Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995
1992 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1992. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Службено формирана Руска Федерација.
• 2. јануар — Председници СР Србије и СР Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у СР Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН.
• 6. јануар — Вељко Kадијевић Савезни министар одбране војске СРЈ даје оставку.
• 6. јануар — у улици Омладинских бригада, на Новом Београду, убијен Остоја Јелић, службеник СУП-а. Он је савладао лопове који су обијали кола, међу којима је био Жарко Палежевић који му је отео службени пиштољ и њиме га убио.
• 7. јануар — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице, при чему је погинуло свих пет људи у хеликоптеру.
• 9. јануар — Проглашена Република Српска.
• 13. јануар — Ватикан признао Хрватску као самосталну и суверену државу.
• 15. јануар — Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније.
• 23. јануар — У кафићу у Земуну убијен Жељко Парађина, пуковник ЈНА и пилот РВ и ПВО. Убиство су извршили Миле Бакић и Милорад Мачешић, али никада нису приведени правди.
• 26. јануар — Терористички напад на Сомбор и Апатин Хрватски терористи, диверзантске групе под називом "Сомборска скупина" непримећено су ушли на територију Србије са циљем да минирају Батински мост и почине злочине над цивилним становништвом. Aкција је започела 26. јануара 1992. а завршена је 7. фебруара 1992. неуспехом терориста будући да су припадници ЈНА успели да неутралишу терористичку групу.
• 30. јануар — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

• 1. фебруар — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Борис Јељцин, потписали су у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
• 3. фебруар — у кафићу „Бакарди”, на Бањици, приликом легитимисања гостију убијен Бранислав Перовић, инспектор београдске полиције. Убиство су извршили Зоран Ускоковић Сколе, Дејан Зораја и Дејан Јакшић.
• 4. фебруар — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.
• 7. фебруар — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
• 8. фебруар — Отворене XVI Зимске олимпијске игре у француском граду Албертвилу
• 21. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци.
• 29. фебруар — Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине.
• 29. фебруар — у дворишту Основне школе „Иван Гундулић”, на Новом Београду, у договореној тучи из ватреног оружја убијен Никола Медић (1976—1992). Убиство је починио осамнаестогодишњи Дејан Стакић.

• 1. март — У Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.
• 1. март — У Црној Гори се на референдуму 95% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом − Савезну Републику Југославију.
• 6. март — "Микеланђело", један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм свијета.
• 17. март — На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
  • Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
  • На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
• 18. март — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.
• 22. март — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска партија, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.
• 27. март — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију.
• 28. март — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.

• 1. април — Српске снаге заузимају Бијељину.
• 1. април — Формиран је логор Батковић.
• 3. април — Српске одбрамбене снаге преузмају контролу над Бања Луком.
  • Пред касарном "Мостарски батаљон" експлодирао камион цистерна напуњена експлозивом, што означава почетак рата у Мостару.
  • Предсједништво Републике БиХ дало сагласност за мобилизацију територијалне одбране у свим општинама које то желе.
  • Припадници ХВО и ХОС упадају у српска села у Купресу и убијају српске цивиле које су затекли, или их одводе у логоре: Лора, Љубушки, Задар
• 5. април — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин.
• 6. април — ВРС започела опсаду Сарајева, која је трајала три и по године.
• 6. април — на паркингу у улици Индире Ганди, на Вождовцу, убијен Бранислав Караџић, директор „Младост-туриста”. Убио га је Војислав Божиловић, вођа четворочлане банде.
• 7. април — Дан пошто је Европска заједница признала независност Републике Босне и Херцеговине, Срби у Бањој Луци прогласили независност Српске Републике Босне и Херцеговине.
• 7. април — САД признале Босну и Херцеговину као независну државу.
• 10. април — Српске снаге заузимају Купрес.
• 15. април — Рат у Босни и Херцеговини: Муслимани предвођени Алијом Изетбеговићем основали су Армија Републике Босне и Херцеговине.
  • Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989.
  • Јединице ЈНА, односно ушле су у Вишеград.
• 16. април — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
• 22. април — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
• 23. април — Српске банке обуставиле исплату штедних улога грађанима који су поседовали девизна средства на њиховим рачунима. Незадовољни грађани протестовали су испред пословница банака у Београду, захтевајући исплату својих улога.^[1]
• 27. април — У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора.
• 29. април — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.
  • Почињу нереди у Лос Анђелесу, иначе серија нереда и грађанских немира, који су се догодили у Лос Анђелесу и који трају до 4. маја исте године.
• 30. април — Српске снаге, без испаљеног метка, преузимају власт у Приједору.

• 3. мај — Армија БиХ у Сарајеву напале колону возила ЈНА у Добровољачкој улици која се повлачила према касарни у Лукавици. Територијалне одбране Високо извршиле су напад на српска села Годуша, Чекрчићи, Љубнићи и град Илијаш. Истог дана су почели са хапшењем Срба које су одводили у касарну „Ахмет Фетахагић“ у Високом која ће касније постати логор за Србе.
• 4. мај — Око 40 Срба затворено је у касарни "Мајевица" у Високом, која је убрзо претворена у један од логора за Србе.^[2]
• 6. мај — Муслиманске јединице Насера Орића упале су у сребреничко српско село Гниона и братуначко село Бљечева, где је убијено петоро Срба.^[3]
• 9. мај — Срби почели исељавање из Сребренице, након убиства народног посланика у републичкој Скупштини БиХ и судије Горана Зекића, кога су сребренички муслимани убили из засједе на прилазу Сребреници, 8. маја увече. Претходног дана, такође у засједи, у муслиманском селу Осмаче, на путу Сребреница-Скелани, убијено је седморо Срба.^[4]
• 11. мај — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
• 12. мај — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
• 12. мај — Муслиманске снаге у БиХ формирале су концентрациони логор “Силос”-Тарчин за Србе.
• 15. мај — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено.
• 16. мај — Приликом повлачења ЈНА је дигла у ваздух са активирањем минско-експлозивних средстава и уништила са тим бихаћки аеродром Жељаву.
• 17. мај — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5.263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената.
• 23. мај — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Ђованија Фалконеа, усмртивши том приликом и његову супругу, као и три телохранитеља.
• 24. мај — Kосовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
• 25. — 27. мај — Злочин у Брадини 1992. организовано етничко чишћење Срба у месту Брадина код Коњица (БиХ). Том приликом је 3.000 припадника муслиманских и хрватских снага напало Брадину. Убијено је више десетина Срба, а више стотина Срба је одведено у логоре.^[5]
• 30. мај — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције.
• 31. мај — Одржани први избори за Скупштину СР Југославије.
• мај — Дретељ '92: Хрватске оружане снаге (ХОС) су у Дретељу формирале логор за цивиле Србе из Мостара и околних места. Од почетка маја до 18. августа 1992. године, кроз логор је прошло најмање 224 Срба.

• 2. јун — По налогу „Англо-југословенске банке лтд“ из Лондона чији је председник била Борка Вучић, адвокатска канцеларија "Тасос Пападопулос" поднела је захтев Централној банци Кипра да одобри регистрацију фирме „Antexol Trade Ltd“ која ће преко својих осам ћерки фирми по оф-шор систему износити новац из Србије на Кипар.^[6]
• 4. јун — Минирана је црква Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши у Дервенти. Црква је била изграђена у периоду 1851-1855. и преживела је два светска рата.
• 5. јун — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
• 8. јун — Вођена битка за Жуч, код Сарајева.
• 9. јун — Масакр у Влаховићима, муслимански војници, припадници Армије Босне и Херцеговине убили су 20 српских цивила у селу Влаховићи и околним српским засеоцима, у општини Вишеград.^[7]
• 10. јун — Масакр у Чемерну
• 14. јун — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом.
• 15. јун —
  • Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.
  • Студентски протести 1992. у Београду, до 10. јула — велико окупљање испред Ректората, објављен штрајк до Милошевићеве оставке (трајаће до 10. јула, Шешељ вади пиштољ на студенте 9. јула). ДЕПОС је померио свој протестни сабор за 28. јун.
  • У Земуну убијен криминалац Горан Бојовић звани „Амонијак” (1965—1992), криминалац. Непознати нападач прво је изрешетао Горана док је био у ауту, а потом је бацио бомбу. Овом приликом настрадао је седамнаестогодишњи Зоран Добродолац, који се случајно нашао на месту ликвидације.
• 20. јун — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
  • Муслиманска офанзива на српска села у околини Високог. Око 3000 Срба је морало да избегне у Кисељак, одакле су пребачени у Илијаш. Око 110 жена 17 малолетне деце затворени су у Дом културе у Бузић Махали, а око 120 жена и 23 малолетне деце у Друштвени дом у Хлапчевићима.^[8]
• 21. јун — Муслимани су напали српско село Ратковци и при томе убили 24 српска цивила, углавном старијих људи, и опљачкали и спалили село.^[9]
• 22. јун — Масакр у селу Бујаковина Припадници Армије РБиХ напали су српско село Бујаковина код Фоче, и убили 15 мештана - жена и старијих особа.^[10]
• 26. јун — Завршила је Операција Липањске зоре којом је Хрватско вијеће обране заузело долину реке Неретве и град Мостар.
• 28. јун — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије одржан је Видовдански сабор.

• 1. јул — Убиство породице Голубовић Припадници Станице јавне безбиједности Коњиц су у раним јутарњим часовима најпре отели четворочлану српску породицу Голубовић из Коњица, да би их недуго затим стрељали недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани. Седмогодишњи дечак Петар Голубовић је преживио прво стрељање и успео да дође до полицијског пункта и затражи помоћ, али су полицајци обавестили злочинце који су се вратили по њега и поново га стрељали код мјеста Бегин Вир.
• 4. јул — У зору је кренула Операција "Тигар", којом је Хрватска војска заузела више брдских упоришта и ослободила прилазе Дубровнику.
• 5. јул — Муслиманске јединице под командом Насера Орића у братуначком селу Загони убили 14, а у сребреничком селу Крњићи 24 лица српске националности.
• 9. јул — Скупштина Србије усваја низ закона којима се "Милошевићу даје контрола над економијом". Студенти Београдског универзитета поново организују протетстну шетњу, Шешељ након кошкања испред скупштине вади пиштољ на њих.^[11]
• 12. јул — Мулимманске снаге у сребреничким селима Залазју и Сасама и Биљачи и Загони у општини Братунац, убили 69 цивила.^[12]
• 14. јул — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
• 18. јул — Ратни бродови НАТО-а упловили у Јадранско море ради контроле провођења санкција УН против СР Југославије, у првој таквој операцији у Европи од Другог свјетског рата.
• 19. јул — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Паола Борселина, блиског пријатеља и сарадника судије Ђованија Фалконеа. Атентат је извршен непуна два месеца након атентата на судију Фалконеа.
• 20. јул — Муслимани из Сребренице убили су осам становника Горњих Магашића. У овом стравичном злочину шест жртава су биле жене. Убијене су Љиљана Илић, Зорка Илић, Миленија Илић, Љубинка Илић, Љубица Милановић и Љепосава Поповић.^[13]
• 24. јул — Италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
• 25. јул — Скупштина Републике Србије донела је Закон о становању, којим је носиоцима станарског права, односно закупцима станова у друштвеној и државној који омогућен откуп станова.
• 26. јул — Група издвојених чланова Демократске странке оснивају Демократску странку Србије, на челу са Војиславом Коштуницом.
• 29. јул — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.

• 2. август — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
• 4. август — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.
• 6. август — Ватикан подржава интервенцију у БиХ, како би се разоружали "они који би да убијају".
• 7. август — Резолуција Савета безбедности УН 769: одобрено појачање снаге и мандата Унпрофора.
• 7. август — Хрватске обрамбене снаге (Блаж Краљевић) окупирају делове општине Требиње.
• 9. август — Блаж Краљевић, командант ХОС Херцеговине и генерал АРБИХ, и још осам припадника ХОС погинули у сукобу са ХВО у Крушеву код Мостара.
• 9 — 10. август — Педи Ешдаун обишао логоре Кула код Сарајева и Мањача: лоши услови али нема систематске тортуре ни убијања.
• 10. август — Фрањо Туђман подржава западну интервенцију у БиХ, која би требала имати три територијалне јединице, страхује од исламског фундаментализма.
• 12. август — Српска Република Босна и Херцеговина променила име у Република Српска. Евакуација 300 жена и деце из Сарајева, према споразуму РС, УНПРОФОР и Дечије амбасаде.
• 12. август — Завршена хрватска Операција Ослобођена земља у залеђу Дубровника.
• 13. август — Савет безбедности УН доноси резолуције 770 и 771: првом се на основу поглавља 7 Повеље Уједињених нација захтева прекид борби у БиХ, слободан приступ логорима и затворима и олакшање доставе хуманитарне помоћи, ако треба и силом (Кина, Индија и Зимбабве уздржани). Другом се осуђују масовна кршења хуманитарног права и први пут помиње "етничко чишћење".
• 13. август — Посета премијера СРЈ Милана Панића Сарајеву, снајпером убијен амерички ТВ продуцент из пратње.
• 13. август — СРЈ признаје Словенију.
• 14. август — Код осјечког насеља Неметина највећа размена заробљеника, по Будимпештанском споразуму премијера СРЈ и РХ од 7. 8.
• 14. август — Почиње Рат у Абхазији: грузијске снаге су послате да поврате контролу над Абхазијом, сепаратистичка влада је напустила Сухуми четири дана касније.
• 15. август — Први конвој УНХЦР стигао у Горажде. Срби оптужују да је донесено и оружје одн. да су муслимански борци употребили конвој као штит.
• 18. август — Успостављени дипломатски односи САД са Словенијом, Хрватском и БиХ. Око 1.000 жена и деце је евакуисано из Сарајева према Београду. Сарајевски аеродром затворен два дана након што је код Кисељака пуцано на британски авион.
• 19. август — Делегација КЕБС у Београду - посматрачи су послани у Војводину, Санџак и на Косовo.
• 20. август — Офанзива АРБиХ против сарајевског обруча, у правцу Високог. У гранатирању запаљена зграда босанског парламента.
• 21. август — Масакр на Корићанским стенама - убијено око 200 Муслимана и Хрвата, бивших затвореника логора Трнопоље. Изасланик УН за истраживање кршења људских права у бившој Југославији.
• 25. август — Погођен хуманитарни авион који је полетао из Сарајева, рањено пет мировњака и новинар ББЦ Мартин Бел.
• 26—27. август — Мировна конференција у Лондону поводом Босне и Херцеговине: обећано да ће се прекинути опсаде градова, распустити логори и ставити тешко оружје под надзор УН; Радован Караџић би препустио 20% освојене територије. Сукоб Милошевића и Милана Панића. Лорд Овен је нови преговарач ЕЗ, након оставке Лорда Карингтона.
• 28. август — Западноевропска унија и НАТО ће ставити 5000 војника на располагање УН, споразум о строжијем спровођењу санкција на Јадрану и Дунаву.
• 30. август — Једанаест цивила страдало на пијаци на Алипашином пољу.
• 31. август — Радикали тражили гласање о поверењу савезном премијеру Милану Панићу, али СПС подељен.
• август — Савезни премијер Милан Панић сменио помоћника министра унутрашњих послова Михаља Кертеса, због "неслагања са планом владе о забрани етничког чишћења у Југославији" (у вези Хртковаца).

• 3. септембар — Са територије под контролом муслимана и Хрвата, у централној Босни, ракетом је оборен италијански транспортни авион у којем су погинула сва четири члана посаде.^[14]
• 4. септембар — Бивши бугарски комунистички председник Тодор Живков, свргнут 1989. године, осуђен је на седам година затвора због проневере државних средстава.^[15]
• 9. август — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану.
• 12. август — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска.
• 12. август — САД, Kанада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок.
• 17. септембар — Покољ у Сердарима Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) убила је 16 цивила Срба у селу Сердари, код Котор Вароша.
• 18. септембар — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
• 19. септембар — Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију о искључењу Савезне Републике Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наследи СФРЈ.
• 23. септембар — У Београду нестао Исо Леро звани „Џамба” (1953—1992), познати криминалац са Дорћола, који је последњи пут виђен у рано јутро 23. септембра испред палате Београђанке. Пошто његов леш никада није пронађен, након три године проглашен је мртвим.
• 24. септембар — Јединице Насера Орића потпуно су разориле највеће сребреничко српско село Подравање, и при томе убили 35 Срба, међу којима је било седам жена. Тог дана одведено је у сребренички логор пет цивила.
• 30. септембар — Председници СРЈ и Хрватске, Добрица Ћосић и Фрањо Туђман, потписали у Женеви споразум о нормализовању односа између две државе.

• 2. октобар — Амерички председник Џорџ Буш изјавио да је спреман употребити силу како би се спровела будућа забрана војних летова у БиХ, након извештаја о дејствима босанских Срба.
• 2. октобар — Масакр у Царандиру, убијено 111 робијаша током и након побуне у затвору у Сао Паулу.
• 3. октобар — Настављени хуманитарни летови за Сарајево, након једномесечне паузе.
• 4. октобар — У Риму је потписан мировни споразум којим је након 15 година завршен Грађански рат у Мозамбику. Жртава је било преко милион, укључујући и умрле од глади. Мировњаци из УНОМОЗ-а су присутни до 1995, РЕНАМО обнавља герилске активности 2013.
• 4. октобар — Израелски авион, Ел Ал Флајт 1862, пао у Амстердаму, погинуло 43.
• 5. октобар — Злочин у Факовићима - Муслиманске снаге Насера Орића извршиле су напад на братуначка села Факовићи и Бољевићи, где су убијли 26 српских цивила.
• 6. октобар — Војска Републике Српске (ВРС) заузела стратешки значајан Босански Брод - борбе се настављају око Брчког, Орашја и нарочито Градачца.
• 6. октобар — Резолуција Савета безбедности УН 779 (у вези Хрватске): поздравља се декларација председника од 30. 9. (сви расељени имају право на повратак и да су ништавне изјаве о имовини дате под принудом), узбуњени су због нових извештаја о етничком чишћењу у УНПА подручјима. Истог дана Резолуција СБ УН 780: овлашћен Генерални секретар да формира Комисију експерата који ће испитати информације о кршењу Женевских конвенција (петорица експерата именовани 26. 10.).
• 8. октобар — 28. октобар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
• 9. октобар — Резолуција 781 СБ УН: забрана војних летова изнад БиХ (изузимајући УНПРОФОР), још се не предвиђа сила за спровођење. ХВО и АРБиХ накратко пресекле српски коридор на потезу Горица код Брчког.
• 11. октобар — Референдум о ванредним изборима у Србији - недовољан одзив.
• 12. октобар — Земљотрес у Каиру 1992. Каирски земљотрес изазива разарања и 545 мртвих.
• 12 — 18. октобар — Четрнаести национални конгрес КП Кине: истиче "градња Социјализма са кинеским карактеристикама", Покренут је нови реформски процес у правцу успостављања модерног корпоративног система.
• 13. октобар — Радован Караџић пристаје да Војска РС приземљи авионе (нуди пребацивање у СРЈ, али бањалучки командант то одбија).
• 13. октобар — Интервенција српске полиције према побуњеним Албанцима у Приштини.
• 13. октобар — Британска влада објављује план затварања једне трећине јама рудника угља, са 31.000 рудара.
• 14. октобар — У Сарајеву поново има гаса после десет дана.
• 15. октобар — Први британски контигент, од 2400 војника, послат у Хрватску.
• 16. октобар — АРБиХ у Сарајеву блокирала хуманитарцима пут са аеродрома, плашећи се наводног српског "тенковског напада" (до 18-ог).
• 16. октобар — Председник СРЈ Добрица Ћосић апелује на Слободана Милошевића да поднесе оставку.
• 19. октобар — Састанак председника СРЈ Ћосића и Алије Изетбеговића у Женеви, обећавају поништавање етничког чишћења и кажњавање злочинаца.
• 19. октобар — Републичка полиција СР Србије заузима зграду савезног МУП-а у Београду.
• 20. октобар — Муслиманско-хрватски сукоб у Витезу, сутрадан и у Новом Травнику.
• 20. октобар — Јединице ЈНА напустиле дубровачко ратиште на основу договора са Хрватском и Унпрофором, полустрво Превлака под контролом посматрача УН.
• 20. октобар — Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписују још један споразум у Женеви.
• 21. октобар — Одлуком Председништва БиХ формиран Пети корпус Армије РБиХ.
• 22. октобар — Сјеверински масакр - 16 грађана Србије, Муслимана, из села Сјеверин, отето из аутобуса на територији БиХ и убијено код Вишеграда (Милан Лукић осуђен 2002).
• 22. октобар — Објављено да је откривена локација масовне гробнице на Овчари.
• 24. октобар — ВРС осваја Брчко и Јајце и напредује ка Градачцу, док ХВО напада Прозор; код Требиња борбе српских и хрватских снага.
• 24. октобар — Председник Ћосић расписао ванредне савезне изборе за 20. 12. Скупштина Србије 27. 10. одобрава амандман којим се омогућују ванредни републички избори.
• 25. октобар — Срби у западној Славонији блокирали отварање ауто-пута Београд-Загреб за цивилни саобраћај, тј. конвоје новинара из Београда и Загреба који су се требали састати у Окучанима.
• 26. октобар — ХВО заузима Прозор и протерује муслиманско становништво.
• 26. октобар — Операција Влаштица: ХВО заузима коту изнад Дубровника.
• 28. октобар — Женевски преговарачи Венс и Овен представили нацрт устава БиХ: федерална структура налик швајцарској, са 7 до 10 региона, али не по етничкој основи (почетком наредне године конкретизовано у Венс-Овенов план). Српска страна одбија.
• 28. октобар — у хотелу „Хајат”, на Новом Београду убијен Александар Кнежевић Кнеле (1971—1992), познати београдски криминалац и члан Вождовачког клана.^[16]
• 28. октобар — Борис Јељцин забрањује као неуставан новоосновани Фронт националног спаса, савез комуниста и националиста - Уставни суд у фебруару обара забрану.
• 29. октобар — Војска Републике Српске ослобађа Јајце. У склопу операције Врбас, ВРС заузела Јајце - већина становништва бежи у Травник и Зеницу.
• 30. октобар — на углу улица Јурија Гагарина и Гандијеве, на Новом Београду, убијен Игор Поповић звани „Игоришка”. Убица је након извршене ликвидације побегао са места злочина.
• 31. октобар — Папа Јован Павле II. признао грешку цркве у вези третмана Галилео Галилеја.

• 3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Бил Клинтон, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Џорџа Х. В. Буша и независног кандидата Роса Пероа.
• 22. новембар — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
• 24. новембар — На југу Kине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.
• 25. новембар — Парламент Чехословачке гласао за пођелу Чехословачке на посебне дрзаве Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

• 1. децембар — Почев од 1. децембра власници возила у Србији добијају децембарско следовање бонова за нафтне деривате. Власници путничких аутомобила добијају бонове за по 15 литара горива, таксисти 260, народни и савезни посланици, трговци, занатлије и пољопривредници 70, а путничким аутомобилима савезних и републичких органа и организација следује по 150 литара.
• 3. децембар — Нил Папворт послао прву СМС поруку: „Merry Christmas“.
• 9. децембар — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.
• 11. децембар — Савет безбедности УН, на захтев БЈР Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.
• 14. децембар — Јединице Насера Орића напале су братуначка и сребреничка села Бјеловац и Сикирић и при томе убили 68, а током ранијих напада 41 мештана српске националности.^[17]
• 20. децембар — На председничким и парламентарним изборима у Србији, Социјалистичка партија Србије освојила највише посланичких места - 101, а Слободан Милошевић поразио Милана Панића и освојио други мандат на месту председника Србије.
• 28. децембар — Инфлација у СР Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину.
  • У Женеви су се САД и Русија сложиле око споразума СРАРТ 2 којим се редукује стратешко нуклеарно наоружање.
• 29. децембар — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.

• Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победници су били Вишванатан Ананд и Борис Гељфанд.
• Википедија:Непознат датум — Откривен рачунарски вирус 5lo.

• 7. јануар — Џејмс Бел, амерички кошаркаш
• 7. јануар — Божо Ђумић, српски кошаркаш^[18]
• 7. јануар — Едгарас Улановас, литвански кошаркаш
• 9. јануар — Александар Ковачевић, српски фудбалер^[19]
• 11. јануар — Дани Карвахал, шпански фудбалер^[20]
• 11. јануар — Бријана Пери, америчка хип хоп музичарка и глумица
• 12. јануар — Драгољуб Срнић, српски фудбалер^[21]
• 12. јануар — Славољуб Срнић, српски фудбалер^[22]
• 19. јануар — Мак Милер, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2018)^[23]
• 19. јануар — Богдан Планић, српски фудбалер^[24]
• 24. јануар — Марко Дмитровић, српски фудбалски голман^[25]
• 24. јануар — Данило Петровић, српски тенисер^[26]
• 30. јануар — Филип Ђуричић, српски фудбалер^[27]

• 1. фебруар — Патрик Јанг, амерички кошаркаш
• 2. фебруар — Вања Ненадић, српска глумица^[28]
• 11. фебруар — Тејлор Лотнер, амерички глумац^[29]
• 13. фебруар — Никола Јововић, српски одбојкаш
• 14. фебруар — Кристијан Ериксен, дански фудбалер^[30]
• 14. фебруар — Фреди Хајмор, енглески глумац^[31]
• 15. фебруар — Ања Мит, српска глумица, певачица и ТВ водитељка^[32]
• 21. фебруар — Ели Бабаљ, аустралијски фудбалер^[33]
• 21. фебруар — Борис Бараћ, хрватски кошаркаш^[34]
• 21. фебруар — Фил Џоунс, енглески фудбалер^[35]
• 22. фебруар — Милица Томашевић, српска глумица и ТВ водитељка^[36]
• 23. фебруар — Николоз Басилашвили, грузијски тенисер^[37]
• 23. фебруар — Самара Вивинг, аустралијска глумица и модел^[38]
• 23. фебруар — Каземиро, бразилски фудбалер^[39]
• 26. фебруар — Лазар Ћировић, српски одбојкаш^[40]
• 27. фебруар — Филип Крајиновић, српски тенисер^[41]
• 29. фебруар — Џеси Ашер, амерички глумац^[42]

• 4. март — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер^[43]
• 4. март — Ерик Ламела, аргентински фудбалер^[44]
• 4. март — Бернд Лено, немачки фудбалер^[45]
• 10. март — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица
• 13. март — Осуна, порторикански музичар
• 13. март — Каја Скоделарио, енглеска глумица^[46]
• 13. март — Луси Фрај, аустралијска глумица^[47]
• 15. март — Ренцо Оливо, аргентински тенисер^[48]
• 17. март — Џон Бојега, енглески глумац^[49]
• 19. март — Милош Јојић, српски фудбалер^[50]
• 19. март — Јована Стојиљковић, српска глумица^[51]
• 21. март — Каролина Плишкова, чешка тенисерка^[52]
• 22. март — Џеси Ендруз, америчка порнографска глумица и модел^[53]
• 22. март — Валтер Таварес, кошаркаш са Зеленортских Острва^[54]
• 23. март — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш

• 3. април — Ана Бјелица, српска одбојкашица
• 4. април — Нина Краљић, хрватска музичарка
• 9. април — Андреј Мркела, српски фудбалер^[55]
• 10. април — Садио Мане, сенегалски фудбалер^[56]
• 10. април — Дејзи Ридли, енглеска глумица^[57]
• 11. април — Александар Пантић, српски фудбалер^[58]
• 18. април — Клои Бенет, америчка глумица и певачица^[59]
• 19. април — Ник Поуп, енглески фудбалски голман^[60]
• 19. април — Марко Тодоровић, црногорски кошаркаш^[61]
• 21. април — Иско, шпански фудбалер^[62]
• 24. април — Џо Кири, амерички глумац и музичар^[63]
• 30. април — Марк Андре тер Штеген, немачки фудбалски голман^[64]

• 4. мај — Јован Крнета, српски фудбалер^[65]
• 5. мај — Горан Чаушић, српски фудбалер^[66]
• 6. мај — Јонас Валанчјунас, литвански кошаркаш^[67]
• 6. мај — Ален Омић, словеначко-босанскохерцеговачки кошаркаш^[68]
• 7. мај — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач^[69]
• 7. мај — Рајан Харисон, амерички тенисер^[70]
• 8. мај — Немања Стевановић, српски фудбалски голман^[71]
• 11. мај — Тибо Куртоа, белгијски фудбалски голман^[72]
• 17. мај — Срећко Лисинац, српски одбојкаш
• 18. мај — Лук Блек, српски музичар и музички продуцент
• 19. мај — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј
• 19. мај — Сем Смит, енглески музичар
• 20. мај — Катарина Грујић, српска певачица
• 20. мај — Енес Кантер, турски кошаркаш^[73]
• 20. мај — Дамир Џумхур, босанскохерцеговачки тенисер^[74]
• 21. мај — Александар Пешић, српски фудбалер^[75]
• 30. мај — Џереми Лемб, амерички кошаркаш^[76]
• 31. мај — Џастин Макреј, амерички играч америчкога фудбала

• 3. јун — Марио Геце, немачки фудбалер^[77]
• 7. јун — Франка Бателић, хрватска певачица^[78]
• 10. јун — Кејт Аптон, амерички модел и глумица^[79]
• 12. јун — Филипе Кутињо, бразилски фудбалер^[80]
• 15. јун — Мохамед Салах, египатски фудбалер^[81]
• 15. јун — Дафне Схиперс, холандска атлетичарка^[82]
• 18. јун — Алекса Вукановић, српски фудбалер^[83]
• 24. јун — Давид Алаба, аустријски фудбалер^[84]
• 26. јун — Руди Гобер, француски кошаркаш^[85]
• 26. јун — Џоел Кембел, костарикански фудбалер^[86]
• 30. јун — Јована Стевановић, српска одбојкашица^[87]

• 1. јул — Мија Малкова, америчка порнографска глумица^[88]
• 2. јул — Јанис Тима, летонски кошаркаш (прем. 2024)
• 4. јул — Коти Кларк, амерички кошаркаш^[89]
• 5. јул — Алберто Морено, шпански фудбалер^[90]
• 5. јул — Мирна Радуловић, српска певачица
• 6. јул — Урош Витас, српски фудбалер^[91]
• 8. јул — Сон Хјунгмин, јужнокорејски фудбалер^[92]
• 9. јул — Тони Катић, хрватски кошаркаш^[93]
• 11. јул — Карис Идн, аустралијска музичарка
• 15. јул — Вејд ван Никерк, јужноафрички атлетичар
• 15. јул — Страхиња Стојачић, српски кошаркаш^[94]
• 17. јул — Били Лурд, америчка глумица^[95]
• 18. јул — Танасис Андетокумбо, грчки кошаркаш
• 22. јул — Селена Гомез, америчка глумица и певачица^[96]
• 24. јул — Лео Вестерман, француски кошаркаш

• 2. август — Чарли Екс-Си-Екс, британска музичарка^[97]
• 3. август — Карли Клос, америчка предузетница и модел
• 4. август — Дилан Спраус, амерички глумац^[98]
• 5. август — Кори Валден, амерички кошаркаш^[99]
• 6. август — Јована Гузијан, српска новинарка, водитељка и модел
• 9. август — Ђорђе Дреновац, српски кошаркаш^[100]
• 12. август — Кара Делевин, енглеска глумица и модел^[101]
• 13. август — Лукас Мора, бразилски фудбалер^[102]
• 16. август — Дијего Шварцман, аргентински тенисер^[103]
• 17. август — Никола Стојиљковић, српски фудбалер^[104]
• 18. август — Тамара Алексић, српска глумица^[105]
• 18. август — Богдан Богдановић, српски кошаркаш^[106]
• 20. август — Деми Ловато, америчка глумица и певачица^[107]
• 24. август — Александар Арсенијевић, српски политичар
• 27. август — Ким Петрас, немачка музичарка

• 2. септембар — Ненад Лукић, српски фудбалер^[108]
• 3. септембар — Марко Петковић, српски фудбалер^[109]
• 10. септембар — Арон Вајт, амерички кошаркаш
• 13. септембар — Марко Гобељић, српски фудбалер^[110]
• 21. септембар — Анђела Јовановић, српска глумица
• 24. септембар — Џек Сок, амерички тенисер^[111]
• 28. септембар — Кем Берч, канадски кошаркаш^[112]
• 30. септембар — Езра Милер, амерички глумац^[113]
• 30. септембар — Јоханес Фојтман, немачки кошаркаш
• 30. септембар — Марко Чекинато, италијански тенисер^[114]

• 1. октобар — Лејлани Лијен, америчка порнографска глумица^[115]
• 2. октобар — Алисон Бекер, бразилски фудбалски голман^[116]
• 2. октобар — Шејн Ларкин, амерички кошаркаш^[117]
• 9. октобар — Ничке 3000, српски драматург и репер
• 11. октобар — Карди Би, америчка хип хоп музичарка
• 12. октобар — Џош Хачерсон, амерички глумац и продуцент^[118]
• 16. октобар — Марко Јошило, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш^[119]
• 19. октобар — Коко де Мал, српска порнографска глумица
• 19. октобар — Немања Николић, српски фудбалер^[120]
• 20. октобар — Матија де Шиљо, италијански фудбалер^[121]
• 21. октобар — Бернард Томић, аустралијски тенисер^[122]
• 23. октобар — Алваро Мората, шпански фудбалер^[123]
• 23. октобар — Томане, португалски фудбалер^[124]
• 24. октобар — Урош Ћосић, српски фудбалер^[125]
• 27. октобар — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер^[126]
• 31. октобар — Ђукан Ђукановић, српски кошаркаш^[127]

• 1. новембар — Филип Костић, српски фудбалер^[128]
• 5. новембар — Марко Верати, италијански фудбалер^[129]
• 7. новембар — Миа Димшић, хрватска музичарка^[130]
• 7. новембар — Горан Закарић, босанскохерцеговачки фудбалер^[131]
• 12. новембар — Давис Бертанс, летонски кошаркаш^[132]
• 12. новембар — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш^[133]
• 16. новембар — Марцело Брозовић, хрватски фудбалер^[134]
• 18. новембар — Филип Малбашић, српски фудбалер^[135]
• 18. новембар — Квинси Милер, амерички кошаркаш^[136]
• 22. новембар — Стефан Настић, српско-канадски кошаркаш
• 23. новембар — Мими Мерцедез, српска хип-хоп музичарка
• 23. новембар — Мајли Сајрус, америчка глумица и певачица^[137]
• 26. новембар — Катарина Гардијан, српска певачица
• 28. новембар — Дедрик Бојата, белгијски фудбалер^[138]

• 11. децембар — Малком Брогдон, амерички кошаркаш^[139]
• 15. децембар — Џеси Лингард, енглески фудбалер^[140]
• 17. децембар — Бади Хилд, бахамски кошаркаш^[141]
• 18. децембар — Бриџит Мендлер, америчка глумица и музичарка^[142]
• 18. децембар — Рашид Сумаила, гански фудбалер^[143]
• 20. децембар — Лои Диони, француски фудбалер^[144]
• 21. децембар — Лука Милуновић, српски фудбалер^[145]
• 27. децембар — Рајан Боутрајт, амерички кошаркаш^[146]
• 31. децембар — Чери Кис, српска порнографска глумица^[147]

• 1. јануар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак, творац компјутерског језика кобол (* 1906)

• 23. фебруар — Маркос Вафијадис, грчки политичар
• 26. фебруар — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (* 1932)^[148]

• 9. март — Менахем Бегин, израелски политичар и премијер, нобеловац за мир 1978. (* 1913)^[149]

• 6. април — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике (* 1920)^[150]
• 10. април — Питер Мичел, енглески биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1978. год. (* 1920)
• 18. април — Бени Хил, британски глумац и певач (* 1924)

• 6. мај — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица (* 1901)^[151]
• 15. мај — Ладислав Демшар, југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1929)
• 23. мај — Ђовани Фалконе, италијански судија (* 1939)

• 28. јун — Михаил Таљ, светски првак у шаху (* 1936)

• 2. јул — Борислав Пекић, српски књижевник (* 1930)
• 11. јул — Хајрудин Крвавац, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста (* 1926)
• 28. јул — Јован Рашковић, српски политичар и психијатар (* 1929)^[152]

• 12. август — Џон Кејџ, амерички композитор и теоретичар музике (* 1912)
• 26. август — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (* 1950)

• 2. септембар — Барбара Маклинток, амерички генетичар, добитник Нобелове награде из медицине 1983. (* 1902)^[153]
• 4. септембар — Бранко Пантелић Пантер, први командант Гарде Пантери (* 1957)
• 11. септембар — Стојан Вујновић — Србин, српски пуковник Хрватских одбрамбених снага (* 1953)
• 25. септембар — Ивица Вдовић, српски музичар (* 1961)

• 8. октобар — Вили Брант, немачки политичар и канцелар (* 1913)^[154]
• 20. октобар — Коча Поповић, српски политичар и народни херој (* 1908)

• 7. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар (* 1921)

• 13. децембар — Александар Тирнанић, југословенски фудбалер и фудбалски селектор (* 1910)^[155]
• 21. децембар — Стела Адлер, америчка глумица и учитељица глуме (* 1901)^[156]
• 21. децембар — Алберт Кинг, амерички блуз гитариста и певач (* 1923)^[157]
• 30. децембар — Михаило Лалић, српски књижевник (* 1914)^[158]

• Википедија:Непознат датум — Куно Видрић, хрватски и српски планинар (* 1908)

• Физика — Жорж Шарпак
• Хемија — Рудолф А. Маркус
• Медицина — Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
• Књижевност — Дерек Волкот
• Мир — Ригоберта Менчу Тум
• Економија — Гери Бекер

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума