земљотрес јачине 7,1 Mw у Салмасу потресао је северозападни Иран и југоисточну Турску, са максималним интензитетом Меркалијеве скале IX; до 3.000 људи је погинуло.
- 10. мај — У Вашингтону је основан Национални панхеленски савет.
- 15. мај — Медицинска сестра Елен Черч постаје прва стјуардеса на свету, радећи на тримотору компаније Боинг Ер Транспорт.
- 16. мај — Рафаел Трухиљо изабран за председника Доминиканске Републике.
- 17. мај — Француски премијер Андре Тардје одлучује да повуче преостале француске трупе из Рајнске области (коначно одлазе до 30. јуна).
- 24. мај — Ејми Џонсон слеће у Дарвин, у Аустралији, постајући прва жена која је самостално летела из Енглеске у Аустралију (отпутовала је 5. маја на лет од 11.000 миља).
Јун
- 7. јун — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама.
Јул
- 12. јул — У Монтевидеу је почело прво светско фудбалско првенство.
- 30. јул — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао Први светски шампион у фудбалу.
Август
- Август — Вулканско острво Анак Кракатау почиње трајно да се формира у Сундском мореузу.
- 7. август — Р. Б. Бенет ступа на дужност једанаестог премијера Канаде.
- 12. август — Турске трупе улазе у Персију да би се бориле против курдских побуњеника.
- 16. август — Прве Британске империјалне игре отворене су у Хамилтону, Онтарио, Канада.
- 27. август — Војна хунта преузима власт у Перуу.
Септембар
- 3. септембар — Огромни ураган Сан Зенон на Карибима 1930. године уништава већи део града Санто Доминга у Доминиканској Републици.
- 6. септембар — 1930. Аргентински државни удар: Хосе Феликс Урибуру изводи војни удар, свргавајући Иполита Иригојена, председника Аргентине.
- 8. септембар — Селотејп, који је изумео Ричард Гурли Дру, први пут продаје компанија 3М у Сједињеним Државама.
- 14. септембар — Немачки савезни избори 1930.: Националсоцијалисти освајају 107 места у немачком парламенту, Рајхстагу (18,3% свих гласова), што их чини другом највећом странком.
- 17. септембар — Турци гуше курдску побуну на Араратском полуострву.
- 20. септембар — Формирана је Сиро-Маланкарска католичка црква Источног католичког обреда.
- 27. септембар — Исмет Инону формира нову владу у Турској (6. влада).
Октобар
- 5. октобар — Британски ваздушни брод R101, највећа до тада летелица на свету, срушила се у Француској на путу ка Индији, на свом првом прекоокеанском лету, што је резултирало губитком 48 живота, са шест преживелих. Међу погинулима је и британски министар ваздухопловства, Кристофер Томсон, први барон Томсон.[1]
- 14. октобар — Отмица Столберга: Бивши и први председник Финске, Карло Јухо Столберг, и његова супруга, Естер Столберг, киднаповани су из свог дома од стране чланова крајње десничарског покрета Лапуа, али су пуштени неповређени.[2]
- 20. октобар — Британска бела књига о Пасфилду захтева ограничења јеврејске имиграције у мандатну Палестину.[3]
- 24. октобар — Бразилска револуција 1930: Гетулио Варгас свргава Вашингтона Луиса.
- 27. октобар — У Лондону су размењене ратификације првог Лондонског поморског споразума потписаног у априлу, којим је измењен Вашингтонски поморски споразум из 1922. Његове одредбе о ограничавању наоружања ступају на снагу одмах, чиме се додатно ограничава скупа трка у поморском наоружању између пет потписница (Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Јапанско царство, Француска и Италија).
Новембар
- 2. новембар — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.
- 3. новембар — Гетулио Варгас постаје председник Бразила.
- 25. новембар:
Децембар
- Децембар — Све одрасле турске жене добијају право гласа на изборима.
- 19. децембар — Вулкан Мерапи у централној Јави, Индонезија, еруптира, уништавајући бројна села и усмртивши 1.300 људи.
- 24. децембар — У Лондону, проналазач Хари Гриндел Метјуз демонстрира свој уређај за пројектовање слика на облаке.
- 29. децембар — Председнички говор Сер Мухамеда Икбала у Алахабаду представља теорију две нације, износећи визију за стварање Пакистана.[5]
- 31. децембар — Папска енциклика Casti connubii, коју је издао папа Пије XI, наглашава светост брака, забрањује римокатолицима употребу било ког облика вештачке контроле рађања и потврђује католичку забрану побачаја.
Рођења
Јануар
- 11. јануар — Род Тејлор, аустралијско-амерички глумац (прем. 2015)
- 13. јануар — Франсес Стернхејген, америчка глумица (прем. 2023)
- 19. јануар — Типи Хедрен, америчка глумица, активисткиња за права животиња и модел
- 20. јануар — Баз Олдрин, амерички астронаут, инжењер и војни пилот, други човек који је крочио на Месец
- 30. јануар — Џин Хекман, амерички глумац и писац (прем. 2025)
Фебруар
- 4. фебруар — Борислав Пекић, српски књижевник, сценариста и академик. (прем. 1992)
- 8. фебруар — Петар Банићевић, српски глумац (прем. 2006)
- 10. фебруар — Роберт Вагнер, амерички глумац
- 11. фебруар — Мери Квант, енглеска модна дизајнерка и модна икона (прем. 2023)
- 14. фебруар — Реља Башић, хрватски глумац (прем. 2017)
- 16. фебруар — Љиљана Јовановић, српска глумица (прем. 2012)
- 27. фебруар — Петар Бергамо, југословенски композитор (прем. 2022)
Март
- 1. март — Сава Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1998)
- 1. март — Гастоне Ненчини, италијански бициклиста (прем. 1980)
- 1. март — Мајда Потокар, словеначка глумица (прем. 2001)
- 7. март — Стенли Милер, амерички хемичар, познат по истраживању порекла живота (прем. 2007)
- 17. март — Џејмс Ирвин, амерички астронаут, ваздухопловни инжењер и војни пилот, осми човек који је крочио на Месец (прем. 1991)
- 22. март — Стивен Сондхајм, амерички композитор и текстописац (прем. 2021)
- 24. март — Стив Маквин, амерички глумац (прем. 1980)
- 27. март — Ернест Ачкун, југословенски и српски кларинетиста (прем. 2001)
- 30. март — Џон Астин, амерички глумац
Април
- 15. април — Вигдис Финбогадоутир, исландска политичарка, председница Исланда (1980—1996)
- 21. април — Силвана Мангано, италијанска глумица (прем. 1989)
Мај
- 4. мај — Миљан Миљанић, српски фудбалски тренер и функционер (прем. 2012)
- 8. мај — Олга Станисављевић, српска глумица (прем. 1987)
- 28. мај — Јован Личина, хрватски глумац и писац (прем. 2002)
- 30. мај — Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и писац, градоначелник Београда (1974—1982) (прем. 2011)
- 31. мај — Клинт Иствуд, амерички глумац, редитељ, продуцент, музичар и политичар
Јун
- 2. јун — Пит Конрад, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, трећи човек који је крочио на Месец (прем. 1999)
- 12. јун — Столе Аранђеловић, српски глумац (прем. 1993)
- 14. јун — Бора Костић, српски фудбалер (прем. 2011)
- 24. јун — Клод Шаброл, француски редитељ, сценариста, продуцент и глумац (прем. 2010)
Јул
- 7. јул — Биљана Плавшић, српска политичарка, председница Републике Српске (1996—1998)
- 14. јул — Драгољуб Мићуновић, српски филозоф и политичар, председник Демократске странке (1990—1994). (прем. 2026)
- 24. јул — Предраг Ивановић, српски музичар (певач и трубач), композитор и аранжер (прем. 2010)
Август
- 5. август — Нил Армстронг, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, први човек који је крочио на Месец (прем. 2012)
- 13. август — Лена Политео, хрватска глумица
- 25. август — Шон Конери, шкотски глумац (прем. 2020)
- 28. август — Патријарх српски Иринеј, 45. врховни поглавар Српске православне цркве (прем. 2020)
Септембар
- 23. септембар — Реј Чарлс, амерички музичар и композитор (прем. 2004)
Октобар
- 1. октобар — Ричард Харис, ирски глумац и певач (прем. 2002)
- 10. октобар — Харолд Пинтер, енглески драматург, сценариста, писац, песник, редитељ и глумац, добитник Нобелове награде за књижевност (2005) (прем. 2008)
- 18. октобар — Томо Курузовић, српски глумац, редитељ и књижевник (прем. 2017)
- 22. октобар — Тодор Веселиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017)
Новембар
- 19. новембар — Жижа Стојановић, српска глумица (прем. 2025)
Децембар
- 8. децембар — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2014)
- 11. децембар — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, редитељ, сценариста и возач тркачких аутомобила (прем. 2022)
- 17. децембар — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац
- 31. децембар — Ацо Јовановски, македонски глумац (прем. 2016)
Смрти
Јануар
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png?utm_source=sr.wikipedia.org&utm_campaign=parser&utm_content=thumbnail){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Фебруар
- 21. фебруар — Ахмед-шах Каџар, персијски краљ
Март
- 6. март — Алфред фон Тирпиц, немачки велики адмирал
- 8. март — Вилијам Хауард Тафт, 27. председник САД
- 16. март — Мигел Примо де Ривера, шпански генерал и диктатор
Април
Јул
- 7. јул — Артур Конан Дојл, шкотски књижевник
Август
- 31. август — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник и политичар (*21. новембар 1844).
Новембар
- 5. новембар — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар.
Децембар
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нобелове награде
- Физика — Сер Чандрасекара Венката Раман
- Хемија — Ханс Фишер
- Медицина — Карл Ландштајнер
- Књижевност — Синклер Луис
- Мир — Надбискуп Ларс Улоф Натан Седерблом (Шведска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
- ^ The R101 airship on its first test flight over Berkeley Square, Westminster, Greater London 14 October 1929. Liverpool University Press. 2025-03-21. стр. 139—139. ISBN 978-1-83624-424-0. Приступљено 2025-09-01.
- ^ Trotter, William R. (1991). A frozen hell: the Russo-Finnish winter war of 1939 - 1940. Chapel Hill, N.C: Algonquin Books of Chapel Hill. ISBN 978-0-945575-22-1.
- ^ Palmer, Alan Warwick; Palmer, Veronica (1992). The chronology of British history (1. publ изд.). London: Century. ISBN 978-0-7126-5616-0.
- ^ Wainwright, Milton; Swan, Harold T. (1986-01-01). „C.G. Paine and the earliest surviving clinical records of penicillin therapy”. Medical History (на језику: енглески). 30 (1): 42—56. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/S0025727300045026.
- ^ Wolpert, Stanley A. (2005). Jinnah of Pakistan. Oxford India paperbacks. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567859-8.
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.