Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1941 1942 1943 1944 1945 1946 1947
1944 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1944. је била преступна година.

• 2. јануар — Завршена Бујанска конференција — основан НОО Косова и Метохије/Дукађина у Ђаковичкој Малесији, на албанској страни, затражено уједињење Албанаца.
• 3. јануар — Савезници бомбардовали Сплит.
• 3. јануар — Окончана Прва бањалучка операција НОВЈ - накратко су ушли у град.
• 4 — 20. јануар — Операција Валдраусх, део Шесте немачка офанзиве.
• 4. јануар — Црвена армија ступила на предратну пољску територију, код Сарнија - дипломатски спор са пољском избегличком владом, јер је за Совјете то њихова територија од 1939.
• 8. јануар — Винстон Черчил обавештава НКОЈ да Велика Британија престаје да помаже ЈВуОи да ће сва помоћ убудуће ићи партизанима.
• 8. јануар — Црвена армија заузела Кировоград (Кропивницки).

• 10. јануар — Битка за Ивањицу јануара 1944.
• 11. јануар — Отпочело пребацивање немачке 114. ловачке дивизије из северне Далмације, преко Лике и приморја, на италијански фронт.
• 17. јануар — Битка за Монте Касино
• 22. јануар — Битка за Анцио
• 23. јануар — Масован усташки злочин у селу Горња Стубица. Припадници Усташке војнице и Поглавниковог тјелесног сдруга у селу Горња Стубица убили су (стријељали и објесили) најмање 21 насумично похватано лице из села Горња Стубица, Орехова Горица, Слани Поток, Дубовец, Кашин, Вугровец. Истог дана усташе су похватале и спровеле у усташке затворе у Загребу 152 особе са подручја котара Доња Стубица и котара Свети Иван Зелина.^[1]
• 24. јануар — Први амерички пилоти пали су у Србију под немачком окупацијом. Оборена су два „либератора“, један на Златибору, и један у Топлици. Један бомбардер, којег су немачки ловци оштетили је принудно слетео између Плочника и Белољина.Групу од 10 пилота спасли су четници Топличког корпуса под командом Милана Стојановића.
• 27. јануар — У селу Ба завршен Светосавски конгрес, који је био својеврстан одговор четничког покрета на Друго заседање АВНОЈ-а.
• 27. јануар — Окончана Опсада Лењинграда. Укупно изгубљено око 650.000 живота.

• 2. фебруар — Битка за Нарву (1944)
• 10. фебруар — У Kвебеку (Kанада) отпочео осмодневни састанак између председника САД Франклина Рузвелта и председника владе В. Британије Винстона Черчила, на коме су присуствовали британски и амерички начелници генералштабова. На њему је утврђено британско учешће у рату против Јапана и њихова заједничка политика у погледу европских нација.
• 12. фебруар — Операција Пик
• 13. фебруар — 34. усташки батаљон извршио је ноћни препад из Госпића на Острвици убили 10 лица, (жене и дјецу), опљачкале стоку и попалиле бајте, подигнуте уз зидове раније попаљених кућа.^[2]
• 17. фебруар — Операција Хајка Немачко-бугарска војна операција против Корпуса Горске гарде, Смедеревског корпуса, Церског корпуса и Мачванског корпуса Југословенске војске у Отаџбини.
• 27. фебруар — Операција Бура
• 29. фебруар — Битка код Иста, недалеко од Задра: разарачи Слободних Француза потопили немачки теретњак и корвету.

• 8. март — Операција Пролеће немачка операција против јединица Југословенске војске у Отаџбини
• 9. март — У пратњи председника избегличке владе Kраљевине Југославије Божидара Пурића и министра унутрашњих послова, краљ Петар II Kарађорђевић напустио Kаиро и британским авионом одлетео за Лондон.
• 12. март — Операције Камерјегер
• 15. март — Масакр у Сремској Рачи је назив за масовно убиство Срба, мештана истоименог сремског села, које су извршили припадници 13. СС Ханџар дивизије немачког Вермахта марта 1944. године
• 18. март — У Kлесхајму адмирал Миклош Хорти, под јаким притиском воде Трећег Рајха Адолфа Хитлера, пристао на улазак немачких трупа у Мађарску и образовање нове владе. Поседање стратешки важних тачака отпочело је 19. марта а завршено 25. априла 1944. године.
• 19. март — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.

• 24/25. март — РАФ бомбардовао Берлин са 811 бомбардера, изгубио 72.
• 26. март — Немци разбили јединицу француских герилаца на платоу Жирес.
• 28 — 29. март — Покољ у поткамешничким селима: дивизија "Принц Еуген" убила 1500-1800 Срба у Цетинској крајини.
• 29. март — Друга призренска лига тражи од Хитлера "милитаризацију Косова" и исправку граница према Црној Гори и Србији. Формирана  је СС дивизија Скендербег.
• 30. март — Друго савезничко бомбардовање Ниша, и још једно 5. априла.
• 31. март — Грчка побуна на Блиском истоку: грчке трупе се побуниле против избегличке владе у Египту ("Први чин грчке трагедије").

• 8. април — 12. мај – Кримска офанзива
• 10. април — Јединице 3. украјинског фронта после тродневне опсаде ослободиле Одесу.
  • У Вашингтону председник САД Франклин Рузвелт сазвао конференцију шефова америчке службе за Балкан и Блиски исток. Закључено је да се ЈВуО Драже Михаиловића пошаље хитна помоћ у наоружању и у другој ратној опреми.
• 16. април — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
• 22. април — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ.

• 2. мај — Први транспорти мађарских Јевреја стижу у Аушвиц - до јула стиже преко 400.000, што логор чини местом највећег масовног убиства.
• 5. мај — Савезничко бомбардовање Подгорице.
• 6. мај — Махатма Ганди је пуштен из притвора после две године, из здравствених разлога - у међувремену, Џинина Муслиманска лига је знатно ојачала и захтева поделу Индије.
• 9. мај — Црвена армија ослобађа Севастопољ, а три дана касније и цео Крим.

• 11. мај — Савезници су покренули велику офанзиву против сила Осовине на Густавој линији.
• 13. мај — Декретом Јосипа Броза основано је Одељења за заштиту народа (ОЗН-а) у Дрвару. За начелника је постављен члан ЦК КПЈ Александар Ранковић, а за његовог заменика Светислав Стефановић Ћећа.
• 15. мај — У логору Јасеновац убијено 55 Срба из Перушића. Убијено је 42 члана породице Амић и 13 чланова породице Јелинић. Међу убијенима било је 20 жена и 5 деце.^[3]

• 17. мај — Око 250 бугарских војника је заробљено код Лебана - прелазе на страну Брозове НОВЈ, формирана је Бугарска бригада Георги Димитров.
• 18. мај — Немци се повлаче из Монте Касина у Италији - савезничка Пирова победа. Повлаче се на Хитлерову/Сенгерову линију, која је пробијена 24. маја.
• 18. мај — Бомбардовање Београда (Пашино Брдо, Котеж, Неимар) и Ниша.

• 18. мај — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
• 21. мај — Операција Саксонија снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини.
• 24. мај — Јосип Броз је донео Уредбу о војним судовима^[4] којом реорганизује своје преке војне судове ради ефикасније борбе и прогона својих политичких непријатеља.
• 25. мај —
  • Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
  • Операција Чумић, снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини.
• 30. мај — Операција Ваздушни мост (операција Халијард) највећа је акција спасавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату, а изведена је у Србији од стране авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. Операцијом је спашено више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије.

• 4. јун — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
• 4. јун — Операција Фолмонд нацистичка офанзива у циљу заустављања и разбијања снага отпора на подручју Мајевице и Семберије.
• 5. јун — Окончана Битка за Анцио
• 6. јун — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји.
• 10. јун — 13. јун — Операција Зоненвенде
• 10. јун — 14. јун — Битка за Карантан
• 13. јун —
  • Битка код Крваве јаруге Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана.
  • Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа.
  • Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску.
• 14. јун — На Вису склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
• 17. јун — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
• 20. јун — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
• 22. јун — Совјетски Савез је покренуо операцију Багратион против немачке групе армија Центар.
• 30. јун — Усташке власти стријељали 28 талаца у Копривници.^[5]

• 3. јул — Совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
• 5. јул — Топличко-јабланичка операција

• 8. јул — Усташе убиле 10 становника подкалничких села (котар Копривница): Беланово Село, Расињица, Сеговина. Убијени су били српске националности. Истог дана запаљено је 9 кућа у оближњем селу Пркос.^[6]
• 12. јул — Убиство 4 српска становника села Кленовац покрај Перушића, укључујући двоје дјеце.^[7]

• 13. јул — Операција Зоненштих
• 14. јул — Комбиновани начелници штабова одлучују да се искрцају у јужној Француској - Винстон Черчил се залагао за искрцавање код Трста и продор кроз Љубљанска врата према Аустрији и Мађарској.
• 15. јул — Убиство 10 лица ромске националности из Ловинца у Лици. Злочин се догодио у мјесту Ловинац.^[8]
• 15. јул — Усташе убиле 3 Срба из села Црквена Вес покрај Сесвета.^[9]
• 15. јул — Централни национални комитет Краљевине Југославије (четници) осудили су споразум Тито-Шубашић и затражили оставку Владе у избеглиштву.
• 16. јул — Први војници Бразилских експедиционих снага стигле у Италију - прва борба у септембру.
• 16 - 27. 8. - Операција Доппелкопф је немачки покушај контраофанзиве у западној Литванији.
• 17. јул — Пљачкање и паљење кућа у селу Глобочец покрај Доње Стубице у Загорју. Том приликом усташе су ухватили 3 девојке и одвели их собом. Две девојке су побегле, а једну су силовали.^[10]
• 17. јул — Фелдмаршал Ервин Ромел рањен у Француској када је "спитфајер" митраљирао његова кола.
• 17. јул — Катастрофа у Порт Чикаго близу Сан Франциска, у експлозији муниције страдало 320 људи.
• 18. јул — Андријевичка операција (Драуфгäнгер): немачка операција против партизанског мостобрана на Лиму.
• 18. јул — Јапански премијер Хидеки Тојо подноси оставку - последица пораза на Саипану.
• 18. јул — Андерсови Пољаци заузели Анкону после једномесечне битке.
• 19. јул — Американци заузимају Ливорно.
• 20. јул — Немачки пуковник Клаус фон Штауфенберг је извршио неуспешни атентат на Адолфа Хитлера, бомбом у "Вучјој јами" - лакше је повређен.
• 21. јул — Битка за Гуам на Пацифику.
• 22. јул — Завршена Бретон Вудска конференција, тј. Монетарна и финансијска конференција Уједињених нација: делегати из 44 земље договорили оснивање Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда.
• 22. јул — Концентрациони логор Мајданек у Лублину први је ослобођени већи логор. НКВД га затим користи за пољске герилце лојалне лондонској влади.
• 22. јул — Званично проглашен Пољски комитет народног ослобођења, познат и као Лублински комитет - совјетска марионетска привремена влада..
• 23. јул — Убиство 4 лица од стране усташа у селу Ловинац у Лици, од чега су 3 особе биле жене, а једна је била дете.^[11]
• 25. јул — Усташка полиција у Дарувару ухапсила је 30 грађана. 19 их је осуђено на смрт и стрељано, а остали су упућени у концентрационе логоре^[12]
• 25. јул — Операција Кобра: Американци започињу пробој из Нормандије, Британци и Канађани подржавају Операцијом Спринг.
• 25. јул — Битка на Таненбершкој линији: још један неуспешан совјетски покушај заузећа Естоније.
• 26. јул — Битка код Иломантсија је последњи совјетски напад на Финску - неуспех.
• 27. јул — Лавовски устанак: Пољаци ослобађају град, да би их Совјети затворили.
• 28. јул — Покољ у Велици: Дивизија Принц Еуген убила најмање 428 Срба у Велици код Плава - освета за неуспех у Андријевичкој операцији.
• 29. јул — У Београду откривена Илегална штампарија ЦК КПЈ, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић извршили самоубиство.
• 29. јул — Лавовско-сандомјешка офанзива
• 29. јул — Совјетске оклопне дивизије у близини Варшаве.

• 1. август — Почео Варшавски устанак, устанак Пољске домовинске армије са циљем да се Варшава ослободи од немачке окупације.
• 10. август — Операција Ваздушни мост Шест америчких авиона Ц - 47, спустило се ноћу на импровизовани аеродром у Прањанима. Извршено је укрцавање авијатичара у авионе, и један по један одлетели су пут Барија уз пратњу ескадриле ловачких авиона. Евакуисано је успешно око 150 америчких пилота.
• 12—19. август — Операција Ваздушни мост Извршена је евакуација још око 200 америчких авијатичара.
• 12. август — У Напуљу отпочео дводневни састанак команданта НОВ Јосипа Броза са председником владе В. Британије Винстоном Черчилом. Потврђен је споразум са савезничким војним командантима о помоћи НОВЈ.^[13]
• 13. август — Дурмиторска операција.
• 15. август — Операција Драгун.
• 25. август — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату.
• 25. август — Готска линија — формирана немачка одбрамбена линија на Италијанском фронту.
• 26. август — У Јаблановцу НДХ обешено је 36 Срба.^[14]
• 30. август — Црвена армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом.

• 5. септембар — Снаге Совјетског Савеза ушле у Бугарску.
• 6. септембар — Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.
• 7. септембар — Операција Дунавски Вилењак покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда након што је Црвена армија у Јаши-кишињевској офанзиви сломила немачки отпор у Бесарабији и Румунија прешла на страну анти-хитлеровске коалиције.
• 8. септембар — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
• 9. септембар — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску, Бугарска је капитулирала, збачена је влада Константина Муравиева, а власт је преузео Отаџбински фронт Бугарске.
• 9. септембар — Битка на Јеловој гори — сукоб између партизана и четника на простору од Ваљева до Пожеге.
• 12. септембар — Краљ Петар II Карађорђевић позвао све борце Драже Михаиловића да се прикључе партизанским јединицама под командом Јосипа Броза Тита
• 12. септембар — Книнска операција 1944.
• 15. септембар — Лапонски рат
• 14. септембар — Ослобођење Ваљева септембра 1944.
• 17. и 29. септембар — Операција Ваздушни мост Евакуисано је још око педесет америчких пилота.
• 17. септембар — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.
• 18. септембар — Друга бањалучка операција
• 19. септембар — Борбе за Аранђеловац септембра 1944.
• 21. септембар — Борбе за Требиње 1944.
• 24. септембар — Операција Циркус
• 30. септембар — Црвена армија ослободила Неготин.

• 2. октобар — Тадашњи Петровград (данас Зрењанин) ослобођен од стране партизанских јединица и Црвене армије.
  • После 63 дана тешких борби, немачки нацисти су угушили устанак становника Варшаве окупиране у Другом светском рату. Погинуло је 250.000 Варшављана, велики број је завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град је готово потпуно уништен.
• 2. октобар — Усташе су одвели већину Срба из Равна у Мостар. Мушкарце су тамо затворили, али су жене одвели у логор Јасеновац, где је убијено 21 жена и 1 мушко дете.^[15]
• 3. октобар — Црвена армија ослободила Бечкерек.
  • Распуштен Бањички логор.

• 5. октобар —
  • Битка за Вишеград — јединице ЈВуО ослобађају Вишеград
  • Крајовски споразум Споразум је уговорио примирје између Бугарске и Брозовог комунистичког покрета у Југославији.
  • Требиње је заузела 29. херцеговачка дивизија НОВЈ ојачана деловима Друге далматинске бригаде, уништивши притом готово цео батаљон 369. легионарске дивизије и придружене немачке и домобранске јединице. Тиме су поремећени планови Групе армија Ф у којима је Требиње играло важну улогу.
• 6. октобар — Милан Недић, председник српске квислиншке Владе, побегао из Београда.
• 8. октобар — Нишка операција 1944.
• 10. октобар — Ослобођење Крушевца октобра 1944. и Суботице.

• 11. октобар — Црвена армија ослободила Клуж у Румунији, Сегедин у Мађарској и Књажевац у Србији.

• 12. октобар — Немци напустили Атину - напуштају целу Грчку како не би били одсечени. Британци стижу 14. 10. а грчка влада Јоргоса Папандреуа 18-тог.

• 13. октобар — Јединице ЈВуО ослобађају Рогатицу.
• 14. октобар — Ниш и Књажевац ослобођени од Немаца.
• 15. октобар — Десант на Смедерево — тактички десант совјетске Дунавске војне флоте током Београдске операције.
• 15. октобар — Ослобођен Пожаревац.
• 18. октобар — Ослобођен Дубровник.
• 19. октобар — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика.
• 20. октобар —
  • Београдска операција — Снаге Црвене армије и НОВЈ су ослободиле Београд у завршној фази Београдске операције.
  • Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату трајало је од 20. октобра до 17. септембра 1944. године. Англо-амерички савезници су више пута бомбардовали насељена места и комуникације у Србији и другим деловима Југославије, у којима је погинуло или рањен велики број цивила и причињена знатна материјална штета.
  • Филипинска операција (1944—1945)
• 21. октобар — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
• 21. октобар — Ослобођен Крагујевац.
• 22. октобар —
  • Пробој групе армија Е из Грчке
  • Борбе за Рогатицу октобра и новембра 1944.
• 23. октобар — Ослобођен Нови Сад.
• 23. октобар — 26. октобар - Битка у заливу Лејте
• 23. октобар — 13. април — Сремски фронт Оружане снаге Вермахта и Хрватских оружаних снага формирале су утврђену одбрамбену линију која је деловала у Срему и делу источне Славоније, од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године.
• 23. октобар — 30. октобар — Партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора. Свих 72 пилота који су се јавили, страљани су код села Јабука у ноћи између 29. и 30. октобра.^[16]
• 26. октобар — Нова комунистичка власт у Београду покреће хапшење, прогон и ликвидације "народних непријатеља и сарадника окупатора".^[17]
• 27. октобар — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.
• 29. октобар — Будимпештанска офанзива
• 30. октобар — Ослобођен Солун.

• 2. новембар — У ослобођеном Београду, Тито и Шубашић постигли нови споразум о будућем уређењу Југославије.
• 7. новембар — Председнички избори у САД: Френклин Д. Рузвелт побеђује републиканског противкандидата Томаса Е. Дјуиа, и постаје једини председник САД који је освојио четврти мандат.
• 7. новембар — Нишки инцидент: амерички авиони митраљирали совјетску колону а затим је дошло и до ваздушне борбе - САД упутиле извињење.
• 7. новембар — У Београду штампан први број листа "Глас", обновљена прва трамвајска линија (Вуков споменик - Електр. централа, са 5 кола).
• 8. новембар — Завршена Битка на Шелдту: савезници отворили водени пут према луци Антверпен - први конвој стиже 29. новембра, након деминирања луке. Канађани су претрпели велике губитке у борбама, у земљи долази до регрутне кризе.
• 10. новембар — Радио Београд обновио рад.
• 10. новембар — Формална немачка предаја у Сплиту, на палуби брода ХМС Делхи.
• 10. новембар — Брод УСС Маунт Худ натоварен са 3.400 тона муниције експлодирао на острву Манус (Папуа Нова Гвинеја) - 432 погинулих, велика штета.
• 11 – 29. новембар — Батинска битка. Ослобођена Барања.
• 12. новембар — Операција Катехисам: немачки бојни брод Тирпитз је коначно потопљен, из деветог покушаја.
• 13. новембар — Ослобођено Скопље, као и Цазин.
• 15. новембар — Први број листа "Борба" у Београду.
• 13. новембар — Покољ на Цетињу 1944. је био масакр 28 Цетињана на немачкој окупираној територији Црне Горе који су починили југословенски партизани предвођени црногорским комунистима 13. и 14. новембра.
• 17. новембар — Ослобођена Тирана.
• 17. новембар — Потопљен јапански носач десантних пловила Маyасан Мару, страдало 3.536 људи.
• 17 —24. новембар — Битка за Нашице, Немци задржали град.
• 18. новембар — У Глини основано Српско културно друштво "Просвјета".
• 18. новембар — Американци ушли у Метз.
• 18. новембар — Битка за Нашице
• 19. новембар — Ослобођена Приштина. Ослобођењем Тетова довршено ослобођење вардарске Македоније.
• 19. новембар — Офанзива ЈВуО у источној Босни децембра 1944.
• 20-—23. новембар — Југословенска делегација комуниста у Москви (др Иван Шубашић, председник избегличке владе и Едвард Кардељ, потпред. НКОЈ).
• 21. новембар — У Дрежници и околини 33. усташка бојна на суров начин усмртила је 170 Срба из Дрежнице и околине. Укупно је убијено 170 мјештана, од тога 49 дјеце, од чега је 27 деце заклано, а 22 живо спаљено у кућама.^[18]
• 21. новембар — Основана Војна академија копнене војске у Београду.
• 21. новембар — Председништво АВНОЈ донело одлуку о преласку у државну својину целокупне "непријатељске имовине" (имовина Трећег Рајха, немачке националне мањине, проглашених ратних злочинаца и сарадника окупатора) и о секвестрацији имовине коју су окупатори присилно одузели
• 21. новембар — Титова сагласност генералу Вилсону да се луке Сплит, Шибеник и Задар ставе на располагање савезничким поморским јединицама.
• 22. новембар — Косовска операција 1944.
• 23. новембар — Француске снаге ослободиле Стразбур - испуњење Завета из Куфре (1941).
• 23. — 25. новембар — Крвава јесен у Оџацима масакр кога су над цивилним становништвом Филипова и Оџака починиле јединице Народноослободилачке војске Југославије 23. и 25. новембра. У овом злочину је страдало 395 становника Филипова и Оџака.
• 24. новембар — Амерички бомбардери са Маријанских острва први пут нападају Токио.
• 24. новембар — Барски Масакар су починили црногорских партизана над 80 Црногораца у Бару. У време комунистичког упада у Боку и Приморја 1944. године, дочекани су као браћа али када су сазнали да су мештани за краља и отаџбину, ликвидирали су их без судских ислеђења и доказа.^[19]
• 26. новембар — Хајнрих Химлер наредио уништавање крематоријума Логора Аушвиц, како би се уништили докази. Окончао и убијања гасом.
• 27. новембар — Експлозија РАФ Фаулд - између 3.500 и 4.000 тона бомби и муниције експлодирало у Стафордширу, највећа експлозија икад у Енглеској.
• 27. новембар — Поред Норвешке потопљен брод Ригел, страдала је 2.571 особа, углавном ратних заробљеника (међу њима и југословенских).
• 27. новембар — На насловној страни Политике, у оквиру саопштења војног суда Првог пролетерског корпуса о суђењима у Београду објављен је списак од 105 стрељаних београђана. Ликвидације су извршене у првих месец и по дана по ослобођењу Београда, односно највећим интензитетом од 20. октобра до 18. новембра.
• 29. новембар — Падом Скадра, цела Албанија је ослобођена од Нацистичке Немачке.
• 29. новембар — Црвена армија заузела Печуј и Будимпешту.
• 29. новембар — Американци потопили јапански носач авиона Схинано, највећи икад направљен (али с грешкама).
• новембар — Масакр Немаца на Рогозни представља сукоб четника 2. косовског корпуса и немачких јединица из Армијске групе Е на планини Рогозни између Косовске Митровице и Новог Пазара новембра 1944. године.

• 2. децембар — Побуна балиста припадника фашистиче организација Бали Комбетар на Косову и Метохији.
• 3. децембар — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.

• 4. децембар — У Загребу је обешено 10 талаца. Оглас о вјешању објављен је у »Хрватском народу«, бр. 1178 стр. 2 од 4. новембра 1944^[20].
• 5. децембар — Убиство 7 Срба из Ловинца и Личког Церја од стране усташа. Међу убијенима било је 6 жена.^[21]
• 10. децембар — У Арденима немачке јединице, уз подршку 600 ловачких авиона, после снажно артиљеријске припреме и спуштања 1500 падобранаца у област Вервије — Малмеди (Белгија), отпочеле офанзиву против снага западних савезника.
• 12. децембар — Чистка на београдском универзитету оснивањем Суд части. Око 70 интелектуалаца страдало током ових прогона. академици Веселин Чајкановић и Миодраг Томић, па директор Института за физиологију, генетику и селекцију, проф. др Боривоје Д. Милојевић, директор Балканолошког института, проф. др Хенрик Барић, познати лингвиста Бранко Милетић, угледни германист Перо Слијепчевић и његов брат Ђоко Слијепчевић, проф. др Јустин Поповић, проф. др Михаило Градојевић, др Реља З. Поповић, угледни интерниста проф. др Лазо Станојевић, уредник медицинске рубрике Политике, проф. др Радослав Грујић.
• 15. децембар — Убиство 6 српских становника села Доњи Косињ покрај Перушића. Међу убијенима било је 5 жена. Убиство је извршено клањем.^[22]
• 16. децембар — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту.
• 23. децембар — У Београду, на предлог НKОЈ-а, с бугарском владом Отечественог фронта закључен споразум о робној размени и о културној и стручној сарадњи. Закључено јо да се што пре формирају комисије које ће решити питање мира с Бугарском. НKОЈ је свечано изјавио да су народи Југославије опростили Бугарској сва она злодела која је бугарска војска чинила у Србији и у Македонији.
• 23. децембар — Усташе су у селу Хрушевец попалили 60 кућа и зграда те убили 17 Срба.^[14]
• 24. децембар — У Дебрецину (Мађарска) образована Народна скупштина нове Мађарске. Она је генералу Миклошу Хортију поверила мандат за састав привремене владе.
• 30. децембар — Усташе су у Крушљеву Селу код Орославља обесиле 50 талаца који су доведени из Загреба^[23]. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача у Загребу утврдила је поименични списак објешених.^[24]
• 31. децембар — Усташе су у Јаковљу запалили 65 српских кућа, око 100 помоћних објеката, 29 је убијено, а 160 одведено у логор. Још две особе су умрле касније од задобивених рана.^[25]
• 31. децембар — У Лублину (у Пољској) образована привремена влада Пољске

• 1. јануар — Омар ел Башир, судански генерал и политичар
• 8. јануар — Тери Брукс, амерички књижевник
• 9. јануар — Џими Пејџ, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста група Led Zeppelin и The Yardbirds
• 10. јануар — Вилијам Сандерсон, амерички глумац
• 12. јануар — Џо Фрејзер, амерички боксер (прем. 2011)
• 18. јануар — Александер Фан дер Белен, аустријски политичар
• 23. јануар — Сергеј Белов, руски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2013)
• 23. јануар — Рутгер Хауер, холандски глумац (прем. 2019)
• 27. јануар — Ник Мејсон, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Pink Floyd

• 7. фебруар — Светислав Бата Прелић, српски редитељ, сценариста и продуцент
• 9. фебруар — Алис Вокер, америчка списатељица и феминисткиња
• 11. фебруар — Лордан Зафрановић, хрватски редитељ и сценариста
• 13. фебруар — Стокард Ченинг, америчка глумица
• 14. фебруар — Фарук Беголи, југословенски глумац (прем. 2007)
• 14. фебруар — Алан Паркер, енглески редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)
• 14. фебруар — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер (прем. 2018)
• 17. фебруар — Идриз Хошић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер
• 22. фебруар — Џонатан Деми, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2017)
• 28. фебруар — Сеп Мајер, немачки фудбалски голман
• 29. фебруар —Денис Фарина, амерички глумац (прем. 2013)

• 1. март — Роџер Далтри, енглески музичар, глумац и филмски продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и повремени гитариста групе The Who
• 13. март — Атина Бојаџи, македонска пливачица (прем. 2010)
• 15. март — Иван Ћурковић, хрватско-српски фудбалски голман и спортски радник
• 23. март — Мајкл Најман, енглески композитор, пијаниста, либретиста и музиколог
• 23. март — Рик Окасек, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе The Cars (прем. 2019)
• 24. март — Војислав Коштуница, српски политичар и правник, последњи председник Савезне Републике Југославије и 8. премијер Србије
• 26. март — Дајана Рос, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња
• 28. март — Рик Бари, амерички кошаркаш
• 28. март — Крунослав Кићо Слабинац, хрватски музичар (прем. 2020)
• 31. март — Благо Задро, хрватски војник и командант (прем. 1991)

• 4. април — Крејг Т. Нелсон, амерички глумац, редитељ и продуцент
• 7. април — Герхард Шредер, немачки политичар
• 9. април — Лејла Халед, палестинска активисткиња
• 11. април — Џон Милијус, амерички сценариста, редитељ и продуцент
• 15. април — Душица Жегарац, српска глумица (прем. 2019)
• 27. април — Хари Стевенс, холандски бициклиста
• 30. април — Џил Клејберг, америчка глумица (прем. 2010)

• 4. мај — Миро Вуксановић, српски књижевник (прем. 2026)
• 5. мај — Џон Рис Дејвис, велшки глумац
• 14. мај — Џорџ Лукас, амерички сценариста, редитељ и продуцент
• 16. мај — Дани Трехо, амерички глумац
• 19. мај — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац (прем. 2019)
• 20. мај — Џо Кокер, енглески музичар (прем. 2014)
• 23. мај — Џон Њуком, аустралијски тенисер
• 25. мај — Френк Оз, амерички глумац, луткар, редитељ и продуцент
• 26. мај — Олга Бисера, италијанска глумица и продуценткиња
• 28. мај — Руди Џулијани, амерички политичар и адвокат, 107 градоначелник Њујорка
• 29. мај — Хелмут Бергер, аустријски глумац (прем. 2023)

• 3. јун — Раша Павловић, српски певач
• 24. јун — Џеф Бек, енглески музичар (гитариста) (прем. 2023)
• 25. јун — Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер (прем. 2021)
• 29. јун — Гари Бјуси, амерички глумац

• 6. јул — Бернхард Шлинк, немачки правник и књижевник
• 7. јул — Слободан Ђурић, српски глумац (прем. 1976)
• 8. јул — Џефри Тамбор, амерички глумац
• 17. јул — Карлос Алберто Торес, Бразилски фудбалер и фудбалски тренер.(прем. 2016)
• 18. јул — Милка Цанић, српска лекторка, најпознатија као супервизорка квиза Слагалица на Радио-телевизији Србије (прем. 2016)
• 18. јул — Јелена Шантић, српска балерина, теоретичарка балета и мировна активисткиња (прем. 2000)
• 22. јул — Питер Џејсон, амерички глумац (прем. 2025)

• 2. август — Џоана Касиди, америчка глумица
• 3. август — Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2020)
• 9. август — Сем Елиот, амерички глумац
• 11. август — Ијан Макдермид, шкотски глумац и редитељ
• 13. август — Кевин Тај, амерички глумац
• 21. август — Питер Вир, аустралијски редитељ, сценариста и продуцент
• 25. август — Ентони Хилд, амерички глумац

• 6. септембар — Свуси Керц, америчка глумица
• 7. септембар — Бора Милутиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер
• 8. септембар — Дејан Бекић, српски фудбалер (прем. 1967)
• 9. септембар — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и сценариста
• 11. септембар — Милован Витезовић, српски писац, песник, афористичар, сценариста, драматург и есејиста (прем. 2022)
• 11. септембар — Евералдо, бразилски фудбалер (прем. 1974)
• 12. септембар — Бари Вајт, амерички музичар (прем. 2003)
• 13. септембар — Жаклин Бисет, енглеска глумица
• 14. септембар — Гинтер Нецер, немачки фудбалер
• 21. септембар — Милан Јелић, српски сценариста, редитељ и глумац (прем. 2023)
• 21. септембар — Добривоје Топаловић, српски певач (прем. 2020)
• 24. септембар — Свен Оле Торсен, дански глумац, каскадер и бодибилдер
• 25. септембар — Мајкл Даглас, амерички глумац и продуцент

• 2. октобар — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и сценариста (прем. 2024)
• 6. октобар — Борис Михајлов, совјетски хокејаш
• 12. октобар — Драгутин Чермак, српски кошаркаш (прем. 2021)
• 14. октобар — Удо Кир, немачки глумац (прем. 2025)
• 18. октобар — Слободан Шкрбић, српски фудбалер (прем. 2022)
• 25. октобар — Владимир Андрић, српски писац, песник, сценариста, драматург и редитељ (прем. 2021)
• 28. октобар — Денис Франц, амерички глумац

• 2. новембар — Кит Емерсон, енглески музичар и композитор (прем. 2016)
• 7. новембар — Луиђи Рива, италијански фудбалер (прем. 2024)
• 9. новембар — Херберт Вимер, немачки фудбалер.
• 17. новембар — Дени Девито, амерички глумац, редитељ и продуцент
• 22. новембар — Макс Ромео, јамајкански реге музичар (прем. 2025)
• 28. новембар — Рита Меј Браун, амерички списатељица, песникиња и сценаристкиња

• 1. децембар — Џон Денсмор, амерички музичар, писац и глумац, најпознатији као бубњар групе The Doors
• 5. децембар — Јерун Крабе, холандски глумац
• 11. децембар — Бренда Ли, америчка певачица
• 12. децембар — Кенет Кранам, шкотско-енглески глумац
• 15. децембар — Милан Живадиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)
• 17. децембар — Бернард Хил, енглески глумац (прем. 2024)
• 25. децембар — Жаирзињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер

• 7. фебруар — Роберт Е. Парк, амерички социолог (рођ. 1864)

• 15. март — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (рођ. 1905)

• 8. јун — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије (рођ. 1915).

• 8. август — Ервин фон Вицлебен, немачки фелдмаршал (рођ. 1881)
• 17. август — Гинтер фон Клуге, немачки фелдмаршал (рођ. 1882)
• 23. август — Абдулмеџид II, последњи исламски калиф. (рођ. 1868)

• 25. септембар — Валтер Брајски, аустријски политичар (рођ. 1871)

• 14. октобар — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал (рођ. 1891)
• 23. октобар — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар и народни херој (рођ. 1901)
• 31. октобар — Едуард Енгелман, аустријски клизач и бициклиста (рођ. 1864)

• непознат датум — Светолик Савић, српски бициклиста. (рођ. 1875)

• Физика — Исидор Раби
• Хемија — Ото Хан
• Медицина — Џозеф Ерлангер и Херберт Спенсер Гасер
• Књижевност — Јоханес Вилхелм Јенсен
• Мир — Међународни комитет Црвеног крста (награда је додељена ретроактивно 1945. године)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Хронологија Народноослободилачке борбе 1944.
• Хронологија усташких злочина 1944.