Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1951 1952 1953 1954 1955 1956 1957
1954 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1954. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 9. јануар — У Београду се отвара фабрика пеницилина, уз помоћ УНИЦЕФ-а.
• 10. јануар — БОАЦ Флајт 781: други млазњак Де Хавиланд Комет се распао у ваздуху - близу Елбе страдало 35 путника.
• 12. јануар — У лавинама на западном крају Аустрије страдало 125 људи.
• 12. јануар — У Египту забрањено Муслиманско братство након сукоба са провладиним студентима.
• 16 - 17. јануар — На Трећем, ванредном, пленуму ЦК СКЈ, након низа чланака у "Борби" и "Новој мисли", Милован Ђилас оптужен за "ревизионизам" и да је дао "основу" за ликвидацију СКЈ - искључен из Централног комитета и удаљен са свих функција, кажњен "последњом опоменом" (својевољно изашао из партије у априлу); следи чистка оних повезаних са Ђиласом (Владимир Дедијер, који га је једини бранио на пленуму). Изабрани су нови чланови Извршног комитета ЦК: Миха Маринко, Блажо Јовановић и Петар Стамболић.
• 17. јануар — Милован Ђилас је смењен са свих функција. Моша Пијаде наслеђује Ђиласа на месту председника Савезне скупштине.
• 21. јануар — Поринут УСС Наутилус (ССН-571), прва подморница са нуклеарним погоном (у служби од септембра).
• 25. јануар — Ернест Хемингвеј са женом доживео две авионске несреће у два дана, новине извештавале о његовој смрти.
• 25. јануар — 18. фебруар — Берлинска конференција Велике четворке, теме су Кореја, Индокина и Аустрија.
• 26. јануар — Након Бен-Гуриона, нови израелски премијер је Моше Шарет (Бен-Гурион се враћа 1955).
• 29. јануар — Јосип Броз поново изабран за председника Републике.

• 11. фебруар — Пилот ЈРВ пребегао у Италију (и још један почетком августа).
• 13. фебруар — Додељена прва НИН-ова награда: Добрица Ћосић, "Корени".
• 19. фебруар — Указ Президијума Врховног совјета СССР о преносу Кримске области из Руске СФСР у Украјинску ССР, поводом 300-годишњице Перејаславског споразума.
• 23. фебруар — 2. 3. — Пленум ЦК КПСС покреће кампању Освајање зирати, тј. Девичанска поља, привођења пољопривреди милиона хектара недирнуте земље у Казахстану, Поволжју и др.
• 24. фебруар — Званични почетак рада Клуба студената технике (КСТ) у Београду.
• 25. фебруар — Пуч у Сирији: војни владар Адиб Шишакли одлази у Либан, након што су се против њега побунили Друзи и разне политичке фракције. Враћа се стари председник Хашим ал-Атаси (до 1955).

• 25. фебруар — Југославија тражи од европских кредитора мораторијум од 15-20 година на дугове од 360 милиона долара.

• 25. фебруар — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер.

• 1. март — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја.

• 1. март — Цастле Браво - детонација хидрогенске бомбе на атолу Бикини снаге 15 мегатона, 2,5 пута више од предвиђене; озрачени морнари јапанске рибарице Даиго Фукурy Мари, радиоактивност повишена чак и у Европи.
• 1. март — Порторикански националисти отворили ватру у Представничком дому америчког Конгреса и ранили петоро људи.
• 4. март — Након Влка Червенкова, Тодор Живков је нови први секретар Бугарске КП (до 1989, такође и премијер 1962-71. и шеф државе 1971-89).
• 13. март — Комитет државне безбедности (КГБ) при Савету министара СССР настаје издвајањем из Министарства унутрашњих дела. Први шеф је Иван Серов (до 1958).
• 13. март — Почиње Битка за Ђиен Биен Пу на северозападу Вијетнама, која се убрзо претвара у опсаду француских снага.
• 16/17. март — Масакр на Маале Акрабим: у Негеву пресретнут израелски аутобус, убијено 11 путника.
• 21. март — Влада извештава да се у ФНРЈ 158 свештеника налази у затвору, 124 католичка, 32 православна и 2 протестантска.
• 25. март — 26. додела Оскара: најбољи филм је "Одавде до вечности", има укупно осам награда од 13 номинација; Волт Дизни добио четири оскара.
• 29-30. март — 4. пленум ЦК СКЈ, Ранковићево излагање о дезоријентацији у спровођењу одлука 4. конгреса СКЈ, комунисти имају право и дужност да утичу на даљи развитак у свим областима. Броз тврди да и Исток и Запад желе да скрену Југославију од јединственог пута ка социјализму.

• 3. април — Совјетски обавештајац Владимир Петров пребегао у Аустралију.
• 7. април — Амерички председник Двајт Ајзенхауер излаже "теорију домина" о опасности напредовања комунизма у Индокини и Азији.
• 8. април — Соутх Африкен Аирвејс Флајт 201: још један Де Хавиланд Цомет се распао и пао у море, код Напуља - флота приземљена до 1958, када је полетела нова верзија.
• 12 - 18. април — Председник Броз у посети Турској - разговара се о војном пакту.
• 14. април — Дубл Жарко Долинар и Вилим Харангозо освојио златну медаљу на Свјетском столнотенисачком првенству у Лондону.
• 15. април — САД даје још 10 милиона долара помоћи ФНРЈ из раније одобрених фондова. У току су "тајни преговори" о тршћанском питању.
• 17. април — У Румунији стрељани Луцреиу Патрациану (рехабилитован 1968) и Ремус Кофлер.
• 18. април — Пуковник Гамал Абдел Насер први пут постаје председник владе (1954-62. и 1967-70) - истискује Нагибове присталице.
• 19. април — Георге Георгију-Деж препустио вођство Румунске КП Георге Апостолу, али враћа се 1955-65.
• 19. април — Милован Ђилас напушта СКЈ.
• 24. април — Мау Мау устанак: Британци започели операцију Анвил у Најробију, масовни претреси и затварања осумњичених.
• 26. април — Отворена међународна конференција о Кореји и Индокини у Женеви.
• 28. април — Броз уверава сељаке да више неће бити одузимања земље ни принудног откупа (раније извештавано да гомилају жито).
• 29. април — У Пекингу потписан споразум Пет принципа мирољубиве коегзистенције између НР Кине и Индије.

• 1.мај — Почиње генерални штрајк у Хондурасу који ће трајати до јула - компанија Унитед Фруит и влада су прихватили многе радничке захтеве.
• 4.мај — Генерал Алфредо Стреснер извео војни удар у Парагвају - у августу постаје председник и то остаје до 1989.
• 6.мај — Завршено је четвороседмично саслушање о Роберт Опенхајмер пред Комисијом за атомску енергију - 27-ог је донесена одлука да му, мада је лојалан и дискретан, буде одузето сигурносно одобрење.
• 7.мај — Одлучујући пораз Француза у двомесечној битци/опсади код Дијен Бијен Фуа води самосталности Француске Индокине.
• 7. мај — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
• 10. мај — Бил Хејли и Комете су објавили Rock Around the Clock, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ листама.
• 13.мај — Нереди кинеских ученика у британском Сингапуру поводом регистрације за војни рок.
• 14.мај — Потписана Хашка Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба (на снази од 1956).
• 15.мај — Основана Латинска унија (распуштена 2012).
• 16.мај — Фудбалска утакмица Југославија - Енглеска у Београду, 1:0 за Југославију пред 60.000 гледалаца.
• 16.мај — Побуна у радном логору Кенгир у Казашкој ССР: угушена је тенковима месец дана касније.
• 17. мај — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему.
• 19.мај — Споразум САД и Пакистана о сарадњи у одбрани: Пакистан добија помоћ а САД базу за извиђање.
• 21.мај — Италијанска топовњача заробила четири југословенска војника, након што су се укрцали на рибарски брод "близу Шибеника" - ФНРЈ оптужује Италију да подржава кршење територијалних вода.
• 26.мај — У експлозијама на америчком носачу авиона УСС Бенингтон има 103 страдалих.
• 29.мај — Први састанак Билдербершке групе.
• мај — Броз у интервјуу: заинтересован за директну војну асоцијацију са водећим силама НАТО-а и индиректну сарадњу са НАТО-ом преко Анкарског споразума.

• 2 . јун — Председник Броз у посети Грчкој, разговор о Балканском пакту.
• 3. јун — Совјетски МиГ пуцао близу Граца на белгијски теретни авион, упућен у Београд - принудно је слетео, погинуо радио-оператер.
• 5. јун — Поплаве у Југославији, 20 мртвих.
• 6. јун — Преносом манифестације „Фестивал цвећа” из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља.
• 11. јун — Амерички председник Двајт Д. Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
• 13. јун — Јанаонски пуч: присталице уједињења са Индијом преузеле власт у француској ексклави Јанам.
• 13. јун — Заплењена три италијанска рибарска брода због превоза цигарета.
• јун — ЦК КП Совјетског Савеза предлаже сређивање односа, признаје да у Југославији постоји социјализам.
• 15. јун — У Баселу основана УЕФА.
• 16. јун — 4.јул —  У Швајцарској одржан Светски куп у фудбалу: Западна Немачка прва, Мађарска друга, Југославија испала у четвртфиналу од шампиона.
• 18. јун — Пјер Менде Франсе је премијер Француске након Ланиела - залаже се за напуштање Индокине, Туниса и Марока и уступке у Алжиру.
• 24 - 29. јун — Битка на превоју Манг Јанг је последња у Првом индокинеском рату и француски пораз.
• 24 - 30. јун — Одржан први Филмски фестивал у Пули, највише гласова публике и критике добија филм "Весна".
• 26. јун — У руском граду Обнинск прикључена на мрежу прва нуклеарна електрана на свету.
• 27. јун — Пуч у Гватемали: Оборен председник Гватемале Јакобо Арбенз Гузман - окончан је период Гватемалске револуције, следи вишедеценијска нестабилност и грађански рат (1960-96).
• 30. јун — Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-80% диска.

• 2. јул — Лавонова афера или Операција Сусанах, израелска операција под лажном заставом: детонирана бомба у александријској пошти, затим 14-ог у две америчке библиотеке у Александрији и Каиру.
• 4. јул — Укидањем рестрикција на трговину месом, коначно укинуто рационисање хране у Великој Британији, после 14 година.
• 7. јул — На снази је УН-ова Конвенција о политичким правима жена.
• 15. јул — Први лет млазњака Боеинг 367-80, основе за Боеинг 707 (у промету од 1958).
• 18. јул — Несрећа у руднику "Угљевик", окно у селу Мезграја - бујица воде убила 16 рудара.
• 20 - 26. јул — Цар Етиопије Хаиле Селасије у првој посети Југославији.
• 20/21. јул — Завршена Женевска конференција, крај Првог индокинеског рата; Вијетнам привремено подељен дуж 17. паралеле: Демократска Република Вијетнам (север Северни Вијетнам) под владавином Виетминх-а и Држава Вијетнам (југ Јужни Вијетнам) са премијером Нго Динх Дием-ом.
• 22. јул — 11. август — Индијски националисти стављају под контролу португалске енклаве Дадра и Нагар Хавели (де факто интегрисане у Индију 1961).
• 23. јул — Отто Јохн, начелник западнонемачког Савезног уреда за заштиту уставног поретка, појавио се у Источном Берлину - наизглед, пребегао је (враћа се на Запад пред крај 1955, где је осуђен).
• 27. јул — Народна скупштина републике Србије донела је Закон о забрани држања коза („Сл. гл. НР Србије” бр. 37/1954) којим се забрањује држање и гајење коза на територији Народне Републике Србије.^[1]
• 28. јул — Англо-египатски споразум: британске снаге ће напустити зону Суецког канала у року од 20 месеци.
• 29. јул — Митрополит црногорско-приморски Арсеније Брадваревић осуђен на 11,5 година затвора (у кућном притвору 1958-60).
• 29. јул — Маганска несрећа у Израелу: мали авион пао у гомилу на церемонији, 17 погинулих.
• 30. јул — Почело пуњење Јабланичког језера.

• 31. јул — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 m.

• 2. август — Балкански пакт: Грчко-југословенски протокол о заједничким одбрамбеним плановима на албанској и бугарској граници.
• 2. август — Светско првенство у једрилицама у Енглеској: у двоседима победили Звонимир Раин и Божидар Комац у Икарус Кошави.
• 9. август — Балкански пакт: Југославија, Грчка и Турска (чланце НАТО) потписале на Бледу Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи; уговор склопљен на 20 година предвиђа војну помоћ земљи која буде нападнута.
• 9. август — Kао одговор на претње СССР-а и источног блока СФР Југославији, Грчка, Турска (чланице НАТО) и Југославија закључиле су у Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи на рок од 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан.
• 11. август — Проглашењем мировног споразума, после непуних осам година престао је рат ослободилачких покрета Вијетнама, Лаоса и Камбоџе против француских колонијалних трупа, али су Француска и САД у Савету безбедности УН ветом спречиле пријем Северног и Јужног Вијетнама у светску организацију. На основу раније склопљених споразума у Женеви, призната је независност свих држава у Индокини, чиме је окончана дугогодишња колонијална управа Француске.^[2]
• 24. август — Бразилски председник Гетулио Варгас извршио самоубиство, након што је оптужен за умешаност у покушај убиства његовог политичког противника.
• 24. август — Закон о контроли комуниста криминализира чланство у и подршку Комунистичкој партији САД.
• 29. август — Хлеб у ФНРЈ поскупљује, цене расту 7-20% након лоше жетве. Несташица је и горива и енергије.
• 30. август — Француска скупштина одбија са 319:264 ратификацију Уговора о Европској обрамбеној заједници чиме је она оборена. Ново решење пронађено у октобру.

• 24. август — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању америчке Kомунистичке партије ван закона.

• 2. септембар — Председник Турске Џелал Бајар стигао у посету Југославији.
• 3. септембар — Комунистичким гранатирањем архипелага Куемоy почиње Прва криза у Тајванском мореузу.
• 5. септембар — У Торину завршен европски шампионат у воденим спортовима, југословенски ватерполисти сребрни (између Мађарске и СССР), Еса Лигорио освојила бронзу у 400м слободно.
• 8. септембар — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза.
• 9. септембар — Земљотресом разорен град Орлéансвилле (данашњи Клеф) у француском Алжиру, 1500 погинулих.
• 14. септембар — Заменик државног подсекретара САД, Роберт Д. Марфи, у посети Београду.
• 14. септембар — Тоцкојска нуклеарна вежба: 45.000 совјетских војника прешло преко хипоцентра убрзо након детонације бомбе РДС-4.
• 19. септембар — Броз подржава суверенитет Западне Немачке и право на наоружавање.
• 23. септембар — Миа Славенска ће бити гостујућа балерина у Метрополитену.
• 25. септембар — Мао Це Тун гпостао је први предсједник Народне Републике Кине (до 1959, али лидер партије до смрти 1976).
• 25. септембар — Завршена 11. шаховска олимпијада у Амстердаму, Југославија 3, пола поена иза Аргентине.
• 26. септембар — Тајфун потопио јапански ферибот Тōyа Мару, 1159 мртвих.
• 28. септембар — Југославија и Италија прихватиле територијални компромис у вези Трста.
• 28. септембар — Потписана Конвенција о статусу лица без држављанства (на снази 1960).
• 29. септембар — Први лет суперсоничног ловца-бомбардера МцДоннелл Ф-101 Вуду (у служби од 1957).

• 1. октобар — Југославија и СССР потписале први трговачки уговор од 194август — размена нестратешке робе.
• 2. октобар — Обновљена железничка веза ФНРЈ и Румуније.
• 5. октобар — Лондонски споразум (1954) између влада Италије, В. Британије, САД и ФНРЈ о Слободној Територији Трста: Југославији припада Зона Б и делић зоне А, Италији већи део зоне А и сам град; пуна права националним мањинама и слободна лука у Трсту.
• 10. октобар — У Оману избаја Џебелахдарски рат: султан Саид бен Тајмур против имама Гхалиба Алхинаиа у унутрашњости (до 1959).
• 11. октобар — Вијетмин преузео цивилну власт у Северном Вијетнаму, пошто су Французи јуче отишли из Ханоја.
• 12. октобар — Ураган Хазел убио 1000 људи на Хаитију, касније још 95 у САД. Последице урагана и украдена помоћ руше популарност хаићанског председника Маглоара.
• 18. октобар — Тексас Инструментс и И.Д.Е.А. представили први транзисторски радио, Реџенси ТР-1.
• 19. октобар — Насер склопио уговор за повлачење Британаца из Египта у року од 20 месеци.
• 23. октобар — Париским споразумима установљена Западноевропска унија, предвиђен крај окупације Немачке, која постаје партнер у Хладном рату. ЗУ је од малог значаја до 1980-тих.
• 25. октобар — Југословенске снаге ушле у дио тршћанске Зоне А (операција Гиардинаггио: 11 кв.км са 3 км обале).
• 25. октобар — Од клизишта изазваних кишом у Салерну, Италија, погинуло 300 људи.
• 26. октобар — Италија преузима град Трст и остатак Зоне А, док се британске и америчке снаге повлаче. Југославија и формално инкорпорира зону Б.
• 26. октобар — Припадник Муслиманског братства, Махмоуд Абдул Латиф, покушао да убије египатског премијера Насера у Александрији - следи забрана и репресија Братства (петорица обешена у децембру).
• 26. октобар — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије.
• 29. октобар — У Београду избили студентски немири након вести о поскупљењу хране и да је иста покварена - неки студенти ће завршити на робији. Влада потврдила вест 15. 11.
• 29. октобар — "Седам сестара" и једна француска фирма оснивају конзорцијум за промет иранске нафте: остаје национализована, "сестре" узимају 50% профита. Англо-иранска нафтна компанија је ове године променила име у Бритиш петролеум.
• 30. октобар — Амерички морнарички Локхед Ц-121 Цонстеллатион нестао са 42 особе изнад Атлантика.

• 1. новембар — Национални ослободилачки фронт Алжира покреће рат за независност у Француском Алжиру (до 1962).
• 1. новембар — Четири ексклаве Француске Индије су де факто пренете Индији .
• 6. новембар — Совјетска влада објавила спремност за побољшање односа са Југославијом. Касније током месеца Броз изјављује да ће следити политику независно од Истока и Запада.
• 7. новембар — Совјетски МиГ-15 оборио амерички Б-29 близу Хокаида.
• 10. новембар — Представљен Ратни споменик Маринског корпуса САД у Вашингтону.
• 13. новембар — ФНРЈ изражава став да "није време" да се Италија прикључи Балканском пакту.
• 14. новембар — Египатски председник Мухамад Нагиб принуђен на оставку од стране премијера Насера (премијер до 1962. и 1967-70, председник 1956-70).
• 20. новембар — Несташице енергије и хране у ФНРЈ.
• 25. новембар — Преузимањем совјетских деоница у МАСЗОВЛЕТ-у настаје Малев, мађарска авио-компанија (угашена 2012).

• 1. децембар — У оквиру Лосанђелеског аеродрома отворен мотел Хyат Хоусе - хотелска корпорација од 1957.
• 2. децембар — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.
• 2. децембар — Потписан Кинеско-амерички уговор о узајамној одбрани: подршка Републици Кини (Тајвану) против могуће комунистичке инвазије (на снази 1955-79).
• 8. децембар — Новосадски договор: српски и хрватски писци и лингвисти постигли споразум о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручних језикословаца. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.
• 10. децембар — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик.
• 14. децембар — Кинески министар Зхоу Енлаи шаље телеграм југословенском колеги Кочи Поповићу, изражава задовољство због скорог успостављања односа (следећег месеца).
• 15. децембар — Суринам има унутрашњу самоуправу под холандском влашћу. Основани и Холандски Антили (распуштени 2010).
• 15. децембар — Аугустинчићева статуа Мира у северном врту Генералне скупштине УН.
• 19. децембар — У Паризу потписана Европска културна конвенција (на снази 1955).
• 20. децембар — Владимир Дедијер и Митра Митровић пред Контролном комисијом ЦК СКЈ због оптужби да се и даље слажу са Ђиласовим ставовима.
• 23. децембар — У САД изведена прва трансплантација бубрега.
• 25. децембар — Њујорк Тајмс објављује интервју са Милованом Ђиласом: мисли да би у комунистичкој СФРЈ требала постојати још једна партија, социјалистичка.
• 30. децембар — У Анкари потписан уговор о пријатељству Југославије и Авганистана.

• 2. јануар — Милован Рајевац, српски фудбалер и фудбалски тренер^[3]
• 5. јануар — Алекс Инглиш, амерички кошаркаш^[4]
• 9. јануар — Мирза Делибашић, босанскохерцеговачки кошаркаш (прем. 2001)^[5]
• 17. јануар — Богољуб Карић, српски политичар и бизнисмен^[6]
• 18. јануар — Исмета Дервоз, босанскохерцеговачка певачица и политичарка^[7]
• 27. јануар — Маринко Роквић, српски певач (прем. 2021)^[8]
• 29. јануар — Опра Винфри, америчка ТВ водитељка, глумица и продуценткиња^[9]

• 6. фебруар — Ненад Милосављевић, српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Галија^[10]
• 7. фебруар — Дитер Болен, немачки музичар, музички продуцент, ТВ личност и писац, најпознатији као члан групе Modern Talking^[11]
• 11. фебруар — Злата Петковић, српска глумица (прем. 2012)^[12]
• 17. фебруар — Рене Русо, америчка глумица, продуценткиња и модел^[13]
• 18. фебруар — Џон Траволта, амерички глумац, музичар и плесач^[14]
• 19. фебруар — Сократес, бразилски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)^[15]
• 20. фебруар — Пати Херст, америчка глумица и списатељица^[16]
• 22. фебруар] — Миша Тумбас, навијач Партизана. (прем. 2020)
• 23. фебруар — Момчило Рајин, српски ликовни и музички критичар, теоретичар и историчар, уметник и издавач^[17]
• 26. фебруар — Реџеп Тајип Ердоган, турски политичар, 12. председник Турске^[18]
• 27. фебруар — Весна Ђапић, српска глумица^[19]
• 28. фебруар — Енвер Петровци, југословенски и албански глумац, драматург и редитељ (прем. 2025)^[20]

• 1. март — Рон Хауард, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста^[21]
• 3. март — Јелица Сретеновић, српска глумица^[22]
• 4. март — Кетрин О’Хара, канадско-америчка глумица, комичарка и сценаристкиња (прем. 2026)^[23]
• 5. март — Зоран Петровић, српски књижевник (прем. 2018)^[24]
• 6. март — Харалд Шумахер, немачки фудбалски голман и фудбалски тренер^[25]
• 7. март — Јасмина Тешановић, српска феминисткиња, књижевница и политичка активисткиња^[26]
• 23. март — Весна Чипчић, српска глумица^[27]
• 24. март — Роберт Карадин, амерички глумац (прем. 2026)
• 25. март — Ненад Манојловић, српски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2014)^[28]
• 28. март — Гордана Лазаревић, српска певачица^[29]

• 1. април — Дитер Милер, немачки фудбалер^[30]
• 7. април — Џеки Чен, кинески мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент, сценариста и певач^[31]
• 9. април — Денис Квејд, амерички глумац^[32]
• 16. април — Елен Баркин, америчка глумица и продуценткиња^[33]
• 23. април — Мајкл Мур, амерички редитељ, сценариста, продуцент и писац^[34]
• 24. април — Мумија Абу-Џамал, амерички новинар и активиста
• 29. април — Џери Сајнфелд, амерички комичар, глумац, сценариста и продуцент
• 30. април — Џејн Кемпион, новозеландска редитељка, сценаристкиња и продуценткиња^[35]

• 8. мај — Дејвид Кит, амерички глумац и редитељ^[36]
• 12. мај — Ненад Богдановић, српски политичар, 71. градоначелник Београда (прем. 2007)^[37]
• 13. мај — Џони Логан, ирски музичар, двоструки победник Песме Евровизије^[38]
• 13. мај — Александар Трифуновић, српски фудбалер^[39]
• 19. мај — Фил Рад, аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе AC/DC^[40]
• 30. мај — Синиша Ковачевић, српски драматург, сценариста и политичар^[41]

• 5. јун — Ратко Танкосић, српски глумац^[42]
• 7. јун — Луиз Ердрич, америчкa књижевница
• 14. јун — Ђана Нанини, италијанска музичарка^[43]
• 14. јун — Вил Патон, амерички глумац^[44]
• 15. јун — Џејмс Белуши, амерички глумац и комичар^[45]
• 19. јун — Кетлин Тарнер, америчка глумица и редитељка^[46]
• 28. јун — Алис Криге, јужноафричка глумица и продуценткиња^[47]
• 29. јун — Жуниор, бразилски фудбалер и фудбалски тренер^[48]

• 10. јул — Нил Тенант, енглески музичар и новинар, најпознатији као члан дуа Pet Shop Boys^[49]
• 15. јул — Марио Кемпес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер^[50]
• 17. јул — Ангела Меркел, немачка политичарка^[51]
• 26. јул — Витас Герулајтис, литванско-амерички тенисер (прем. 1994)^[52]
• 27. јул — Драган Тодорић, српски кошаркаш^[53]
• 28. јул — Уго Чавез, венецуелански политичар и официр, председник Венецуеле (1999—2013). (прем. 2013)^[54]

• 1. август — Тревор Бербик, канадско-јамајкански боксер (прем. 2006)
• 6. август — Џон Мошита, амерички глумац^[55]
• 7. август — Рајко Дујмић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Нови фосили (прем. 2020)^[56]
• 8. август — Драгиша Пешић, црногорски политичар, последњи премијер СР Југославије (прем. 2016)
• 12. август — Пет Метини, амерички џез музичар (гитариста и композитор)^[57]
• 12. август — Франсоа Оланд, француски политичар, 24. председник Француске^[58]
• 16. август — Џејмс Камерон, канадски редитељ, продуцент и сценариста^[59]
• 30. август — Александар Лукашенко, белоруски политичар, 1. председник Белорусије^[60]

• 7. септембар — Корбин Бернсен, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[61]
• 10. септембар —Дон Вилсон, амерички глумац и мајстор борилачких вештина
• 15. септембар — Љубомир Обрадовић, српски рукометаш и рукометни тренер^[62]
• 17. септембар — Драган Симеуновић, српски фудбалер (прем. 2025)^[63]
• 18. септембар — Денис Џонсон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2007)^[64]
• 21. септембар — Шинзо Абе, јапански политичар, премијер Јапана (2006—2007, 2012—2020) (прем. 2022)^[65]
• 24. септембар — Марко Тардели, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[66]
• 25. септембар — Хуанде Рамос, шпански фудбалер и фудбалски тренер^[67]

• 1. октобар — Љубомир Травица, српски одбојкаш и одбојкашки тренер^[68]
• 2. октобар — Лорејн Брако, америчка глумица^[69]
• 3. октобар — Стиви Реј Вон, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста (прем. 1990)^[70]
• 8. октобар — Мајкл Дудиков, амерички глумац^[71]
• 9. октобар — Скот Бакула, амерички глумац^[72]
• 10. октобар — Фернандо Сантос, португалски фудбалер и фудбалски тренер^[73]
• 11. октобар — Војислав Шешељ, српски политичар^[74]
• 19. октобар — Сем Алардајс, енглески фудбалер и фудбалски тренер^[75]
• 19. октобар — Кен Стот, шкотски глумац^[76]
• 23. октобар — Анг Ли, тајвански редитељ и сценариста^[77]

• 1. новембар — Мирослав Лекић, српски редитељ^[78]
• 5. новембар — Алехандро Сабеља, аргентински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)^[79]
• 10. новембар — Нада Војиновић, српска глумица^[80]
• 10. новембар — Хуанито, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1992)^[81]
• 12. новембар — Франо Ласић, хрватски глумац и певач^[82]
• 13. новембар — Крис Нот, амерички глумац^[83]
• 14. новембар — Бернар Ино, француски бициклиста^[84]
• 19. новембар — Кетлин Квинлан, америчка глумица^[85]
• 21. новембар — Јонас Казлаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер^[86]
• 24. новембар — Емир Кустурица, српски редитељ, сценариста, глумац и музичар^[87]
• 29. новембар — Џоел Коен, амерички редитељ, сценариста и продуцент^[88]

• 1. децембар — Сребренко Репчић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[89]
• 4. децембар — Тони Тод, амерички глумац (прем. 2024)^[90]
• 18. децембар — Реј Лиота, амерички глумац и продуцент (прем. 2022)^[91]
• 18. децембар — Милован Степандић, српски кошаркашки тренер (прем. 2020)
• 21. децембар — Крис Еверт, америчка тенисерка^[92]
• 23. децембар — Брајан Тичер, амерички тенисер^[93]
• 25. децембар — Ени Ленокс, шкотска музичарка^[94]
• 28. децембар — Дензел Вошингтон, амерички глумац, редитељ и продуцент^[95]

• 14. мај — Хајнц Гудеријан, немачки генерал и један од твораца тактике блицкрига. (*1888)^[96]

• 7. јун — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф. (*1912)^[97]

• 24. август — Жетулио Варгас, бразилски политичар^[98]

• 27. септембар — Максимилијан фон Вајхс, немачки фелдмаршал

• 13. новембар — Евалд фон Клајст, немачки фелдмаршал
• 28. новембар — Енрико Ферми, италијански физичар. (*1901)
• 30. новембар — Вилхелм Фуртвенглер, немачки диригент^[99]

• Физика — Макс Борн и Валтер Боте
• Хемија — Лајнус Карл Полинг
• Медицина — Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер и Фредерик Чапман Робинс
• Књижевност — Ернест Хемингвеј
• Мир — Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума