Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
2010 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2010. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995.
• 10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске.
• 12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010..
• 17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.
• 19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији.
• 22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.
• 23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.

• 1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије.
• 5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима.
• 8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.
• 8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ.
• 15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије.
• 18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске.
• 27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.

• 3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта.
• 10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине.
• 16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу.
• 23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
• 27. март — Власник бивше пирамидалне "Југоскандик банке" Јездимир Васиљевић изручен је из Холандије органима Републике Србије^[1].
• 29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви.
• 30. март — Кинески произвођач возила "Џили" купио је шведску фабрику аутомобила "Волво", која је била власништво америчког "Форда" за око две милијарде евра.^[2]
• 31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.

• 7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
• 10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.
• 12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС.
• 21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ.

• 11. мај — Дејвид Камерон, вођа Конзервативне партије, постаје премијер Уједињеног Краљевства.
• 16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем.
• 31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.

• 3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен.
• 10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
• 11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци.
• 14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом.
• 23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1.
• 23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил.
• 24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

• 1. јул — Војска Србија је започела процес професионализације. Конкурс за професионалне војнике отворен је, како би се попунио законски број до 11 хиљада професионалних војника.^[3]
• 2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице.
• 22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом.
• 23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након одлуке Међународног суда правде у Хагу.
• 24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад.
• 26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље.
• 28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.

• 24. август — ФК Партизан, на једанаестерце, савладао белгијски Андерлехт и пласирао се у Лигу шампиона.
• 28. август — 12. септембар — Светско првенство у кошарци у Турској.
• 29. август — 11. септембар — Европско првенство у ватерполу у Хрватској.
• 31. август — 10. септембар — Европско првенство у ватерполу за жене у Хрватској.

• 5. септембар — Римокатоличка црква је свечано отворила Катедралу Мајке Терезе у Приштини.
• 8. септембар — Србија и Европска унија постигле договор о тексту Резолуције коју ће Србија поднети УН у вези одлуке Међународног суда правде по питању једностране сецесије Косова и Метохије.
• 9. септембра — Седамнаест људи убијено је у самоубилачком нападу на тржиште у Владикакказу, главном граду Северне Осетије.
• 11. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у полуфиналу Светског првенства у Турској од селекције Турске резултатом 83:82.
• 11. септембар — Седам особа повређено у сукобу између Срба и Албанаца у Косовској Митровици.
• 12. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у борби за бронзану медаљу на Светском првенству у Турској од селекције Литваније резултатом 99:88 и тако заузела четврто место.
• 15. септембар — Радомир Антић смењен са дужности селектора Фудбалске репрезентације Србије, и на његово место именован је Владимир Петровић Пижон.
• 25. септембар — 10. октобар — Светско првенство у одбојци у Италији.

• 3. октобар — Патријарх СПЦ Иринеј устоличен у Пећкој Патријаршији.
  • Википедија:Непознат датум — Одржани општи избори у Босни и Херцеговини. Милорад Додик изабран за председника Републике Српске.
• 4. октобар — 22 особе повређене у судару воза Железнице Србије и службеног воза бугарских железница код места Драгоман у Бугарској.
• 10. октобар — Приликом нереда који су избили у Београду поводом одржавања Параде поноса, повређено више од 100 особа док је више од 150 особа ухапшено. У центру Београда причињена већа материјална штета.
• 10. октобар — Мушка одбојкашка репрезентација Србије освојила је 3. место и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији, савладавши екипу домаћина.
• 12. октобар — Амерички државни секретар Хилари Клинтон посетила Београд, где је имала сусрете са највишим српским званичницима.
• 12. октобар — Због нереда које су изазвали српски навијачи, прекинута квалификациона утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у Ђенови.
• 14. октобар — Скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина који су почињени над српским народом на простору бивше СФРЈ током ратова 1990-их.
• 15. октобар — Најдужи тунел потрошен на свету, Готтхард, који ће служити за железнички саобраћај. Тунел у срцу швајцарских Алпа биће дугачак 57 километара.
• 25. октобра — Државе чланице ЕУ сложиле су се да дају Европској комисији мандат да почне да ради на изради „авис“ на захтев Србије за чланство.
• 26. октобар — Тарик Азиз, ирачки потпредседник режима Садама Хусеина, осуђен на смрт на суду у Багдаду због прогона исламистичких странака.
• 29. октобар — УЕФА регистровала прекинуту квалификациону утакмицу Италија-Србија резултатом 3:0 за Италију, а оба фудбалска савеза казнила новчано.
  • 29. октобар — 14. новембар — Светско првенство у одбојци за жене у Јапану.

• 2. новембар — Пала косовска влада Хашима Тачија.
• 3. новембар — Земљотрес јачине 5,4 Рихтера погодио Краљево. Две особе погинуле, повређено на десетине, а причињена и већа материјална штета.
• 4. новембар — Председник Србије, Борис Тадић, посетио Вуковар и Овчару, као први председник Србије који је дошао у тај град и одао почаст жртвама злочина на Овчари који се догодио у јесен 1991.
• 7. новембар — Српска напредна странка је облежила своју двогодишњицу скупом у "Арени" коме су присуствовали су представници политичких партија, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери.
• 15. новембар — Милорад Додик ступио на дужност председника Републике Српске.
• 19. новембар — Свети архијерејски сабор Српске православне цркве рашчинио владику Артемија.
• 23. новембар — Северна Кореја бомбардује острво Иеонпиеонг, што је изазвало војни одговор од Јужне Кореје. Инцидент је изазвао ескалацију тензија на Корејском полуострву и добио широко распрострањену међународну осуду. Уједињене нације су изјавиле да је један од најозбиљнијих инцидената од краја Корејског рата.
• 24. новембар — Комесар за проширење Европске уније, Штефан Филе, уручио српском премијеру Мирку Цветковићу упитник Европске комисије.

• 5. децембар — Тениска репрезентација Србије освојила Дејвис куп, победом над селекцијом Француске у Београду.
• 7. децембар — Ухапшен Џулијан Асанж, власник сајта Викиликс који је објавио поверљиве депеше америчке дипломатије.
  • 7—19. децембар — Европско првенство у рукомету за жене у Данској и Норвешкој.

• 8. децембар — 83 затвореника су погинуле у пожару у чилеанском граду Сантијагу.
• 10. децембар — Бивши премијер Иво Санадер ухапшен је, на основу хрватског налога за хапшење, на штандовима за наплату путарине на аутопуту Аустриан А10 у провинцији Салзбург и осуђен на 14-дневни притвор.
• 12. децембар — Према извештају Дика Артхисарија у Савета Европе од организатор отимца људи (Срба и неалбанаца) и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.^[4]
• 14. децембар — Министри спољних послова држава чланица Европске уније сложили су се да Црној Гори доделе статус кандидата за чланство.

• 15. децембар — Укинуто обавезно служење војног рока у Србији.
• 16. децембар — Kомитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе на седници у Паризу, усвојио је извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Kосову, позивајући да се на националном и међународном нивоу спроведе серија истрага, потраге за доказима о нестанцима људи, трговини људским органима и корупцији какву су проводиле криминалне групе и политички кругови на Kосову и Метохији.
• 18. децембар — Борис Тадић, на скупштини ДС-а, поново изабран за председника Демократске странке.

• 7. фебруар — Михаило Марковић, академик и филозоф (*1923)^[5]

• 3. март — Момо Капор, српски књижевник (*1937)^[6]
• 12. март — Душанка Калањ, спикер и водитељ Телевизије Београд (*1934)^[7]
• 16. март — Ксенија Пајчин, поп певачица (*1977)

• 6. април — Александар Младеновић, српски филолог, академик (*1930)^[8]
• 10. април — Лех Качињски, председник Пољске (*1949)^[9]
• 20. април — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница (*1952)^[10]

• 3. мај — Радослав Златан Дорић, позоришни редитељ (*1940)^[11]
• 7. мај — Светозар Стојановић, филозоф (*1931)
• 25. мај — Добрила Шокица, српска глумица (*1934)
• 25. мај — Ерих Кош, српски књижевник и преводилац, редовни члан САНУ (*1913)^[12]
• 29. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер. (*1936)^[13]

• 15. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац албанског порекла (*1936)^[14]
• 18. јун — Жозе Сарамаго, португалски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1922)^[15]
• 18. јун — Богдан Богдановић, архитекта и бивши градоначелник Београда (*1922)
• 18. јун — Драго Ћупић, лингвист, дугогодишњи директор Института за српски језик САНУ (*1932)
• 26. јун — Алгирдас Бразаускас, председник и премијер Литваније (*1932)
• 26. јун — Жарко Команин, српски књижевник (*1935)^[16]

• 1. јул — Миодраг Ђукић, драмски писац (*1938)^[17]
• 7. јул — Шандор Пал, универзитетски професор, председник и оснивач Демократске заједнице војвођанских Мађара (*1956)^[18]
• 8. јул — Богомил Карлаварис, сликар и професор универзитета (*1924)
• 14. јул — Иван Јагодић, српски глумац (*1936)
• 28. јул — Здравко Рандић, филмски редитељ (*1925)^[19]
• 31. јул — Феликс Пашић, новинар, позоришни критичар и публициста (*1939)^[20]

• 21. август — Кристоф Шлингензиф, немачки режисер (*1960)^[21]
• 22. август — Стјепан Бобек, фудбалер (*1923)^[22]
• 31. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (*1960)^[23]

• 10. септембар — Раде Марковић, српски глумац (*1921)^[24]
• 22. септембар — Предраг Тасовац, српски глумац (*1922)^[25]
• 24. септембар — Освалт Коле, немачки новинар и пионир сексуалног образовања (*1928)
• 29. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор (*1931)^[26]

• 3. октобар — Драган Сакан, оснивач адвертајзинга у бившој Југославији (*1950)
• 7. октобар — Милка Планинц, југословенска политичарка
• 25. октобар — Александар Флакер, историчар књижевности (*1924)^[27]
• 29. октобар — Војислав Кораћ, историчар архитектуре (*1924)^[28]

• 5. новембар — Слободан Голубовић Леман, истакнути филмски радник (*1944)^[29]
• 7. новембар — Илија Обрадовић, инжењер електротехнике (*1911)^[30]
• 27. новембар — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (*1923)^[31]
• 28. новембар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (*1926)^[32]

• 13. децембар — Ричард Холбрук, амерички дипломата (*1941)^[33]
• 17. децембар — Мира Сањина, балерина и кореограф Народног позоришта у Београду (*1924)^[34]
• 24. децембар — Љубомир Ћипранић, српски глумац (*1936)^[35]
• 29. децембар — Владан Батић, српски политичар, оснивач и председник Демохришћанске странке Србије (*1949)

• Физика — Андреј Гејм и Константин Новосел
• Хемија — Еи-Ичи Негиши, Акира Сузуки и Ричард Хек
• Медицина — Роберт Едвардс
• Књижевност — Марио Варгас Љоса
• Мир — Љу Сјаобо
• Економија — Питер Дајмонд, Дејл Мортенсен и Кристофер Писаридес

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума