1905
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1905. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 22. јануар — Руска револуција 1905. довела је до успостављања уставне монархије у Руском царству. Револуцију су карактерисали масовни политички и друштвени немири, укључујући штрајкове радника, сељачке побуне и војне побуне усмерене против цара Николаја II, који је био приморан да прихвати оснивање законодавне скупштине Државне думе и додели јој одређена права.
Фебруар
- 20. фебруар — Експлозија у руднику Вирџинија (Алабама), 112 страдалих.
- 27. фебруар — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.
Март
- 9. март — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
- 23. март — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.
Април
- 2. април — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
- 4. април — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
- 29. април — Битка на Челопеку
Мај
- 10. мај — Битка на Орешким ливадама између српских четника из Македоније и Бугара на простору западног Повардарја. Срби у овој борби нису имали губитака, док је 15 Бугара убијено, 30 рањено а петоро их је побегло[1].
- 28. мај — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.
Јун
- 7. јун — Норвешки парламент је распустио Унију Шведске и Норвешке.
- 27. јун — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин.
Јул
- 7. јул — Оклопњача Потемкин стигла у румунску луку Kонстанца - побуњеници добили азил а оклопњача враћена у Русију и мења име у "Пантелејмон".
- 7 — 31. јул — Јапанска Инвазија Сахалина - јужни Сахалин ће до 1945. бити јапанска префектура Kарафуто.
- 8. јул — Након периода напетости на ивици рата, Француска и Немачка се споразумели око међународне конференције о Мароку (одржана догодине).
- 9. и 23. јул — Два јака земљотреса на северозападу данашње Монголије.
- 14. јул — Амерички црнци основали Нијагарски покрет за грађанска права (W. Е. Б. Ду Боис и Wиллиам Монрое Троттер) - против сегрегације, за право гласа, насупрот помирљиве политике Бокера Т. Вашингтона.
- 20. јул — У Немачкој Источној Африци избија Побуна Маји Маји (до 1907).
- 21. јул — Покушај атентата на султана Абдул Хамида II испред стамболске џамије Јилдиз - јерменски револуционари поставили темпирану бомбу али султан је закаснио, погинуло 26 особа.
- 22. јул — Потписан српско-бугарски трговински уговор - припремљен и царински савез, што ће бити објављено крајем године, повод за Царински рат Србије и Аустроугарске.
- 24. јул — Уговор из Бјоркоа: руски и немачки цар тајно договорили дефанзивни савез, али остаје мртво слово јер га њихове владе одбијају ратифицирати (Русија је у савезу са Француском).
- 27. јул — Тафт-Kатсурин споразум: размена мишљења функционера САД и Јапана о источној Азији.
- 27. јул — 2. 8. — У Базелу одржан први ционистички конгрес након Херзлове смрти, одбачен је Угандански план, да се Јевреји населе у "Уганди" (заправо Kенији).
- 30. јул — Основана Ликовна колонија Сићево, најстарија институција те врсте на Балкану.
- јул - Избори у Србији, Самостална радикална странка победила за једно посланичко место - то доводи до пада париског зајма и прихватања упоредних проба топова.
Август
- 6. август — У Француској одржан први Светски конгрес есперантиста.
- 11. август — Белгијски краљ отворио жељезнички колодвор Антверпен-Центраал који се сматра једним од најљепших на свијету.
- 11. август — Анархиста пуцао на аргентинског председника Куинтану - преживео је али му нагомилани стрес руши здравље.
- 13. август — Норвешки референдум одобрава распуштање уније са Шведском са 99,95% гласова.
- 18. август — Уредба о верско-просветној аутономији Срба у Босни, после деветогодишње борбе.
- 19. август — Издат манифест о сазивању Државне думе Руске Империје, али протести и нереди се настављају.
- 20. август — Сун Јат-сен, Сонг Јиаорен и др. оснивају у Токију тајно друштво Тонгменгхуи - против династије Ђинг, за републику и једнаку расподелу земље (Kуоминтанг од 1912).
- 21. август — Представници пет племена на истоку данашње Оклахоме се окупили на уставној конвенцији на којој је израђен план за Државу Секвоја - одбијено у Kонгресу, Оклахома постаје држава 1907.
- 27. август — Први општи јавни раднички збор у Сарајеву - усвојена правила Главног радничког савеза (одобрено 21. 9. 1906, на челу Мићо Соколовић).
- 30. август — Тотално помрачење Сунца у Шпанији и северној Африци (70 - 80% у сх. земљама).
Септембар
- 5. септембар — Миром у Портсмуту, уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат.
- 27. септембар — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2.
Октобар
- 26. октобар — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII.
- 26. октобар — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).
Новембар
- 28. новембар — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
Децембар
- 9. децембар — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.
- 19. децембар — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Основана Ликовна колонија Сићево
Рођења
Март
- 19. март — Алберт Шпер, немачки архитекта и политичар (прем. 1981)
Мај
- 16. мај — Хенри Фонда, амерички глумац (прем. 1982)
Јун
- 21. јун — Жан Пол Сартр, француски књижевник (прем. 1980)
Август
- 16. август — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (прем. 1944)
Септембар
- 3. септембар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар (прем. 1991)
- 18. септембар — Грета Гарбо, шведско-америчка глумица (прем. 1990)
Децембар
- 7. децембар — Џерард Кајпер, америчко-холандски астроном (прем. 1973)
Смрти
Фебруар
- 1. фебруар — Освалд Ахенбах, немачки сликар (* 1827)
Март
Април
- 8. април — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски католички бискуп и политичар
Нобелове награде
- Физика — Филип Едуард Антон фон Ленард
- Хемија — Адолф фон Бајер
- Медицина — Роберт Кох
- Књижевност — Хенрик Сјенкјевич
- Мир — Берта Софија Фелиситас Баронин фон Сутнер, рођена као грофица Кински од Шиника и Тетауа (Аустрија)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
- ^ Бабунски, Ј. АСАНУ, 14331/Х-4. стр. 14—15.
Content Disclaimer
Informasi ini disarikan dari Wikipedia dan disajikan kembali untuk tujuan edukasi. Konten tersedia di bawah lisensi CC BY-SA 3.0. Kami tidak bertanggung jawab atas ketidakakuratan data yang bersumber dari kontribusi publik tersebut.
- The information displayed on this website is sourced in part or in whole from Wikipedia and has been adapted for the purpose of restating it. We strive to provide accurate and relevant information, however:
- There is no guarantee of absolute accuracy. Wikipedia is an open, collaborative project that can be edited by anyone, so information is subject to change.
- It is not intended to constitute professional advice. The content displayed is for informational and educational purposes only. For important decisions (e.g., medical, legal, or financial), please consult a professional.
- Content copyright. Wikipedia is licensed under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License (CC BY-SA). This means that content may be reused with appropriate attribution and shared under a similar license.
- Responsible use. Any risk arising from the use of information from this website is entirely the responsibility of the user.