Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970
1967 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1967. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 4. јануар — Дорси су објавили свој први албум The Doors.
• 27. јануар — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
• 30. јануар — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.

• 4. фебруар — "Kултурна револуција": СССР протестује због демонстрација испред његове амбасаде у Пекингу.
• 5. фебруар — Тангањиканска афричка национална унија усвојила Декларацију из Аруше, изјаву афричког социјализма.
• 5. фебруар — Избори у Никарагви, Анастасио Сомоза Дебаyле побеђује уз помоћ превара (председник 1967-72 и 1974-79).
• 10. фебруар — Ратификован је 25. амандман на устав САД.
• 13 - 17. фебруар — Јосип Броз у првој посети Аустрији.
• 17. фебруар — У Већу народа Савезне скупштине поднета иницијатива за промену Устава СФРЈ.
• 18. фебруар — Окружни тужилац Њу Орлеанса Џим Гарисон тврди да је завера против Kенедија скована у том граду.
• фебруар - Албански руководиоци са Kосова у посети Брозу - тврди се да је Призренски процес из јула 1956. намештен од Ранковићевог СДБ.
• 21. фебруар — Завршени избори у Индији: Индијски национални конгрес, први пут на челу са Индиром Гандхи, задржава већину, али са знатно мање места него у Нехруово време.
• 22. фебруар — Основана Македонска академија наука и уметности, ради од октобра, први председник Блаже Kонески.
• 22. фебруар — 14. мај - Операција Џункион Кити је ваздушна десантна операција, једна од највећих током Вијетнамског рата, потрага за штабом комунистичког устанка у Јужном Вијетнаму, у близини камбоџанске границе.
• 28. фебруар — Ебен Донгес изабран за председника Јужне Африке, али пада у кому због излива крви у мозак пре него што је могао преузети положај 1. јуна - Јозуа Франсоис Науда ће бити в.д. до 1968.
• 28. фебруар — У Бразилу ухапшен Франц Штангл, бивши командант логора смрти Треблинка и Собибор.

• 1. март — Припадници Црвене гарде у Kини се враћају у школе.
• 6. март — Стаљинова кћерка Светлана Алилујева пребегла у САД преко амбасаде у Њу Делхију.
• 12. март — Индонезија: привремени парламент сменио председника Сукарна, за в. д.-а постављен генерал Сухарто - остаје на челу земље до 1998 а Сукарно је у кућном притвору до смрти 1970.
• 17. март — Објављена Декларација о називу и положају хрватскога књижевног језика (насупрот Новосадском договору из 1954) - пут ка Хрватском прољећу 1971.
• 18. март — Супертанкер Тореј Канион се насукао уз обалу Корнвола, део нафте се излио.
• 19. март — Српски писци одговарају на Декларацију "Предлогом за размишљање" којим прихватају њене ставове у вези разграничења језикâ, али и траже да Срби у Хрватској у том случају користе српски и ћирилицу (објављен 2. 4. у Борби).
• 19. март — Данашњи Џибути: намештени плебисцит у Француској Сомалској Обали подржава везу са Француском, због чега долази до крвавих немира (колонија убрзо преименована у Франуцуска Територија Афара и Иси).
• 21. март — Бригадир Давид Лансана извео војни удар у Сијера Леонеу и срушио тек изабраног премијера Сиака Стевенса, али и сам је оборен два дана касније од Савета националне реформације.
• 31. март — Врховни стожер савезничких сила за Еуропу (СХАПЕ) се пресељава у Монс, Белгија, након што је Француска иступила из војних структура НАТО.

• 24. април — Совјетски свемирски брод Сојуз 1 се срушио у Сибиру током повратка на Земљу, усмртивши космонаута Владимира Комарова, прву особу која је погинула при лету у свемир.

• 17. мај — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва.
• 23. мај — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.

• 2. јун — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун.
• 5. јун — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана.
• 5. јун — Египат је затворио Суецки канал, дан после избијања Шестодневног рата.
• 10. јун — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво.

• 1. јул — Европска заједница за угаљ и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница се формално спајају - створена Европска заједница
• 6. јул — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).
• 24. јул — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона.
• 29. јул — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.

• 8. август — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије.

• 10. септембар — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.

• 4. октобар — Хасанал Болкиах постаје султан британског Брунеја након што му је отац абдицирао.
• 4. октобар — Јосип Броз открива да је СФРЈ дала 600 милиона долара помоћи у виду кредита неразвијеним земљама Азије и Африке - признаје да се неки томе противе али се тиме Југославија жели успоставити као "јак морално-политички фактор у свету".
• 9. октобар — У Боливији убијен Че Гевара.
• 10 - 25. октобар — Министарски састанак Групе 77 земаља у развоју у Алжиру, донесена Алжирска повеља економских права Трећег света.
• 14. октобар — Васељенски патријарх Атенагора посетио у Београду српског патријарха Германа.
• 17. октобар — Битка код Онг Тханха: две америчке чете упале у Виет Конговску заседу, 66 мртвих и несталих.
• 18. октобар — Совјетски васионски брод Венера 4 ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу.
• 21. октобар — Египћани потопили израелски разарач "Еилат", погинуло 47 морнара.
• 21. октобар — "Марш на Пентагон", протест против Вијетнамског рата у Вашингтону.
• 26. октобар — Званична крунидба шаха Резе Пахлавија и царице Фаре.
• 26. октобар — Џон Мек Кејн оборен и заробљен у Северном Вијетнаму.
• 26. октобар — Васељенски патријарх Антинагора стигао у посету Риму.
• 27. октобар — Шарл Де Гол поново ставио вето на улазак Велике Британије у Европску заједницу.
• 27. октобар — Изгласана легализација абортуса у Великој Британији (не и Северној Ирској) до 24 седмице.

• 2. новембар — Због сушног времена уведене 4-сатне рестрикције струје у СФРЈ.
• 3 — 22. новембар — Битка код Дак Тоа, на тромеђи Вијетнама, Kамбоџе и Лаоса - велики губици с обе стране.
• 5. новембар — Телевизијски торањ Останкино у Москви примљен у експлоатацију, то је највиша грађевина на свету до 1976.
• 5. новембар — Сјевернојеменски грађански рат: збачен предсједник Абдуллах ал-Саллал, дисиденти затим издржавају опсаду ројалиста (до фебруара) - републиканци тако практично побеђују у рату.
• 5. новембар — Након владине офанзиве, плаћеници Жана Шрама побегли из Kонга у Руанду.
• 15. новембар — Грчка кипарска национална гарда (Јоргос Гривас) заузела два села при чему је погинуло 27 људи, већином турских цивила - због турског ултиматума грчка влада ће морати повући грчку дивизију са острва.
• 16. новембар — "Ластин" аутобус пао у реку Саву код Умке, 25 погинулих.
• 16. новембар — Петорица рудара погинула у угљенокопу "Раша" у Истри.
• 17. новембар — Међународна недеља студентске солидарности с народом Вијетнама: учествују и београдски студенти.
• 19. новембар — После три године одбране, британска фунта девалвирала са $2,80 на $2,40; премијер Харолд Вилсон каже да "то не значи да је фунта у вашем џепу девалвирана". И нови курс се мора бранити 1968-69.
• 22. новембар — Резолуција Савета безбедности УН 242 у вези Арапско-израелског сукоба, успостављена парадигма "Земља за мир".
• 26. новембар — Велике поплаве у Лисабону, 462 мртвих.
• 27. новембар — Емират Абу Даби се прикључио ОПЕК-у (Уједињени Арапски Емирати основани 1971).
• 27. новембар — Kонференција за штампу председника де Гауллеа, Јевреје назива "елитним народом, самоувереним, доминирајућим".
• 29. новембар — Секретар одбране САД Роберт МекНамара поднео оставку (предлагао замрзавање броја војника, обуставу бомбардовања и пребацивање копнених борби на Јужновијетнамце).
• 30. новембар — Јужни Јемен независан од Велике Британије - британске снаге су се због герилских напада повукле раније него што је било предвиђено, власт узима Национални ослободилачки фронт и оснива марксистичко-лењинистичку Народну Демократску Републику Јемен (траје до 1990).

• 13. децембар — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.
• 15. децембар — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

• Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победник је био Леонид Штајн.

• 2. јануар — Басил Боли, француски фудбалер^[1]
• 2. јануар — Тија Карер, америчка глумица и музичарка^[2]
• 8. јануар — Р. Кели, амерички музичар, музички продуцент, глумац и кошаркаш^[3]
• 9. јануар — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер^[4]
• 12. јануар — Бланчард Рајан, америчка глумица^[5]
• 13. јануар — Симо Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[6]
• 14. јануар — Емили Вотсон, енглеска глумица^[7]
• 14. јануар — Зек Вајлд, амерички музичар, најпознатији као оснивач, гитариста и певач групе Black Label Society
• 18. јануар — Иван Заморано, чилеански фудбалер
• 21. јануар — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер^[8]

• 1. фебруар — Александар Дунић, српски глумац^[9]
• 10. фебруар — Лора Дерн, америчка глумица^[10]
• 11. фебруар — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[11]
• 14. фебруар — Марк Руте, холандски политичар
• 17. фебруар — Ото Хорват, српски писац
• 18. фебруар — Роберто Бађо, италијански фудбалер
• 19. фебруар — Бенисио дел Торо, америчко-порторикански глумац^[12]
• 20. фебруар — Паул Акола, швајцарски алпски скијаш^[13]
• 20. фебруар — Курт Кобејн, амерички музичар, најпознатији као певач, гитариста и фронтмен групе Nirvana († 1994)
• 20. фебруар — Ненад Масловар, црногорски фудбалер^[14]
• 20. фебруар — Лили Тејлор, америчка глумица
• 28. фебруар — Татјана Петровић, српска новинарка и уредница, секретарка за културу града Београда (прем. 2013)

• 1. март — Арон Винтер, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[15]
• 1. март — Џорџ Идс, амерички глумац^[16]
• 6. март — Кони Бритон, америчка глумица^[17]
• 13. март — Андрес Ескобар, колумбијски фудбалер (прем. 1994)
• 21. март — Мирослав Пецарски, српски кошаркаш^[18]
• 21. март — Максим Ријалити, енглески музичар, најпознатији као вокал групе The Prodigy^[19]
• 21. март — Јанис Сферопулос, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер^[20]
• 23. март — Оливера Ковачевић, српска новинарка и ТВ водитељка^[21]
• 27. март — Талиса Сото, америчка глумица и модел^[22]
• 29. март — Анђелија Арбутина, српска кошаркашица^[23]

• 8. април — Урош Петровић, српски књижевник, илустратор и фотограф
• 17. април — Мухамед Фазлагић, босанскохерцеговачки музичар
• 17. април — Лиз Фер, америчка музичарка^[24]
• 18. април — Марија Бело, америчка глумица и списатељица^[25]
• 20. април — Мајк Портној, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Dream Theater
• 22. април — Шерил Ли, америчка глумица^[26]
• 24. април — Дино Рађа, хрватски кошаркаш^[27]
• 27. април — Горан Богдановић, српски фудбалер
• 28. април — Кари Верер, америчка глумица и музичарка^[28]
• 30. април — Стивен Макинтош, енглески глумац^[29]

• 7. мај — Жарко Јокановић, српски писац, сценариста, драматург и политичар^[30]
• 12. мај — Зоран Ћосић, српски глумац^[31]
• 14. мај — Валерија Марини, италијанска глумица, продуценткиња, модел и модна дизајнерка^[32]
• 20. мај — Гоша Куценко, руски глумац, продуцент и редитељ^[33]
• 26. мај — Кевин Мур, амерички музичар
• 27. мај — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и фудбалски тренер
• 28. мај — Глен Рајс, амерички кошаркаш^[34]
• 29. мај — Ноел Галагер, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Oasis^[35]
• 30. мај — Александар Трифуновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[36]

• 1. јун — Нивес Иванковић, хрватска глумица^[37]
• 6. јун — Пол Џијамати, амерички глумац, комичар и продуцент^[38]
• 10. јун — Хејмир Халгримсон, исландски фудбалер и фудбалски тренер^[39]
• 16. јун — Јирген Клоп, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[40]
• 17. јун — Зињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[41]
• 19. јун — Бјерн Дели, норвешки скијаш^[42]
• 20. јун — Владимир Драгутиновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[43]
• 20. јун — Никол Кидман, аустралијска глумица^[44]
• 24. јун — Рихард Цвен Круспе, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Rammstein^[45]
• 24. јун — Јанез Лапајне, словеначки режисер^[46]

• 1. јул — Памела Андерсон, канадско-америчка глумица и модел^[47]
• 4. јул — Бојана Ковачевић, српска глумица^[48]
• 8. јул — Жељко Танасковић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер^[49]
• 9. јул — Јордан Лечков, бугарски фудбалер^[50]
• 12. јул — Џон Петручи, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Dream Theater
• 13. јул — Бени Бенаси, италијански ди-џеј и музички продуцент
• 15. јул — Адам Севиџ, амерички предузетник, стручњак за специјалне ефекте и ТВ водитељ^[51]
• 16. јул — Срђан Ваљаревић, српски књижевник
• 16. јул — Вил Ферел, амерички глумац, комичар, продуцент и сценариста^[52]
• 18. јул — Вин Дизел, амерички глумац, продуцент, режисер и сценариста^[53]
• 22. јул — Рис Иванс, велшки глумац и музичар^[54]
• 23. јул — Филип Симор Хофман, амерички глумац, режисер и продуцент (прем. 2014)^[55]
• 25. јул — Мет Лебланк, амерички глумац^[56]
• 26. јул — Џејсон Стејтам, енглески глумац и продуцент^[57]

• 1. август — Жозе Падиља, бразилски режисер, продуцент и сценариста^[58]
• 3. август — Матје Касовиц, француски редитељ, сценариста и глумац^[59]
• 5. август — Патрик Бауман, швајцарски кошаркаш и кошаркашки тренер, генерални секретар ФИБА (2003—2018) († 2018)
• 8. август — Бранко Брновић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер^[60]
• 11. август — Масимилијано Алегри, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[61]
• 12. август — Емил Костадинов, бугарски фудбалер^[62]
• 21. август — Кари-Ен Мос, канадска глумица^[63]
• 21. август — Серџ Танкијан, јерменско-амерички музичар, музички продуцент и песник, најпознатији као члан групе System of a Down
• 22. август — Лејн Стејли, амерички музичар, најпознатији као певач групе Alice in Chains (прем. 2002)^[64]
• 26. август — Александар Ђорђевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер^[65]

• 2. септембар — Андреас Мелер, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[66]
• 5. септембар — Матијас Замер, немачки фудбалер и фудбалски тренер^[67]
• 5. септембар — Никола Којо, српски глумац, редитељ и ТВ водитељ^[68]
• 6. септембар — Игор Штимац, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[69]
• 12. септембар — Луј Си Кеј, америчко-мексички комичар, глумац, писац и редитељ^[70]
• 13. септембар — Слободан Ковач, српски одбојкаш и одбојкашки тренер^[71]
• 13. септембар — Тим Овенс, амерички музичар, најпознатији као певач група Judas Priest и Iced Earth
• 13. септембар — Мајкл Џонсон, амерички атлетичар
• 18. септембар — Роберто Росети, италијански фудбалски судија
• 19. септембар — Александар Карељин, руски рвач
• 21. септембар — Фејт Хил, америчка музичарка и музичка продуценткиња^[72]
• 27. септембар — Исидора Жебељан, српска композиторка (прем. 2020)^[73]
• 28. септембар — Мира Сорвино, америчка глумица^[74]

• 1. октобар — Снежана Бабић Снеки, српска певачица и глумица^[75]
• 2. октобар — Томас Мустер, аустријски тенисер
• 3. октобар — Дени Вилнев, канадски режисер и сценариста^[76]
• 4. октобар — Ивица Момчиловић, српски фудбалер
• 4. октобар — Лијев Шрајбер, амерички глумац, режисер, сценариста и продуцент^[77]
• 5. октобар — Гај Пирс, аустралијски глумац^[78]
• 7. октобар — Тони Бракстон, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[79]
• 8. октобар — Примож Глиха, словеначки фудбалер^[80]
• 12. октобар — Ли Мен, српски музичар
• 13. октобар — Пабло Ласо, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер^[81]
• 13. октобар — Хавијер Сотомајор, кубански атлетичар
• 14. октобар — Савана Самсон, америчка порнографска глумица^[82]
• 17. октобар — Натали Тозија, француска тенисерка^[83]
• 28. октобар — Џулија Робертс, америчка глумица и модел^[84]
• 29. октобар — Игор Первић, српски глумац и музичар (прем. 2019)^[85]
• 29. октобар — Руфус Суел, енглески глумац^[86]
• 30. октобар — Илија Лупулеску, српско-амерички стонотенисер^[87]

• 4. новембар — Милан Ђурђевић, српски фудбалер^[88]
• 7. новембар — Давид Гета, француски музичар и ди-џеј^[89]
• 8. новембар — Кортни Торн Смит, америчка глумица^[90]
• 13. новембар — Стив Зан, амерички глумац и комичар^[91]
• 13. новембар — Џими Кимел, амерички ТВ водитељ, комичар, глумац, продуцент и писац^[92]
• 16. новембар — Никослав Бјеговић, српски фудбалер^[93]
• 16. новембар — Лиса Боне, америчка глумица^[94]
• 21. новембар — Драгоје Лековић, српско-црногорски фудбалер^[95]
• 22. новембар — Борис Бекер, немачки тенисер^[96]
• 22. новембар — Марк Рафало, амерички глумац, режисер и продуцент^[97]
• 24. новембар — Мирјана Јоковић, српска глумица^[98]
• 28. новембар — Ана Никол Смит, америчка манекенка, глумица и телевизијска личност (прем. 2007)
• 29. новембар — Чарлс Смит, амерички кошаркаш

• 5. децембар — Кнез, црногорски музичар^[99]
• 10. децембар — Исидора Бјелица, српска књижевница и ТВ водитељка (прем. 2020)
• 11. децембар — Моник, америчка глумица и комичарка^[100]
• 13. децембар — Џејми Фокс, амерички глумац, музичар, музички продуцент и комичар^[101]
• 16. децембар — Миранда Ото, аустралијска глумица^[102]
• 18. децембар — Дарко Миланич, словеначки фудбалер и фудбалски тренер^[103]
• 21. децембар — Катарина Гојковић, српска глумица^[104]
• 21. децембар — Михаил Сакашвили, грузијско-украјински политичар
• 22. децембар — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста^[105]
• 23. децембар — Карла Бруни, италијанско-француска музичарка, глумица и модел^[106]
• 25. децембар — Весна Дедић, српска новинарка, ТВ водитељка и списатељица
• 25. децембар — Борис Новковић, хрватски музичар

• 4. јануар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој (*1914)^[107]

• 11. фебруар — Мило Милуновић, српски сликар. (*1897)^[108]
• 18. фебруар — Роберт Опенхајмер, амерички физичар. (*1904).^[109]

• 31. март — Родион Малиновски, маршал Совјетског Савеза

• 19. април — Конрад Аденауер, немачки политичар (* 1876)
• 24. април — Владимир Комаров, совјетски космонаут. (* 1927)

• 28. јун — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (*1894)^[110]

• 8. јул — Вивијен Ли, америчка глумица, добитница два Оскара (*1913).
• 17. јул — Џон Колтрејн, амерички џез саксофониста и композитор (*1926).

• 14. август — Јован Карамата, српски математичар. (*1902).^[111]

• 18. септембар — Џон Кокрофт, енглески физичар. (*1897).^[112]
• 25. септембар — Станислав Сосабовски, пољски генерал^[113]

• 8. октобар — Клемент Атли, британски политичар.
• 9. октобар — Ернесто Че Гевара, марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац.
• 17. октобар — Пу Ји, последњи кинески цар
• 22. октобар — Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ^[114]

• Физика — Ханс Албрехт Бете
• Хемија — Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш и Џорџ Портер
• Медицина — Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд
• Књижевност — Мигел Анхел Астуријас
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума