Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997
1994 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1994. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — У СФР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у проеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
• 2. јануар — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Kабулу.
• 3. јануар — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
• 12. јануар — Браћа Карић оснивају универзитет БК (данас Алфа БК универзитет). Иако декан Факултета за менаџмент тврди да предстоји само регистрација у суду, у републичком Министарству просвете истичу да им није познато да се оснива ова институција.^[1]
• 24. јануар — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки, чиме се укида стари југословенски динар, са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ.
• 25. јануар — Математички факултет прекинуо рад. Тешки материјални услови одложили јануарски испитни рок.^[2]
• 25. јануар — У свом саопштењу Српско лекарско друштво упозорава да сиромаштво угрожава здравље нације.^[3]
• 25. јануар — Споразум о нормализацији односа Београда и Загреба - Ускоро телефонски саобраћај између Србије и Хрватске. Обнова телефонских веза, отварање аутопута и нафтовода нека су од поља очекивање сарадње после споразума
• 31. јануар — У главном граду Сомалије, Могадишу, амерички маринци у пратњи конвоја, у којем су биле дипломате САД, отворили су ватру на људе окупљене код центра за расподелу хране и убили најмање пет цивила, а многе ранили.

• 5. фебруар — Током рата у Босни и Херцеговини на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи.
• 9. фебруар — Словенија најављује сарадњу са СР Југославијом. У Београду боравила словеначка делегација као претходница успостављања међудржавних и привредних односа између Словеније и СР Југославије.
• 9. фебруар — НАТО поставио ултиматум Републици Српској да у року од 10 дана повуку све тешко наоружање око Сарајева

• 1. март — Вашингтонски споразум постигнути у принципу - федерација босанских Хрвата и Бошњака, предвиђена конфедерација са Хрватском.
• 1. март — Радован Караџић у Москви обећава да ће се дозволити отварање тузланског аеродрома, са руским посматрачима.
• 1. март — Јужна Африка предала Валвис Беј Намибији.
• 2. март — Министар ино. послова Мате Гранић изјављује да ће их БиХ, из мостарског подручја, бити повучено око 1.200 хрватских војника.
• 3. март — Холандски батаљон, Дутцхбат, замењује канадску јединицу у Сребреници.
• 4. март — Резолуција СБ УН 900 о обнови комуналних служби и нормалног живота у и око Сарајева.
• 5. март — Почиње повлачење тешког наоружања из Мостара и разговори о уставу ФБиХ у Бечу.
• 6. март — Битка за Репетитор, тј. брдо Трла код Љубова: СВК заузима коту али ХВ се враћа на положаје.
• 6. март — Грађани Молдавије на референдуму са 97% подржали независност земље у границама из 1990. - одбачено уједињење с Румунијом.
• 8. март — Трамваји возе у Сарајеву први пут од 1992. (али 17. 3. у једном убијен човек).
• 8. март — Шпански НАТО транспортни авион погођен ПВО паљбом током лета између Загреба и Сплита, четворица повређена.
• 9 - 13. март — ИРА је у три наврата гађала Аеродром Хитроу импровизованим минобацачем.
• 11. март — Француски војник убијен у Отоци код Бихаћа, француске јединице јуче тражиле ваздушну подршку због тенковске ватре (Акаши тражи подршку 12-тог, али се одуговлачило са одлуком).
• 12. март — АРБиХ и ХВО, Расим Делић и Анте Росо, договорили у Сплиту стварање заједничких снага.
• 12. март — Црква Енглеске поставила прве жене свештенице.
• 15. март — Америчке трупе повучене из Сомалије.
• 16 — 29. март — "Пролећна офанзива" АРБиХ: према Доњем Вакуфу, контранапад ВРС је умањио напредак. Ослобођена Вашингтонским споразумом, АРБиХ напада српске положаје око више градова (Теслић, Доњи Вакуф, Купрес, Бугојно, Горажде, Маглај).
• 18. март — У Вашингтону потписан споразум о успостављању муслиманско-хрватске федерације у БиХ
• 18. март — Мирко Марјановић премијер нове владе у Србији, владе "народног јединства" (СПС, Нова Демократија, 2 пребега из ДС), "мистерија" 4 гласа за Владу.
• 19. март — Маглај и Тешањ деблокирани након девет месеци.
• 20. март — Српска страна дозвољава улаз хуманитарном конвоју у Маглај.
• 21. март — 66. додела Оскара: најбољи филм је Шнајдерова листа, укупно седам награда од 12 номинација; Тхе Пиано и Јурассиц Парк по три награде од осам одн. три номинације.
• 21. март — На снази је Оквирна конвенција УН о климатским променама.
• 22. март — Тузлански аеродром отворен први пут од 1992, за летове УН.
• 23. март — Кандидат владајуће мексичке партије за председника Луис Доналдо Цолосио убијен на митингу.
• 23. март — СБ УН одобрава турске миротворце у БиХ, упркос противљењу Срба, Русије, Грчке. Офанзива АРБиХ према Теслићу ће напредовати 1–2 км. Сарајевски мост "Братство-јединство" отворен за прелазак цивила (до 13. 4.).
• 25. март — Британски миротворци уништили српски бункер код Маглаја, српске гранате погодиле базу УН код Бугојна.
• 26. март — Основано Независно удружење новинара Србије (НУНС).
• 27. март — Медијски тајкун Силвио Берлускони на челу новоосноване десничарске странке Форза Италиа побеђује на парламентарним изборима, освојивши тако свој први премијерски мандат (премијер 1994-95, 2001-2006. и 2008-2011.).
• 29. март — Почиње гранатирање Горажда, увод у Операцију Звезда 94.
• 30. март — Загребачки споразум: у руској амбасади у Загребу склопљен споразум о примирју између РСК и Хрватске, од 4. 4..
• 30. март — Амбасадорка при УН Мадлен Олбрајт у посети Загребу и Сарајеву: помоћи ће се реинтеграцији Хрватске у западне политичке, економске и сигурносне аранжмане; отворена је амбасада САД у Сарајеву.
• 31. март — Борбе на Влашићу: АРБиХ започиње први напад.

• 7. април — Геноцид у Руанди започео је стотина хиљада припадника мањинског народа Тутси, као и припадника народа Хуту. Овај геноцид представља најсвирепији злочин током Руанданског грађанског рата. Починилсу га две Хуту екстремистичке организације: Интерахамве и Импузамугамби. Убијања су се одиграла између 6. априлa и средине јула и у њима је убијено од 800.000 до 1.000.000 људи.
• 8. април — Војска Републике Српске започела офанзиву на Горажде.
• 8. април — Убијена српска новинарка Дада Вујасиновић
• 15. април — У Београду је основан Мобтел Србија, почео са радом 31. децембра.
• 25. април — САД, Немачка, Француска, Уједињено Краљевство, и Русија формирали Контакт групу. Месец дана касније, пет земаља чланица представиле су мировни план којим би БиХ била подељена на два ентитета : муслиманско-хрватски са 51% територије и српски са 49%.

• 1. мај — У трци за Велику награду Сан Марина погинуо бразилски возач Формуле 1 Аиртон Сена.
• 6. мај — Отворен је подморски тунел испод канала Ламанш, којим се повезују Француска и Уједињено Краљевство.
• 10. мај — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први тамнопути председник те земље.

• 1. јун — Јужноафричка Република је након 33 године поново примљена у Комонвелт.
• 17. јун — О'Џеј Симпсон је ухапшен због убиства своје супруге и њеног пријатеља након потере на ауто-путу која је била преношена на телевизији.
• 18. јун — Пуцњава у осјечком кафићу У Осијечком кафићу, Борислав Бешлић припадник 5. домобранске пуковније Хрватске војске, је убио четири особе, а ранио осам.^[4]
• 21. јун — на Новом Београду на раскрсници Булевара уметности и Булевара Лењина, док је у колима стајао на семафору изрешетан Зоран Меденица. Овом приликом рањено је и двоје путника градског аутобуса.
• 23. јун — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација.

• 2. јул — Албански суд осудио је на девет година затвора бившег комунистичког лидера Албаније Рамиза Аљију, под оптужбом да је злоупотребљавао власт и кршио људска права.
• 7. јул — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден.
• 16. јул — Делови комете Шумејкер-Ливи 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К.
• 18. јул — Муслиманска и хрватска страна у БиХ прихватиле мировни план Контакт групе.
• 23. јул — на Новом Београду убијен Драган Гарић звани „Гара”, криминалац и члан Новобеоградског клана.
• 30. јул — Министри иностраних дела САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Русије у Женеви су одржали састанак и договорили су се да треба проширити санкције према СРЈ уколико Срби у БиХ не прихвате план такозване „Контакт групе”.

• 4. август — Након одбијања Републике Српске да прихвати план Контакт групе, Србија и СР Југославија на челу са Слободаном Милошевићем прекинуле су све односе са Републиком Српском и затвориле границу на Дрини. УН касније делимично укидају санкције. Поред санкција према Републици Српској, поступно су прекидани сви контакти са Републиком Српском Крајином.^[5]
• 5. август — Авиони НАТО су бомбардовали положаје босанских Срба око Сарајева пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН (УНПРОФОР) на планини Игман.
• 14. август — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.

• 5. септембар — Операција Бреза '94: ракете са касетним бомбама пале на Бужим и Цазин, УН сумњичи крајинске Србе. То је почетак главног удара ВРС против 5. корпуса, према Бужиму и Отоци.
• 9/10. септембар — Ристо Ђого, гл. и одг. уредник паљанске Српске телевизије, утопио се у Зворничком језеру.
• 12. септембар — Операција Језеро 94: офанзива АРБиХ код Kоњица, Бијела заузета 14/15. 9. ХВО је 15-тог накратко прекинуо учешће, што је изазвало кризу у ФБиХ.
• 13. септембар — Председник САД Бил Kлинтон потписао Акт о контроли насилног злочина и спровођењу закона: увећана полиција, већи број дела кажњивих смрћу, биће повећан број затвореника по принципу Три Страјкс, Yоу'ре Оут" (истекао 2004).
• 18. септембар — Гранатирање и борбе у Сарајеву, ген. Росе тврди да га је започела владина страна (ови га оптужују да је наклоњен Србима). АРБиХ заузима део Седреника у дводневним борбама.
• 19. септембар — Операција Упхолд Демоцраси: Америчке снаге без отпора заузимају Хаити како би на власт вратиле демократски изабраног предсједника Аристидеа - америчка делегација је претходно убедила војног владара Цедраса да напусти власт и оде у Панаму, Аристиде се враћа следећег месеца.
• 22. септембар — НАТО-ов авион уништио тенк ВРС у Рајловцу код Сарајева - ВРС затим блокира путеве (до 3. 10.) и гађа аеродром.
• 23. септембар — Резолуција савета УН 941, о кршењу међународног хуманитарног права у Републици Српској (по извештајима УНХЦР и Међународног Црвеног Kрста); Резолуција 942: осуђују се босански Срби због неприхватања територијалног споразума, замрзавање банковних рачуна и забрана путовања лидерима; Резолуција 943: поздрављене одлуке СРЈ у вези БиХ, дозвољени летови са београдског аеродрома, укинуте санкције у култури и спорту.
• 28. септембар — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе.
• 29. септембар — На улазу зграде у улици Јурија Гагарина, на Новом Београду, убијен Оливер Денис Барет (1969—1994).
• 30. септембар — Резолуција СБ УН 947: продужен мандат УНПРОФОРа до 31. 3. 1995.

• 1. октобар — Острвска држава Палау је стекла независност.
• 10. октобар — 23. октобар — Одржан је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победник је Валериј Салов.
• 18. октобар — на Звездари у Булевару Револуције, испред зграде у којој је становао убијен Дејан Марјановић звани „Шабан” (1973—1994), криминалац и привредник. Убио га је тада петнаестогодишњи Александар Пауновић звани „Мали Паун”, његов пријатељ и кум, који је убиство извео само да би се доказао већим криминалцима од себе јер се Марјановић сматрао „краљем Звездаре”.
• 26. октобар — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.

• 1. новембар — ВРС повратила Kулен Вакуф.
• 1 — 3. новембар — Операција Цинцар, прва здружена операција ХВО-а и Армије БиХ - заузимају Kупрес и околину. До сада највећи неуспех ВРС, око 18.000 српских избеглица из бихаћког и купрешког правца. АРБиХ следећих месец дана напада према Доњем Вакуфу.
• 2.новембар — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
• 3. новембар — Закон о јавном реду у УK садржи делове против раве-а.
• 4. новембар — Операција Штит: контраофанзива ВРС на бихаћком ратишту. Погинуо ген. ВРС Рајко Балаћ.
• 5. новембар — Талибани заузели град Kандахар, у пар месеци освајају југ земље.
• 5. новембар — Џорџ Форман (45) постаје најстарији шампион бокса у тешкој категорији.
• 5. новембар — Бивши амерички председник Роналд Реаган писмом обавештава јавност да је оболио од Алцхајмерове болести те да се због тога потпуно повлачи из јавног живота.
• 8. новембар — "Републиканска револуција" у САД: Под водством конгресника Њута Гингрича Републиканска странка први пут у 40 година осваја већину у оба дома америчког Kонгреса.
• 9 — 11. новембар — Операција Јесен '94. или Друга митровданска офанзива: неуспешни напад АРБиХ у правцу Невесиња; ВРС гранатира снаге АРБиХ у Мостару.
• 12. новембар — Чандрика Кумаратунга је предсједница Шри Ланке (до 2005). Њена мајка Сиримаво је премијер до 2000.
• 13. новембар — Борбе АРБиХ са војскама Републике Српске и РС Kрајине које напредују на платоу Грабеж, источно од Бихаћа.
• 13. новембар — САД једнострано окончале поморску стражу над ембаргом за оружје за БиХ.
• 13. новембар — Гласачи у Шведској на референдуму подржавају улазак у ЕУ.
• 13. новембар — Формула 1: Михаел Шумахер освојио прву титулу, поен испред Дамона Хила.
• 15. новембра — На почетку улице Кнеза Милоша, подметањем експлозива под џип, извршен атентат на предузетника Радета Међеда (1962—1994), који је од задобијених повреда преминуо 5. децембра у Клиничком центру. Убице никад нису пронађене.
• 16. новембар — На снази је Kонвенција Уједињених народа о праву мора.
• 16. новембар — Емомали Рахмон, председник врховне скупштине од 1992, постаје председник Таџикистана.
• 16. новембар — СВK и Абдићева Народна заштита напредују према Великој Kладуши.
• 19. новембар — Резолуција СБ УН 958: употреба ваздушне силе након БиХ одобрена и у Хрватској у циљу спровођења мандата УНПРОФОР-а; Резолуција СБ УН 959: забринутост због борби око Бихаћа итд.
• 19. новембар — ВРС гранатира положаје АРБиХ у Тузли, због њене офанзиве на Столице.
• 20. новембар — Протокол из Лусаке: влада Анголе и побуњеници потписали споразум којим завршава грађански рат који је трајао 19 година.
• 21. новембар — НАТО дејствовао, на захтев УН, по аеродрому у Удбини (РСK).
• 22. новембар — У Шапцу почело суђење браћи Вучковић, прво суђење за ратне злочине у СРЈ.
• 23. новембар — НАТО гађао ПВО ракете код Босанске Kрупе, Отоке и Двора, пошто су јуче опаљиване на британске Хариере. Јасуши Акаши постигао споразум у Београду са Миланом Мартићем да ВСK неће нападати преко границе и да ће пропустити конвоје са намирницама.
• 26. новембар — Српске снаге повратиле "преко четвртине" бихаћког подручја, али не и сам град.
• 26. новембар — Напад снага Привременог совјета на Грозни, покушај збацивања чеченске владе Џохара Дудајева, уз руску умешаност.
• 27. новембар — На сплаву „Лукас”, на Новом Београду у ватреном обрачуну између припадника Вождовачког и Звездарског клана убијен Бојан Бановић (1975—1994), а теже рањен Миодраг Мија Башкаловић, чланови Вождовачког клана.
• 28. новембар — Гласачи у Норвешкој на референдуму одбијају улазак у ЕУ са 52,2%.
• 28. новембар — Руски удари уништавају све летелице и писте у Чеченији, сутрадан је упућен захтев за распуштање нелегалних формација и ослобађање затвореника.
• 29. новембар — 24. децембар — Операција Зима '94 — ХВ и ХВО напредују у Ливањском пољу и на Динари.
• новембар — Споразум о војној сарадњи између Хрватске и САД.

• 5. децембар — Почела са радом БК Телевизија у власништву Богољуба Карића.
• 8. децембар — На вратима свог стана у улици Јурија Гагарина, на Новом Београду, убијен Вјекослав Кордеј, поручник ЈНА. Непознати убица упуцао је Вјекослава кроз шпијунку на улазним вратима.
• 11. децембар — Руски председник Борис Јељцин је наредио је руској војсци да успостави контролу над Чеченијом.
• 12. децембар — На раскрсници улица Српских владара и Светозара Марковића, код зграде Југословенског драмског позоришта, из заседе убијен Горан Вуковић звани „Мајмун” (1959—1994) и његов пријатељ Душко Маловић.
• 14. децембар — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.
• 31. децембар — Први чеченски рат: почиње руски напад на Грозни.

• 2. јануар — Немања Ненадић, српски кошаркаш^[6]
• 4. јануар — Михајло Андрић, српски кошаркаш^[7]
• 4. јануар — Никола Антић, српски фудбалер^[8]
• 6. јануар — Никола Јовановић, српски кошаркаш^[9]
• 10. јануар — Охи Омоиџуанфо, норвешки фудбалер^[10]
• 10. јануар — Џон Руиз, костарикански фудбалер^[11]
• 12. јануар — Емре Џан, немачки фудбалер^[12]
• 13. јануар — Василије Мицић, српски кошаркаш
• 15. јануар — Ерик Дајер, енглески фудбалер^[13]
• 19. јануар — Дејан Георгијевић, српски фудбалер^[14]
• 21. јануар — Лора Робсон, енглеска тенисерка^[15]
• 23. јануар — Вера Блу, аустралијска музичарка
• 25. јануар — Главата Мајмунчина, српски репер
• 27. јануар — Адин Врабац, босанскохерцеговачки кошаркаш^[16]
• 28. јануар — Џоел Боломбој, руско-амерички кошаркаш^[17]
• 28. јануар — Малума, колумбијски музичар^[18]
• 29. јануар — Вукан Савићевић, црногорски фудбалер^[19]
• 30. јануар — Никола Чворовић, српски кошаркаш^[20]

• 1. фебруар — Џулија Гарнер, америчка глумица
• 1. фебруар — Хари Стајлс, енглески музичар и глумац^[21]
• 7. фебруар — Марко Павловски, српски фудбалер^[22]
• 9. фебруар — Милан Павков, српски фудбалер^[23]
• 11. фебруар — Амида Брајма, гански кошаркаш^[24]
• 13. фебруар — Никола Јанковић, српски кошаркаш^[25]
• 16. фебруар — Ава Макс, америчка музичарка^[26]
• 17. фебруар — Никола Жижић, црногорски кошаркаш^[27]
• 19. фебруар — Никола Ивановић, црногорски кошаркаш^[28]
• 22. фебруар — Елфрид Пејтон, амерички кошаркаш^[29]
• 23. фебруар — Лука Пуј, француски тенисер^[30]
• 23. фебруар — Дакота Фанинг, америчка глумица^[31]
• 25. фебруар — Јуџини Бушард, канадска тенисерка
• 28. фебруар — Аркадјуш Милик, пољски фудбалер^[32]

• 1. март — Давид Бабунски, македонски фудбалер^[33]
• 1. март — Џастин Бибер, канадски музичар^[34]
• 2. март — Урош Ђурђевић, српски фудбалер^[35]
• 2. март — Лазар Марковић, српски фудбалер^[36]
• 6. март — Маркус Смарт, амерички кошаркаш^[37]
• 7. март — Џордан Пикфорд, енглески фудбалски голман^[38]
• 11. март — Сара Мактернан, ирска музичарка
• 11. март — Ендру Робертсон, шкотски фудбалер^[39]
• 12. март — Борис Дало, француски кошаркаш^[40]
• 14. март — Ансел Елгорт, амерички глумац, певач и ди-џеј^[41]
• 16. март — Џоел Ембид, камерунски кошаркаш^[42]
• 30. март — Лукас Лекавичијус, литвански кошаркаш^[43]
• 30. март — Јанис Папапетру, грчки кошаркаш^[44]

• 5. април — Марко Тепавац, српски тенисер^[45]
• 6. април — Брајан Ангола, колумбијски кошаркаш^[46]
• 7. април — Немања Ахчин, српски фудбалер^[47]
• 8. април — Дарио Шарић, хрватски кошаркаш
• 9. април — Ландри Ноко, камерунски кошаркаш
• 11. април — Дакота Блу Ричардс, енглеска глумица^[48]
• 12. април — Ерик Баји, фудбалер из Обале Слоноваче^[49]
• 12. април — Николина Милић, српска кошаркашица^[50]
• 12. април — Серше Ронан, ирско-америчка глумица^[51]
• 15. април — Слободан Урошевић, српски фудбалер^[52]
• 15. април — Стефан Хајдин, српски фудбалер^[53]
• 16. април — Дамир Фејзић, српски теквондиста
• 22. април — Милена Божић, српска глумица
• 25. април — Никола Радичевић, српски кошаркаш
• 28. април — Милош Дегенек, аустралијско-српски фудбалер^[54]

• 6. мај — Матео Ковачић, хрватски фудбалер
• 14. мај — Маркињос, бразилски фудбалер^[55]
• 17. мај — Марко Живковић, српски фудбалер^[56]
• 18. мај — Александар Чаврић, српски фудбалер^[57]
• 20. мај — Наташа Ковачевић, српска кошаркашица^[58]
• 27. мај — Гиљермо Ернангомез, шпански кошаркаш^[59]
• 28. мај — Џон Стоунс, енглески фудбалер^[60]
• 29. мај — Дејан Тодоровић, српски кошаркаш^[61]
• 30. мај — Зак Ледеј, амерички кошаркаш^[62]

• 1. јун — Коди Милер Макинтајер, амерички кошаркаш^[63]
• 2. јун — Александра Младеновић, српска певачица^[64]
• 6. јун — Огњен Ожеговић, српски фудбалер
• 9. јун — Харис Берковић, босанскохерцеговачки певач^[65]
• 15. јун — Невена Божовић, српска певачица
• 15. јун — Доминик Мавра, хрватски кошаркаш^[66]
• 16. јун — Тејлор Лав, америчка глумица и певачица^[67]
• 16. јун — Душан Мандић, српски ватерполиста^[68]
• 24. јун — Огњен Дрењанин, српски глумац
• 24. јун — Стефан Михајловић, српски фудбалер^[69]
• 28. јун — Милош Јанковић, српски кошаркаш^[70]
• 29. јун — Камила Мендес, америчка глумица^[71]
• 30. јун — Стефан Фундић, српски кошаркаш^[72]

• 4. јул — Ера Истрефи, косовска музичарка
• 9. јул — Џордан Мики, амерички кошаркаш^[73]
• 11. јул — Нина Несбит, шкотска музичарка^[74]
• 15. јул — Стефан Пот, српски кошаркаш^[75]
• 17. јул — Бенжамен Менди, француски фудбалер^[76]
• 19. јул — Дарко Лазић, српски фудбалер^[77]
• 25. јул — Бианка Буша, српска одбојкашица^[78]
• 25. јул — Наталија Костић, српска тенисерка^[79]
• 27. јул — Филип Холендер, мађарски фудбалер^[80]

• 3. август — Корентин Толисо, француски фудбалер^[81]
• 4. август — Емилија Баранац, српско-канадска глумица и модел^[82]
• 4. август — Мет Томас, амерички кошаркаш^[83]
• 8. август — Игор Вујачић, црногорски фудбалер^[84]
• 10. август — Бернардо Силва, португалски фудбалер^[85]
• 14. август — Теодора Бјелица, српска глумица и модел^[86]
• 15. август — Рашон Томас, амерички кошаркаш^[87]
• 17. август — Таиса Фармига, америчка глумица^[88]
• 18. август — Меделин Петш, америчка глумица^[89]
• 23. август — Јусуф Нуркић, босанскогерцеговачки кошаркаш^[90]
• 23. август — Огаст Ејмс, канадска порнографска глумица (прем. 2017)^[91]
• 24. август — Тајлер Енис, канадски кошаркаш^[92]

• 8. септембар — Гајас Захид, норвешки фудбалер
• 8. септембар — Бруно Фернандес, португалски фудбалер^[93]
• 12. септембар — Елина Свитолина, украјинска тенисерка
• 16. септембар — Најџел Вилијамс-Гос, амерички кошаркаш^[94]
• 16. септембар — Александар Митровић, српски фудбалер^[95]
• 16. септембар — Мина Поповић, српска одбојкашица
• 20. септембар — Петар Аранитовић, српски кошаркаш^[96]
• 25. септембар — Александра Станаћев, српска кошаркашица^[97]
• 29. септембар — Холзи, америчка певачица и глумица^[98]

• 1. октобар — Дејан Мелег, српски фудбалер^[99]
• 9. октобар — Александра Јегдић, српска одбојкашица^[100]
• 19. октобар — Матеј Мохорич, словеначки бициклиста^[101]
• 23. октобар — Маргарет Кволи, америчка глумица^[102]
• 24. октобар — Мигел Араухо, перуански фудбалер^[103]
• 24. октобар — Андрија Луковић, српски фудбалер^[104]
• 25. октобар — Алекса Аврамовић, српски кошаркаш^[105]
• 26. октобар — Владимир Јововић, српски фудбалер^[106]
• 27. октобар — Огњен Добрић, српски кошаркаш^[107]
• 27. октобар — Далас Мур, америчко-албански кошаркаш^[108]
• 30. октобар — Душан Кутлешић, српски кошаркаш^[109]

• 7. новембар — Милица Николић, српска џудисткиња^[110]
• 8. новембар — Јован Новак, српски кошаркаш^[111]
• 9. новембар — Шарлот Карден, канадска музичарка
• 10. новембар — Такума Асано, јапански фудбалер^[112]
• 19. новембар — Немања Вицо, српски ватерполиста
• 29. новембар — Џулијус Рендл, амерички кошаркаш^[113]

• 4. децембар — Габријел Лундберг, дански кошаркаш^[114]
• 6. децембар — Јанис Адетокумбо, грчки кошаркаш^[115]
• 8. децембар — Рахим Стерлинг, енглески фудбалер^[116]
• 19. децембар — Никола Нинковић, српски фудбалер^[117]
• 20. децембар — Димитриос Аграванис, грчки кошаркаш
• 30. децембар — Никола Милутинов, српски кошаркаш

• 12. јануар — Горан Ивандић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као бубњар групе Бијело дугме (рођ. 1955)
• 22. јануар — Жан Луј Баро, француски глумац, редитељ и пантомимичар. (рођ. 1910)^[118]
• 22. јануар — Тели Савалас, амерички глумац и певач (рођ. 1922)^[119]

• 12. фебруар — Рахела Ферари, српска глумица (рођ. 1911)^[120]
• 26. фебруар — Бил Хикс, амерички комичар и сатиричар (рођ. 1961)

• 6. март — Мане Бајић, српски фудбалер (рођ. 1941)^[121]
• 9. март — Чарлс Буковски, амерички књижевник (рођ. 1920)^[122]
• 28. март — Ежен Јонеско, румунско-француски драматург и писац (рођ. 1909)

• 5. април — Курт Кобејн, амерички музичар, најпознатији као певач, гитариста и фронтмен групе Nirvana (рођ. 1967)
• 22. април — Ричард Никсон, амерички политичар, 37. председник САД (рођ. 1913)
• 30. април — Роланд Раценбергер, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1 (рођ. 1960)^[123]

• 1. мај — Аиртон Сена, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1 (рођ. 1960)
• 12. мај — Ерик Ериксон, немачко-амерички развојни психолог и психоаналитичар (рођ. 1902)^[124]
• 15. мај — Олга Спиридоновић, српска глумица (рођ. 1923)^[125]
• 19. мај — Луис Окања, шпански бициклиста (рођ. 1945)^[126]
• 30. мај — Павле Савић, српски физичар и хемичар, председник САНУ (1971—1981) (рођ. 1909)^[127]

• 4. јун — Масимо Троизи, италијански глумац, редитељ, сценариста и песник (рођ. 1953)^[128]
• 17. јун — Бранко Петрановић, српски правник и историчар. (рођ. 1927)^[129]
• 19. јун — Павле Богатинчевић, српски глумац (рођ. 1905)^[130]

• 2. јул — Андрес Ескобар, колумбијски фудбалер (рођ. 1967)
• 8. јул — Ким Ил Сунг, севернокорејски политичар, 1. врховни вођа Северне Кореје (рођ. 1912)^[131]
• 29. јул — Дороти Кроуфут Хоџкин, енглеска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију (1964) (рођ. 1910)
• 30. јул — Ипче Ахмедовски, српски певач (рођ. 1966)^[132]

• 11. август — Питер Кушинг, енглески глумац (рођ. 1913)^[133]
• 19. август — Лајнус Полинг, амерички хемичар, биохемичар и мировни активиста (рођ. 1901)^[134]

• 10. септембар — Макс Морлок, немачки фудбалер (рођ. 1925)
• 11. септембар — Џесика Танди, енглеско-америчка глумица (рођ. 1909)^[135]
• 12. септембар — Том Јуел, амерички глумац (рођ. 1909)^[136]
• 17. септембар — Витас Герулајтис, литванско-амерички тенисер (рођ. 1954)
• 17. септембар — Карл Попер, аустријско-британски филозоф. (рођ. 1902)

• 15. октобар — Јозо Томашевић, америчко-хрватски економиста и војни историчар (рођ. 1908)
• 20. октобар — Берт Ланкастер, амерички глумац (рођ. 1913)^[137]

• 5. новембар — Милан Младеновић, српски музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста група Шарло акробата и Екатарина Велика (рођ. 1958)^[138]
• 16. новембар — Милан Пузић, српски глумац. (рођ. 1926)^[139]

• 13. децембар — Олга Рупцова, совјетска шахисткиња (рођ. 1909)
• 18. децембар — Роже Апери, грчко-француски математичар. (рођ. 1916)
• 24. децембар — Џон Озборн, енглески драматург, сценариста и глумац (рођ. 1929)^[140]
• 26. децембар — Силва Кошћина, италијанска глумица (рођ. 1933)^[141]

• Физика — Бертрам Брокхаус и Клифорд Гленвуд Шул
• Хемија — Џорџ А. Ола
• Медицина — Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел
• Књижевност — Кензабуро Ое
• Мир — Председник ПЛО-а, Јасер Арафат (Палестина), министар спољних послова Шимон Перес (Израел) и премијер Јицак Рабин (Израел)
• Економија — Џон Харшани (САД), Џон Неш (САД) и Рајнхард Зелтен (Немачка)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума