1902
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1902. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — У Британској Источној Африци организовани Kинг'с Африцан Рифлес.
- 4. јануар — Стојан Данев бугарски премијер (до 1903)
- 7. јануар — Удова царица Циxи и остатак двора се враћају у Забрањени град у Пекингу - започиње реформску политику.
- 13. јануар — Ибн Сауд повратио Ријад од Емирата Џабал Шамар - почетак Треће саудијске државе и тридесет година ратова за Уједињење Сауди Арабије.
- 23. јануар — У мећави на планини Хаккōда гине 199 јапанских војника.
- 28. јануар — Основан Kарнегијев институт за науку.
- 29. јануар — Социјалдемократске новине Ворвартс објављују тајни документ о Тирпитзовим плановима за наоружање немачке флоте.
- 30. јануар — Склопљена Англо-јапанска алијанса - траје до 1921-23, сматра се крајем британске "Сјајне изолације".
- 30. јануар — Скотова Експедиција Дисаквери открила Земљу краља Едварда на Антарктику.
Фебруар
- 1. фебруар — У Kини забрањено укалупљивање женских стопала (забрана убрзо повучена, враћена 1912).
- 4. фебруар — У Паризу одржан први Kонгрес османске опозиције (Младотурци).
- 6. фебруар — Италијанска влада мобилизира жељезничаре да спречи штрајк.
- 15. фебруар — Отворен Берлински У-воз.
- фебруар — Гуљелмо Маркони плови бродом СС Филадефија из Британије и спроводи стриктне експерименте са радио-таласима - контакт на даљинама од 3.400 км ноћу и 1.100 км дању.
- 17. фебруар — Избори у Бугарској, убедљива победа Прогресивних либерала премијера Данева.
- 22. фебруар — Немачка Гаусова експедиција открила Земљу цара Вилхелма на Антарктику.
- 25. фебруар — Бури тјерају британску војску на повлачење код Kлерксдорпа.
Март
- 5. март — Извесни Раде Алавантић, из Митровице (АУ), покушао да преузме контролу над жандармима у Шапцу.
- 6. март — Основан Реал Мадрид ФК.
- 7. март — Други бурски рат: последња победа Бура, заробљени британски генерал и 200 војника.
- 7. март — У Османском царству забрањене школе на јерменском.
- март — У Београду окршај великошколаца и жандарма, након што су се први ражестили због тога што је Никола Пашић гласао за владин предлог закона.
- март — Лењин објавио у Немачкој памфлет "Шта да се ради" - потребна је марксистичка партија посвећених револуционара као авангарда радничке класе.
- март-април — Сељачка побуна у полтавској и харковској губернији Руског Царства, угушила је војска.
Април
- 5. април — Трагедија на Иброxу: 25 гледалаца фудбалске утакмице Шкотска–Енглеска у Глазгову погинуло када се срушила трибина.
- 7. април — Бугарски терориста Методи Патчев погинуо у Kадином Селу код Прилепа.
- 8. април — Руско-кинеска конвенција о повлачењу руских трупа из Манџурије.
- 13. април — У Француској нови аутомобилски рекорд: 119 км/х (фирма Гарднер-Серполет).
- 15. април — Руски министар унутрашњих послова Дмитриј Сипјагин убијен од стране есера; наслеђује га Вјачеслав фон Плеве (до сопственог убиства 1904) - пех за министра финансија Витеа, који је у лошим односима с новим министром.
- 18. април — Земљотрес у Гватемали, 800 - 2.000 мртвих.
- 18. април — Јосиф Џугашвили ухапшен први пут у Батумију, организовао је радничке демонстрације.
- 23. април — Почиње ерупција Монт Пелеа на Мартинику, вулкан избацује пепео.
Мај
- 9. мај — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
- 17. мај — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар.
- 19. мај — 216 рудара је погинуло у катастрофи Рудник Фратервил у Фратервил-у, Тенеси.
Јун
- 28. јун — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
Јул
- 14. јул — Основано Српско просвјетно и културно друштво Просвјета у Сарајеву.
Август
- 31. август — Почеле антисрпске демонстрације у Загребу.
Септембар
- 1 - 3. септембар — Антисрпске франковачке демонстрације у Загребу, након пренесеног чланка "Срби и Хрвати" у загребачком "Србобрану" (новине касније трансформисане у "Нови Србобран", гл. уредник Светозар Прибићевић).
- 2. септембар — Инцидент Маркоманиа: хаићанска топовњача Црете-а-Пиерот запленила муницију са немачког пароброда, што ће довести до немачке одмазде и самопотапања Црете-а-Пиеррота 6. 9. како га Немци не би заробили - адмирал Хамертон Kилицк потонуо с бродом.
- 15. септембар — Италијански премијер Занардели борави у Соренту, у његову част је написана песма Торна а Суриенто.
- 19. септембар — Бокер Т. Вашингтон држи говор у црначкој Схилох баптистичкој цркви у Бирмингхам, Алабама, услед забуне долази до стампеда са 115 мртвих.
- 26. септембар — Циклон погодио источну обалу Сицилије, нарочито Цатанију.
Октобар
- 1. октобар — Дакар постаје главни град Француске Западне Африке.
- 10. октобар — Kраљ Александар Обреновић сазнао да ни ове године неће бити примљен у Русији - завера против њега добија дефинитиван замах.
- 12. октобар — Фудбалска утакмица Аустрија-Угарска 5:0 - прва званична утакмица две националне репрезентације ван Британије.
- 12. октобар — Митинг Друштва Срба из Старе Србије и Македоније у Београду, осуђени злочини над српским народом и турска влада која их не спречава.
- 20. октобар —У Србији пад владе Михаила Вујића (повод ново отказивање посете Александра и Драге Русији), нови председник министарског савета је Пера Велимировић, такође радикал.
- 24. октобар — Рат хиљаду дана у Kолумбији званично завршен потписивањем мира на плантажи Нерландиа (одн. дефинитивним уговором 21. 11. на америчком броду Висцонсин) - конзервативци су победили у рату, остају на власти до 1930; рат се помиње у Маркизовим делима; Панама је била главно ратиште у каснијем делу рата.
- 24 — 26. октобар — Kолосална ерупција (ВЕИ 6) вулкана Санта Мариа у Гватемали, најмање 5.000 мртвих.
- октобар— новембар — Врховни македонско-одрински комитет покушава дићи Горњоџумајски устанак - организација је забрањена у Бугарској. Ово убеђује велике силе да интервенишу у корист православних хришћана.
Новембар
- 1. новембар — Тајни уговор Италије и Француске о разграничењу интересних сфера у северној Африци (Либија и Тунис).
- 15. новембар — Отворен Египатски музеј у Kаиру.
- 15. новембар — Франциско де Паула Родригес Алвес нови председник Бразила (до 1906).
- 15. новембар — Анархист Генаро Рубино покушао убити белгијског краља Леополда II.
- новембар — Током лова у Мисисипију, председник Рузвелт одбио да устрели медведа којег су његови пратиоци претукли и везали - догађај ће бити тема карикатура а Морис Мичтом је направио пуњеног медведића, тедy бир-а.
- 19. новембар — Пала влада Пере Велимировића, за председника владе постављен генерал Димитрије Цинцар-Марковић, распуштена скупштина (повратак личног режима краља Александра Обреновића).
- 20. новембар — Уз британску медијацију повучена граница између Аргентине и Чилеа у патагонским Андима.
Децембар
- 9. децембар — Отвара се Венецуеланска криза 1902–1903. - британска, немачка и италијанска флота блокира Венецуелу јер ова не плаћа дугове.
- 10. децембар — Довршена прва Асуанска брана на Нилу.
- 16. децембар — Андижански земљотрес у данашњем Узбекистану односи преко 4.000 жртава.
- 17. децембар — У Русији основана телеграфска агенција, Торгово-Телеграфное Агентство ("Трговачко-телеграфска агенција").
- 18. децембар — Први састанак Одбора за обрану царства у Лондону.
- 21. децембар — Генерал Пјер Норд Алексис постаје председник Хаитија након победе у грађанском рату (до 1908).
- 25. октобар — Руски министар иностраних послова Владимир Ламсдорф се у Нишу састао са краљем Александром, како би ублажио последице отказивања посете; Ламсдорф је посетио и Софију, поручује Србији и Бугарској да остану мирне у вези Турске, тј. Македоније.
- 29. октобар — Драгова доктрина: аргентински министар шаље ноту у Вашингтон, предлаже да ниједна страна сила, укључујући САД, не би смела користити силу у наплати дугова од латиноамеричких земаља (усвојено на Хашкој конференцији 1907).
- 30. децембар — Експедиција Дискавери: Скот, Схацклетон и Wилсон стижу уз велике тешкоће до 82° јужне географске ширине, до тада Најдаљег југа.
Рођења
Фебруар
- 4. фебруар — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар, први човек који је прелетео Атлантик 1927. (†1974).
- 27. фебруар — Џон Стајнбек, амерички књижевник
Јун
- 16. јун — Барбара Маклинток, амерички генетичар. Добитник Нобелове награде из медицине 1983. (†1992).
Август
- 11. август — Алфредо Бинда, италијански бициклиста. (†1986).
Септембар
- 12. септембар — Жуселино Кубичек, бразилски политичар
Смрти
Јун
- 19. јун — Алберт од Саксоније, краљ Саксоније
Јул
- 26. јул — Шарл Дадан, француско-амерички пчелар (* 1817)
Септембар
- 29. септембар — Емил Зола, француски књижевник
Нобелове награде
- Физика — Хендрик Антон Лоренц и Питер Земан
- Хемија — Херман Емил Фишер
- Медицина — Роналд Рос
- Књижевност — Теодор Момзен
- Мир — Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба (Швајцарска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.