Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1934 1935 1936 1937 1938 1939 1940
1937 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1937. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. јануар — Англо-италијански "џентлменски споразум" о интересима на Медитерану.
• 4. јануар — Патријарх Варнава у божићној посланици упозорава да се "...шири комунистички отров... нарочито омладини нашој...".
• 6. јануар — Попис становништва у СССР: резултати уништени, организатори послати у гулаге.
• 9. јануар — Лав Троцки стигао у Мексико.
• 15. јануар — Шпански грађански рат — Друга битка на Коруњском друму: националисти су га пресекли, али Мадрид није опкољен.
• 16. јануар — Састанак Милана Стојадиновића и Влатка Мачека код Брежица - без помака.
  • Поплаве у осам држава САД, 333 мртвих, од чега 225 у Кентакију.
• 20. јануар — Инаугурација америчког председника Теодора Рузвелта за други мандат, први пут на овај датум уместо 4. марта.
• 23. јануар — Прва група југословенских добровољаца се придружила Интернационалним бригадама у шпанском рату.
• 23. јануар — Одлуком Краљевске банске управе Дунавске Бановине, у Новом Саду одобрен је рад и правила Хрватске културне заједнице у Суботици.
• 24. јануар — Уговор о вечном пријатељству Југославије и Бугарске.
• 26. јануар — Кошава од 20–25 м/с и хладноћа од -13 степени у Београду, бродови заробљени ледом на рекама.
• 23—30. јануар — Друго Московско суђење, Седамнаесторици из "Антисовјетског троцкистичког центра" (Карл Радек, Георгиј Пјатаков, Григориј Сокољников...) — тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.
• 30. јануар — Хитлер отказао и последње обавезе према Версајском уговору, Рајсхтаг продужује Закон о ванредном овлашћењу из 1933. за још четири године.
• 31. јануар — Батаљон Димитров се придружио 15. интернационалној бригади, у њему је и 25 Југословена (Вељко Влаховић, Франц Розман...).

• 4. фебруар — Прва скупштина Српског културног клуба у Београду.
• 4. фебруар — Бомбардери безуспешно покушали разбити лед на Великој Морави код Драговца, у пожаревачком срезу су поплаве.
• 5. фебруар — Председник САД Рузвелт предлаже да се број судија Врховног суда САД повећа са 9 на 15 (реформа прозвана "план за паковање суда").
• 7. фебруар — Основан Савез југословенске аеронаутичке индустрије.
• 3 - 8. фебруар — Шпански грађански рат – Битка за Малагу се окончава победом националиста и Италијана и заузећем града; убијене хиљаде републиканаца, отворена паљба и на колону избеглица.
• 6. фебруар — У Београду ради Одсек дечје полиције, за поступање са напуштеном децом и млађим малолетницима.
• 6. фебруар — 27. фебруар — Битка на Харами, источно од Мадрида: националисти постижу неке успехе али не успевају постићи пробој.
• 8. фебруар — Шпански грађански рат: Фалангистичке трупе заузимају Малагу.
• 8–27. фебруар — Шпански грађански рат – Битка код Хараме: Националистичке и републиканске трупе боре се у пат-позицији.
• 11. фебруар — Јоахим фон Рибентроп уручује у Лондону формални захтев за повратак бивших немачких колонија. Пре неки дан је направио гаф када се краљ Џорџ VI тргао од његовог нацистичког поздрава.
• 13. фебруар — Пожар у биоскопу у (Ш)Антоунгу у Манџурији, извештава се о 685 (или 658) жртава.
• 15. фебруар — Одбор за немешање у Лондону одлучио да се по земљама забрани регрутовање и слање добровољаца за Шпанију, од 20. фебруара, и да шпанске границе буду под међународном контролом.
  • Афера Дијамантштајн — неуспели покушај подизања револуције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године. Устанак су припремали југословенски комунисти охрабрени таласом социјалистичких револуција који је погодио Европу.
• 19. фебруар — Јекатит 12: Током јавне церемоније у Вицекраљевској палати (бившој царској резиденцији) у Адис Абеби, Етиопија, два еритрејска националиста покушавају да убију вицекраља Родолфа Грацијанија са неколико граната.
• 21. фебруар — Комитет за неинтервенцију Лиге народа забрањује страним држављанима да се боре у Шпанском грађанском рату.
• 25. фебруар — Земљотрес близу Чачка, има материјалне штете.
• 27. фебруар — Неколико студената франковаца упало у просторије "Хрватског дневника", блиског Влатку Мачеку.
• 28. фебруар — Пуштен у саобраћај подморски телеграфски кабл између Југославије и Француске, преко Игала и Туниса.
• 28. фебруар — Туча у Београду између студената комуниста и ЗБОР-ових "летећих одреда" испред биоскопа Триглав у Сарајевској.

• 4. март — У југословенским водама заустављен француски брод Ла Цорсе који је требао превести 400 добровољаца у Шпанију, међу ухапшенима је Адолф Мук, члан ЦK KПЈ..
• 8. март — Битка код Гвадалахаре почиње италијанском офанзивом.
• 10. март — Објављена енциклика папе Пија XI, у којој се критикује нацистички режим.
• 15. март — 31. 5. - Панпацифичка мировна изложба у Нагоји.
• 16. март — Долази до крвавих нереда између де Ла Рошерових фашиста и комуниста у париском предграђу Клиши.
• 18. март — Експлозија гаса у школи у месту Њу Лондон, Тексас убија најмање 295 ђака и наставника (најсмртоноснија катастрофа у америчким школама).
• 18. март — Бенито Мусолини добио "Мач Ислама" у Триполију.
• 19. март — Папина енциклика Дивини Редемпторис против комунизма.
• 20/21. март — Kурди дижу побуну у турској провинцији Дерсим (данас Тунцели), током гушења долази до Дерсимског масакра.
• 21. март — Масакр у Понцеу: полиција убила 21 националистичког демонстранта на Порторику.
• 23. март — Шпанска влада односи победу у Бици код Гвадалахаре - подигнут морал републиканаца, бламажа за Мусолинија.
• 25. март — У Београду потписан петогодишњи уговор о ненападању и неутралности са Италијом (поштовање граница, повластице мањинама, ликвидација усташког проблема, признање италијанске власти у Етиопији...).
• 28. март — На локалним изборима у Софији први пут гласају жене.
• 29. март — Врховни суд САД са 5:4 потврдио уставност минималне плате у држави Вашингтон - ово се сматра крајем ере Локнер (од 1905. одн. 1897.) у којем су обаране мере економске регулације у савезним државама, као и одлуком која је одвратила Рузвелтов план реформе суда .
• 29. март — У лавини на Сторжичу код Тржича страдало девет скијаша.
• 31. март — Донете уредбе о оснивању Музичке академије и Уметничке академије у Београду, раде од следеће јесени (освећена 21. новембра, Универзитет уметности у Београду).
• 31. март — Шпански грађански рат: почиње Рат на северу, националистичка офанзива против северне републиканске ексклаве, прва фаза је Баскијска кампања. Бомбардовањем разорен баскијски град Дуранго, око 250 мртвих.

• 1. април — Аден је постао британска крунска колонија.

• 5. април — Чехословачки председник Едвард Бенеш у посети Југославији, поздрављен војним дефилеом.
• 12. април — Цариградска патријаршија признала аутокефалност Албанске православне цркве, проглашене 1922; нови епископ је Христофор Киси.
• 14. април — Сукоб левичарских и франковачких студената у Загребу, убијен Крсто Љубичић.
• 17. април — Завршен Совјетски канал Москва-Волга, од 1947. Московски канал.
• 19. април — Франсиско Франко ујединио карлисте и фалангисте: Традиционалистичка шпанска фаланга и Комитети националне синдикалистичке офанзиве (ФЕТ y де лас ЈОНС) биће једина партија током диктатуре у Шпанији (Мовимиенто Национал).
• 23. април — Распуштен Савет одбране Мадрида (растуће тензије између комуниста и анархиста).
• 23. април — Мађарски фашиста Ференц Салаши осуђен на три месеца затвора због хушкања против државе и Јевреја.
• 25. април — У Совјетском Савезу објављено да су испуњени планови друге Петолетке.

• 26. април — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата.

• 6. мај — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
• 12. мај — Крунисање краља Џорџа VI и краљице Елизабете у Вестминстерској опатији у Лондону.
• 27. мај — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај Голден гејт, један од највећих мостова у свету.
• 28. мај — Невил Чемберлен је постао премијер Уједињеног Краљевства, након пензионисања Стенлија Болдвина.

• 3. јун — Волис Симпсон се удаје за војводу од Виндзора, бившег Едварда VIII, у Француској.
• 8. јун — Ирски парламент усваја Закон о извршној власти којим се укида функција генералног гувернера Ирске слободне државе.
• 21. јун — Коалициона влада Леона Блума подноси оставку у Француској.

• 4. јул — Покушај атентата на Салазара подметнутом бомбом - није повређен.
• 6 - 25. јул — Битка код Брунете: републиканци нападају западно од Мадрида, почетни успех се претвара у пораз. Учествују и плаћеници Батаљон Ђуро Ђаковић; члан Политбироа ЦК КПЈ Благоје Паровић погинуо првог дана.
• 7. јул — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат.
• 7. јул — Инцидент на мосту Марка Пола: сукобом јапанских и кинеских снага на Мосту Марка Пола отпочео Други кинеско-јапански рат (1937-45), највећи рат у Азији током 20. века. Прва је Битка за Пеипинг-Тјенцин.
• 7. јул — Британска Пелова комисија препоручује поделу мандатне Палестине на арапску и јеврејску државу - одбацују и једни и други.
• 8. јул — Садабадски пакт: у Техерану потписан пакт о ненападању између Турске, Ирака, Ирана и Авганистана (траје до 1948).
• 9. јул — Пожар у Фоxовом депоу у Литл Ферy, Њу Џерсију услед спонтаног сагоревања нитратног филма: изгубљена већина Фоx-ових немих филмова старијих од 1932. и многи материјали Едукешнал Пикчрса.
• 10. јул — Никола Тесла одликован југословенским и чехословачким ордењем, Белог орла одн. Белог лава.
• 12. јул — Отворен шпански павиљон на париској изложби и у њему први пут изложена Пикасова Герника.
• 14. јул — Совјетски пилот Михаил М. Громов са још двојицом постигао даљински рекорд авионом Тупољев АНТ-25, од Москве до Сан Јацинто, Калифорнија преко Северног пола, 10.148 км.
• 15. јул — Отворен Концентрациони логор Бухенвалд близу Вајмара.
• 19. јул — Седница Народне скупштине Краљевине Југославије о Конкордату, којом је започета Конкордатска криза.
• 20. јул — Земљотрес изазива материјалну штету на Хвару.
• 22. јул — Амерички Сенат одбио Рузвелтов предлог да се прошири Врховни суд.
• 23. јул — Народна скупштина (доњи дом Народног представништва КЈ) увече усвојила Конкордат са 167 према 129 гласова, али Стојадиновић одлучује да га још не шаље пред Сенат. У поноћ умро патријарх Варнава, после осмонедељног боловања.
• 25. јул — Битка код Брунете - стратешка победа Националиста над шпанском владом.
• 26. јул — Гуанганменски инцидент: напад на јапанску војску у Пекингу.
• 29. јул — Сахрана патријарха Варнаве на Врачару - Црква није хтела државну сахрану (министри и посланици присталице Конкордата ће бити искључени из Цркве).
• 29. јул — Јапанци улазе у Пеипинг/Пекинг. Побуна у Тонгзхоу: припадници Армије Источног Хопеиа напали јапанске војнике и цивиле.
• 30. јул — Јапанци заузели Тиањин, дан након бомбардовања у коме је уништен Универзитет Нанкаи. Отворили су пут за освајање Велике кинеске низине, Кинези се повлаче све до Таиерзхуанга следећег марта.
• 30. јул — Најинтензивнији период Велике чистке у СССР: НКВД-ово наређење № 00447, "О репресирању бивших кулака, криминалаца и других антисовјетских елемената", за шта су створене НКВД-ове тројке, вансудско средство за брзо погубљење и заточење (укинуте 1938).

• 2. август — Закон о порезу на марихуану у Сједињеним Државама је значајан закон на путу који ће довести до криминализације канабиса.
• 5. август — Совјетски Савез започиње једну од највећих кампања Велике чистке, како би „елиминисао антисовјетске елементе“. У наредној години, најмање 724.000 људи је отпуштено по наређењу тројки, којима је руководио Јосиф Стаљин.
• 6. август — Шпански грађански рат: Фалангистичка артиљерија бомбардује Мадрид.
• 8. август — Јапан окупира Пекинг.
• 9. август — Николај Јежов потписује Пољску операцију НКВД-а (1937–38) као наставак Велике чистке.
• 13. август — Други кинеско-јапански рат: Почиње битка за Шангај.
• 24. август — Шпански грађански рат: Влада аутономне Баскије пристаје на предају националистима.
• 26. август — Други кинеско-јапански рат: Јапански авиони нападају аутомобил у којем се налазио амбасадор Велике Британије током напада на Шангај.

• 2. септембар — Велики хонгконшки тајфун убија око 11.000 људи.
• 5. септембар:
  • Роберто Ортиз је изабран за председника Аргентине.
  • Шпански грађански рат: Град Љанес пада у руке фалангиста.

• 7. септембар — ЦБС емитује двоипочасовни меморијални концерт широм земље на радију у знак сећања на Џорџа Гершвина, уживо из Холивуд Боула. Појављују се многе познате личности, укључујући Оскара Леванта, Фреда Астера, Ота Клемперера, Лили Понс и чланове оригиналне глумачке екипе Поргија и Бес.
• 10. септембар — Девет земаља се састаје на Нионској конференцији, предвођене Уједињеним Краљевством и Француском, како би решила питање међународног пиратства у Медитерану.
• 17. септембар — Глава Абрахама Линколна је завршена на планини Рашмор.
• 21. септембар — У Лондону је објављујено прво издање Толкиновог „Хобита“.
• 25. септембар — Други кинеско-јапански рат – Битка код Пингсинггуана: Комунистичка кинеска Осма армија побеђује Јапанце.
• 27. септембар — Последњи забележени балијски тигар угинуо.
• 30. септембар — Хеди Ламар, глумица јеврејског порекла рођена у Аустрији, стиже у Њујорк да побегне од свог посесивног мужа, Фридриха Мандла, који је склопио споразуме о оружју са нацистима, и да тамо започне своју холивудску каријеру.

• 1. октобар — Закон о порезу на марихуану ступа на снагу у Сједињеним Државама.
• 2–8. октобар — По наређењу председника Рафаела Трухиља, доминиканске трупе убијају хиљаде Хаићана који живе у Доминиканској Републици.
• 3. октобар — Други кинеско-јапански рат: Јапанске трупе напредују ка Нанкингу, главном граду Републике Кине.
• 5. октобар — Теодор Рузвелт држи свој чувени говор о карантину у Чикагу.
• 9. октобар — Џими Ејнџел слеће авионом на врх Ђавоље планине; међутим, авион се оштећује и он мора да пешачи кроз прашуму по помоћ.
• 11. октобар — Турнеја војводе и војвоткиње од Виндзора по Немачкој 1937. године: Војвода и војвоткиња од Виндзора стижу у Берлин да започну 12-дневну турнеју по нацистичкој Немачкој, састајући се са Адолфом Хитлером 22. октобра.
• 13. октобар — Немачка, у ноти Бриселу, гарантује неповредивост и интегритет Белгије све док се потоња уздржи од војних акција против Немачке.
• 15. октобар — Роман Ернеста Хемингвеја „Имати и немати“ први пут је објављен у Сједињеним Државама.
• 18–21. октобар – Шпански грађански рат: Читава шпанска северна обала пада у руке фалангиста; републиканске снаге у Хихону, Шпанија, запалиле су резерве бензина пре него што су се повукле пред надирућим фалангистима.
• 23. октобар — Аустралијски савезни избори: Влада УАП/Коалиције за земљу Џозефа Лајонса поново је изабрана са незнатно повећаном већином, побеђујући Лабуристичку партију коју је предводио Џон Кертин.
• 25. октобар — Џелал Бајар формира нову (девету) владу Турске.

• 5. новембар — Други светски рат: У канцеларији Рајха, Адолф Хитлер одржава тајни састанак и износи своје планове за стицање „животног простора“ за немачки народ (забележено у Хосбаховом меморандуму).
• 6. новембар — Италија се придружила Антикоминтернском пакту.
• 9. новембар — Други кинеско-јапански рат: Јапанске трупе заузимају Шангај.
• 10. новембар – Бразилски председник Жетулио Варгас проглашава Estado Novo („Нову државу“), од тада постајући диктатор Бразила до 1945. године.
• 11. новембар – Урушавање рудника сумпора Когуши, у западној Гунми, Јапан, усмртило је најмање 245 људи.

• 1. децембар — Почиње Битка за Нанкинг.
• 5. децембар — Председник владе Милан Стојадиновић стигао у посету Риму.
• 5. децембар —   Јапанци прогласили у Шангају марионетску Владу Великог пута (распуштена већ следећег маја).
• 7. децембар — Умро загребачки надбискуп Антун Бауер, наслеђује га надбискуп-коадјутор Алојзије Степинац (до 1960, кардинал од 1952).
• 9. децембар — ЦК КПЈ због "фракционаштва" сменио Казнионички комитет Петка Милетића у Сремскомитровачком затвору; за повереника постављен Моша Пијаде.
• 10/11. децембар — Олуја на Јадрану, код Палагруже потонуо грчки пароброд, насукала се два домаћа брода.
• 11. децембар — Фашистичка Италија напушта Друштво народа.
• 11. децембар — Француски министар иностраних послова Ивон Делбос стиже у Београд (на турнеји у Пољској, Румунији и Југославији).
• 11. децембар — Стрељан бивши санктпетерсбуршки митрополит Серафим.
• 12. децембар — Јапанци код Нанкинга потопили америчку топовњачу УСС Панаy.
• 12. децембар — Једнопартијски избори у СССР.
• 13. децембар — Јапанци заузимају Нанкинг, почиње Нанкиншки масакр - у шест недеља убијено неколико стотина хиљада Кинеза и силовано неколико десетина хиљада жена.
• 13. децембар — У колегиј кардинала ушао кардинал Ерменегилдо Пеллегринети, папски нунцио у Југославији 1922-1937.
• 13. децембар — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга”.
• 14. децембар —   Јапанци у Пекингу основали Привремену владу Републике Кине (до 1940).
• 15. децембар — Почиње дуга и крвава Теруелска битка у Арагону (до фебруара), одлучујућа националистичка победа.
• 16. децембар — Деоницом Копривница-Вараждин, комплетирана је Железничка пруга Вараждин–Даљ.
• 16. децембар — У Мајданпеку упаљена прва висока пећ у Србији.
• 19. децембар — Поплаве око реке Саве.
• 20. децембар — Избори у Румунији: либерали остају највећа странка, али су изгубили много места; Жељезна гарда (партија "Све за земљу") на трећем месту са 15,8% гласова.
• 23. децембар — У Нанту поринут разарач "Београд", први из истоимене класе (завршен 1939).
• 29. децембар — Ирска Ступа на снагу нови ирски устав: неформална република Ирска уместо Ирске Слободне Државе.

• Википедија:Непознат датум — Отворен Београдски сајам.
• Википедија:Непознат датум — Београд, на машинско-електротехничком одсеку оформљени одсеци за енергетику и телекомуникације.

• 2. јануар — Имерио Масињан, италијански бициклиста (прем. 2024)
• 30. јануар — Ванеса Редгрејв, енглеска глумица
• 30. јануар — Борис Спаски, руски шахиста (прем. 2025)
• 31. јануар — Филип Глас, амерички композитор класичне музике
• 31. јануар — Иван Клајн, српски филолог, лингвиста и историчар језика (прем. 2021)

• 1. фебруар — Марјан Вишњевски, француски фудбалер (прем. 2022)
• 10. фебруар — Роберта Флек, америчка музичарка (прем. 2025)
• 21. фебруар — Харалд V Норвешки, краљ Норвешке
• 25. фебруар — Том Кортни, енглески глумац

• 6. март — Валентина Терешкова, совјетска политичарка и инжењерка, прва жена космонаут
• 20. март — Џери Рид, амерички музичар и глумац (прем. 2008)
• 23. март — Мило Мирановић, српски глумац (прем. 2003)
• 29. март — Гордон Милн, енглески фудбалер и фудбалски тренер
• 30. март — Ворен Бејти, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста

• 6. април — Били Ди Вилијамс, амерички глумац, уметник, певач и писац
• 7. април — Бранислав Петровић, српски песник и новинар (прем. 2002)
• 8. април — Момо Капор, српски књижевник, сликар, сценариста и новинар (прем. 2010)
• 13. април — Едвард Фокс, енглески глумац
• 14. април — Мирослав Бијелић, српски глумац и књижевник (прем. 2010)
• 15. април — Френк Винсент, амерички глумац, музичар и писац (прем. 2017)
• 17. април — Бранка Петрић, српска глумица
• 19. април — Бранимир Шћепановић, српски књижевник и сценариста (прем. 2020)
• 20. април — Џорџ Такеи, јапанско-амерички глумац
• 22. април — Џек Николсон, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста
• 27. април — Сенди Денис, америчка глумица (прем. 1992)
• 28. април — Садам Хусеин, ирачки политичар, 5. председник Ирака (прем. 2006)

• 6. мај — Рубин Картер, америчко-канадски боксер (прем. 2014)
• 8. мај — Томас Пинчон, амерички писац
• 8. мај — Драго Чумић, српски глумац (прем. 2013)
• 12. мај — Џорџ Карлин, амерички комичар, глумац, писац и критичар друштва (прем. 2008)
• 15. мај — Мадлен Олбрајт, америчка политичарка и дипломаткиња, прва жена државни секретар САД (прем. 2022)

• 1. јун — Колин Макалоу, аустралијска књижевница (прем. 2015)
• 1. јун — Морган Фриман, амерички глумац, наратор, редитељ и продуцент
• 2. јун — Сали Келерман, америчка глумица и певачица (прем. 2022)
• 20. јун — Љубомир Драшкић Муци, српски редитељ, сценариста и глумац (прем. 2004)
• 23. јун — Марти Ахтисари, фински политичар и дипломата, 10. председник Финске, добитник Нобелове награде за мир (2008) (прем. 2023)

• 3. јул — Милован Данојлић, српски писац (прем. 2022)
• 3. јул — Том Стопард, енглески драматург и сценариста (прем. 2025)
• 6. јул — Нед Бејти, амерички глумац (прем. 2021)
• 12. јул — Бил Козби, амерички глумац, комичар, писац и продуцент
• 21. јул — Божидар Стошић, српски глумац (прем. 2018)
• 24. јул — Мехо Пузић, босанскохерцеговачки певач (прем. 2007)

• 3. август — Стивен Беркоф, енглески глумац, писац, драматург, сценариста и редитељ
• 3. август — Ричард Форонџи, амерички глумац (прем. 2024)
• 3. август — Андрес Химено, шпански тенисер (прем. 2019)
• 4. август — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1995)
• 8. август — Дастин Хофман, амерички глумац, редитељ и продуцент
• 20. август — Андреј Кончаловски, руски редитељ, сценариста и продуцент
• 28. август — Драгољуб Пљакић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2011)

• 21. септембар — Ампаро Баро, шпанска глумица (прем. 2015)

• 1. октобар — Антун Рудински, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017)
• 4. октобар — Џеки Колинс, енглеска књижевница (прем. 2015)
• 6. октобар — Иво Данеу, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер
• 11. октобар — Боби Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
• 28. октобар — Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2025)

• 5. новембар — Харис Јулин, амерички глумац (прем. 2025)
• 8. новембар — Драгослав Шекуларац, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2019)
• 10. новембар — Драган Стојнић, српски певач шансона (прем. 2003)
• 13. новембар — Лазар Радовић, југословенски фудбалер
• 20. новембар — Викторија Токарева, руска књижевница
• 29. новембар — Бранислав Мартиновић, српски рвач (прем. 2015)
• 30. новембар — Ридли Скот, енглески редитељ и продуцент

• 19. децембар — Милчо Левијев, бугарски џез музичар (пијаниста) (прем. 2019)
• 21. децембар — Џејн Фонда, америчка глумица и модел
• 29. децембар — Барбара Стил, енглеска глумица и продуценткиња
• 30. децембар — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман (прем. 2019)
• 31. децембар — Ентони Хопкинс, велшки глумац, редитељ и продуцент
• 31. децембар — Милутин Шошкић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2022)

• 12. јануар — Ђорђе Вајферт, српски привредник. (* 1850)

• 18. фебруар — Григориј Орџоникидзе, совјетски политичар

• 15. март — Хауард Филипс Лавкрафт, амерички књижевник

• 21. април — Антонио Грамши, италијански политичар

• 23. мај — Џон Д. Рокфелер, амерички предузетник и филантроп

• 3. јун — Емилио Мола, шпански генерал
• 12. јун — Михаил Тухачевски, маршал Совјетског Савеза

• 2. јул — Амелија Ерхарт, америчка авијатичарка
• 11. јул — Џорџ Гершвин, амерички композитор
• 20. јул — Гуљелмо Маркони, италијански инжењер. (* 1874).
• 23. јул — Варнава, патријарх српски

• 2. септембар — Пјер де Кубертен, 2. председник МОК
• 14. септембар — Томаш Масарик, чехословачки политичар
• 29. септембар — Реј Јури, амерички атлетичар
• 30. септембар — Михаил Џавахишвили, грузински и совјетски писац

• 19. октобар — Ернест Радерфорд, енглески физичар

• 3. децембар — Атила Јожеф, мађарски песник
• 20. децембар — Ерих Лудендорф, немачки фелдмаршал

• Физика — Клинтон Џозеф Дејвисон и Сер Џорџ Паџет Томсон
• Хемија — Волтер Норман Хауорт и Паул Карер
• Медицина — Алберт Сент Ђерђи фон Нађраполт
• Књижевност — Роже Мартен ди Гар
• Мир — Роберт Сесил
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума